Balkanska pravila

Balkanska pravila http://jfk85.blog.rs/blog/jfk85 Ovo je blog o aktuelnim dešavanjima u Srbiji i svetu. Autor živi i radi u Vašingtonu gde je završio postdiplomske studije iz oblasti međunarodnih odnosa. jfk85 2026-06-09T22:33:04Z Partijska država http://jfk85.blog.rs/blog/jfk85/generalna/2011/12/11/partijska-drzava Da Srblji žive u partijskoj državi koja s vremena na vreme menja granice, ideolo&scaron;ki predznak i nepokolebljivog vođu čvrstoruka&scaron;a ali ćud nikad zna valjda svako dete, ali sasvim druga je situacija kad to osetite na sopstvenoj koži. Primer koji ću navesti možda je banalan ali mislim da dobro ilustruje dokle smo do&scaron;li kao zemlja i kao narod. Re&scaron;im ja jednom da malo krenem na rekreaciju i počnem da se raspitujem da li ima neka ekipica koja se sastaje par puta nedeljno na basketu, računam zima je i mora da se igra u sali, a i to je sport koji najvi&scaron;e volim i koji sam nekad kao klinac godinama trenirao. Čujem od jednog prijatelja da ima jedna grupa koja se sastaje dvaput nedeljno i koju čine lokalni op&scaron;tinski funkcioneri i zaposleni i da mogu da im se pridružim na njegovu preporuku ako želim. Pristanem ja iako ne znam skoro nikog od tih ljudi i počnem redovno da dolazim. Vrlo brzo sam primetio da na rekreaciji vlada jedna jako čudna atmosfera – jedan čovek izgleda vodi glavnu reč. On određuje ko igra sa kim (sebi uvek odredi najjaču ekipu &scaron;to je dodatno važno jer se igra na ispadanje pa ko pobedi ostaje na parketu i igra vi&scaron;e od drugih), stalno &scaron;utira na protivnički ko&scaron; (uglavnom nerezonski i sa vrlo malim uspehom), ne igra odbranu, glasno sve vreme kritikuje sve svoje saigrače a loptu vrlo retko deli i to sa samo jednim članom svoje ekipe. Najčudnije od svega je to &scaron;to mu niko ne prigovara već ga svi trpe i gledaju u zemlju kad im se on obraća. Dođe tako red na mene da igram u njegovoj ekipi i po&scaron;to ja imam kratak fitilj posvađam se sa njim i umalo dođe do fizičkog obračuna. Da ne dužim priču, odlučim ja da vi&scaron;e ne dolazim jer ne želim da se bijem sa nekim već da igram basket, a s obzirom da su svi drugi na rekreaciji stajali po strani dok smo se nas dvojica hvatali za gu&scaron;u pretpostavim da ih se takve stvari u najmanju ruku ne tiču i da ga možda i podržavaju jer ga sasvim sigurno znaju mnogo duže od mene. Samo nekoliko dana kasnije javi mi se jedan od ljudi koji su bili prisutni i po&scaron;to nisam hteo da se vratim na ko&scaron;arku pozove me da sa njim i njegovim prijateljima igram mali fudbal u drugom terminu i tako ja pređem na drugu vrstu sporta. Elem, &scaron;ta sam mogao da čujem u narednih nekoliko dana? Čovek sa kojim sam se posvađao je visoki lokalni funkcioner jedne stranke i svi (sem mene) koji dolaze na tu rekreaciju su mu podređeni, &scaron;to u op&scaron;tini, &scaron;to u stranci. On je takođe i predsednik lokalnog ko&scaron;arka&scaron;kog kluba &scaron;to mi je razjasnilo dilemu otkud njemu dres kluba u kom sam ja nekad igrao kad je jasno da sa ko&scaron;arkom ima veze koliko i prosečni stanovnik Srbije sa hokejom na ledu. Ispostavilo se da on stalno priređuje skandale, svađa se sa ljudima, &scaron;alje ih kući kao malu decu ako mu se suprotstave iako neki od njih imaju i po petnaest, dvadeset godina vi&scaron;e od njega. Ljudi k’o ljudi, neki pred penzijom, svi imaju decu kući, ćute i trpe ponižavanja iz nedelje u nedelju i jo&scaron; mu se sme&scaron;kaju da ne bi pomislio kako se ljute zbog nečega. Jo&scaron; sam i saznao da je onaj jedan momak koji nekad od njega i dobije loptu kada igraju zajedno lokalni predsednik omladine njegove stranke, &scaron;to je malo pojasnilo za&scaron;to ga neki ljudi koji mogu da mu budu roditelji zovu predsedniče i stoje u redu da se pozdrave sa njim. Dečko ima inače zavr&scaron;enu srednju trogodi&scaron;nju &scaron;kolu ali sedi u 5 (pet) upravnih odbora. Ne uzima on svih pet plata sebi, rekli su mi, već tri mora da vrati stranci jer su mu oni te položaje obezbedili, takva je praksa. Kao eto ni njemu nije sve ba&scaron; tako idealno, ne radi ni&scaron;ta a dobija samo dve plate. I ko mi je sve ovo ispričao? Isti oni ljudi koji su ćutali dok sam se ja svađao sa lokalnim kabadahijom a koji su u narednih nedelju dana, jedan po jedan, kri&scaron;om, dolazili do mene ili mi slali poruke preko prijatelja da me oni razumeju i da se slažu sa mnom u potpunosti, ali da imaju decu kući i da ne mogu da vode nikakve krsta&scaron;ke ratove. Mislim se ja, a možda gre&scaron;im, ovoga nije bilo ni za vreme Broza, a bogami ni Slobe. Politike je uvek svuda bilo, ali na basketu ne verujem. Bar je rekreacija bila ne&scaron;to gde si mogao da pobegne&scaron; od politike koja je prožimala svakodnevicu, ali sad izgleda ni tamo niko nije bezbedan. Interesuje me samo da li je ovakva ili slična situacija i u drugim ex-Yu republikama (sem Slovenije za koju pretpostavljam da je civilizacijski prevazi&scaron;la ove gluposti).   Ovaj blog možete naći i na <a href="http://balkanskapravila.blogspot.com/2011/12/partijska-drzava.html">http://balkanskapravila.blogspot.com/2011/12/partijska-drzava.html</a> Generalna 2011-12-11T08:13:48Z jfk85 Azilanti - težak slučaj ljudske nesreće http://jfk85.blog.rs/blog/jfk85/generalna/2011/11/26/azilanti-tezak-slucaj-ljudske-nesrece Nedavni medijski izve&scaron;taji o velikom broju azilanata koji su u na&scaron;u zemlju prispeli iz Avganistana, Pakistana, Iraka i drugih zemalja jo&scaron; čemernijih od ove na&scaron;e podsetio me je na jedan događaj koji me je naučio koliko je velika nesreća koja je ove ljude naterala da napuste svoje domove i potucaju se po svetu tražeći spas. Bio je novembar, kao i sad, i iz suda su me pozvali da im kao prevodilac pomognem u saslu&scaron;avanju nekih stranaca koje je na&scaron;a policija privela sudiji za prekr&scaron;aje. Nisam puno razmi&scaron;ljao o tome koga bih mogao da zateknem u sudnici jer sam ranije uglavnom imao posla sa strancima koji su prekoračili brzinu na autoputu ili napravili neki drugi manji prekr&scaron;aj zbog kog bi na brzinu platili kaznu, isplatili mene u gotovini na licu mesta za usluge prevodjenja i brzo napu&scaron;tali sud idući za svojim poslom. Happy end i za mene, i za njih, i za sudiju koja bi celu stvar zavr&scaron;ila za manje od pola sata. Tog novembarskog dana u&scaron;ao sam u sudnicu ležerno, pozdravio se sa sudijom i njenom službenicom koje su me već dobro znale i, u prvi mah, nisam ni primetio dvojicu izmorenih tamnoputih ljudi u izno&scaron;enim jaknama i nekim starim zimskim kapama koji su stajali u dovratku sa rukama prekr&scaron;tenim ispred sebe i gledali u pod. Rečeno mi je da sam tu da prevodim za tri Avganistanca (jedan je čekao ispred sudnice) koja su uhvaćena kada je policija na autoputu koji vodi iz Beograda ka zapadnoj Srbiji zaustavila taksi u kom su se nalazili. Samo jedan od njih je govorio engleski (ali i francuski po čemu se dalo zaključiti da je reč o obrazovanom čoveku) dok su druga dvojica mogla da se sporazumevaju samo na maternjem pa&scaron;tuu. Priča ovih jadnih ljudi bila je krajnje potresna, mada su mi ono najgore ispričali privatno, na pauzi, kao da su mislili (ispravno) da svi ti detalji ne zanimaju pravosudni sistem neke strane države. Nijedan od njih nije mogao da da tačne podatke o datumu rođenja jer u Avganistanu ne postoje nikakve javne institucije koje upisuju imena živorođene dece dok roditelji puno na tome i ne insistiraju već rođenje dece vezuju za neke važne događaje pa tako možete biti rođeni u &bdquo;godini posle one kada su padale velike ki&scaron;e“ i tome slično. Dalje, svi su do Srbije do&scaron;li preko Irana, Turske, Grčke i Makedonije mada su se njih trojica prvi put sreli neposredno pre nego &scaron;to će za 25 sati neprekidnog hoda prepe&scaron;ačiti srpsko-makedonsku granicu &bdquo;putem za koji su čuli da je relativno siguran za ilegalce“. Po&scaron;to su oni Suniti, objasnili su, a u Iranu žive &scaron;iiti, u toj zemlji je vojsci i policiji data prećutna saglasnost da ilegalce iz Avganistana ubijaju na licu mesta &scaron;to oni sa velikim zadovoljstvom i rade, malo iz verskog zanosa (čak pominju džihad po rečima onog obrazovanog Avganistanca), a malo i iz zabave. Kad pređu u Tursku odahnu malo jer se Turci, čija se praksa do pre par godina nije puno razlikovala od iranske, sad trude da ih od ilegalnog prelaska granice oduče pre batinama nego bojevom municijom. Tek kada pređu nekako u Grčku mogu da računaju da će se prema njima vlasti pona&scaron;ati sa kakvim-takvim obzirom, a posle toga slede Makedonija, Srbija, Hrvatska, Slovenija i konačno Austrija koju svi valjda na tom putu sanjaju. Posle toga se razmile po zapadnoj Evropi i poku&scaron;avaju da dobiju papire kako bi mogli posle da dovedu i svoje porodice. Ova putovanja traju i po nekoliko godina a ljudi koji ih se late su usput prebijani, pljuvani, psovani, varani i pljačkani, često i od ljudi kojima su oni platili da bi napustili zemlju. Tako mi je jedan od njih u privatnom razgovoru rekao da ga je neki Makedonac koji je hteo da ga opljačka udario drvenom palicom u rebra pre devet dana i da ga od tad taj deo tela boli iako ne vidi nikakvu modricu. Uop&scaron;te, ti ljudi su najvi&scaron;e brinuli o tome da li će dobiti priliku da se negde okupaju, jedu ne&scaron;to i dobiju malo vode, a manje su se brinuli za malu zatvorsku kaznu koju su dobili ili čak za to &scaron;to su uhvaćeni na samo &scaron;est sati vožnje od Beča. Velika je muka ove nesrećnike naterala na ovakvo potucanje. Stanje u njihovoj zemlji je katastrofalno, tamo nema ni struje ni vode, ljudi često žive u pećinama, a oni koje ne pobiju ili ne regrutuju talibani u velikoj su opasnosti da stradaju od američkih bombi. Narod je neobrazovan a od one trojice Avganistanaca za koje sam ja prevodio samo onaj sa univerzitetskom diplomom je znao da se potpi&scaron;e. S druge strane, tim ljudima ne može da se da azil u Srbiji jer je i na&scaron;a zemlja u lo&scaron;em stanju, a opet po međunarodnom pravu ne mogu se izručiti nazad u Avganistan sa kojim mi ionako nemamo diplomatske odnose. Možemo eventualno da ih izručimo nazad Makedoncima ali i za to je potreban sporazum sa vladom u Skoplju koji, koliko znam, jo&scaron; nije postignut. I tako ti ljudi posle odslužene vi&scaron;ednevne zatvorske kazne ostaju u kampovima &scaron;irom Srbije, u bedi i nema&scaron;tini, daleko od kuće, ali i od te zapadne Evrope koju su toliko sanjali.   Ovaj blog možete naći i na <a href="http://balkanskapravila.blogspot.com/">http://balkanskapravila.blogspot.com/</a>   Generalna 2011-11-26T07:14:54Z jfk85 Internet komentari i komentatori http://jfk85.blog.rs/blog/jfk85/generalna/2011/11/19/internet-komentari-i-komentatori Internet revolucija koja je počela u poslednjoj deceniji pro&scaron;log veka potpuno je promenila način na koji ljudi komuniciraju. Danas je sasvim normalno da svaka osoba, bez obzira na godine, ima otvorene naloge na fejsbuku, tviteru, na raznoraznim forumima i dru&scaron;tvenim mrežama. Ljudi su dobili mogućnost da iz udobnosti svog doma komentari&scaron;u sve &scaron;to se događa na javnoj sceni ali i u kom&scaron;ijinom dvori&scaron;tu. S jedne strane, ovo je značajno demokratizovalo prostor javne komunikacije jer je dalo glas milionima onih koji su ranije mogli da se zadovolje samo gunđanjem u bradu ili urlanjem na televizor. S druge strane, na internetu danas postoje armije ljudi koji, sudeći po broju komentara i različitih &bdquo;postova“ koje za sobom ostavljaju na globalnoj mreži, ni&scaron;ta drugo u životu i ne rade sem &scaron;to iznose svoja visokocenjena mi&scaron;ljenja o svemu i svačemu. Njih možete prepoznati ispod rubrika o sportu, vremenskoj prognozi, ali i kulturi, politici, zabavi i vestima iz sveta. Sa istim žarom brane svoje stavove o Lejdi Gagi, Seki Aleksić i novom svetskom poretku kom se moramo odupreti po svaku cenu. Mnogi od njih nelogičnosti svojih komentara kojih i sami negde podsvesno moraju primećivati kriju iza po&scaron;tapalica tipa &bdquo;svi znaju da...“ ili &bdquo;samo neko lud ili glup ne razume da...“ ne pokazujući često ni zrno po&scaron;tovanja za nekoga sa kim se ne slažu. O uvredama na nacionalnoj, versoj, rasnoj osnovi, kao i napadima usmerenim na ličnost drugih komentatora umesto na neki njihov stav sa kojim se ne slažu ne treba ni tro&scaron;iti dah. A reč je samo o komentarima koji su pro&scaron;li cenzuru moderatora sajta na kojima se objavljuju. Zamislite kako tek izgledaju oni drugi! Uzev&scaron;i sve ovo u obzir, postavlja se pitanje kako je moguće da iko ove ljude shvata ozbiljno. Da li su oni moderni vox populi ili samo usamljene dangube koje nemaju pametnijeg posla nego da dane svog života provode radeći ne&scaron;to sasvim beskorisno? Bilo kako bilo, političke stranke ih shvataju veoma ozbiljno i često se može primetiti na raznim forumima pojačana aktivnost njihovih omladina koje poku&scaron;avaju da fingiraju komentare slučajnih posetilaca koji daju podr&scaron;ku ba&scaron; njihovom lideru a uskraćuju istu onoj barabi iz suprotne stranke. Jer tako narod misli. Uostalom, koliko ste puta čuli nekoga ili možda i ulovili sebe da kažete: &bdquo;Ja vesti i ne čitam, samo pregledam komentare“? Ovaj blog možete naći i na <a href="http://balkanskapravila.blogspot.com/">http://balkanskapravila.blogspot.com/</a> Generalna 2011-11-19T05:08:36Z jfk85 TV kao izvor radijacije http://jfk85.blog.rs/blog/jfk85/generalna/2011/11/09/tv-kao-izvor-radijacije Hteli mi to da priznamo ili ne, predizborna kampanja u Srbiji je u punom jeku i ministri već svakodnevno počinju da iskaču iz rerni i frižidera, svako već prema svom ukusu. Otvaraju se mostovi, govori se o novim investicijama i radnim mestima, pominje se kandidatura za EU i dodaje da, naravno, datum za istu niji bitniji od sudbine srpskog Kosmeta. Pa čemu onda priča o kandidaturi i evrointegracijama uop&scaron;te? S druge strane, ni opozicija ne drema već iznosi svoje (nebulozne) ideje o tome kako spojiti nespojivo (EU i Kosovo) ili u ne&scaron;to drastičnijem izdanju, za&scaron;to svi treba da jedemo korijenje kako bi nastavili borbu za ne&scaron;to &scaron;to smo već davni izgublil. Tako smo ovih dana imali priliku da vidimo potpredsednika DS-a i ministra za poljoprivredu i trgovinu Du&scaron;ana Petrovića kako trči od televizije do televizije kako bi objasnio biračima kako je hleb pojeftinio za nekoliko dinara da bi to isto uradio i nekoliko dana kasnije kada je neznatno pojeftinio i &scaron;ećer. Ipak, &scaron;lag na tortu svojih genijalnih istupa u medijima stavio je juče kada je na pitanje da navede primer nečeg dobrog &scaron;to je aktuelna vlada uradila u prethodne tri godine rekao: &bdquo;<span style="background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">Reforma pravosuđa dobila je veoma dobre ocene i od EU, iako je ogromna polemika oko toga bila u zemlji.“ Nazvati jedan od najvećih proma&scaron;aja ove vlade koja je do kraja instrumentalizovala provosuđe u Srbiji kao polugu izvr&scaron;ne vlasti jednim od njenih najboljih dostignuća je potez dostojan nekada&scaron;njeg JUL-ovskog ministra informisanja Gorana Matića. Čini se da ja DS obuzela specifična vrsta letargije karakteristična za režime toliko ogrezle u kriminal i korupciju da vi&scaron;e ni ne poku&scaron;avaju da prikriju da ih dobrobit građana koji su ih birali zanima koliko i lanjski sneg. <span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">Ali, ne lezi vraže! Ako je neko mislio da će se DS pokunjeno povući i vlast prepustiti naprednjacima taj nije računao na Preokret! Iako se na prvi pogled čini da je ovaj jo&scaron; uvek labavi politički savez između Čede Jovanovića i Vuka Dra&scaron;kovića usmeren protiv Borisa Tadića, činjenica je da je on tu kako bi upravo njegovom žutom veličanstvu sačuvao leđa. Kako je Vesna Pe&scaron;ić maestralno pokazala u svom tekstu &bdquo;Svi za jednog jedan za sve“ ovaj novi-stari savez koji će verovatno okupiti jo&scaron; neke biv&scaron;e lidere počiv&scaron;eg DOS-a napravljen je da bi pokupio glasove nezadovoljnih Tadićevih birača koji u njegovoj sada&scaron;njoj politici vide previ&scaron;e Kosova a premalo EU. Kada se izbori zavr&scaron;e, čik pogodite sa kim će ova gospoda praviti koaliciju? Nikolić, &Scaron;e&scaron;elj i Ko&scaron;tunica ne padaju na pamet kao prve opcije. <span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">Ko nam je onda jo&scaron; ostao? Toma &bdquo;Fakir“ Nikolić kojem nije smetalo da posle tri godine postojanje svoje &bdquo;presvučene“ radikalne stranke tek sada izađe sa nekakvim programom? To &scaron;to je taj program kopija Tadićeve izborne platforme od pre četiri godine jo&scaron; jednom ide u prilog onima koji za Nikolića tvrde da je čovek neinteligentan, i da ono njegovo gladovanje nije bio način da namerno jo&scaron; jednom ne dođe na vlast jer je &scaron;atro u opoziciji udobnije, već da on zapravo ni ne zna bolje da vodi politiku. Činjenica da je nacrt buduće srpske spoljne politike uzeo od Vuka Jeremića dodajući ravnopravnim stubovima njegove diplomatije (Brisel, Va&scaron;ington, Peking i Moskva) i gle čuda, Japan (?) dodatno pojačava utisak o potpunoj bezidejnosti i cak nezainteresovanosti SNS-a da re&scaron;ava bilo koji problem koji prevazilazi kadrovska pitanja tipa &bdquo;Hoćemo kuma Peru u UO NIS-a ili Telekoma?“. <span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">Ivica &bdquo;Strongman“ Dačić je, opet, savr&scaron;en primer kako se javna funkcija i novac poreskih obveznika koriste u predizborne svrhe. Kroz ovu vladu on je politički oprao SPS, zauvek sahranio aferu &bdquo;kofer“, približio se prozapadnom delu javnosti zaradiv&scaron;i titulu Evropejca godine u jednom trenutku, da bi se vrlo brzo vratio na stare pozicije zauzimajući mačo stav o Paradi ponosa dodvoriv&scaron;i se tako crkvi i nacionalističkom delu glasačkog tela neposredno pred izbore. Lično ne mogu da vam opi&scaron;em koliko sam bio iznenađen kada mi je &scaron;ef odeljenja za Centralnu i istočnu Evropu jedne velike NVO u Va&scaron;ingtonu pre dve godine pričao kako je Dačić divan čovek i kako nema veze &scaron;ta je on to sve u pro&scaron;losti radio. Toliko o kratkom pamćenju i principijelnoj borbi za ljudska prava. <span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">I tako dan za danom pred kockastim ekranom. Svaki moj boravak u Srbiji u koju dolazim da posetim porodicu je priča za sebe, ali kada dođete u trusno predizborno vreme posledice po psihu mogu biti fatalne. Gledate ista lica koja se ne skidaju sa malih ekrana već 20 godina, malo su ostarili, malo se pogrbili, mnogi ćurak potpuno obrnuli (vidi pod Toma Nikolić, Vuk Dra&scaron;ković) ali rezultat je i dalje isti. A građani i dalje gledaju u tu sme&scaron;nu kutiju, možda zato &scaron;to se pla&scaron;e da ne skrenu pogled i vide se u ogledalu. Posledice radijacije koju u poslednje dve decenije emituju TV prijemnici postale bi tad nepodno&scaron;ljivo jasne.  <span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">Ovaj blog možete pročitati i na <a href="http://balkanskapravila.blogspot.com/2011/11/tv-kao-izvor-radijacije.html">http://balkanskapravila.blogspot.com/2011/11/tv-kao-izvor-radijacije.html</a><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial">  <span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: white; color: #111111; background-position: initial initial; background-repeat: initial initial"> Generalna 2011-11-09T13:04:55Z jfk85 Čestitamo! http://jfk85.blog.rs/blog/jfk85/generalna/2011/11/07/cestitamo Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2011-11-07T13:40:43Z jfk85