Naše ruke nisu vezane, naše ruke nisu bludnice...
http://iramonacoco.blog.rs/blog/iramonacoco
Foliranje<p>Da li je sve što<strong> počinjemo</strong> praćeno foliranjem?</p><p>Nove tehnologije kako dolaze izazivaju (pod)smeh kod ljudi koji ih ne koriste? "Vidi ovu budalu što se folira sa ovim čudom!"</p><p>Zašto se uvek foliramo na početku veze? Ne mislim samo sa partnerom nego i prema okolini Smo tad važni? Da li smo to mi ustvari?</p><p>Zašto smo neko drugi kada počnemo nov posao?</p><p>Zašto se pravimo pametni kada nam u društvo dođe nova osoba?</p><p>Da li smo mi generalno foliranti uvek na početku?</p><p>Da li to primećuje još neko? </p><p> </p><p>Sećam se dok sam bila u srednjoj kada su se pojavili mobilni telefoni. Naravno imali su ih prvi tatini i mamini mezimci. Bila sam i ja mezimica a nisam imala. Možda baš zato. A možda i nisam bila kad bolje razmislim. Oni koju nisu imali govorili su "vidi ove što se foliraju". Nisam htela da govorim jer sam pretpostavila da ću ga i ja imati. I dobila sam ga uskoro. Bila je to cigletina nasleđena od nekog, ne mogu ni da se setim od koga. Nisam se hvalila ni folirala jer je bila Cigla. Ali sećam se situacije da smo drugarica i ja bile u kafiću. Ona je dobila nov fancy Alcatel i da mi je rekla "molim te pozovi me da istrčim napolje kao da se javim, ja ću ti odbiti poziv ali je bitno da mi zvoni". Jel to hvalisanje ili igranje novom igračkom? Profesorka matematike iz srednje je govorila o mobilnim telefonima "ja, ja to nikad neću imati, videla sam cigane u prevozu kako ih koriste". Ironije, profesorka matematike tako kaže. Eto od kakvih osoba učimo, lepo. </p><p>Evo sada sedim kući i razmišljam o izlasku napolje. Ponela bih netbook da pišem u nekom kafiću ali biće posle gledaj je kako se folira. A u inostranstvu mi nije nimalo glupo da to radim. Ne vidim razliku jer me i tamo i ovde niko ne poznaje. Čemu grč? Nije mi glupo da ponesem knjigu, hm. A opet imam super svemirski modulator od telefona i njime me nije sramota rukovati. A sa kompom mi je neprijatno iz nekog razloga.</p><p>U međuvremenu... </p><p>Ipak sam izašla napolje i evo na 25. maju, sedim u kafiću i pišem, jej. Pošto već pišem o foliranju dođoh u okruženje gde se ljudi obično foliraju. Najbolje je osetiti. Kafić nije pun i prijatno mi je. Dakle ukapirala sam, stvar je osećaja. Reših dilemu u hodu :) Uđite u tuđe cipele i samom će vam se kasti.</p><p>Sledeće pitanje, zašto se foliramo na početku veze? Jasno je, hoćemo da se predstavimo u što boljem svetlu ako nam je stalo da ta osoba to primeti. Nego nije to tema. Ono na šta ja mislim jeste zašto počinjemo da se foliramo prema drugim osobama od kako nađemo dečka? Zašto se pravimo ono što nismo ili to jesmo a pre smo se folirali? Pišem iz prvog lica a odnosi se na sve. Što se mene tiče ja se trudim da ostanem ista, mada sam se i ja promenila. Sad imam uticaj druge osobe jači nego kad sam bila sama. Ali ja sam ja uprkos tome. A zašto tamo neki oni nisu oni? Pre par godina sam molila drugaricu da igramo jamb. Uvek je odbijala i govorila kako ne voli da igra, a sad kad ima dečka joj kockice i papirići stoje na stolu zajedno s turpijom. Složićete se da to nije zato što me ona ne voli nego nema razloga da mi udovolji kao što ima dečku. A zašto to? Voli da udovolji njemu iako ne voli da igra jamb. Čisto foliranje ako mene pitate. Ja to ne bih. Radim stvari koje volim sa onima koji to hoće da rade sa mnom. Evo još jednog primera. Otišla sam u Zaru sa istom tom drugaricom i krenule da tražimo kapute za nju. Obišle onaj deo za žene i nije bilo ničeg interesantnog pa sam predložila da odemo to onog drugog dela gde je garderoba za nas, ona mi reče "daj bre, tamo je roba za tinedžere!" Znam da je stvar u tome kako se osećaš, ali to nije roba za tinedžerke, to je roba za nas. Ja sam se kao tinedžerka oblačila u drugim radnjama. Nije mi jasno ko se tu folira, da li ja što se po njoj oblačim kao tinedžerka ili ona koja se po meni oblači kao gospođa. Evo još jednog primera za drugu drugaricu. Terali smo je da promeni tinejdžerski način odevanja u nešto prikladnije svojim godinama. Nije bilo govora ubediti je. Sad je našla dečka i promenila izgled. Ali nažalost promenila ga je opet u izgled koji nije u skladu s njenim godinama, sad je gospođa, pa bre... Šta to znači? Pre je momci nisu shvatali ozbiljno a sad je postala preozbiljna. Da li će je sad neko shvatiti na pravi način? Šta ona time poručuje i postiže? Da je ozbiljna i da može da mu gaji decu? Da je dobra snajka za udaju? Iz ovih primera se vidi jasno da se ljudi menjaju prema situacijama. A treća rugarica je udata i oblači se kao i pre. Sad su obe gore pomenute drugarice u "gospođa" fazonu a ja i treća i dalje u svom. Kolika je šansa da se ja foliram tu? Kad ovako stavim sve na "papir" vidim da je jasno da svi radimo ono što hoćemo i što osećamo. Ja se osećam da imam 29 na svoj način, a one verovatno isto da imaju 29 ali na svoj način. Mojih 29 godina je manje nego njihovih.</p><p>Eto, reših da nije foliranje pisati blog u kafiću odeven u skaldu s prilikom i godinama koliko ti misliš da ih imaš. Idemo dalje... </p><p>Zašto smo neko drugi kada počnemo nov posao?</p><p>Počela sam da radim u velikoj firmi i prvih godinu dana nisam bila svoja. Bojala sam se kako će ljudi da me prihvate. Mislila sam da sam ja "mala" da radim sa tim ljudima i da stalno moram da se dokazujem. Šta ako oni mene tako vide kao ja sebe tad se ne bih mogla izboriti sa tim. Pričala sam samo ono što bi oni voleli da čuju i otkrivala samo svoje kvalitete, možda i previše. Bilo mi je potrebno vreme da se ja tu opustim da mogu da počem da pevam šta mi padne na pamet kad mogu naravno. Da li svi ljudi tako rade ili ja imam problem što sam dete sa sela? Spadam u ekstrovertnu grupu osoba, što bi značilo da gušim sebe tim ustručavanjem od ljudi. Kada sam bila sigurna da mogu da zapevam pesmu videla sam da su muke bile uzalud. Oni su e u startu prihvatili onakvu kakva jesam. Tada sam postala svoja na tom terenu. Ne znam da li sam dobila odgovor za foliranje ovde, možda i jesam. Svi procenjujemo do koliko možemo da idemo u zavisnosti od situacije. Svi su mi zaključci nekako klišeji, kao da ništa novo nisam rekla. Ali u mojoj glavi nisu jer kad lepo izanaliziram te reči imaju težinu. To je i ono bitno da ja nemam dilemu.</p><p> Zašto se pravimo pametni kada nam u društvo dođe nova osoba? </p><p>E što se ovog pitanja tiče nisam sigurna za ostale ljude ali ja se foliram za 10 kad su novi ljudi u društvu. Uopšte nije bitno koje ta nova osoba. Ja volim da ostavim lep utisak na početku sa novom osobom. Da li to radim da bi me neko hvalio sutra? Što je meni bitno mišljenje tog novog? Verujem da se ljudi takođe malo promene u toj situaciji ali do te mere da samo ne psuju a ne kao ja da se samo hvalim. Volim da se dokazujem i da nosim masku kako sam jaka, a jasno je svima da nisam, da sam osetljiva, da me pogađaju sitnice... Ponekad imam utisak da to ne radim samo ja nego da me i drugi hvale pred novim ljudima. Dal sam ih ja navikla na to da ja moram da budem hvaljena? </p><p>Da ponovim, nije foliranje pisati blog u kafiću odeven u skaldu s prilikom i godinama koliko ti misliš da ih imaš. Na poslu procenite sami kad treba pustiti glas. A u društvu novih ljudi folirajte se koliko hoćete oni će ako postanu deo ekipe provaliti da li ste se i koliko folirali. Meni ide dobro :) Potrebno je puno vremena da neko nov postane stalni deo moje ekipe :)</p><p> </p><p>Ima i onih foliranja sa oko orgazma, prema roditeljima, profesorima, u sportu, u CV-ju, onih kad si učtiv da ti kažu da se foliraš... Oko tih foliranja nemam dilemu.</p><p>Osoba koja se folira je folirant. Folirant je ustvari fejk. Da je iskren ne bi nosio tu etiketu koja će pre ili kasnije izviriti iz džempera. Ako nastavi tako svi će znati da je lažnjak bez da gledaju deklaraciju<span style="font-size: 14px; line-height: 21px; text-align: left; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; color: #0f090c">.</span> </p><p>Foliranje je ponekad slatko, ali sad je šugar free u modi.</p><p> </p><p> </p>
http://iramonacoco.blog.rs/blog/iramonacoco/generalna/2011/11/19/foliranje
, 19 2011 11:25:50 +0100Došao je dan<p>I doći će dan kada ćeš sam</p><p>krenuti putem beznađa</p><p>želeći da kao nikad do sad</p><p>pobediš sam.</p><p> </p><p>Često su mi ovi stihovi u glavi kada hoću da počnem nešto. Obično u mojoj glavi budu dobar šlagvort za dalje. Možda sad neće. Ali eto njima počinjem svoj prvi blog. Sramota je što mi se tek sad to desilo. Vreme, vreme, vreme me uvek remeti. Sad ga ima......</p><p>Početi se mora ako hoćeš negde da odeš. U suprtnom si tu gde jesi - sedi di si, ni za di si nisi:)</p><p>'oću sve, a ne dobijem ništa. I sad bih o svemu a bojim se da ne kažem ništa. Volim spontano da me vodi. He he da ne kažem ništa- dupla negacija - ono što me redovno remeti. Nisam imala problema s istom dok nisam saznala da to u engleskom jeziku ne ide tako, od tad sam zbunjena. Zar ne bi trebalo da mi je jasnije od kako to znam a ne da sam i dan danas zbunjena? A to sam saznala pre 19 godina. Znate o čemu govorim. Ne možemo reći npr. <em>Niko nikome ne može da ne veruje</em>, dobro možemo ali ja ne znam šta to znači, morala bih da potirem "ne" kao što ga potirem matematički u engleskom kako bih ukapirala. Nisam glupa majke mi ali mi to sa "ne" nikako ne ide- eto opet duple negacije :) i sad kad bih je potrla dobila bih <em>svakako ide </em>što nije značenje. Sad sam još više zbunjena :(</p><p>Sad baš dobih ideju da izguglam o duploj negaciji i naiđoh na proste viceve :( i na teme na hrvatskim forumima o duploj negaciji. Bacih oko ali ne dobih odgovor. Treba mi definicija koje ću se držati. Gore rekoh "nisam glupa majke mi", sad kad videh da moram da imam definiciju za nešto u glavi što ostlim ljudima i ne pada na pamet da to nekome može biti problem zapitah se!? </p><p>Eto odveli su me negde stihovi, možda ne "pobedim sam-a", možda uz nečiju pomoć... </p>
http://iramonacoco.blog.rs/blog/iramonacoco/generalna/2011/11/09/dosao-je-dan
, 09 2011 20:23:22 +0100