<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rss version="2.0" 
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
>
 <channel>
  <title>Fizika (izumi)</title>
  <link>http://slava98.blog.rs/blog/slava98</link>
  <description>&lt;p&gt;Никола Тесла (Смиљан, Војна крајина, Аустријско царство, 10. јул 1856 – Њујорк, Њујорк, САД, 7. јануар 1943) је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 10. јула 1856. у селу Смиљан код Госпића у Лици (Војна крајина, Аустријско царство, данас Хрватска) у српској породици, а умро 7. јануара 1943. у Њујорку, САД.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.[1][2]&lt;/p&gt;
</description>
  <pubDate>Thu, 18 Jun 2026 11:30:11 +0200</pubDate>
  <generator>http://www.lifetype.net</generator>
    <item>
   <title>Fizika (izumi)</title>
   <description>
    &lt;p&gt;&lt;strong&gt;Атомска бомба&lt;/strong&gt; je уништавајуће ратно средство које као своју експлозивну моћ користи енергију &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Нуклеарна фисија&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;нуклеарне фисије&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; неких елемената (углавном се користи &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&quot; title=&quot;Уранијум&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уран&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; 235 и &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&quot; title=&quot;Плутонијум&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;плутонијум&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;). Прва атомска бомба је израђена у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5&quot; title=&quot;Сједињене Америчке Државе&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;САД&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-0&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-0&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;1&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-1&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-1&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;2&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-2&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-2&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;3&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-3&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-3&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;4&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-4&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-4&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;5&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-5&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;6&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-6&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0#note-6&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;7&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt; Употребљена је у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&quot; title=&quot;Други светски рат&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Другом светском рату&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; два пута: у бомбардовању &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD&quot; title=&quot;Јапан&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;јапанских&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; градова &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D0%BC%D0%B0&quot; title=&quot;Хирошима&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Хирошима&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; и &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B8&quot; title=&quot;Нагасаки&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Нагасаки&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; (&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1945&quot; title=&quot;1945&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1945&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;). Прва употребљена атомска бомба названа је номиналном атомском бомбом. При експлозији ове бомбе ослобађа се енергија једнака енергији 20 000 &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BD%D0%B0&quot; title=&quot;Тона&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;тона&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D0%BB&quot; title=&quot;Тринитротолуол&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;тринитротолуола&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. Атомска бомба има експлозивно (разорно), топлотно и радиоактивно дејство.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Нуклеарно оружје&lt;/strong&gt; је &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5&quot; title=&quot;Оружје&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;оружје&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; чија разорна снага потиче од &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Нуклеарна реакција&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;нуклеарних реакција&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;, било од &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Нуклеарна фисија&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;нуклеарне фисије&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; или од много јаче &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Фузија&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;фузије&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. Као резултат, чак и нуклеарно оружје са релативно малим учинком је значајно јаче од најјачег конвенционалног &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2&quot; title=&quot;Експлозив&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;експлозива&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;, такво оружје је способно уништити или озбиљно онеспособити цели град.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Први патенти из наизменичних струја&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Године 1886. Тесла у Њујорку оснива своју компанију, &lt;em&gt;Тесла електрично осветљење и производња&lt;/em&gt; (Tesla Electric Light &amp;amp; Manufacturing). &lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-22&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-22&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;23&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-23&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-23&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;24&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Првобитни оснивачи се нису сложили са Теслом око његових планова за увођење &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80&quot; title=&quot;Мотор&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;мотора&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; на наизменичну струју и на крају је остао без финансијера и компаније. Тесла је потом радио у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%BA&quot; title=&quot;Њујорк&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Њујорку&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; као обичан радник од 1886. до 1887. године да би се прехранио и скупио новац за свој нови подухват. Први електромотор на наизменичну струју без четкица је успео да конструише &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1887&quot; title=&quot;1887&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1887&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. године, и демонстрирао га пред &lt;em&gt;&amp;bdquo;Америчким друштвом електроинжењера&amp;ldquo;&lt;/em&gt; (American Institute of Electrical Engineers, данас IEEE) 1888. године. Исте године је развио принципе свог &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80&quot; title=&quot;Теслин трансформатор&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Теслиног калема&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; и почео рад са &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEord%C5%BE_Vestinghaus&quot; title=&quot;Džordž Vestinghaus&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Џорџом Вестингхаусом&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; у лабораторијама његове фирме &lt;em&gt;&amp;bdquo;Вестингхаус електрична и производна компанија&amp;ldquo;&lt;/em&gt; (Westinghouse Electric &amp;amp; Manufacturing Company). Вестингхаус га је послушао у вези његових идеја о вишефазним системима који би омогућили пренос наизменичне струје на велика растојања.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=11&quot; title=&quot;Уреди део: Експерименти са Икс-зрацима&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Експерименти са Икс-зрацима&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;p&gt;Априла 1887. године Тесла почиње истраживање онога што ће касније бити названо &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8&quot; title=&quot;Рендгенски зраци&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Икс-зрацима&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; користећи вакуумску цев са једним коленом (сличну његовом патенту 514170). Овај уређај је другачији од других раних цеви за Икс-зраке јер није имао електроду-мету. Савремен израз за феномен који је разлог оваквог дејства уређаја је &amp;bdquo;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5&quot; title=&quot;Закочно зрачење&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;пробојно зрачење&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&amp;ldquo;. До 1892. године је Тесла већ био упознат са радом &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B3%D0%B5%D0%BD&quot; title=&quot;Вилхелм Конрад Рендген&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Вилхелма Рентгена&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; и његовим проналаском ефеката Икс-зрака.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Тесла није признавао постојање опасности од рада са Икс-зрацима, приписујући оштећења на кожи &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B7%D0%BE%D0%BD&quot; title=&quot;Озон&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;озону&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; пре него, до тада непознатом зрачењу: &amp;bdquo;У вези штетних дејстава на кожу... примећујем да су она погрешно тумачена... она нису од Рентгенових зрака, већ једино од озона створеног у контакту са кожом. Азотна киселина би такође могла бити одговорна, али у мањој мери&amp;ldquo;. (Тесла, Electrical Review, 30. новембар 1895.) Ово је погрешна оцена што се тиче катодних цеви са Икс-зрачењем. Тесла је касније приметио опекотине код асистента које потичу од Икс-зрака и стога је вршио експерименте. Фотографисао је своју руку и фотографију је послао Рентгену, али није јавно објавио свој рад и проналаске. Овај део истраживања је пропао у пожару у лабораторији у улици Хјустон 1895. године.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=12&quot; title=&quot;Уреди део: Америчко држављанство, експлозија разних открића&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Америчко држављанство, експлозија разних открића&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;div class=&quot;thumb tright&quot;&gt;&lt;div class=&quot;thumbinner&quot; style=&quot;width: 202px&quot;&gt;&lt;a class=&quot;image&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:US390721.png&quot;&gt;&lt;img class=&quot;thumbimage&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/US390721.png/200px-US390721.png&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;200&quot; height=&quot;312&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;div class=&quot;thumbcaption&quot;&gt;&lt;div class=&quot;magnify&quot;&gt;&lt;a class=&quot;internal&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:US390721.png&quot; title=&quot;увећај&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://bits.wikimedia.org/skins-1.18/common/images/magnify-clip.png&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;15&quot; height=&quot;11&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;Теслин систем производње наизменичне струје и пренос на велике даљине. Описан у патенту US390721.&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;Америчко држављанство добија &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BB&quot; title=&quot;30. јул&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;30. јула&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1891&quot; title=&quot;1891&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1891&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;, са 35 година, а тада започиње рад у својој новој лабораторији у улици Хаустон у Њујорку. Ту је први пут приказао флуоресцентну сијалицу која светли без жица. Тако се први пут појавила идеја о бежичном преносу снаге. Са 36 година пријављује први патент из области вишефазних струја. У наставку истраживања се посвећује принципима обртних магнетних поља. Постаје потпредседник Америчког института електроинжењера (касније IEEE) у периоду од 1892. до 1894. године.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=13&quot; title=&quot;Уреди део: Пут у Европу, смрт мајке, долазак у Београд&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Пут у Европу, смрт мајке, долазак у Београд&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;p&gt;Тесла 1892. године путује у Европу, где прво држи &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80&quot; title=&quot;3. фебруар&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;3. фебруара&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; сензационално предавање у Лондону у Британском институту електроинжењера &amp;bdquo;Експерименти са наизменичним струјама високог потенцијала и високе фреквенције&amp;ldquo;. Потом у Паризу &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80&quot; title=&quot;19. фебруар&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;19. фебруара&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; члановима друштва инжењера држи исто предавање и остаје месец дана покушавајући, по други пут, да у Паризу нађе инвеститоре за свој нови полифазни систем струја.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Ту га затиче телеграм са вешћу да му је мајка на самрти. Журно напушта Париз да би боравио уз своју умирућу мајку и стиже &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB&quot; title=&quot;15. април&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;15. априла&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;, пар сати пре смрти. Њене последње речи су биле: &lt;em&gt;&amp;bdquo;Стигао си Ниџо, поносе мој.&amp;ldquo;&lt;/em&gt; После њене смрти Тесла се разболео. Провео је три недеље опорављајући се у Госпићу и селу Томингај код Грачца, родном месту његове мајке и манастиру Гомирје у коме је архимандрит био његов ујак Николај.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-24&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-24&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;25&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Једини боравак Николе Тесле у Београду био је од 1. - 3. јуна 1892. године.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-25&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-25&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;26&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt; Дошао је на позив &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&quot; title=&quot;Ђорђе Станојевић&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Ђорђа Станојевића&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; у Београд &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D1%98%D1%83%D0%BD&quot; title=&quot;1. јун&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1. јуна&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-26&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-26&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;27&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;. Следећег дана је примљен у аудијенцију код краља &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&quot; title=&quot;Александар Обреновић&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Александра Обреновића&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; којом приликом је одликован &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5&quot; title=&quot;Орден Светог Саве&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;орденом Светог Саве&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе.&lt;/p&gt;&lt;div style=&quot;text-align: left; padding-left: 3%; padding-right: 3%; margin-bottom: 0.5em; color: #606060; font-size: 100%&quot;&gt;&lt;a class=&quot;image&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wikiquote-logo.svg&quot; title=&quot;Викицитати&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/20px-Wikiquote-logo.svg.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;Викицитати&quot; width=&quot;20&quot; height=&quot;24&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;em&gt;&amp;bdquo;Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету.&amp;ldquo;&lt;/em&gt; &lt;div class=&quot;hiddenStructureпочетак Теслиног говора у Великој школи&quot;&gt;(почетак Теслиног говора у Великој школи)&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;Теслин боравак у Београду је оставио дубоког трага, међутим, иако је добио &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/12._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80&quot; title=&quot;12. септембар&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;12. септембра&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо потом добио почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1892&quot; title=&quot;1892&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1892.&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; године није прошао на избору за редовног члана &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&quot; title=&quot;Српска академија наука и уметности&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Српске краљевске академије&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. За дописног члана изабран је 1894. а за редовног 1937. године.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-27&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-27&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;28&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=14&quot; title=&quot;Уреди део: Златне године стваралаштва&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Златне године стваралаштва&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;p&gt;Од 1893. до 1895. године Тесла истражује наизменичне струје високих фреквенција. Успева да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи Теслин калем и проучавао је &lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D0%BD_%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Скин ефекат (чланак још није написан)&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #ba0000&quot;&gt;површински ефекат&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; високих фреквенција у проводним материјалима, бавио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом која светли без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио таласа. У Сент Луису је 1893. године, пред 6000 гледалаца, Тесла приказао на атрактиван начин многе експерименте укључујући и пренос сличан радио комуникацији. Обраћајући се Френклиновом институту у Филаделфији и Националној асоцијацији за електрично осветљење он је описао и демонстрирао своје принципе детаљно. Теслине демонстрације изазивају велику пажњу и помно се прате.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=15&quot; title=&quot;Уреди део: Светска изложба у Чикагу&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Светска изложба у Чикагу&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;p&gt;Светска изложба 1893. године у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D0%BE&quot; title=&quot;Чикаго&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Чикагу&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;, &lt;em&gt;Светска Колумбовска изложба&lt;/em&gt;, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу. &lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-28&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-28&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;29&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt; Приказане су Теслине флуоресцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетског поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као &lt;em&gt;Колумбово јаје&lt;/em&gt;. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетског поља и индуктивног мотора.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=16&quot; title=&quot;Уреди део: Признања, недаће и рат струја&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Признања, недаће и рат струја&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;p&gt;&lt;table style=&quot;margin-bottom: 0.5em; background: none transparent scroll repeat 0% 0%; font-size: 95%&quot;&gt;&lt;tbody&gt;&lt;tr&gt;&lt;td style=&quot;padding-bottom: 0px; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0px&quot;&gt;&lt;a class=&quot;image&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Vista-xmag.png&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;Vista-xmag.png&quot; width=&quot;18&quot; height=&quot;18&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/td&gt;&lt;td width=&quot;100%&quot;&gt;&lt;em&gt;За више информација погледајте чланак &lt;strong&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Рат струја&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Рат струја&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/strong&gt;&lt;/em&gt;&lt;/td&gt;&lt;/tr&gt;&lt;/tbody&gt;&lt;/table&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Фебруара 1894. се појављује прва књига о Тесли, &amp;bdquo;Открића, истраживања и писани радови Николе Тесле&amp;ldquo;. Убрзо књига бива преведена на српски и немачки језик.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Велики ударац за истраживања се десио &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/13._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82&quot; title=&quot;13. март&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;13. марта&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1895&quot; title=&quot;1895&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1895.&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; године када избија велики пожар у лабораторији у Јужној петој авенији број 35 којом приликом је изгорело око 400 електричних мотора, електрични и механички осцилатори, трансформатори, многе оригиналне конструкције и рукопис скоро завршене књиге &amp;bdquo;Прича о 1001 индукционом мотору&amp;ldquo;.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-29&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-29&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;30&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt; Међутим, то је било време изузетне Теслине креативности и жилавости. Већ &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82&quot; title=&quot;15. март&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;15. марта&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; оснива компанију под именом &amp;bdquo;Никола Тесла&amp;ldquo; и наставља рад.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Касних 1880-их, Тесла и Томас Едисон су постали противници, поводом Едисоновог покретања система дистрибуције електричне енергије на основу &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Једносмерна струја&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;једносмерне струје&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; упркос постојања ефикаснијег, Теслиног, система са наизменичном струјом. Као резултат &lt;em&gt;рата струја&lt;/em&gt;, Томас Едисон и &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEord%C5%BE_Vestinghaus&quot; title=&quot;Džordž Vestinghaus&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Џорџ Вестингхаус&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; су замало банкротирали, па је 1897. Тесла поцепао уговор и ослободио Вестингхауса обавеза плаћања коришћења патената. Те 1897. године је Тесла радио испитивања која су водила ка постављању основа за истраживања у области космичких зрачења.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=17&quot; title=&quot;Уреди део: Откриће радија и бежичног преноса&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Откриће радија и бежичног преноса&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;div class=&quot;thumb tright&quot;&gt;&lt;div class=&quot;thumbinner&quot; style=&quot;width: 152px&quot;&gt;&lt;a class=&quot;image&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:N_Tesla_sijalica.jpg&quot;&gt;&lt;img class=&quot;thumbimage&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/5f/N_Tesla_sijalica.jpg/150px-N_Tesla_sijalica.jpg&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;150&quot; height=&quot;200&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;div class=&quot;thumbcaption&quot;&gt;&lt;div class=&quot;magnify&quot;&gt;&lt;a class=&quot;internal&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:N_Tesla_sijalica.jpg&quot; title=&quot;увећај&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://bits.wikimedia.org/skins-1.18/common/images/magnify-clip.png&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;15&quot; height=&quot;11&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;Сијалица гори у Теслиној руци&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;Када је напунио 41 годину, поднео је свој први патент бр. 645576 из области радија. Годину дана касније америчкој војсци приказује модел радијски управљаног брода, верујући да војска може бити заинтересована за радио-контролисана &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%BE&quot; title=&quot;Торпедо&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;торпеда&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. Тада је он говорио о развоју &amp;bdquo;умећа телематике&amp;ldquo;, врсте роботике. Радио контролисан брод је јавно приказан 1898. године на електричној изложби у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BD_%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D1%80_%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD&quot; title=&quot;Медисон сквер гарден&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Медисон Сквер Гардену&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-Norrie_30-0&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-Norrie-30&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;31&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt;&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-31&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-31&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;32&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt; Само годину дана касније представио је у Чикагу брод који је био способан и да зарони. Ови уређаји су имали иновативни резонантни пријемник и низ логичких кола. Радио-даљинско управљање остаје новотарија све до Другог светског рата.&lt;sup class=&quot;reference&quot; id=&quot;ref-32&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_tesla#note-32&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;&lt;span&gt;[&lt;/span&gt;33&lt;span&gt;]&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;/sup&gt; Исте године Тесла је измислио електрични упаљач или свећицу за бензинске моторе са унутрашњим сагоревањем, за шта му је признат патент 609250 под називом &amp;bdquo;Електрични упаљач за бензинске моторе&amp;ldquo;.&lt;/p&gt;&lt;h4&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=18&quot; title=&quot;Уреди део: Колорадо Спрингс&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Колорадо Спрингс&lt;/span&gt;&lt;/h4&gt;&lt;div class=&quot;thumb tleft&quot;&gt;&lt;div class=&quot;thumbinner&quot; style=&quot;width: 248px&quot;&gt;&lt;a class=&quot;image&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Tesla_colorado_adjusted.jpg&quot;&gt;&lt;img class=&quot;thumbimage&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Tesla_colorado_adjusted.jpg/246px-Tesla_colorado_adjusted.jpg&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;246&quot; height=&quot;191&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;div class=&quot;thumbcaption&quot;&gt;&lt;div class=&quot;magnify&quot;&gt;&lt;a class=&quot;internal&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Tesla_colorado_adjusted.jpg&quot; title=&quot;увећај&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://bits.wikimedia.org/skins-1.18/common/images/magnify-clip.png&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;15&quot; height=&quot;11&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;Тесла седи у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу унутар свог &amp;quot;Увеличавајућег преносника&amp;quot; који производи милионе волти напона. Лукови су дуги и по 7 метара. (Према Теслиним белешкама ово је двострука експозиција)&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;Тесла је 1899. одлучио да се пресели и настави истраживања у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE_%D0%A1%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%81&quot; title=&quot;Колорадо Спрингс&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Колораду Спрингсу&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;, где је имао довољно простора за своје експерименте са високим напонима и високим учестаностима. По свом доласку је новинарима изјавио да намерава да спроведе експеримент бежичне телеграфије између Пајкс Пика (врх &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5&quot; title=&quot;Стеновите планине&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Стеновитих планина&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE&quot; title=&quot;Колорадо&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Колораду&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;) и Париза. Теслини експерименти су убрзо постали предмет урбаних легенди. У свом дневнику је описао експерименте који се тичу &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0&quot; title=&quot;Јоносфера&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;јоносфере&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; и земаљских таласа изазваних трансферзалним или лонгитудиналним таласима.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Тесла је у својој лабораторији доказао да је Земља проводник и вршећи пражњења од више милиона волти производио вештачке муње дуге више десетина метара. Тесла је такође проучавао атмосферски електрицитет, посматрајући пражњења својим пријемницима. Репродукујући његове пријемнике и резонантна кола много година касније се увидео непредвидиви ниво комплексности (расподељени хеликоидни резонатор високог фактора потискивања, радиофреквентно повратно коло, кола са грубим хетеродиним ефектима и регенеративним техникама). Тврдио је чак да је измерио и постојање стојећих таласа у Земљи.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;У једном моменту је утврдио да је у својој лабораторији забележио радио-сигнале ванземаљског порекла. Научна заједница је одбацила његову објаву и његове податке. Он је тврдио да својим пријемницима мери извесне понављајуће сигнале који су суштински другачији од сигнала које је приметио као последица олуја и земљиног шума. Касније је детаљно наводио да су сигнали долазили у групама од једног, два, три и четири клика заједно. Тесла је касније провео део живота покушавајући да шаље сигнал на Марс.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Тесла напушта Колорадо Спрингс 7. јануара 1900., а лабораторија се руши и распродаје за исплату дуга. Међутим, експерименти у Колорадо Спрингсу су Теслу припремили за следећи пројекат, подизање постројења за бежични пренос енергије. У то време пријављује патент у области резонантних електричних осцилаторних кола.&lt;/p&gt;&lt;h3&gt;&lt;span class=&quot;editsection&quot;&gt;[&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;section=19&quot; title=&quot;Уреди део: Светска радио станица на Лонг Ајленду&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;уреди&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;]&lt;/span&gt; &lt;span class=&quot;mw-headline&quot;&gt;Светска радио станица на Лонг Ајленду&lt;/span&gt;&lt;/h3&gt;&lt;div class=&quot;thumb tleft&quot;&gt;&lt;div class=&quot;thumbinner&quot; style=&quot;width: 248px&quot;&gt;&lt;a class=&quot;image&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:BrochureWardenclyffe_.PNG&quot;&gt;&lt;img class=&quot;thumbimage&quot; src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/BrochureWardenclyffe_.PNG/246px-BrochureWardenclyffe_.PNG&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;246&quot; height=&quot;156&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;div class=&quot;thumbcaption&quot;&gt;&lt;div class=&quot;magnify&quot;&gt;&lt;a class=&quot;internal&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:BrochureWardenclyffe_.PNG&quot; title=&quot;увећај&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://bits.wikimedia.org/skins-1.18/common/images/magnify-clip.png&quot; border=&quot;0&quot; width=&quot;15&quot; height=&quot;11&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/div&gt;Теслина кула на Лонг Ајленду у савезној држави Њујорк&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;p&gt;Тесла почиње планирање Светске радио станице - Ворденклајф куле 1890. године са 150.000 $ (од којих је 51% улаже Џеј Пи &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD&quot; title=&quot;Морган&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Морган&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;). Градња почиње 1901. године, а јануара 1902. године га затиче вест да је Маркони успео да оствари трансатлантски пренос сигнала. Јуна 1902. је Тесла преместио лабораторију из улице Хјустон у Ворденклајф. Велелепна кула Светске радио станице још није довршена, а главни финансијер, Морган, се новембра повлачи из подухвата, док су новине то пропратиле натписима &lt;em&gt;Теслин Ворденклајф је милионска лудорија&lt;/em&gt;. Године 1906. Тесла напушта кулу и враћа се у Њујорк. Та кула је током &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&quot; title=&quot;Први светски рат&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Првог светског рата&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; размонтирана, под изговором да може послужити немачким шпијунима. Амерички патентни завод је 1904. године поништио претходну одлуку и доделио &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%99%D0%B5%D0%BB%D0%BC%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8&quot; title=&quot;Гуљелмо Маркони&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Ђуљелму Марконију&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; патент на радио, чак је и &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD&quot; title=&quot;Михајло Пупин&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Михајло Пупин&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; стао на страну Марконија. Од тада почиње Теслина борба за повратак радио патента.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;На свој 50-ти рођендан Тесла је приредио јавно представљање своје турбине без лопатица снаге 200 коњских снага (150 kW) са 16.000 min&lt;sup&gt;&lt;span style=&quot;font-size: x-small&quot;&gt;-1&lt;/span&gt;&lt;/sup&gt; (обртаја у минути). Током &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1910&quot; title=&quot;1910&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1910&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; &amp;mdash; &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1911&quot; title=&quot;1911&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1911&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. су у Вотерсајд електране у Њујорку тестиране Теслине турбине снага између 100 и 5000 коњских снага.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Маркони &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1909&quot; title=&quot;1909&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1909&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. године добија &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0&quot; title=&quot;Нобелова награда&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;Нобелову награду&lt;/span&gt;&lt;/a&gt; за откриће радија, односно допринос у развоју бежичне телеграфије што чини Теслу дубоко огорченим. Године &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1915&quot; title=&quot;1915&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1915&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. Тесла подноси тужбу против Марконија, тражећи судску заштиту својих права на радио, међутим већ &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1916&quot; title=&quot;1916&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #0645ad&quot;&gt;1916&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;. је банкротирао због великих трошкова. У тим тренуцима његов живот опасно клизи ка ивици сиромаштва.&lt;/p&gt;
   </description>
   <link>http://slava98.blog.rs/blog/slava98/generalna/2011/12/20/fizika-izumi</link>
   <comments>http://slava98.blog.rs/blog/slava98/generalna/2011/12/20/fizika-izumi</comments>
   <guid>http://slava98.blog.rs/blog/slava98/generalna/2011/12/20/fizika-izumi</guid>
      <dc:creator>slava98</dc:creator>
      
    <category>Generalna</category>
         <pubDate>Tue, 20 Dec 2011 14:26:37 +0100</pubDate>
   <source url="http://www.blog.rs/rss.php?blogId=16950&amp;profile=rss20">Fizika (izumi)</source>
     </item>
   </channel>
</rss>