Misterija zvana Rtanj

Rtanj - planina za sva vremena

, 24 2013 20:02:25 +0100

Rtanj je planina kupastog oblika. On se vidi odasvud. Sa svih planina u Šumadiji vidimo njegovu daleku šiljatu glavu. Čak sa Avale, za vreme lepih vedrih dana, nazire se Rtanj u izmaglici. U vreme mraznih i sunčanih dana sa Kopaonika može se ugledati kako se u daljini, nad vencima i poravnjenom linojom planina ukazuje Šiljak - čuveni vrh na Rtnju.

Preko Sokobanje

Vrhovi Rtnja (skica)

Teško je opisati sve osobine Rtnja. Ako pogledamo kartu, uočićemo jedan četvorougaonik: sa zapada Velika i Južna Morava, sa juga Nišava i železnička pruga Niš-Pirot, sa istoka dugački greben Stare planine, naslonjen na Vršku čuku, ispod koga protiče Timok i prolazi pruga Niš-Zaječar-Prahovo, a sa severa Crna reka koja teče na istok, klisura Čestobrodice, a duž njih železnička pruga Zaječar-Paraćin.

ledenica u podnožju

Kada se sa Rtnja pogleda na sever, vidi se Deli Jovan, Stol i Veliki Krš, kao svedoci da se Dunav probio kroz stene Karpata. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od peščara i stena, a u višim delovima od krečnjaka. Gore u krečnjaku nigde nema vode - Rtanj je poznat po tome što svoje posetioce muči žeđu. Sva voda otiče kroz krečnjak, a onda u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine. U podnožju se nalaze ledenice iz kojih je moguće izvaditi led koji se formira usled konstantne promaje koja obara temperaturu u ledenici.

Zora na Šiljku

Ako pogledamo Rtanj sa severa i juga, ukazuje nam se kao dugačak greben - dok je dole širok, gore se sužava u uzani ivičasti zid. A na istočnom kraju grebena uzdiže se glavni vrh, oštar. To je šiljak, visok 1566 metara. Baš taj vrh, koji tako jasno strči u vis i čini da se Rtanj vidi iz daleka, čini ga gospodarem cele Istočne Srbije, u kojoj ga niko visinom nije nadmašio.

Zapaljeni Rtanj

"...Kada su lepi letnji dani, oko njega se igraju oblaci; perjasti beli oblaci, gonjeni u visanama vetrom, zakače se za Šiljak, obaviju ga, talasaju se i obilaze neko vreme oko njega, zatim se otkače i popnu u visinu... Kad se gusti oblaci počnu uzvlačiti uz strane Rtnja i penjati uz Šiljak, gotovo je pouzdan znak da će biti kiše; pre nego što ona pljusne, dune jak vetar, magle se počnu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na niže vrhove. Nije redak slučaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kiša, a na Šiljku sunce greje i iznad njega je vedro" Ovo je jedna od odlika ove lepe planine u Istočnoj Srbiji" (Ratimir Stefanović - "Zapisi iz naših planina")

Eko pokret Ripaljka

Druga odlika je endemska vrsta - Rtanjski čaj koji raste samo na Rtnju. Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u Grčkoj. Tradicionalno 7.jula svake godine kada je dan Sv.Jovana (biljober) puno sveta skupi se u Sokobanju odakle se organizovano kreće na Rtanj preko sela Vrmdže. To su uglavnom zaljubljenici u prirodu i lekovite biljke koji ovu manifestaciju vide kao jedinstvenu priliku da se ponovo okupe i druže.

Zimski pohod

Sada je sve veći broj planinara koji ne biraju vreme kada se penju na ovu planinu. Dolaze iz cele Srbije i penju se na vrh bez obzira na kišu, blato, maglu, sneg, hladnoću i vukove koji obitavaju na Rtnju. Pored planinara Rtnja pohode i biciklisti koji Rtanj vide kao pravi izazov, a u zadnje vreme i paraglajderisti vrše prelete nad njim.

Krosericom je lakše

Uživajte u fotografijama i ... obavezno posetite Rtanj!

Milorad Grgurov, zaljubljenik u planinarenje, veruje da najviši vrh u Srbiji može da postane mesto hodočašća

Na vrhu; levo sokobanjska kotlina - desno prema Paraćinu

O planini Rtanj već decenijama se ispredaju razne priče, te u njenoj utrobi se nalazi heliodrom na koji sleću vanzemaljci sa svojim čudnim letelicama, te iznad vrha, visokog 1.566 metara, nadleću svetleće kugle, u bunarima su viđene pastrmke i još mnogo toga što raspaljuje maštu i najvećih racionalista.

Priča o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o navodnom dvorcu čarobnjaka koji je postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je čuvano ogromno blago, donela je mnogo nevolje ovoj prirodnoj lepotici. Neumorni i neumoljivi tragači za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelicu posvećenu Svetom Đorđu na vrhu planine, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta.

Kapelica, koja se od 1932. godine nalazi na vrhu Šiljak, danas je samo ruševina. Godinama unazad najavljivana je obnova kapele, ali je sve ostalo samo "mrtvo slovo na papiru". Najavljivana je i pomoć Republičkog geodetskog zavoda, privatnih i društvenih preduzeća, i na kraju se od svega odustalo. Malobrojni entuzijasti poslednjih meseci ponovo zagovaraju tu ideju.

- Šta bi drugi narodi sve uradili da imaju takvu planinu kao što je Rtanj - kaže Milorad Grgurov, koji već godinama sa devetočlanom porodicom živi pod srpskom Fudžijamom, kako neki nazivaju Rtanj. - Osnovali smo Inicijativni odbor koji već uveliko radi na tome da se kapelica obnovi, ali i na vrhu postavi jedan monumentalni krst koji bi se video ne samo iz svih delova Srbije, već i iz kosmosa, kao simbol naše pradedovske vere. Makedonci su to već uradili, Rumuni takođe, pa zašto i mi ne bismo postavili jedno takvo znamenje nad Srbijom.

Milorad, koga ovde pod Rtnjom više znaju kao Popa i kao bivšeg iskušenika u manastiru Bođani, veli da inicijativa o podizanju velikog monumentalnog krsta nailazi na otpor, najviše zbog novca.

- Ma, novac ne treba da bude problem kada je tako nešto u pitanju - kategoričan je Milorad - Kada bi svako ko dođe na planinu Rtanj i svi oni koji u njenoj blizini žive, i ne samo oni, izdvojili po jedan jedini dinar - eto nama znamenja nad Srbijom. Ništa ne treba da predstavlja problem kada se to stvarno i želi.

preko Bovanskog jezera

Grgurov, ali i drugi zagovornici ove ideje, ne žele da ovome daju nekakav mistični značaj, već da kao sasvim normalno doživljavaju - da na vrhu najviše planine u Srbiji stoji obeležje vere toga naroda. O verskim praznicima, u obnovljenoj kapelici Svetog Đorđa služila bi se liturgija. Bio bi to poseban doživljaj za sve prisutne. U vreme kada je gospođa Greta Minh u sećanje na svog supruga podigla kapelicu, na vrhu Rtnja postojao je još jedan objekat koji je služio kao sklonište od nevremena onima koji su ovde dolazili da u dušu utisnu veličanstveni prizor rađanja sunca, kada pogled puca do susednih zemalja, Bugarske i Rumunije. Danas je tu samo kamenje sa temelja nekadašnje građevine.

- Želeli bismo da kapelica bude proširena, odnosno da oltarni deo bude veći nego sadašnji, ali i čitava kapelica, kako bi unutra mogao da stane što veći broj ljudi - objašnjava Grgurov. Monumentalni krst bi bio visok oko 150-200 metara, bio bi čelične konstrukcije i osvetljen. Na projektu rade stručnjaci koji za to ne traže ni dinara.

Mnogi su skeptični i kažu da bi veliki problem predstavljalo iznošenje građevinskog materijala na vrh planine. U vreme kada je žena nekadašnjeg vlasnika rudnika podizala kapelicu, u stenama je bio uklesan put koji je vodio do pod sami vrh. Danas, osim planinarskih, obeleženih staza, drugog puta nema. Vidljivi su obrisi nekadašnjeg puta, a jedan broj meštana naselja Rtanj zagovara ponovnu izgradnju puta. Drugi se, pak, protive ovoj ideji, tvrdeći da će planina izgubiti ekološki značaj, a brujanje automobilskih motora narušiti mir i prirodni sklad, koji je ovde izraženiji više nego na bilo kom drugom mestu.

- Zadovoljstvo je da se do vrha, kapelice i monumentalnog krsta stigne pešice, hodočasteći - kaže Grgurov. - Gospod Isus Hristos je pešačio ili jahao magarca, zašto i mi to danas ne bismo mogli.

Biljoberi na Rtnju

Oni koji zagovaraju izgradnju puta, već su ga na neki svoj način trasirali, postavljajući ogledalca kao oznake pravca. Zagovornici ekologije skeptično vrte glavom i kažu da je za tako nešto potrebno mnogo para te da zbog toga ne veruju da će luksuzni automobili uskoro moći na krov Srbije. Osim, kako kažu, ako se ne pojavi neki dobrostojeći donator koji bi želeo da novac uloži u izgradnju puta.

Milorad Grgurov negira da ova ideja o postavljanju krsta ima direktne veze sa oživljavanjem turizma na planini Rtanj.

Podrška crkve

Grgurov tvrdi da su se u rad Inicijativnog odbora za podizanje monumentalnog krsta već mnogi uključili, a da postoji i podrška opštinskih i crkvenih vlasti. Verujemo da će ideju podržati i svi drugi i da će pomoći svojim prilozima. Onda postavljanje znamenja pravoslavne vere na vrh Rtnja i u fizičkom smislu neće predstavljati nikakav problem.

http://www.soko-banja.org

Duh Rtnja-promo

, 20 2011 19:48:37 +0100

Rtanj, planina koje se Srbi plaše

, 02 2011 17:09:27 +0100

Nebeska gora južnih Karpata oduvek u Srbiji oduševljava ljude, pleni i zastrašuje. O ovoj planini raspredaju se najmisterioznije priče, što i nije čudo jer su današnji meštani na neki način - vanzemaljci

Kada se kod Paraćina siđe s autoputa i krene ka istoku Srbije, najpre valja preći preko Čestobrodice. Doduše, strmina i nije naročito velika, leti se skoro i ne oseti, ali zimi, kad mećava zafijuče i kolovoz se zabeli, i te kako zna da namuči i vozilo i vozača. Ovuda su, kažu, nekada prolazili karavani, zaprežna kola i putnici i bog zna koliko ih je baš ovde zastalo, predahnulo i u nedra bele smrti se otisnulo.

Čestobrodica je, po mnogima, i predvorje istoka, tajanstvenog, magičnog i nadasve živopisnog dela Srbije. Upravo se s njenog vrha raspršuje pogled ka Staroj planini, Tupižnici, Crnom vrhu i drugim homoljskim gorama. Ipak, bez obzira na to da li je reč o starosedeocima ili putnicima kojima je ovo prvina, pogled im bez izuzetka najpre privuče Rtanj. Planina piramidalnog oblika, zagasli vulkan, mistična grobnica drevnih božanstava ili samo jedna od planetarnih stanica svemirskih brodova? Teško je reći. Ipak, otkako je sveta i veka, ova nebeska gora oduševljava ljude, pleni i zastrašuje. A i straha, jamačno, može biti svakojakog. Od onog iskonskog, pradedovskog straha od nepoznatog, pa sve do one obične, stečene bojazni i od same spoznaje.

O Rtnju su se oduvek raspredale priče i legende. Počev od kazivanja o misterioznim, plamtećim kuglama koje se povremeno spuštaju s vrha, pa sve do priča o neobičnim i nikad nerazjašnjenim nesrećama. Pričalo se i o tajanstvenom zvuku vetra, čudnim promenama temperature i o jamama bezdnanicama. Pričalo se naširoko i nadugačko, i svako bi, po običaju, dodao i poneki novi, čudesni detalj. Tako bi priča bubrila k'o kvasac, dobijala fantastične obrise i prenosila se s kolena na koleno. Neke da straši, druge da zasmejava. A opet, pričaju oni odvažniji, svemu je kriv neobičan izgled ove planine koji podseća na egipatsku grobnicu faraona i koju je neko, ko zna kada i ko zna kako, preneo baš ovde.

Rtanj je, zapravo, južni ogranak Karpata, masivni krečnjački greben koji se dužinom od oko sedam kilometara prostire od istoka ka zapadu. Od Sokobanje ga deli 28, od autoputa četrdesetak, a od Beograda više od 200 kilometara. I pored toga, kažu poznavaoci, svako će u praskozorje vedrog dana, s najvišeg rtanjskog vrha videti Kalemegdan i ušće Save u Dunav. Nismo proverili, a nismo ni poranili. Umesto ka vrhu, najpre smo krenuli ka njegovom podnožju.

Vojkan Milićević, naš domaćin i vodič, poveo nas je u Krivi Vir, selo poznato po odličnom siru, dobrim ljudima i hirovitim rekama. Istorija ga pamti i po tome što je u njemu, davne 1883. godine, planula Timočka buna, a danas ga, kažu, najviše posećuju zbog toplih vrela i prelepih izvora. Baš ovde počinje i Crni Timok, rečica koja se osamdesetak kilometara dalje, pred vratima samog Zaječara, spaja s Belim Timokom i zajedno s njim čini onaj veći, najveći Timok. Nismo pitali zašto je "crn", ali je činjenica da je mnoge zavio u crno. Među njima, i pesnika Vojislava Ilića Mlađeg, našeg proslavljenog liričara i boema, čije stihove i danas čitamo na ulazu u Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku.

Sećanja kažu da je mlađani pesnik, u trenucima teškog rastrojstva i razdiruće ljubomore, s litice iznad izvora najpre gurnuo svoju prelepu suprugu, a zatim je i sebe pokušao da ubije sekući vene na rukama. Srećom, u poslednjem trenutku su ga spasli vodeničar i grupa seljana, a uspomenu na ovaj događaj Ilić je kasnije verno pretočio u stihove pesama "Zvoni ", "Nad izvorom Timoka" i "Noćna svirka". Šta je prethodilo ovom tragičnom naumu? Kažu da je pesnik tada službovao u Pomoravlju, a njegova supruga je bila učiteljica u Krivom Viru. Jednom prilikom je poštanskom kočijom krenuo da je poseti, a usput je sustigao i jednog Krivovirca. Ne znajući o kome je reč, seljak se raspričao o dešavanjima u selu pomenuvši i učiteljicu. Rekao je da je lepa i dobra, ali i to da se šuška da je u vezi s mlađim kolegom. Nesrećnom Vojislavu nije trebalo mnogo. Uskoro se i sam uverio u istinitost priče pa mu se ovaj očajnički potez učinio jedinim rešenjem da prekrati životne jade.

Izvor Crnog Timoka ni drugima nije doneo sreću. Pećina iz koje voda izbija i danas zovu Jovankina rupa, po još jednoj nevernici kojoj je suprug ovde presudio, a u Krivom Viru i danas pamte nesrećnu ljubav jednog meštanina i njegove lepe ali znatno mlađe izabranice. S obzirom na razliku u godinama, kao i na činjenicu da je on već bio u braku, nije bilo načina da se njihova ljubav obelodani i do kraja ostvari. Ne mogavši više da se kriju, još manje da se razdvoje, odlučili su da zajedno skoče u bezdno kraj izvora.

Crna reka, do čijeg se izvorišta i danas stiže uz pomoć konopa niz oštru liticu, kao da i ne haje za ove priče. Plahovito i bučno žuri niz Crnorečku kotlinu povremeno plaveći i drobeći sve pred sobom. Leti se, kažu, malo primiri i povuče u plitko korito, ali je brojni rtanjski izvori daruju takvim obiljem vode da se ne pamti da je ikada presušila.

Reka protiče uz severnu, strmiju stranu planine. U samom podnožju Rtnja, na raskrsnici puteva ka Boljevcu i Sokobanji, pre nekoliko godina je otvoren i motel "Rtanj". Najpre je bio samo konačište za umorne putnike, ali je preduzimljivi vlasnik rešio da pokrene i ono što mnogi ovde smatraju jedinom privrednom šansom - turizam. U toku je izgradnja velikog etno-sela, uređene su pešačke i trim-staze, postavljeni su tereni za tenis i druge sportove. Međutim, da profit ne mora da bude jedini cilj i pokretačka snaga, da postoji želja da se mlađim naraštajima Boljevaca i okoline ostavi i nešto trajnije i vrednije, potvrđuje i namera Dragana Balaševića, vlasnika objekta, da ovde podigne i mali hram. Radovi su poodmakli, crkva je posvećena svetim Makavejima, a gradi se svega pedesetak metara dalje od mesta na kojem je svojevremeno bila i stara bogomolja posvećena istim svecima. Srušena je sredinom šezdesetih godina prošloga veka jer se, kako ovde kažu, "namerno" našla na trasi novog puta, što nekadašnje vlasti, jelte, nisu mogle da tolerišu.

Vanzemaljci i Minh

Uspon Rtnja je neraskidovo vezan za porodicu Minh, zapravo Samuila Minha, koji je 1870. godine stigao iz Moravske u Paraćin. Tu je otvorio fabriku tekstila, a uporedo se zanimao i za rudarstvo. Početkom veka, tačnije 1902. godine, došao je na Rtanj i otvorio rudnik, a ubrzo je izgradio i seperaciju, električnu centralu, rudničku železnicu, flotaciju... Ono po čemu će Rtanjci i danas pamtiti gospodina Samuila i njegove sinove - Juliusa, Aleksandra i Adolfa - svakako je briga za njihove radnike. Zbog njih i njihove dece otvorena je privatna škola, ambulanta, bolnica i bioskop, a građeni su i udobni radnički stanovi. Minhovi su vodili računa i o samom naselju pa je ovde na četrdesetak hektara podignut velelepni park sa oko 150 vrsta drveća, rastinja i brojnog cveća. Izgrađen je i Sokolski dom, uređeni su skijaški tereni, jednom rečju, varošica je cvetala.

A onda je došlo oslobođenje. Rudnici su nacionalizovani, Minhovi su proterani, a dvadesetak godina kasnije, zatvoreno je i samo okno. Dok se ne pojavi neki novi i predani Minh, vanzemaljci će ovde biti češći gosti nego domaći turisti.

Srušena kapela

Na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja, i danas se mogu videti ostaci srušene kapele posvećene svetom Đorđu. Podignuta je početkom tridesetih godina prošloga veka u znak sećanja na Juliusa Minha, sina prvobitnog vlasnika rudnika. Nažalost, pre dvadesetak godina grupa neznanih vandala je minirala hram verujući da se ispod njegovih temelja pronaći zlato. Naravno, nisu pronašli ništa.

Izvor:Press

Planina Rtanj je piramida!(?)

, 19 2011 13:50:17 +0100

Najmisterioznija srpska planina privlači sve veći broj posetilaca, istraživača, ali i vanzemaljce. Naučnici: Rtanj je veštačka tvorevina. Zračenje stvorilo endemsko bilje koje pogoduje lečenju ljudi.
Rtanj je odvajkada bio predmet posebnog poštovanja među stanovnicima Srbije. Nekada zbog svog neobičnog oblika, često zbog neobičnih i mističnih pojava na njemu, a još češće zbog lekovitog bilja koje raste isključivo na ovoj planini.

Svi koji se pažljivije zagledaju ka Šiljku, vrhu ove planine, shvate da ispred sebe imaju neobičan i nesvakidašnji oblik u prirodi – idealnu piramidu.

Sa druge strane, postavlja se pitanje: šta je to „privuklo“ lekovito, endemsko bilje da raste baš i samo na ovom mestu?
Odgovor su pokušali da pronađu eksperti Centra za istraživanje i ekologiju „Duh Rtnja“ tokom letošnjeg naučnog festivala. Posle avgustovskih merenja i predavanja u kojima su učestvovali mnogi ugledni naučnici – rezultati još nisu sređeni u potpunosti, ali do nečega se već došlo:

- Suštinsko pitanje je da li je Rtanj možda drevna piramida, ili nesvakidašnje remek-delo prirode – objašnjava osnivač „Duha Rtnja“ Saša Nađfeji.

- Prosto je neverovatno da je obična igra prirode izazvala stvaranje planine čiji vrh ima savršen geometrijski oblik. Sa druge strane, zračenja i pozitivne energije koje smo osetili i izmerili ovde, potpuno su nesvakidašnje.
U krugu od desetak metara od mesta koje meštani zovu Svetilište, profesor Ristovski zabeležio je vrlo burno zračenje. Na tom mestu, u podnožju Rtnja, postoje ostaci nekakve građevine, očigledno iz davnih vremena, ali niko ne zna kakvo je to zdanje bilo i od kada datira.

Najmodernija, polikontrastna interferentna kamera, kojom je rukovao profesor Ljubo Ristovski, pokazala je potpuno zaprepašćujuće rezultate. Ovaj instrument je napravljen kao način da se registruju bioenergetska i elektromagnetna zračenja koja prijaju ljudskom organizmu.

- Snimci pokazuju kako vrh Rtnja – Šiljak, uglavnom upija energiju, dok je mesto koje meštani zovu Svetilište, u podnožju planine – uglavnom zrači – objašnjava dr Ljubo Ristovski.

- Nadalje, geometrija ove planine je potpuno neočekivana, i siguran sam da se na njoj emituju energije koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje.

Inženjer Goran Marijanović dodaje kako su merenja na Rtnju, na mestima na kojima ne postoje nikakvi električni vodovi ili slični izvori električne energije, pokazala da je zračenje daleko veće nego u urbanim sredinama. Nauka za sada nema odgovor šta je izvor takvom zračenju, ali Marijanović tvrdi da je reč o do sada neobjašnjivom fenomenu.

Podsećamo, prosek jačine naizmeničnog električnog polja u Srbiji je od 20 do 30 volti po kvadratnom metru, a na nekim mestima na ovoj planini ono dostiže od 60 do 70 volti.
Posle svih nepoznanica i nedoumica, naši stručnjaci su locirali i posebnu vrstu zračenja, koju je definisao još Nikola Tesla, nazvavši je „nehercijanskim zračenjem“. Zato Marijanović tvrdi da je Rtanj neka vrsta gigantskog rezonatora suptilnih energija. Na ovoj planini su anomalije električnog potencijala čak dva ili tri puta veće nego u drugim delovima Srbije.

- Nama je sasvim jasno da piramide nisu mogle da nastanu kao puki rezultat prirodnih procesa – kaže Marijanović.

- Mi smo ubeđeni da je takav i Rtanj. Ovo su veštačke građevine nastale pažljivim planiranjem njihovih oblika i lokacije, izgrađene nama nepoznatom tehnologijom.

- Da li ja kao naučnik mogu da razumem ili ne, to je jedna priča – kaže dr Ristovski.

- Ali da efekat postoji, to je izvesno. Na Rtnju sam registrovao energetske karakteristike koje nisam video na drugim mestima. Siguran sam da neka mesta blagotvorno deluju na ljudski organizam. Mesto koje zovemo Svetilište je idealno da na njemu podignemo rehabilitacioni centar.

Rtanj srpska piramida

, 16 2011 14:34:35 +0100

Rtanj - srpska piramida

Specijalna oprema kojom su naučnici merili posebne parametre na Rtnj

„Rtanj je oličenje jedinstvene planine. On, očigledno, ima svoju skrivenu suštinu, svoj poseban život, narav, nepresušne tajne, velelepan sklad i neku začuđujuću lepotu i čudesnu privlačnost, iz koje vreba ono pritajeno i nepoznato. Upravo zato Rtanj podjednako privlači umetnike i mistike, naučnike i običan svet željan neobičnih doživljaja. Na kraju, ali ne i poslednje: ova planina je definitivno mesto koje pruža idealne uslove za odmor i poboljšanje zdravlja“.
Možda su ove reči Spasoja Vlajića najbolji zaključak na kraju naučnog festivala održanog na Rtnju od 29. juna do 7. avgusta, na kojem se, tokom deset dana okupilo oko hiljadu učesnika. Misteriozna planina već godinama privlači radoznalce najrazličitijih profila i sklonosti. Sada je jasno da je ovo tek početak traženja „duha u boci“, ukoliko ste u stanju da zamislite Rtanj kao ogromnu flašu. Jer, duh je, očigledno, sakriven unutra...

Svetlo na vrhu planine

I ove godine osnovna tema bila je da li Rtanj drevna piramida, ili „obično“ remek-delo prirode? Da li je perfektan geometrijski oblik ove planine nastao pukim sleganjem tla i uticajima atmosferskih prilika? Koje su indicije da se u prošlosti neka inteligentna sila potrudila da ovaj izdvojeni krečnjački masiv planski dobije pravilan piramidalni oblik? Koje su sličnosti Rtnja u odnosu na poznate svetske piramide i zašto je nebo ovog područja Srbije poznato po čestom viđanju neobičnih svetlosnih efekata?
Na ova pitanja pokušali je da odgovori 25 priznatih doktora nauka, profesora, inženjera, speleologa i nezavisnih istraživača. Osnivač Centra za istraživanje i ekologiju „Duh Rtnja“ Saša Nađfeji pokušao je ukratko da nam dočara impresije posle desetodnevnog savetovanja i istraživanja, kroz reči eminentnih stručnjaka koje nam je preneo.
Budući da su tokom festivala preko dana bile organizovane posete najkarakterističnijim mestima na ovoj planini, a tokom popodneva predavanja eksperata, ovde ćemo ukratko da iznesemo teze najeminentnijih predavača, da bismo u narednim brojevima „Trećeg oka“ izneli i najupečatljivija među njima.
Tako je profesor dr Ljubo Ristovski koristio takozvanu pip kameru, koja snima polikontrastnu ineterferentnu fotografiju sa ciljem boljeg vizuelnog predstavljanja bioenergetske i elektromagnetne slike Rtnja. Njegovi zaključci su vrlo upečatljivi. Profesor Ristovski zaključuje da postoji zanimljiva pravilnost.
- Dok su u ostalim merenim područjima na planini neprekidne promene energetskih polja, jedna pojava posebno prilači pažnju – objašnjava dr Ristovski. - Snimci pokazuju kako vrt Rtnja – Šiljak uglavnom upija energiju, dok je mesto „Svetilište“ u podnožju planine – uglavnom zrači.
Ovogodišnjim snimcima PIP sistemom potvrđeni su prošlogodišnji rezultati. Tako zaključujemo da je Rtanj energopotentan geološki sistem. Piramidalni vrh Šiljak apsorbuje ambijentalno energetsko polje, dok na vrhu Baba i drugim obodnim delovima energija izbija iz Rtnja i to vertikalno, u visoko vibratornom spektru karakterističnom za bioenergetska isceljenja.
U isto vreme inženjer Goran Marijanović tvrdi da je ova planina multidimenzionalni rezonator suptilnih energija. Na Rtnju su pronađena mesta gde su anomalije električnog potencijala čak dva ili tri puta veće od proseka u Srbiji. Marijanović objašnjava taj fenomen u svetlu svojih dosadašnjih istraživanja.
- Sasvim je jasno da piramide i piramidalne građevine koje ispunjavaju uslove opšte-kosmičke saglasnosti (prostorno-vremenska harmonija, sinhronicitet i koherentnost) nisu mogle da nastanu kao rezultat prirodnih procesa, nego su to veštačke građevine nastale pažljivim planiranjem njihovih oblika i lokacije, izgrađeni nama nepoznatom tehnologijom.

Odvrtanj i zavrtanj

Uz mišljenja ostalih stručnjaka izdvajamo mišljenje akademika Miloša Grozdanovića koji Rtanj doživljava, kako se slikovito izrazio, kao odvRTANJ i zavRTANJ planete Zemlje.
Uz sve rezultate koji su prikazani odmah po povratku ekspedicije sa ove planine, važno je izdvojiti i činjenicu da istraživači smatraju da postoje novi prodori u oblastima fizike i tehnologije svesti. Tako je, ispred ovog skupa Spasoje Vlajić postavio teze i pretpostavke koji će ubuduće privlačiti ogromnu pažnju.
- Kao ogroman rezonator, Rtanj je pogodan za istraživanje do sada novih energija, talasa i čestica – zabeležio je Vlajić. - Tokom boravka na planini bile su očigledne učestale pojave istovremenih podudarnosti misli i događaja kod različitih ljudi, koje je opisao još Karl Gustav Jung, nazvavši ovu pojavu sinhronicitetom. To navodi na zaključak da ovde snažno deluju sile i energije zračenja koje izazivaju takve pojave.
Tokom ogleda koje su istraživači pravili nagovešteni su i veza svesti ispitanika sa elektromagnetno-holografskim poljem uma, u kojima su videli slike proteklih događaja, kao i viđenje naduzročnog poboljšanja budućnosti, slično kao kod Kozirjevih ogledala. Najzad, ogledi su nagovestili postojanje i takozvanih čestica svesti koje prožimaju i povezuju sve što postoji.
-Izgleda da smo preko njih uspostavili uzajamni „osvećeni“ odnos sa samom prirodom Rtnja, a izgleda i susret sa bestelesnim bićima – zaključuje Vlajiić. - Sve ove pretpostavke su izvedene na osnovama stvarnih događanja koja su se na neobičan način odigravala u neprekidnom nizu, a čiju verodostojnost može da potvrdi veliki broj učesnika u istraživačkom festivalu.
Posle povratka naučne ekspedicije sa ove čudnovate planine, „Treće oko“ će početi sa prenošenjem utisaka pojedinih eksperata koji su istraživanja vodili u pravcima kojima oni vladaju i za koje su stručni. Tako ćemo u narednim brojevima, u saradnji sa „Duhom Rtnja“ preneti iskustva koje su imali stručnjaci za fiziku, različite vrste zračenja, ali i speleolozi i bioenergetičari.

Izvor:časopis <<Treće oko>>

Artan - planina ili zavRtanj planete Zemlje?

, 08 2011 19:46:24 +0100

Rtanj je zapravo jedna od tri trostrane piramide na svetu. Nalazi se u centralnoj Srbiji,iznedju Zaječara i Sokobanje. Najviši vrh je Šiljak(1565 m). Odnos stranica piramide je 4:2:1 (3km:1,5km:0,75km). Sadašnji naziv planine i istoimenog naselja, se susreće sa latinskom reči Artan ( preuzete od još starije civilizacije, veruje se Artanije) koja vuče korenicu od Art i Artificius. Art predstavlja nešto što je oblikovano i dorađivano rukom dok Artificius označava pojam za veštačko ili neprirodno. Iz ovih podataka se tumači da je Rtanj = veštačka ili neprirodna planina.O tome govori i drevna legenda koja kaže da nekada davno Rtanj nije bio planina. Na njegovom mestu je živeo veliki čarobnjak u dvorcu koji je čuvao celu okolinu i delio ljudima oko sebe – svakome po zasluzi, nekome dobro, a nekime zlo. Onda se jednoga dana iznenada podigla cela planina Rtanj, a čarobnjak je ostao da živi ispod planine gde do dana danasnjeg pomaže svima onima koji veruju u njega.Vlasi takoće od davnina koriste izraz Artanj za Rtanj. Što takođe vuče iste jezičke korene. Ime Artan u današnjem svetu se koristi u oblastima umetničke i vizuelne komunikacije. Takozvanim studijima snova gde umetničkim animiranjem slika stvaraju svetovi animirane magije. (Artan = Art + Animation, umetnost + animacija). Rt je deo kopna koji zadire u more, dok za Rtanj možemo reći da je on deo kopna koji zadire u nebo.Reči koje u sebi sadrže Rtanj su:
crtanje, zavrtanj, zavrtanje, odvrtanj, odvrtanje, dovrtanje, obrtanje.
Geometrija i konstrukcijski oblik Rtnja, kao i međusobna interakcija istaknutih vrhova i okolnih brda u njegovoj bliskoj okolini po matematičkim principima, navode da je pre realizacije njegove “izgradnje - dogradnje”, glavni arhtekta imao pune ruke posla u njegovom crtanju i projektovanju. Rtanj ima preciznu ulogu i namenu. On je zavrtanj kojim se reguliše odvrtanje tj. dovrtanje energije ( ulazak ili izlazak energija ) iz planete zemlje.

Izvor:Duh Rtnja

Poseta Rtnju

, 07 2011 19:36:58 +0100

Svake godine, 7. jula, u okviru manifestacije "Sveti Jovan Biljober", u Sokobanji, koja traje od 2. do 15. jula, (Sajam lekovitog bilja, meda i zdrave hrane), organizuje se izlet na planinu Rtanj, a poseban doživljaj je uspinjanje na vrh, Šiljak (1560m). Veliki broj turista, iz svih krajeva Srbije, dolazi za ovu priliku u Sokobanju kako bi uzeli učešća u izletu i branju lekovitog bilja na padinama Rtnja.

Rtanj je planina u okviru Karpato-balkanskog planinskog sistema istočne Srbije, a posebnom impozantnošću se odlikuje njegov morfostrukturni reljef u okviru koga se izdvaja visoki planinski greben Kusak-Golemi vrh (1405 m) sa krečnjačkom piramidom Šiljkom (1560 m), koja je najviši vrh ove planine. Rtanj se može posmatrati iz većeg dela Srbije, a sa druge strane sa vrha Šiljka, tokom vedrih dana, vidi se deo Srbije sve do Save i Dunava na severu, do Kopaonika na jugozapadu, Suve planine na jugu i Stare planine na istoku. Dr Jovan Cvijić je, između ostalog, o Rtnju zabeležio i ovo: "Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na promatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija. Njegov glavni masivan greben od 5,6 km dužine mirno se diže sa široke podloge, gorostasan i završuje se skoro pravilnom kupolom Šiljka... Ima u njemu individualnog i imponujućeg, kao u velikim ličnostima."
Na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja, je 1935. godine, nakon smrti Julijusa Minha, vlasnika rudnika "Rtanj", izgrađena crkvica-kapela, a u njenoj izgradnji učestvovalo je oko 1.000 radnika, (sav potreban materijal i kamen za izgradnju dopreman je na vrh Rtnja magarcima) i od tada je postala simbol ove planine. Crkvicu je podigla Julijusova supruga, Greta Minh, u znak sećanja na muža i osveštana je 1936. godine. Porodica Minh je bila vlasnik rudnika "Rtanj" sve dok ga nisu "oslobodili" partizani, (Prle i Tihi, možda - prim.aut.), a Greta je sve do svoje smrti, 1947.g. živela kod porodica Stamenković i Radenković u naselju Ilino na Rrtnju. Nažalost, savremeni tragači za zlatom, verujući u priče o zakopanom blagu u kapeli, razrušili su ovu građevinu i samo deo istočnog zida još odoleva zubu vremena.

Od podnožja Rtnja, atari sela Mužinac i Šarbanovac, (oko 800 m), do Šiljka stiže se za oko 3 sata pešačenja, a sav trud i zamor biće nagrađeni veličanstvenim pogledom sa vrha planine na sve strane Srbije. Za iskrene ljubitelje prirode i avanturiste ovo izletište je pravi raj. Mesne zajednice Šarbanovac, Mužinac i Vrmdža i njihovi žitelji, svake godine se potrude da turistima i planinarima ničeg ne nedostane, od hrane i pića, a bude i muzike, pa se narodna svetkovina i veselje produže do večernjih sati. U blizini ovog izletišta nalaze se Vrmdžansko jezero i stari Vrmdžanski grad iz ranog srednjeg veka, koje svakako vredi posetiti kako bi "Severna avantura" bila potpuna. Iz Sokobanje se polazi organizovano, autobusima, a sva obaveštenja i rezervacije mogu se dobiti od službenika Organizacije za turizam, kulturu i sport Sokobanja.
Vidimo se na Šiljku!

Slika Rtnja

, 31 2011 16:08:03 +0100

Rtanjska piramida

Rtanj-piramida srbije stara 500.000godina!

, 28 2011 21:29:23 +0200

Generalna

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565m) представља природни феномен крашког рељефа.

Северна страна планине прекривена је шумама и пашњацима, обрасла аутохтоним биљним врстама и обилује изворима питке воде. Ловиште се простире на 6368 ha - најчешћа ловна дивљач су срне и дивље свиње.

На врху Шиљак налази се од 1932. године капелица која је данас у рушевинама. Постоји иницијатива да се она обнови^[1].

Прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана и за легенду о дворцу чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у коме је чувано огромно благо, донела је много невоље овој природној лепотици. Неуморни и неумољиви трагачи за златом у неколико наврата су динамитом разрушили капелицу посвећену Светом Ђорђу на врху планине, коју је свом мужу Јулијусу Минху, бившем власнику рудника на Ртњу, подигла супруга Грета.

У близини се налази и Сокобања, која се убраја у ред најзначајнијих бањских центара у Србији.Generalna