Uz šoljicu kafe...
http://dalia.blog.rs/blog/dalia
Topole<p align="center"> <em><strong>Pored rijeke,<br /> usamljene,<br /> šume topole,<span class="text_exposed_show"><br /> još jedan januar,<br /> ispraćajuć na put.<br /> Drhte na vjetru <br /> njihove grane gole.<br /> Studeni vjetar <br /> okiva mrazom,<br /> prazan seoski put.</span></strong></em></p><p align="center"><em><strong> Pored rijeke,<br /> usamljene,<br /> topole šume.<br /> I drvo drhti,<br /> nejake grane je strah<br /> - da drumom ne naiđu <br /> siluete crne,<br /> što sasjeće mlado stablo,<br /> pretvorit ga u prah.</strong></em></p><p align="center"><em><strong> Pored rijeke, <br /> usamljene,<br /> šume topole.<br /> Sanjaju ljetnje noći,<br /> krošnjom da dodirnu zvijezde...<br /> Puštaju treperave snove <br /> u granama da im se gnijezde,<br /> čuvaju <br /> i griju <br /> u njihovoj samoći. </strong></em></p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2016/01/31/topole
, 31 2016 18:17:48 +0100Put<div align="center">Plašim se,</div><div align="center">kad ispred mene zastane,</div><div align="center">zlatni čun,</div><div align="center">kad časovnici moji</div><div align="center">zauvijek stanu,</div><div align="center">kojom rijekom</div><div align="center">u vječnost ću otploviti,</div><div align="center">kad Anđeli,</div><div align="center">što pod krilima su me vodili,</div><div align="center">umorna lica,</div><div align="center">pred Gospoda stanu.</div><div align="center"> </div><div align="center">Plašim se,</div><div align="center">da li će</div><div align="center">u trenu da izblijede,</div><div align="center">svi časovi, kad dušu sam</div><div align="center">pred Svevišnjim ogolila?</div><div align="center">Da li će me umornu čekati,</div><div align="center">da li će dušu da mi slijede,</div><div align="center">oni što davno su rijekom otplovili,</div><div align="center">oni za koje sam se u tami molila?</div><div align="center"> </div><div align="center">Plašim se,</div><div align="center">da li će bez mene moći,</div><div align="center">oni, što zbog njiih sam,</div><div align="center">za života bdila,</div><div align="center">čije vrline i čije grijehe,</div><div align="center">na svoju dušu,</div><div align="center">na krst svoj,</div><div align="center">bez pogovora,</div><div align="center">ja sam nakalemila.</div><div align="center"> </div><div align="center">Plašim se,</div><div align="center">kad ispred mene zastane,</div><div align="center">zlatni čun,</div><div align="center">da li će umornoj duši,</div><div align="center">vasiona dveri otvoriti,</div><div align="center">ili će u beskraju nestati,</div><div align="center">moj život mali, kao trun,</div><div align="center">kad oči budem morala,</div><div align="center">zauvijek zatvoriti. <br /></div>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2016/01/18/put
, 18 2016 14:10:28 +0100Sedef<p style="text-align: center"><em><strong>U sazvučju leptirovih krila</strong></em><br />
<em><strong> šapućem te.</strong></em><br />
<em><strong> U svim mojim tišinama</strong></em><br />
<em><strong> lelujaju pore tvoga imena.</strong></em><br />
<em><strong> Oblačim se u izblijedjele boje</strong></em><br />
<em><strong> iznošene žudnje</strong></em><br />
<em><strong> i kao razbaštinjena kneginja</strong></em><br />
<em><strong> lažnim sedefom bojim sivilo.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Šapućem te.</strong></em><br />
<em><strong> U paviljonu samoće</strong></em><br />
<em><strong> uporno rastjerujem moljce beznađa</strong></em><br />
<em><strong> i s večeri,</strong></em><br />
<em><strong> kao vrijedne kristale,</strong></em><br />
<em><strong> po sobi raspoređujem</strong></em><br />
<em><strong> modre oblačiće sjete.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Udišem te,</strong></em><br />
<em><strong> kao miris nove jeseni</strong></em><br />
<em><strong> i</strong></em><br />
<em><strong> brižljivo skrivam od nadolazećih</strong></em><br />
<em><strong> snijegova zaborava.</strong></em></p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2015/12/09/sedef
, 09 2015 23:25:55 +0100Krletka<p style="text-align: center"><em><strong>Kasni novembar</strong></em><br />
<em><strong> kao haljine od svile</strong></em><br />
<em><strong> po sobi</strong></em><br />
<em><strong> raspoređuje tmine.</strong></em><br />
<em><strong> Tu, gdje vrijeme</strong></em><br />
<em><strong> već odavno stoji,</strong></em><br />
<em><strong> jedino još vijerno</strong></em><br />
<em><strong> množe se praznine.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Iz krletki od zlata</strong></em><br />
<em><strong> odletješe ptice</strong></em><br />
<em><strong> šarenih krila.</strong></em><br />
<em><strong> I kao ukrasi od stakla,</strong></em><br />
<em><strong> na studenom vjetru</strong></em><br />
<em><strong> trepere tuge,</strong></em><br />
<em><strong> tamo gdje pjesma</strong></em><br />
<em><strong> nekad je bila.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Kasni novembar</strong></em><br />
<em><strong> obojiće injem hrizanteme.</strong></em><br />
<em><strong> Da li to neko kuca na vrata?</strong></em><br />
<em><strong> Tišina.</strong></em><br />
<em><strong> Pustoš.</strong></em><br />
<em><strong> Uzalud nada!</strong></em><br />
<em><strong> Počinje kiša…</strong></em><br />
<em><strong> Prolazi vrijeme.</strong></em></p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2015/12/06/krletka
, 06 2015 15:24:39 +0100Slika<div class="entry-content">
<p style="text-align: center"><em><strong>Rasplinulo se nebo</strong></em><br />
<em><strong> po papiru.</strong></em><br />
<em><strong> Buđenje.</strong></em><br />
<em><strong> Jutro,</strong></em><br />
<em><strong> ko Mocartova</strong></em><br />
<em><strong> sonata na klaviru.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Miriše na jesen</strong></em><br />
<em><strong> ulje na platnu.</strong></em><br />
<em><strong> Jednako,</strong></em><br />
<em><strong> o životu</strong></em><br />
<em><strong> i smrti</strong></em><br />
<em><strong> pjevaju pjesmu</strong></em><br />
<em><strong> zvona</strong></em><br />
<em><strong> na crkvenom klatnu.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Rsplinulo se nebo</strong></em><br />
<em><strong> po papiru.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Dostojanstveno</strong></em><br />
<em><strong> vječnosti predsoblje,</strong></em><br />
<em><strong> tihuje na avgustovskom suncu,</strong></em><br />
<em><strong> maleno seosko groblje.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Pjesma zrikavaca.</strong></em><br />
<em><strong> Statua anđela</strong></em><br />
<em><strong> u bronzi izlivena.</strong></em><br />
<em><strong> Melanholija</strong></em><br />
<em><strong> i</strong></em><br />
<em><strong> tuge plima</strong></em><br />
<em><strong> u bronzanom srcu skrivena.</strong></em></p>
</div>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2015/09/21/slika
, 21 2015 23:05:23 +0200Plavi saputnik<div class="_6a _43_1 _4f-9 _nws" id="u_jsonp_7_1w"><div class="_6a uiPopover" id="u_jsonp_7_1x"><a class="_42ft _4jy0 _55pi _5vto _55_p _2agf _p _1zg8 _4jy3 _517h _51sy _59pe" id="u_jsonp_7_1y" href="https://www.facebook.com/kristina.g.plavsic#" rel="toggle"><span class="_55pe" style="max-width: 11px"></span></a></div></div><div class="_4_j7"><a href="https://www.facebook.com/notes/kristina-glu%C5%A1ac-plav%C5%A1i%C4%87/plavi-saputnik/664044393722894">Plavi saputnik</a></div><p>Već
je prošla ponoć kada sam, pretvarajući se da spavam, osjetila da je i
ona, konačno zaspala pored mene. Mirisala je na toplu čokoladu, topla,
malena i nježna. Poljubila sam joj kapke i trepavice, pomirisala kosicu i
ušuškala je ispod pokrivača, da joj ni slučajno, oni nježni, bezbrižni
dječiji snovi ne bi pobjegli do jutra. Spavala je, u ruk<span class="text_exposed_show">ama čvrsto držeći omiljenu plišanu igračku. Malog Plavog Slona.</span></p><p>Ne
sjećam se više kako je započelo njihovo prijateljstvo. Uostalom, sve
prava prijateljstva i započnu spontano, pa taj trenutak kada smo svog
prijatelja upoznali više i nije bitan. Bitni su oni trenuci koje smo
kroz život dijelili, koji su od nas učinili bolje, bogatije ljude.</p><p>Jelenino
prijateljstvo sa Malim Slonom, mogla bi slobodno reći, tako traje već
godinama, iako će Jelena tek u julu ugasiti četiri svjećice na
rođendanskoj torti. Mali Slon, gledajući na ostale plišane igračke,
kojih moje djevojčice imaju bezbroj u svojoj dječijoj sobi, zaista nije
ništa posbno. Već prilično izlizan, izblijedio od mnogobrojnih pranja i
sa otiskom dječije ruke oko vrata nastale od neprekidnog nosanja, Mali
Slon, na prvi pogled i nije reprezentativna igračka.Ipak, moju Jelenu
svi prepoznaju po ovom malom plišanom prijatelju.</p><p>Prošao je Mali
Slon sa nama do sada čitav jedan život, koji sve ostale igračke ovoga
svijeta nikada neće doživjeti. Družeći se sa svojom trogodišnjom
djevojčicom i njenim plavim saputnikom, više me niko ne može ubijediti
da je to samo igračka. Dobro znam, da negdje ispod plavog pliša kuca
maleno, nježno srce, koje sve razumije, sve čuje i zna, a opet ćuti i
čuva tajne pune svemira, mašte, vila i Snježnih Kraljica, koje
snježnih, zimskih večeri lupaju u prozore, remeteći spokojni dječiji
san.</p><p>Udisao je Mali Slon mirise Grmeča, šetajući s Jelenom zelenim
puteljcima pored potoka u selu. Šetao se kršnom Hercegovinom. Grijao
na vrelom avgustovskom suncu negdje u Herceg Novom. Kao Jecin veliki
drug, zajedno su uživali u šetnjama Gospodskom ulicom na proljetnom
suncu u Banja Luci. Kišnih, sumornih martovskih dana,u jednoj bolničkoj
sobi u Prijedoru, Mali Slon je tješio dvoipogodišnju djevojčicu,
iscrpljenu i bolesnu… Najbolji drug i najdraži plišani zagrljaj.</p><p>Protekli
vikend je donio prvo,pravo proljetno sunce i na obalu Une. Idealno
vrijeme da odemo u prirodu, da se odmorimo od preduge zime i svega
onoga negativnog što je zima donijela sa sobom. Mala Novska Rujiška nas
uvijek čeka. Naš dio zemlje, sunca i neba. Uživanje u šetnji, u igrama
pored škole, trčanju, branju visibaba i jagorčevina. Rezultat
uživanja, nakon povratka u grad bilo je puno kupatilo prljavog veša. Na
vrhu te gomile, kao kralj, sjedio je Mali Slon, potpuno prljav od
blata. Njegov red za „kupanje“ u mašini za veš, došao je tek kada sam u
mašinu stavljala treću turu prljavog rublja. Bilo je već prilično
kasno, starije curice odavno zaspale, a Jeca, iako umorna od dva dana
provedena u prirodi, nespavanja, skakanja i trčanja, ipak nije htjela na
spavanje. „Jelena, idemo na spavanje!“ već prilično umorna, više sam
naredila, nego nježno rekla. Pogledala me svojim krupnim, crnim očima, u
koje kao da su se tog trenutka slile sve kiše ovoga svijeta. Brada joj
je zadrhtala dok mi je govorila:“Mama, a Mali Slon? Gdje je? Ne mogu
bez njega spavati.“ Pokušala sam da je smirim:“Jelo, mama je stavila
Malog Slona da se okupa. Vidjela si kako se isprljao na selu. Treba mu
vremena da se okupa, a kad izađe iz mašine, biće mokar, mora se
osušiti, pa nećeš moći da večeras spavaš s njim“ Otišla sam do korpe sa
igračkama i u noj pronašla novu macu Hello Kitty. „Jeki, možeš li
večeras spavati sa ovom macom? Samo dok se slon ne osuši, neka te ona
čuva.“ Kao svaka dobra, umorna djevojčica koja sluša mamu uzela je macu
i pošla u svoju sobu. A onda je zastala na vratima, okrenula se i
pogledala me. Niz obraze su već išli potoci suza… „Mama, ne mogu.
Pogledaj ovu macu. Ona čak nema ni usta! Moj Mali Slon ima usta i
uvijek je nasmijan. On mi je najbolji prijatelj…“ Došla je do mene,
zagrlila me oko vrata,sva mokra od suza i prošaputala:“Mamice, možemo
li sačekati da se Mali Slon okupa?“ Naravno da smo ga sačekale. Još
mokrog, izvadile smo ga iz mašine za veš i odmah otišle na spavanje.
Držeći u ruci vlažnu plišanu igračku, Jelena je zaspala čim sam je
spustila u krevet. Pazeći da je ne probudim, nježno sam joj iz ruku
izvukla malenog druga. Stavila sam ga na sto pored kreveta, pa sam i
njega pokrila maramom,koju sam pronašla u ormaru. Poljubila sam svoju
Jelenu u kapke i crnu kosicu. Poljubila sam i Malog Plavog Slona i
namignula mu… Znam da je razumio šta u tom trenutku osjećam. Zna on
sve… Velika je stvar u svijetu u kome živimo imati jednog takvog
prijatelja nježnog, plišanog srca, koji je uvijek nasmijan.</p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2015/03/18/plavi-saputnik
, 18 2015 15:21:38 +0100Tmine<p style="text-align: center"><em><strong>Razlila se pozna jesen</strong></em><br />
<em><strong> u novembarskim kišama.</strong></em><br />
<em><strong> Umire Sunce…</strong></em><br />
<em><strong> Nestaje i poslednja mu rumen.</strong></em><br />
<em><strong> Spava skriveno, negdje,</strong></em><br />
<em><strong> za dalekim zelenim tisama.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>U sobi tmina.</strong></em><br />
<em><strong> U uglu,</strong></em><br />
<em><strong> kao da sluti kraj,</strong></em><br />
<em><strong> u šištavom ropcu</strong></em><br />
<em><strong> izgara svijeće sjaj.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Na hibiskus noć miriše…</strong></em><br />
<em><strong> Ja, sanjam prostranstva,</strong></em><br />
<em><strong> tople,proljetne kiše…</strong></em><br />
<em><strong> Rusiju,</strong></em><br />
<em><strong> stepe…</strong></em><br />
<em><strong> Mjesec, ko srebrn samovar…</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>A, iza planina, dolaze</strong></em><br />
<em><strong> ledena jutra sniježna.</strong></em><br />
<em><strong> U sobi</strong></em><br />
<em><strong> tmina…</strong></em><br />
<em><strong> Ko šalom od teške svile,</strong></em><br />
<em><strong> ogrnula me čežnja.</strong></em></p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2014/11/27/tmine
, 27 2014 11:03:37 +0100Buđenje<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Ugledaš mi lice</strong></em><br />
<em><strong> kroz maglu godina</strong></em><br />
<em><strong> pretvorenih u prah.</strong></em><br />
<em><strong> Na dlanu držiš</strong></em><br />
<em><strong> sopstveno srce,</strong></em><br />
<em><strong> pratiš mu ritam</strong></em><br />
<em><strong> – taj ehom donesen</strong></em><br />
<em><strong> iskonski strah.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Bježiš od svega,</strong></em><br />
<em><strong> a Sunce te prati</strong></em><br />
<em><strong> – paklena kugla</strong></em><br />
<em><strong> na horizontu boje mesa.</strong></em><br />
<em><strong> I vrištiš</strong></em><br />
<em><strong> – al’ glasa nema.</strong></em><br />
<em><strong> Tišina odjekuje</strong></em><br />
<em><strong> od tvoga bijesa</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Sanjaš</strong></em><br />
<em><strong> i</strong></em><br />
<em><strong> padaš…</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Znaš da to je kraj.</strong></em><br />
<em><strong> A još bi da voliš</strong></em><br />
<em><strong> i da se nadaš.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Budiš se.</strong></em><br />
<em><strong> Nikoga nema.</strong><strong>..</strong></em><br />
<em><strong> Ništavilo</strong></em><br />
<em><strong> i</strong></em><br />
<em><strong> sablasni sjaj.</strong></em></p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2014/09/16/budjenje2
, 16 2014 23:29:12 +0200Buđenje<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Ugledaš mi lice</strong></em><br />
<em><strong> kroz maglu godina</strong></em><br />
<em><strong> pretvorenih u prah.</strong></em><br />
<em><strong> Na dlanu držiš</strong></em><br />
<em><strong> sopstveno srce,</strong></em><br />
<em><strong> pratiš mu ritam</strong></em><br />
<em><strong> – taj ehom donesen</strong></em><br />
<em><strong> iskonski strah.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Bježiš od svega,</strong></em><br />
<em><strong> a Sunce te prati</strong></em><br />
<em><strong> – paklena kugla</strong></em><br />
<em><strong> na horizontu boje mesa.</strong></em><br />
<em><strong> I vrištiš</strong></em><br />
<em><strong> – al’ glasa nema.</strong></em><br />
<em><strong> Tišina odjekuje</strong></em><br />
<em><strong> od tvoga bijesa</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Sanjaš</strong></em><br />
<em><strong> i</strong></em><br />
<em><strong> padaš…</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Zamisli…</strong></em><br />
<em><strong> Znaš da to je kraj.</strong></em><br />
<em><strong> A još bi da voliš</strong></em><br />
<em><strong> i da se nadaš.</strong></em></p>
<p style="text-align: center"><em><strong>Budiš se.</strong></em><br />
<em><strong> Nikoga nema.</strong><strong>..</strong></em><br />
<em><strong> Ništavilo</strong></em><br />
<em><strong> i</strong></em><br />
<em><strong> sablasni sjaj.</strong></em></p>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2014/09/16/budjenje
, 16 2014 23:29:10 +0200Na raskršću<span class="userContent"> <br /></span><div align="center"><em><strong><span class="userContent"> Kao mjehuriće od sapunice</span><br /><span class="userContent"> vjetar će nam oduvati snove</span><br /><span class="userContent"> u predvečerje umorno neko,</span><br /><span class="userContent"> kad horizont oslikaju<span class="text_exposed_show"></span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> oblaci hibiskus boje.</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> </span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> Ja nazrijeću ti lik</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> kroz magličaste tmine...</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> Al' progovoriti </span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> o tebi neću</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> - ime ti, odavno</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> uspavah</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> na Oltaru tišine.</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> </span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> Ti tamo spavaj!</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> </span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> Kad umorna od ljudi</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> sklupčam se u sebe,</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> na raskrsnici snova,</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> u haljini od čežnje</span></span><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> potražiću put do tebe.</span></span></strong></em><br /><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"></span></span></div><span class="userContent"><span class="text_exposed_show"> <br /> </span></span>
http://dalia.blog.rs/blog/dalia/generalna/2014/07/12/na-raskrscu
, 12 2014 10:58:27 +0200