http://stranger.blog.rs/blog/stranger Wed, 17 Jun 2026 09:23:22 +0200 http://www.lifetype.net <p>Moju dramu prekinulo je zvono mobilnog telefona... dobio sam onaj &quot;Daj bre...&quot; pogled. Volim kada planiram unapred, gotovo nikada se stvari ne odviju po planu.</p><p>&nbsp;- Nije problem, pokupiću te na stanici.</p><p>Za&scaron;to uop&scaron;te i planiram i&scaron;ta... Nakon probe, lutao sam jo&scaron; nekih sat vremena da bih kasnije oti&scaron;ao na stanicu. Voz kasni. Jo&scaron; malo. Pa jo&scaron; malo. Ukoliko je vreme novac, onda je danas pravi luksuz putovati vozom. Nemam ja tih para.</p><p>Odbacio sam&nbsp;prijatelja kući da ostavi stvari, pa smo oti&scaron;li ne&scaron;to da klopamo. Tačnije, oti&scaron;li smo da on ne&scaron;to klopa. Za na&scaron; sto je, sasvim nepozvan (kako već to i&nbsp;biva...) seo jedan, činilo mi se, stariji čovek. Stari kaput, tu i tamo koja rupa. Stari džemper, tu i tamo koja rupa. &Scaron;ake, kao one u osamdesetogodi&scaron;njaka, odavale su tragove osu&scaron;ene krvi - pretpostavljam da je pao negde... Shvatio sam iz koje je priče.</p><p>Pričao je o svome životu, kako je imao, i kako je izgubio. Sve. Pričao je kako je bio isuvi&scaron;e tolerantan, kako ima problema sa srcem, kako ne pije lekove. Pričao je. Imao je ne&scaron;to u očima. Ne&scaron;to &scaron;to me je podsetilo na mog oca... </p><p><em><span style="color: #c0c0c0"><strong>&quot;Life changes&nbsp;fast. Life changes in the instant.&nbsp;You sit down to dinner and life as&nbsp;you&nbsp;know it ends...&quot;</strong></span></em></p><p>Život je poput lotoa,&nbsp;tek nekolicina pogodi dobitnu kombinaciju... Heh, jebena filozofija.</p><p>Oti&scaron;li smo na neku svirku i već je bilo negde oko 3 ujutru kada smo konstatovali da je većina ekipe gladna.&nbsp;Ovoga puta sam i ja činio većinu.</p><p>Opet se tu stvorio isti onaj čovek, na moje iznenađenje. Mada, i&nbsp;nije ovo neka svetska metropola...</p><p>Seo je za sto pored nas i počeo da priča. Naručio sam mu sendvič koji na kraju nije hteo da uzme, kaže nije gladan. Heh. Nije gladan... Dotakli smo svakojake teme i za tih nepunih sat vremena po&scaron;teno smo se ismejali. Smejao se i on, na sav glas... Nisi izgubio sve, prijatelju, nisi izgubio sve...</p><p>Toliko je malo potrebno za sreću. </p><p>Kroz glavu mi je pro&scaron;la&nbsp;jedna emisija... na istoku, u jednoj zemlji, godi&scaron;nja &scaron;kolarina ko&scaron;ta $70 mesečno. Porodica u proseku zaradi $4 mesečno. Dok, tamo negde, jedan tip ima svojih 3,000 automobila i kuću dovoljno veliku da u nju stane jedan Boing 747... ili pak dva. Sedamdeset prokletih dolara...</p><p>Toliko je malo potrebno za sreću...</p><p>Izgubio se u mraku&nbsp;pre nas, noseći sendvič.</p> http://stranger.blog.rs/blog/stranger/generalna/2007/09/14/ignorance-a-bliss http://stranger.blog.rs/blog/stranger/generalna/2007/09/14/ignorance-a-bliss http://stranger.blog.rs/blog/stranger/generalna/2007/09/14/ignorance-a-bliss stranger Generalna Fri, 14 Sep 2007 13:19:18 +0200 Ignorance is bliss