Samo moja sveska
http://kiki92.blog.rs/blog/kiki92
kiki922026-06-17T12:05:56ZStranica treca...
http://kiki92.blog.rs/blog/kiki92/generalna/2012/01/10/stranica-treca...
<p>Veje napolju...Onako nezno,lagano,meko. Nije hladno. Ili bar ja ne osecam. Sve o cemu razmisljam je onaj stari osecaj koji me ponovo hvata. Osecaj samoce i zaborava. Ne,nisam sama, toliko je ljudi oko mene.... Ali ko to da objasni mojim bubicama...?</p><p> Ko da ubedi pundravce da ne treba da bude tako? Odakle mi sada ideja da nesto ne valja...?</p><p> </p><p> Ne znam. Valjda ponovo pocinjem da pravim istu gresku. Ponovo sam ulozila, dala celu sebe, a dobila... Pa,jos uvek nista. Ponovo sam ja ta koja se trudi, koja brine o svemu... Zar je tako uvek? Zar je muski posao samo da budu tu da imamo koga da mazimo i pazimo?</p><p> </p><p>Zasto stalno pravim istu gresku? Jel moje prokletstvo da uvek volim, a da nikada ne budem voljena? Jesam nacinila neki greh, pa ga sad ispastam? </p><p>Uvek dam sve od sebe da onoga do koga mi je stalo ucinim srecnim. Uvek se trudim, udovoljavam, mazim, pazim i razmazim. A onda kad meni treba.... Nigde nikoga. Svi pobegnu. A on je prvi.</p><p>I opet se jedem,opet krivim sebe. Mozda sam ga ugusila zeljom da budem stalno sa njim. Ali znao je to... Pronalazim sto i jedno opravdanje za njega,a ni jedno za sebe. Opet ja ispadam najgora....</p><p> </p><p> </p><p>I tako nastavlja da veje... Kasno je vec. Skoro ce svitanje. Meni san na oci ne dolazi. Ne moze ni da dodje na red od silnih suza.. </p>Generalna2012-01-10T00:20:05Zkiki92Stranica druga
http://kiki92.blog.rs/blog/kiki92/generalna/2011/11/10/stranica-druga
<p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Ovih dana više i ne prepoznajem sebe. Kao da to više nisam ja. Promenila sam se. Porasla za jako kratko vreme. Priznaj, krivac si. Mada oboje znamo da to nisi uradio namerno. Samo si se postavio prema meni kao prema osobi vrednoj poštovanja, ljubavi, pažnje.</span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000"> </span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Pokazao si mi, za jako kratko vreme, šta znači voleti u stvarnom svetu. U svetu odraslih. Prvo mi je to bilo jako čudno, jako strano i čak me je nerviralo. Međutim, polako počinjem da se navikavam na ceo taj svet. Shvatam da je tako mnogo lepše nego onako kako su me do sada učili. A i šta znaju oni?! Balavci... Klinci kojima sam samo bila igračka. Samo trofej. Čisto da imaju čime da se pohvale pred drugovima. </span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Ti si mi pokazao za jako kratko vreme da to ne mora biti tako. Za nas zna mali broj ljudi. Okolnosti to traže od nas. Zahteva se od nas da se krijemo, da ne pokazujemo osećanja pred drugima. Pre mi je to smetalo. Više ne. Sada, to mi nekako više i prija....</span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Od kada si kraj mene, imam utisak da sam posle godina provedenih na nemirnom moru uplovila u mirnu luku. Da sam napokon našla svoju obalu. Valjda je i bio red posle onolike bure... Tvoj nežni poljubac me ostavlja bez daha... Hej, ti! Pa šta si mi to uradio?! Ja, koja sam divljala i zavodila, ja, koja sam ostavljala bez daha i lomila srca.... Sada ta ista ja, našla sam dom u tvom toplom i sigurnom zagrljaju. Pronašla jastuk na tvojim grudima. Pronašla sreću u tvojim očima. </span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Ja, balavica. Klinka koja ne zna šta je u stvari veza. Uspela sam da te dočepam samo za sebe. I ne puštam te. Znam da sam u tebi našla sve ono što svaka žena traži u muškarcu. Svesna da sam našla dragulj. Trebalo bi da te privežem za sebe gvozdenim lancem i da te ne puštam nigde samog. Trebalo bi da poludim od ljubomore kada ti se neka druga javi. Možda i jesam tako nešto pokušala. Ali sam shvatila da će te to oterati. Onda, uradih nešto totalno suprotno mojim načelima i shvatanjima: dadoh ti slobodu. Poptunu. Po prvi put u životu ne moram da zahtevam pažnju jer znam da ćeš svaki svoj slobodan trenutak posvetiti baš meni. Klinkici koja se drznula da te poželi. </span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">A znam da znaš da je ta klinkica samo moja maska. Da sam ispod toga neko ko zna da voli, na neki svoj, čudan način, ali ipak zna da voli. Znam da me čitaš kao otvorenu knjigu. Ne treba ti ništa osim da mi čuješ glas pa da znaš kako sam raspoložena. Ne treba da kažem da mi je u nekom trenutku potreban tvoj zagrljaj. I pre nego što pomislim na to, tvoje ruke su već raširene. Čekaju da se sklope oko mog tela i pruže mi utočište.</span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Napokon sam našla nekoga ko me razume, ko me poznaje bolje od mene same. Ko zna kada mi šta treba. Ko ume da mi zadrži pažnju, da me nasmeje, ohrabri, posavetuje, pogura napred. Našla sam potporu, oslonac, podršku. U tebi sam našla dečka, ljubavnika, oca, brata, druga pa i drugaricu. Sve za jako kratko vreme... Kako li će biti tek kasnije....? </span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Nemam pojma. Sve što želim je da se prepustim. Da me vodiš kroz život i učiš. Da mi pokažeš šta kada treba da uradim i kako kada da se postavim. Prepuštam se osećanjima i srcu, i shvatam da napokon počinjem da radim prave stvari. Shvatam da sam srećna, da me ova veza ispunjava, da mi je kraj tebe lepše nego bilo gde drugo na svetu... Puštam talase da nose ovu moju malu barku, tebe da me vodiš gde želiš. Znam da neću zalutati, da to nećeš dozvoliti. Znam da ćeš me paziti i da ću na kraju završiti tamo gde sam i krenula, ma gde to bilo....</span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Svi koji me okružuju vide promenu na meni. Vide da cvetam, da rastem. Da sam srećna i zadovoljna. Da plenim osmehom kao nikada pre. Da sam puna pozitivne energije.... Zato ne idi nikuda. Izgubiću kurs bez tebe. Ostani gde si i nastavi da mi daješ snage da idem dalje. Nosi me kroz život onako kako misliš da treba. Svakako znaš bolje od mene....</span></em></p><p><em><span style="font-family: comic sans ms,sand; color: #ff0000">Dragi moj, vidimo se na sledećoj stranici..... </span></em></p>Generalna2011-11-10T01:00:56Zkiki92Stranica prva
http://kiki92.blog.rs/blog/kiki92/generalna/2011/11/04/stranica-prva
<style>/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin-top:0in;
mso-para-margin-right:0in;
mso-para-margin-bottom:10.0pt;
mso-para-margin-left:0in;
line-height:115%;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;}
</style><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Odavno sam izgubila nadu u mogucnost da budem srecna. Da
volim I da mi bude vraceno istom merom. Da se smejem iskreno sa nekim. Odavno
se pomirila sa time da mi je svakodnevica da me neko vredja. Nisam videla, ili
nisam zelela da vidim da to tako ne mora i, u stvari ne treba da bude. </span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Ipak,sreca mi je tako dugo bila na dohvat ruke. Ljubav me
je grejala a da to nisam ni znala. Paznja mi je poklanjana, ali ja je nisam
primecivala. A onda me je sve to zveknulo po glavi… Za jedno vece, za par sati,
shvatila sam da je ceo taj moj “idilicni svet” lazan, gusan, odvratan, da me
povredjuje, ponizava, sputava. Shvatila sam da mogu bolje, da zasluzujem bolje.
I da mi to bolje treba. Ipak, kukavica kakva sam uvek bila, nisam smela odmah
da rizikujem I uhvatim se u kostac sa novom sansom. Igrala sam na sigurnu
kartu. Ispostavilo se da je zivot blefirao. Ipak, sreca je blefirala jos bolje.
U jednom trenutku, svojom odlukom izgubih tlo pod nogama, sigurnost I “toplotu
zagrljaja”. Vec u sledecem, kolo srece me je bacilo tamo gde mi je oduvek I
bilo mesto. Kraj nekoga ko me postuje, ceni, ko moze da mi pruzi koliko I ja
njemu, ako ne I vise. </span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Ubacena u Vrzino kolo, prihvatam igru. A sta mi drugo
preostaje? Resih da se kockam sama sa sobom. Po prvi put u zivotu bez I malo
straha izadjoh pred lice sveta I rekoh ono sto zelim, sto hocu, sto mislim, a
da se ticalo licno mene I mojih osecanja. Imala sam utisak da stojim na ivici
ponora. Da se klackam nad provalijom. Ipak, sigurna ruka me povuce na sigurno.
Na toplo. Osecaj u grudima bio mi je cudan. Stran. Nepoznat. Ali je prijao.
Nisam bila svoj na svome, teritorija mi nije bila poznata. Ali sam negde u
dubini duse znala da tu pripadam oduvek. Na mom licu zablista osmeh. Neki
cudan. Nisam ga poznala kada sam svoje lice pogledala u ogledalu. Shvatih da je
to najiskreniji osmeh srecne osobe. A nisam shvatala zasto sam srecna. U svojim
ocima uhvatih cudan sjaj. Videh ga prvi put. Shvatih da to svetluca sreca
ovencana pobedom. Napokon sam pobedila sebe I svoje demone. Napokon shvatila sta
zasluzujem. I Napokon to pronasla.</span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Bar mi se tako sada cini. Isto tako, cini mi se I da ne
gresim bas previse. Lepo mi je ovako. Osecam se jakom I ispunjenom. Srecnom I
poletnom. I sto je najvaznije: osecam se sigurnom u tom, sada iskreno, toplom
zagrljaju. Kada spustim glavu na nejgovo rame, obuzme me cudan osecaj. Osecaj
mira, spokoja, sigurnosti. Pozelim da nikada ne sklonim glavu odatle.</span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Jesam li se zaljubila? Ne znam. Mozda. Znajuci sebe,
verovatno. Je li beznadezno? Ne verujem. Vidim da mi je uzvraceno. Hoce li
uspeti? Ne znam ni to. Mogu samo da cekam da vidim sta ce biti, I da se nadam
da je moje vreme za srecu doslo.</span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Ostaje da sacekamo neku novu ispisanu stranicu I vidimo sta
ce pisati na njoj. Do tada, ovaj iskreni osmeh cu ponosno nositi na licu I necu
kriti ovaj sjaj u ocima. Kome se ne svidja, neka I ne gleda. Ko me poznaje I
kome znacim znace koliko su mi te dve stvari bitne. I znate sta…. Bice mu drago
zbog toga….</span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000"> </span></p><span style="color: #ff0000">
</span><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Monotype Corsiva'; color: #ff0000">Do sledece stranice….</span></p>Generalna2011-11-04T02:04:55Zkiki92