OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ajkula -Gospodarica mora

Moje ime je 'Gospodarica mora'. Ja sam praunuka velikog Megalodona – 'Gospodara svih okeana'.

2 Ovde sam došla milionima godina pre Vas. Odavde ću i otići posle Vas –po onome što vidim da radite i jedni drugima a ne samo nama.

3 Ja sam savršenstvo te milenijumske evolucije koju bi vi da pretvorite u najobičniju supu. Ne, nisam ovde da bi se žalila na bilo šta, suviše sam ponosna.

4 Ali time što trujete MOJE more, što izlovljavate MOJ plen, koji je majka priroda MENI namenila, time me sve više ubeđujete da treba da vas teram iz svakog mora.

5 Neke od vas pojedem ! Pa šta? A šta bi ste Vi uradili meni da ja mogu izaći na kopno i loviti vas za supu, pobiti vaše mladunce, zatrovati sve oko vas i uloviti sve vaše krave, ovce i svinje.

6 Šta vi ljudi očekujete od mene? Da li ste svesni da sam ovde još pre dinosaurusa, da sam doživela i preživela nekoliko globalnih kataklizmi i skoro totalno izumiranje života na zemlji.

7 Moja priča traje dugo,a vaša će se ako tako nastavite završiti i pre nego što počne. Nismo važne ni mi ajkule, majka priroda ne prašta nikome, ona može i bez svih nas, ali mi ne možemo bez nje.

8 Mi smo dakle veoma stara stvorenja. Mudrost se u mojoj vrsti prenosila na pokolenja 150 miliona godina, ali ovakvu bahatost i glupost u isto vreme još nismo videle.

9 Postojale su dominantne vrste i pre vas, ali ni jedna nije uništavala toliko i pripadnike svoje vrste-to smo smatrali za manjak inteligencije. Vekovima su vaši leševi punili naša mora u vašim međusobnim obračunima, što je bilo daleko više žrtava nego i od ijedne ajkule.

10 Kada sledeći put budete jeli proizvod napravljen od nekog dela mog tela, znajte da jedete dušu samog okeana, dušu stariju i od vaših bogova. Jer u početku bog na zemlji ne stvori prvo ljude...

11 Njih se setio tek na kraju. A kada ti ljudi unište sve, kajaće se i bogovi zbog 'inteligencije' koju vam dadoše da svet učinite boljim a vi ga uništiste.

12 Jeste li ponosni na sebe, vi mali zlobni paraziti?

autor svih priča je glavni urednik i vlasnik stranice i bloga "Opstanak Zaštićenih vrsta" Aleksandar Šaca Latovljević -u Novom Sadu 24.11.2017

NADEŠIKO DEVOJKE

U mojoj zemlji postoji nežni ružičasti cvet zvan Nadešiko, simbol ženstvenosti. Tako su nazvali i nas, devojke koje su imale užasan zadatak. Mi smo bile one koje su ispraćale „Božiji vetar“ odnosno kamikaze, na svoj poslednji zadatak za svoju zemlju-carevinu Japan.

Zovem se Reiko Akabane, sada je 1945 god.i vreme je bitke za Filipine. Moja zemlja je izgubila svoj ponos, čast se danas meri mladim životima, koji svojim majkama i ženama pišu poslednja pisma u kojima se opraštaju i od njih i od života. Mi smo zadužene da preuzmemo ta pisma, mi smo zadužene da se s njima oprostimo, mi smo zadužene da ih ispratimo u smrt.

Znamo da će njihova smrt biti potpuno uzaludna, znaju i oni, ali niko se ne usuđuje da ukalja čast svoje porodice i svoje zemlje, za koju će dati i život na besmislen način. Možda je ovo bilo pogrešno vreme da se zaljubim, možda sam rođena u pogrešnom veku, ali bespogovorno ispunjavam svoj zadatak.

On se zove Šinji Sakaguči, i ima samo 19 godina. Još ništa nije video od života, sem ovog užasnog rata. Ja sam bila prva devojka koju je poljubio. Planirali smo brak, decu, planirali smo život. Da li će ga se iko sećati kroz par godina, da li će iko pamtiti njegovu žrtvu, i žrtvu nas koji smo ostali iza njih? Mi nismo ni hteli taj rat, ali su ga želeli političari, koji će se verovatno živi i zdravi izvući iz ovog rata.

Gledam u kamenčiće koje gazi njegova noga, poslednji koraci..

Obećao mi je da će se vratiti kao svitac, da će uvek svetleti u mraku i čuvati me. Ne gleda me u oči, već samo predaje pismo, koje trebam odneti njegovoj majci, koja još uvek ni ne zna da je određen za kamikazu.

Izgleda tako hrabro, kao da ne ide u smrt, moj mili anđeo, znam da mu se negde u oku krije suza. Kako je rat besmislena stvar. Život koji se završi pre nego što je i počeo.

Rodimo se svi isti a politika, religija i nacija od nas naprave neprijatelje, koji su naterani da se međusobno ubijaju, kad odrastu.

Ako ikada budem imala decu, učiću ih da vole ljude a ne vere i nacije. Uzimam pismo iz njegovih ruku, on se okreće ne rekavši ništa, reči su suvišne. Motor aviona brunda, letelica se diže i nestaje na horizontu..

autor priče:Aleksandar Šaca Latovljević
izvor informacija:dnevno.rs

Priča je potpuno istinita, i imena likova su stvarna !

RIS-Poslednji Mohikanac u Srbiji

Dragi ljudi pišem Vam u ime mog skoro izumrlog plemena. Živeli smo nekada u srbiji i bilo nas je na HILJADE.

Retko smo prilazili vama ljudima i retko ste nas viđali. Naše stanište je bilo daleko od vas i vaše civilizacije. Moj čukun deda koji se zvao 'Onaj koji nikad ne spava' bio je poslednji poglavica mog velikog plemena.

Tada je naše hrane bilo u izobilju, mnogi od nas nisu znali ni kako su ljudi zapravo izgledali. Čuli smo samo priče da priroda umire tamo gde joj se približi čovek. Da je čovek polako truje nečim što su stariji zvali „otpad“ i da ubrzo po dolasku čoveka u šumu, voda, vazduh i zemlja postanu opasni po naš život.

Kada je nestalo naše hrane, počelo je da nestaje polako i naše stanište, ljudi su odneli' veliku šumu na mestu koje su sada samo gole stene. Tu nema života, tu nema zvukova ptica niti zavijanja vukova. Žao mi je bilo vukova, ljudi su ih besomučno ubijali i proganjali dok i poslednji nije nestao. Više nikada nismo sreli u šumi ni jednog vuka. Znali smo da uskoro to čeka i nas. Još davno pre vukova, pao' je i poslednji medved u svojoj uzaludnoj borbi za deo staništa. Ali propast medveda se nazirala odavno. Zbog njihove veličine trebalo im je ogromno stanište, a njihova teritorija se samo smanjivala, kako se teritorija ljudi povećavala.

Nestalo je na stotine životinjskih ali čak i biljnih vrsti. Strah je ušao u naše kosti. Decu smo sklanjali visoko u planine, ali nije bilo te visine koju ljudi nisu mogli doseći. Mnogi naši mališani su umrli od gladi pošto su im majke mučki ubili. Nekim majkama su pred očima dece odrali kožu s leđa. Život je počeo da gubi smisao. Često smo se pitali nas desetinu koji smo preživeli ljudski genocid –zašto je veliki stvaraoc dozvolio da moje pleme izumre. Pa mi nikome nismo naneli zla, nikada nismo napali čoveka, niti ikada ozledili i jedno njihovo dete, a oni su našu pobili ne trepnuvši.

Mislili smo da svaka vrsta na ovoj planeti voli decu, ali nikako nam nije bilo jasno, zašto su ljudi ubijali čak i decu svoje vrste a ne samo naše.

Iako pripadnika mog plemena koje smo nazvali „Poslednji uzdah majke prirode“, ima svega dvadesetak u srbiji, i iako smo svesni da ćemo uskoro svi zauvek napustiti planetu zemlju, mi vas ne mrzimo, nikada i nismo.

Samo se pitamo ZAŠTO? Zašto dragi ljudi nije moglo biti malo mesta i za nas?

Pričajte deci da smo nekad postojali, vaša deca neće doživeti da nas ikada žive vide u šumi, mi smo poslednji pripadnici plemena 'inferiorne' vrste. Nemojte ih samo lagati, to vas molim –da smo bili zli, da smo na bilo koji način ugrozili ljudske živote. Ovo je moje poslednje pismo Vama, već čujem ono što vi zovete 'motorne testere', koje kao najstrašnije oluje obaraju stoletne borove. Ljudi su stigli u naše utočište, više nemamo gde otići.

Zbogom živote, vidimo se u nekoj drugoj priči sa lepšim krajem. Moje ime je „Onaj koji se više ne nada“ –poslednji RIS U Srbiji.

autor priče:vlasnik FB stranice i bloga "Opstanak zaštićenih vrsta"

Aleksandar Šaca Latovljević

u Novom Sadu 10.02.2017

Link za stranicu, na kojoj ima mnogo više svežih informacija :)

https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

Slonovi -zanimljiva priča

Da li ste čuli za ovu neverovatnu priču? <3

"Lawrence Anthony, juznoafricka legenda i pisac tri bestselera “Šaptač slonova” /TheElephant Whisperer/, hrabro se borio i za života spašavao faunu od ljudske svireposti. Za vrijeme američke invazije 2003.g. uspješno je spašavao životinje iz bagdadskog ZOO vrta, a također je širom svijeta rehabilitirao slonove.

Iznenada, 7.03. 2012. Lawrens Anthony umire. Dva dana poslije njegove smrti, divlji slonovi predvođeni dvjema velikim slonicama stižu pred njegovo prebivalište.

Ostali divlji čopor slonova masovno pristiže kako bi,njihovom voljenom humanom prijatelju, odali zadnju poštu.

Grupa od 31 slona, strpljivo i u redu kretala se 20 km stazom, da bi stigla do njegove kuće u Juznoj Africi.

Svjedoci ovoga nesvakidašnjeg prizora bili su zapanjeni ne samo vrhunskom inteligencijom ove životinjske vrste, kao i preciznošću trenutka kada su slonovi detektirali Lawrenceovu smrt , nego isto tako i dubokom emocijom koju su ove voljene životinje pokazale na organiziran način: laganim hodom od njihovog staništa do Lawrenceove kuće, danima hodajući u svečanoj koloni. Kako su poslije Lawrenceove smrti, svi ovi slonovi iz udaljenih krajeva mogli to saznati?

“Iznenada je umro jedan dobar čovjek ” – rekao je Rabin LeilaGal Berner – ”a na udaljenosti od mnogo kilometara, dva stada slonova otkrila su odlazak dragog prijatelja, počeli se kretati u svečanoj koloni, skoro pogrebnoj, i tako sve do kuće pokojnika, da ukažu poštovanje njegovoj obitelji.

Ako bi se trebala dokazati čudotvorna međuovisnost između svih živih bića, onda je to upravo slučaj s ovim slonovima iz rezervata Tula Tula, koji upravo to dokazuju.

Ljudsko srce je prestalo kucati, a srca stotine slonova obuzela je tuga. Srce ovog čovjeka pružalo je ozdravljenja mnogima od ovih slonova i sada su oni ovdje došli odati duboko poštovanje njihovom prijatelju“.

tekst preuzet sa sajta:

http://opusteno.rs/svet.../svest-zivotinja-t30340.html

p.s čeka se potvrda izvora prvobitnog teksta-ako neko zna odakle je priča potekla i gde je prvi put objavljena neka nam prosledi tu informaciju.

Nije bitno da li je istinita ili ne, važno jen da pobuđuje pažnju ljudi i tera na razmišljanje !

Motivacija

https://www.facebook.com/motivacijabySuncica/?pnref=story

Motivacijska FB stranica moje drage. Dođite da zajedno učinimo ovaj život lepšim. Samo treba da se setimo - ko smo !!! Rešili smo da zajedno sa Vama krenemo na jedno novo putovanje. Katarina će vas voditi direktno-svojim govorima, za vas koji svesno želite da se probudite. Ja ću vas voditi indirektno kroz svoje romane, za vas koji se još uvek tražite. Dobro došli

Plavi kit (priča o jednom kitu)

Priča o jednom kitu (najnovija autorska priča iz ugla životinja)

Moje ime je 'Duša okeana'. Ja sam plavi kit i živim na ovoj planeti 30 miliona godina pre vas. Sećam se priča, još dok smo hodli kopnom, koliko je život na kopnu mogao biti opasan. Ali nisam nikada mogao ni pretpostaviti da će nam jednog dana umalo doći glave neka goluždrava, mršava, majmunolika stvorenja, koja i sama svojim čudnim napravama krenuše u vodu.

Kada sam bio mali deda mi je pričao da je naših sunarodnika nekada plivalo u svetskim okeanima preko pola miliona, ali onda je nastao čovek. Možda bi nekome bilo teško shvatiti kako jedan mali stvor od 80kg može savladati najveće stvorenje koje je ikada živelo, težine 150 tona i 33metra dužine.

Sve je počelo kada su ljudi besomučno počeli da nas love, neki da bi nas pojeli neki čisto zabave radi. Tako je bilo i sa mojim dedom. Sunce je tek izlazilo, talasi su bili mirni, idiličan pejzaž,rekli bi ljudi, ali deda je napravio jednu kobnu grešku, previše je prišao kopnu. Svet ljudi je oduvek bio beskrupolozan.

Za samo sat vremena 20 brodova je krenulo naoružano harpunima da ga proburaze. Nemajući kud, tužno dozivajući svoju vrstu zovom koji je njegova porodica mogla čuti i sa 1000km udaljenosti, bio je prinuđen da krene ka kopnu, a to je obično bio put u jednom pravcu.
Taman kad je mislio da će sve brzo biti gotovo, harpun koji je doleteo iznenada mu se zabi pravo u glavu. Krv je lila na sve strane bojeći penušavu vodu, ali na svu sreću pogodak nije bio u tom trenutku opasan po život moga dede. Pošto je izgubio orjentaciju u jednom trenutku je osetio da ispod njegovog tela više ne postoji voda.

Nasukao se.

Znao je da to znači da će njegova smrt biti spora i bolna i da će ljudi sada navaliti mačetama da ga živog komadaju, deo po deo. Biće to neslavan kraj za slavnog džina kakav je on bio, za porodicu stvorenja koja su važila za najinteligentnija bića na planeti zemlji, pre pojave ljudi.

Ali razjarenu masu koja je krenula da istisne život iz moga dede, spaslo je samo čudo. Plač jedne devojčice, koja je molila da ne ubiju 'veliku ribicu'. Priča o tome ubrzo je obišla svet, ona je zagrlila vrh njegove njuške u koju je moglo stati 50 ljudi, rekavši da možda i ovaj kit ima tamo negde u moru svoju ćerkicu koja ga čeka i koja će biti tužna ako se njen tata ne vrati kući.

Ta mala ćerkica je zaista postojala. Ona je bila moja majka.
Postiđeni svojom pohlepom,izvadili su mu harpun iz glave, koji se nije duboko zario,i onim istim brodovima koji su ga jurili do malo pre, vezali za rep i vratili u vodu. A tamo na pučini njegova porodica i prijatelji su ga radosno čekali.
Svako stvorenje voli život i svoje bližnje, pa i mi kitovi. Mi ne mrzimo vas ljude, mi ne mrzimo nikoga-mi samo volimo svoju decu ništa manje nego vi, decu kojoj smo potrebni.

autor priče:Aleksandar Latovljević (vlasnik bloga i stranice-Opstanak Zasticenih Vrsta Profil)

Opstanak zahvalnica autora na dugogodišnjoj vernosti

Zahvaljujem se svima koji su moj blog "Opstanak zaštičenih vrsta" pratili i podržavali sve ove godine.Danas je broj poseta bloga došao do skoro POLA MILIONA ljudi,što su fantastični rezultati za jedan samostalan projekat na ovu temu.

Kada sam pre nekoliko godina pokrenuo blog sa idejom da javnost informišem o svim ugroženim biljim i životinjskim vrstama u srbiji i svetu,ekologiji,zaštiti životinja i prirode,borbi protiv rasizma,nasilja,verske i druge netrpeljivosti među ljudima,nisam mogao ni sanjati da će postati toliko popularan.

Autorske priče koje sam pisao iz ugla samih životinja su preuzimali skoro svi vodeći sajtovi o zaštiti životinja,na desetine ljudi mi se obraćalo i lično želeći da zna više.

Nastavljamo i dalje našu zajedničku misiju oplemenjivanja ljudskog roda i zaštite onih bića sa kojima delimo planetu jer bez njih ovaj život ni nebi imao smisla.

autor bloga i glavni urednik fb stranice"opstanak zaštićenih vrsta"

Aleksandar Latovljević

u Novom Sadu 17.mart.2016

Svetski dan divlje flore i faune

Objavio/la PCNEN Vijesti 03. Mar. 2016. | 10:19

Pod sloganom “Budućnost divljih vrsta je u našim rukama”, obilježava se Svjetski dan divljih vrsta, 3. mart, koji je odredila Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija na 68. zasijedanju 2013. godine.

Cilj obilježavanja je podizanje javne svijesti o prijetnjama koje ljudske aktivnosti predstavljaju za opstanak divljih vrsta, a ove godine posebno se stavlja akcenat na krivolov i ilegalnu trgovinu slonovačom.

Neodrživo korišćenje prirodnih resursa, kroz nekontrolisano sakupljanje iz prirode, trgovinu i ilegalne radnje, poput krivolova i krijumčarenja divljih vrsta, predstavljaju najozbiljniju prijetnju po njihov opstanak, odmah posle gubitka prirodnog staništa.

Ljudske aktivnosti stvaraju veliki pritisak na divlje vrste, a sve češće dovode i do potpunog istrebljenja pojedinih vrsta.

Datum za obilježavanje Svjetskog dana divljih vrsta je simbolično izabran da se podudara sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine.

CITES Konvencija reguliše međunarodni promet i trgovinu preko 35.000 ugroženih vrsta vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove djelove i derivate. Ovaj medjunarodni ugovor je ratifikovalo 182 države, prenosi Tanjug.

Ukupan godišnji obrt novca u svjetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama, njihovim djelovima i derivatima procjenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara.

Po procjenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primjercima zaštićenim divljih vrsta na globalnom nivou iznosi izmedju 7 i 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nelegalne aktivnosti svrstava medju privih pet na globalnom nivou po profitabilnosti.

Opstanak nekih od najatraktivnijih divljih vrsta direktno ugrožavaju organizovane kriminalne grupe, kroz krivolov i krijumčarenje.

Slonovi, nosorozi, tigrovi i druge velike mačke, primati, ptice grabljivice, papagaji, kopnene kornjače, pangolini i tropsko drveće najčešće su na meti krivolovaca i krijumčara.

Broj ilegalno ubijenih afričkih slonova kreće se izmedju 20.000 i 25.000 primeraka godišnje, što je izuzetno zabrinjavajući podatak obzirom da se ukupna populacija afričkog slona procjenjuje na izmedju 420.000 i 650.000 primeraka.

Glavni razlog za stradanje ove vrste jeste potražnja za njihovim kljovama, odnosno slonovačom, na azijskom crnom tržištu gdje rezbarena slonovača predstavlja statusni simbol.

Visok intenzitet krivolova u poslednjih nekoliko godina doveo je do situacije da broj ubijenih slonova premašuje prirodni prirast ove vrste.

Ako se krivolov i krijumčarenje ne suzbiju u najskorijem roku opstanak ove vrste će biti doveden u pitanje u narednih dvadeset godina.

Hijacinta ara (strogo zaštićena i veoma ugrožena vrsta sveta)

Ovo je priča o stvorenju toliko lepom i očaravajućem da bi mu pozavideli i bogovi. Ali u svetu u kome vladaju ljudi, lepota se skupo plaća. Tako će lepota Hijacinte are (lat. Anodorhynchus hyacinthinus)biti razlog njenog nestanka umesto divljenja.

Čovek je takav,bezobziran i videvši nešto lepo u prirodi, on će odmah poželeti da to uzme,zatoči,otme iz prirodnog staništa. Tužna priča ovih papagaja tamno plavog perija je počela odavno ali 1980 godina je definitivno označila početak kraja, kada su ljudi odneli iz prirode preko 10 000 ovih prelepih ptica.

Nastanjuju obale Amazona a nekoliko puta su viđene i u Boliviji i Venecueli, ali se ne zna da li još postoje na tim područijima, zbog njihovog stalnog seljenja. Osim što je ovo najveća vrsta papagaja koji leti(100cm dužine i 2kg težine sa rasponom krila do 140cm) takođe je i vrsta koja može živeti duže od 100 godina.

Osim ilegalne trgovine za kućne ljubimce, jedan od glavnih uzroka njihovog nestajanja je i konstantno uništavanje njihovog staništa, krčenjem i paljenjem šuma. Najveća populacija ovih ara danas se nalazi u oblasti Pantanal, gde se od 1990 primećuje blagi oporavak i rast broja jedinike. U ovoj oblasti danas živi oko 5000 jedinki od 6,500 na koliko procenjuje ukupna brojnost Hijacintnih ara. Još oko 200 se nalazi u Boliviji.

Cena ilegalne preporodaje se kreće od 1000 dolara koje dobija lovac, do 10000 dolara preporodavcu od strane krajnjeg kupca.

Stočarstvo,gradnja brana, sadnja egzotičnih komercijalnih biljaka, su osnovni razlog uništavanja njihovog staništa. Vrsta je danas zaštićena Brazilskim i Bolivijskim zakonom i zabranjen je svaki izvoz. Kazne za hvatanje ovih ptica su velike ali je i siromaštvo stanovništva veliko što je problem. Konzervacijski napori pokazuju neke pomake, stavljaju se veštačka gnezda, informišu se stočari o važnosti očuvanja ovih ptica, a ekoturizmom se podstiču donatori čijim sredstvima se pokušava pomoći ovim prelepim stvorenjima koje majka priroda nije stvorila da bi ih čovek zatvarao i lovio.

Suživot ljudi sa drugim vrstama je od ključnog značaja za smisao našeg postojanja, ili ćemo jednog dana svi živeti u betonskim oblakoderima bez šuma i životinja i pričati deci kako su jednom postojali na ovoj planeti...džinovski plavi papagaji.

autor teksta:Aleksandar Latovljević-vlasnik FB stranice i bloga"Opstanak zaštićeniv vrsta".

U Novom Sadu 15.03.2016

Obaveštenje autora bloga

Post o Risu -9451 pregled. Zahvaljujem svim svojim dugogodišnjim vernim pratiocima bloga "opstanak zaštićenih vrsta", koji i pored moje pauze od skoro godinu dana i dalje posećuju blog redovno, jer pojedini članci imaju između 5000-8000 pregleda.

Pauza je usledila usred moje usredsređenosti na roman koji pišem i prebacivanja veoma obimnog materijala na istoimenu FB stranicu, a što mi sve otežava posao, obzirom da radim na brodu.

Do kraja godine, biće završeno nadam se prebacivanje celokupnog materijala na FB stranicu, pa krećemo u objavljivanje sasvim novih priča o ugroženosti živog sveta, ali sa jako direktnijim ličnim obraćanjem javnosti i agresivnijom politikom skretanja pažnje na probleme o kojima se ovde piše.

autor bloga i FB stranice "opstanak zaštićenih vrsta" : A.S.Latovljević

P.S Podsećam sve svoje čitaoce da za bilo kakve informacije, moguću saradnju, pitanja, sugestije ili kritike koristite isključivo ovaj mejl:

amlramzes@gmail.com