Hemija

Hemija http://kalucity1.blog.rs/blog/kalucity1 Teme u osnovi hemije... kalucity1 2026-07-04T07:19:33Z Dimitrij Ivanovic Mendeljejev (peridoni sistem elemenata i ostali uspesi http://kalucity1.blog.rs/blog/kalucity1/generalna/2011/12/20/dimitrij-ivanovic-mendeljejev-peridoni-sistem-elemenata-i-ostali-uspesi Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (rus. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, <a href="http://null/wiki/Tobolsk" title="Tobolsk">Tobolsk</a>, <a href="http://null/wiki/8._velja%C4%8De" title="8. veljače">8. veljače</a> <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1834" title="1834">1834</a>. - <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/Petrograd" title="Petrograd">Sankt Peterburg</a> <a href="http://null/wiki/2._velja%C4%8De" title="2. veljače">2. veljače</a> <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1907" title="1907">1907</a>.) bio je <a href="http://null/wiki/Rusija" title="Rusija">ruski</a> kemičar. Poznat je kao jedan od dvojice znanstvenika koji su stvorili <a href="http://null/wiki/Periodni_sustav_elemenata" title="Periodni sustav elemenata">Periodni sustav elemenata</a>; koji je bio važna karika znanosti u <a href="http://null/wiki/Druga_industrijska_revolucija" title="Druga industrijska revolucija">Drugoj industrijskoj revoluciji</a>. Za razliku od ostalih stvaratelja, Mendeljejev je predvidio da će se mnogi elementi jo&scaron; otkriti. U nekoliko slučajeva poznato je njegovo neslaganje s prihvaćenim <a href="http://null/wiki/Relativna_atomska_masa" title="Relativna atomska masa">atomskim masama</a>, govorio je da se one ne slažu s Periodnim zakonom, i to se pokazalo kao točno. PERIODNI SISTEM ELEMENATANewlandow Zakon oktava objavljen je <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1866" title="1866">1866</a>. No zbog manjka mjesta za buduća otkrića i stavljanje dva elementa u jednu periodu bilo je nezadovoljavajuće pa je njegova ideja odbijena. Ne znajući za to, Mendeljejev je radio na sličnom projektu, a <a href="http://null/wiki/6._o%C5%BEujka" title="6. ožujka">6. ožujka</a> <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1869" title="1869">1869</a> njegova ideja je predstavljena u Ruskom kemičarskom dru&scaron;tvu. Naslov njegovog projekta bio je “Ovisnost između svojstava relativne atomske mase i elemenata“, a govorio je da ako se elementi svrstaju po atomskoj masi daju jedan redoslijed u periodama.Elementi koji imaju slična kemijska svojstva imaju atomsku masu koja je ista ili relativno slična (npr. <a href="http://null/wiki/Platina" title="Platina">Pt</a>, <a href="http://null/wiki/Iridij" title="Iridij">Ir</a>, <a href="http://null/wiki/Osmij" title="Osmij">Os</a>) ili kojima se povaćava (npr. <a href="http://null/wiki/Kalij" title="Kalij">K</a>, <a href="http://null/wiki/Rubidij" title="Rubidij">Rb</a>, <a href="http://null/wiki/Cezij" title="Cezij">Cs</a>)Svrstavanje elemenata po atomskoj masi, sveden je na <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Valencije&action=edit&redlink=1" title="Valencije (stranica ne postoji)">valencije</a>, kao i na kemijska svojstva. Tu se ubrajaju elementi kao <a href="http://null/wiki/Litij" title="Litij">Li</a>, <a href="http://null/wiki/Berilij" title="Berilij">Be</a>, <a href="http://null/wiki/Barij" title="Barij">Ba</a>, <a href="http://null/wiki/Ugljik" title="Ugljik">C</a>, <a href="http://null/wiki/Du%C5%A1ik" title="Du&scaron;ik">N</a>, <a href="http://null/wiki/Kisik" title="Kisik">O</a> i <a href="http://null/wiki/Kositar" title="Kositar">Sn</a>.Elementi koji su najrasprostranjeniji imaju malu atomsku masu.“Magnituda atomske mase određuje tip elementa, isto kao &scaron;to i magnituda <a href="http://null/wiki/Molekula" title="Molekula">molekule</a> određuje tip tijela. Moramo očekivati otkrića jo&scaron; mnogih elemenata - kao na primjer elementi analogni <a href="http://null/wiki/Aluminij" title="Aluminij">aluminiju</a> i <a href="http://null/wiki/Silicij" title="Silicij">siliciju</a> - čija bi atomska masa trebala biti između 65 i 75. Atomske mase nekih elemenata mogu se odrediti znanjem o njima sličnim elementima. Iako atomska masa <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/Telur" title="Telur">telura</a> mora biti između 123 i 126, a ne može biti 128“ - rekao je Mendeljejev. Ne znajući za Mendeljejeva, <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Lothar_Meyer&action=edit&redlink=1" title="Lothar Meyer (stranica ne postoji)">Lothar Meyer</a> je također radio na periodnom sustavu. Njegov rad, izdan <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1864" title="1864">1864</a>. godine sadržavao je samo 28 elemenata raspoređenih po samo <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Valencije&action=edit&redlink=1" title="Valencije (stranica ne postoji)">valencijama</a>. Uz to, <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Lother_Meyer&action=edit&redlink=1" title="Lother Meyer (stranica ne postoji)">Meyer</a> nikad nije do&scaron;ao na ideju da predvidi otkriće novih elemenata, i da ispravi atomske mase. Samo nekoliko mjeseci nakon Mendeljejevog sustava, <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Lothar_Meyer&action=edit&redlink=1" title="Lothar Meyer (stranica ne postoji)">Meyer</a> izdao je virtualno identičan sustav. Neki ljudi smatraju Mendeljejeva i Meyera ko-stvoritelje peridonog sustava, no Mendeljejev je točno predvidio kvalitete elemenata koje je on zvao eka-<a href="http://null/wiki/Silicij" title="Silicij">silicij</a> (<a href="http://null/wiki/Germanij" title="Germanij">germanij</a>, eka-<a href="http://null/wiki/Aluminij" title="Aluminij">aluminij</a> (<a href="http://null/wiki/Galij" title="Galij">galij</a>) i eka-<a href="http://null/wiki/Bor_(element)" title="Bor (element)">bor</a> (<a href="http://null/wiki/Skandij" title="Skandij">skandij</a>) i to mu je dalo veći dio slave. U to vrijeme Mendeljejeva predviđanja impresionirala su sve i eventualno su dokazana kao točnim.OSTALI USPESIPri poku&scaron;aju kemijskog dobivanja <a href="http://null/wiki/Eteri" title="Eteri">etera</a> <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1902" title="1902">1902</a>. godine iznio je krivu hipotezu o postojanju dva elementa koji imaju manju masu od <a href="http://null/wiki/Vodik" title="Vodik">vodikove</a>, te da je lak&scaron;i od njih kemijski inertan element, izuzetno pokretljiv, sveprodirući i sveprožimajući plin.Mendeljejev je posvetio vrijeme i analizi otopina, koje je promatrao kao homogene tekuće sustave koje se sastoje od nestabilnih disocirajućih komponenata - otapala i otopljene tvari, držeći da su to primjeri jednostavnih ili čistih tvari, podložnih <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Daltonovi_zakoni&action=edit&redlink=1" title="Daltonovi zakoni (stranica ne postoji)">Daltonovim zakonima</a>.U pogledu <a href="http://null/wiki/Fizikalna_kemija" title="Fizikalna kemija">fizikalne kemije</a> proučavao je reakcije tekućine s toplinom, i izradio formulu sličnu <a href="http://null/wiki/Gay-Lussacov_zakon" title="Gay-Lussacov zakon">Gay-Lussacovom zakonu</a> o uniformalnosti i &scaron;irenju plinova, kao kad je i&scaron;ao nazad u <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1861" title="1861">1861</a>. i interpretirao <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=T._Andrewova_koncepcija&action=edit&redlink=1" title="T. Andrewova koncepcija (stranica ne postoji)">T. Andrewovu koncepciju</a> kritične temperature plinova tako &scaron;to je odredio apsolutno tali&scaron;te supstance čiji elementi daju temperaturu jednaku nuli, i tada voda prelazi u <a href="http://null/wiki/Vapnenac" title="Vapnenac">vapnenac</a>, neovisno o temperaturi i volumenu.Mendeljejev je puno pisao o kemiji, a <div class="thumb tleft"><div class="thumbinner" style="width: 222px"><a class="image" href="http://null/wiki/Datoteka:%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B5%D0%B2_5.gif"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0f/%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B5%D0%B2_5.gif/220px-%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B5%D0%B2_5.gif" border="0" width="220" height="255" /></a></div></div>njegova najpoznatija knjiga zasigurno je The Principles of Chemistry koja je pisana od <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1868" title="1868">1868</a>. do <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1870" title="1870">1870</a>., a prevedena je na mnoge svjetske jezike.Mendeljejev je dobio i zasluge za to jere je otkrio optimalnu količinu alkohola, 40% (80 dokaza), u ruskoj votki. Izvor te atribucije bila je teza njegovog doktorata O kompoziciji alkohola i vode. Ta teza temeljila se uglavnom na <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Fizikalna_svojstva&action=edit&redlink=1" title="Fizikalna svojstva (stranica ne postoji)">fizikalnim svojstvima</a> alkohola-vode, kao destilacija.Dobio je zasluge i za predstavljenje <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Metri%C4%8Dni_sistem&action=edit&redlink=1" title="Metrični sistem (stranica ne postoji)">metričnig sistema</a> <a href="http://null/wiki/Rusija" title="Rusija">Ruskom Carstvu</a>.Izumio je <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=Pirokolidij&action=edit&redlink=1" title="Pirokolidij (stranica ne postoji)">pirokolidij</a>, vrsta plinovitog praha bazirana na <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/Nitroceluloza" title="Nitroceluloza">nitrocelulozi</a>, a <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/1892" title="1892">1892</a>. organizirao njegovu manufakturu. Generalna 2011-12-20T14:26:54Z kalucity1