Fudbal

Osmansko carstvo

, 27 2011 14:21:44 +0100

Османско царство или Османлијско царство (добило име по свом оснивачу, Осману I) је било царство које је постојало од 1299. до 1923. године (624. године).

На врхунцу моћи, обухватало је Анатолију, Средњи исток, део северне Африке и југоисточну Европу. Основало га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Високом портом или само Портом, што је потекло од француског превода отоманске речи Баб'и'али (тур. Bâb-i-âlî), што значи „висока капија“, према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Османско царство или Турска, али га не треба мешати са модерном националном државом Турском. Порта је каснији назив за отоманску Владу у Цариграду.

У 16. и 17. веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од 11.955.000 km². Од 1517. па надаље, отомански султан је био и исламски калиф, а царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било калифат - исламска држава. Године 1453, Османско царство је освојило Константинопољ (Цариград) и тиме привело крају постојање Византијског царства. Град је постао отоманска престоница. Име града је промењено у Истанбул тек у време Републике 1930. године. Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, отоманска елита је поставила темеље савременој Турској за време Турског рата за независност.

Istorija Partizana

, 06 2011 12:58:19 +0100

Партизан је основан у Београду 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва, које данас броји 25 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката. Клуб је у почетку формиран под окриљем Југословенске народне армије, а стадион Партизана је дуго носио име Стадион ЈНА. Почетком 1950их је постао независан од војске. Играчи Партизана, два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су истрчали на терен. Победили су репрезентацију Земуна са 4:2 у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Серес (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стрелац (дао је два гола. Серес и Рупник по један). Тренер је био Глазер, касније и голман.

Прву међународну утакмицу је одиграо 6. децембра 1946. против ЦСКА из Москве. Тренутне боје Партизана су црна и бела, након плаве и бордо током првих 13 година.

Партизан је играо у финалу Купа европских шампиона 1966. против Реал Мадрида, након што је избацио Манчестер јунајтед у полуфиналу. Партизан је водио у једном тренутку са 1-0, али је на крају изгубио од Шпанаца са 2-1. Најузбудљивији меч Партизана је био против Селтика 1989. Прва утакмица је одиграна у Мостару, коју је Партизан добио са 2-1. Реванш је игран у Шкотској, а Селтик је победио 5-4. Партизан је постигао гол у последњем минуту и квалификовао се даље. Неки од успеха Партизана у последњим годинама су појава у Лиги шампиона у сезони 2003/04. Након што је избацио Њукасл јунајтед у последњем кругу квалификација, Партизан је извучен у групу са Реал Мадридом, Портоом (победником Купа УЕФА и потоњим освајачем Лиге) и Олимпиком из Марсеља (потоњим финалистом Купа УЕФА). Партизан није изгубио код куће, и играо је 0-0 са Реал Мадридом, и 1-1 са Портом и Олимпиком. Он је први и за сада једини тим из Србије који се квалификовао у главни жреб елитног европског такмичења након што је клубовима из СР Југославије дозвољено да учествују у европским такмичењима.

Следеће сезоне Партизан се пласирао у најбољих 16 у Купу Уефа, одакле га је елиминисао ЦСКА из Москве, потоњи освајач такмичења. У сезони 2005/06 у у трећем колу квалификација за Лигу шампиона Партизан је избечен од стране словачке Артмедије након извођења једанаестераца, а у Купу УЕФА га је избацио израелски Макаби Петах Тиква, након победе Партизана у гостима од 2:0 и шокантног пораза на свом стадиону 2:5.

Партизан је 2007. избачен из Купа УЕФА, због нереда у првом мечу претквалификација против Зрињског у Мостару у којима су учествовали навијачи Партизана. Партизан је у тој утакмици победио 6:1, а у реваншу је славио 5:0. У домаћим такмичењима, Партизан је освојио дуплу круну.

Августа 2010. године Партизан по други пут улази у Лигу шампиона бољим извођењем једанаестераца савладавши белгијског шампиона Андерлехт из Брисела. Жребом је стављен у групу Х заједно са Арсеналом, Шахтјором и Брагом.

O.S.,,Jovan Jovanovic Zmaj"

, 22 2011 14:33:46 +0100

	ИСТОРИЈАТ
Прва основна школа у Брусу основана је 1848.године. Смештена у црквеној згради, а црква ,, на Брусу ,, посвећена Св. Преображењу, подиже се за време и уз помоћ кнеза Милоша 1836. године. Зна се да је први учитељ био кројач народног одела - терзија. Подучавао је и учио децу елементарним знањима да рачунају, пишу и читају. За то време, у недостатку школованих учитеља, он је био један од ретких у овом крају. Народ хоће школе, нове, да служе својој правој намени. Молба бруских грађана је прихваћена, грађана среза козничког, па је министар својим актом број 41777 од тридесетог маја 1866. године одобрио градњу школа у Кожетину, Брусу и Трнавцима, од греде и цигле са шест цола дебљине! Школа је направљена и била је прва зграда која је наменски прављена за школу, са лепим и светлим учионицама, високим и белим таваницама. Школа је радила и била у својој пуној функцији све до 1965. године, када је зграда вољом тадашњих урбаниста срушена да би се на том месту подигла стамбена зграда. Забележено је да је први учитељ у овој школи био Јефрем Маринковић из Горње Црнуше, некадашњи округ руднички. Као један од ,,ученијих,, учитеља био је свестран, уређивао је лист ,,Малу Србадију,, а бавио се и књижевним радом, те је писао приче и приповетке, а објавио је и једну књижицу са причом “Украдена кошница “. Године 1897 у Брусу је као учитељ радио и Јеврем Андријашевић, из шумадијског села Саракова, код Раче Крагујевачке. Занимљиво је да је његова кћи, Мирјана Андријашевић, писала прве стихове у Брусу, о Брусу још давне 1898. године. Име “Јован Јовановић - Змај“ добила је 1955. године. Данашњу школску зграду добила је 1968. године, а проширење 1970. и 1997. године. У току свог постојања школа је постизала солидне резултате. За дугогодишњи успешан рад више пута је похваљивана и награђивана. Носилац је бројних признања и одликовања.

nesto o fudbalu

, 17 2011 14:34:03 +0100

Фудбал (енгл. football, од речи (енгл. foot) — стопало, и (енгл. ball) — лопта) или ногометколективни је спорт који се игра између две екипе, састављене од по једанаест играча. Фудбал је тренутно најпопуларнији спорт на свету. Игра се у преко 200 земаља. Могу га играти људи свих годишта и оба пола. Често се о фудбалу говори као о „најважнијој споредној ствари на свету“. Игра се фудбалском лоптом на правоугаоном игралишту с травнатом или вештачком подлогом.Голови су смештени један насупрот другом на крају уже стране игралишта. Циљ игре је убацити лопту у противнички гол било којим делом тела осим руком. Једино голман може у ограниченом простору, такозваном шеснаестерцу, играти руком. Победник утакмице је екипа која на крају утакмице постигне више голова (погодака).

Савремена фудбалска игра развила се у Енглеској после стварања првог фудбалског савеза1863. године. Прва правила датирају из исте године, а са мањим променама одржала су се и до данас. Највише фудбалско тело је ФИФА (Fédération Internationale de Football Association). ФИФА организује Светско првенство у фудбалу, најпрестижније спортско такмичење уопште.

Fudbalska reprezentacija Srbije

, 15 2011 14:47:33 +0100

Фудбалска репрезентација Србије је под контролом Фудбалског савеза Србије.
ФИФА третира репрезентацију Србије као наследницу репрезентације СЦГ, СРЈ и СФРЈ^[2]. Од формирања СРЈ и касније Србије и Црне Горе, фудбалска репрезентација квалификовала се за Светска првенства 1998. у Француској, где је стигла до осмине финала и тамо била поражена од Холандије (1:2), 2006. у Немачкој, пошто је у квалификацијама освојила прво место у својој групи, испред Шпаније и Босне и Херцеговине, са само једним примљеним голом. Србија се квалификовала на Светском првенству 2010. освојивши прво место у својој квалификационој групи УЕФА, али је учешће завршила у групној фази. Победила је Немачку (1:0), али је поражена од Гане (0:1) и Аустралије (1:2).

Репрезентација је учествовала на једном Европском првенству, 2000. године у Холандији и Белгији, где је елиминисана у четвртфиналу од Холандије (1:6).

Садржај

Година	Име
1994-1998.	Слободан Сантрач
1998-1999.	Милан Живадиновић
1999-2000.	Вујадин Бошков
2000-2001.	Илија Петковић
2001.	Милован Ђорић
2001. 3 тренера	Дејан Савићевић Вујадин Бошков Иван Ћурковић
2001-2003.	Дејан Савићевић
2003-2006.	Илија Петковић
2006-2007.	Хавијер Клементе
2007-2008.	Мирослав Ђукић
2008-2010.	Радомир Антић
2010-2011.	Владимир Петровић Пижон
2011-‎.	Радован Ћурчић^[3]

Резултати репрезентације

Светска првенства

Као Краљевина Југославија (1930 – 1938) и СФР Југославија (1950 – 1990)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1930.	Полуфинале* (*)	4	3	2	0	1	7	7
1934.	није се квалификовала
1938	није се квалификовала
1950.	1. коло	5	3	2	0	1	7	3
1954.	Четвртфинале	7	3	1	1	1	2	3
1958.	Четвртфинале	5	3	1	2	1	7	7
1962.	4. место	4	6	3	0	3	10	7
1966.	није се квалификовала
1970.	није се квалификовала
1974.	2. коло	7	6	1	2	3	10	6
1978.	није се квалификовала
1982.	1. коло	16	3	1	1	1	2	2
1986.	није се квалификовала
1990.	Четвртфинале	5	5	3	1	1	8	6
Укупно	8/14	-	32	14	7	12	53	41

-*Није одигран меч за треће место, али је Југославији додељена бронзана медаља.^[4]^[5]

-(*) горња патриотска тврдња побијена од стране ФИФА [2]

-**Као СР Југославија (1994 – 2002), Србија и Црна Гора (2006) и Србија (2010-)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1994.	Суспендована*	-	-	-	-	-	-	-
1998.	2. коло	9	4	2	1	1	5	4
2002.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2006.	1. коло	32	3	0	0	3	2	10
2010.	1. коло	23	3	1	0	2	2	3
2014.
2018.
2022.
Укупно	3/5	-	10	3	1	6	9	17

-* Забрањено учешће због санкција

Европска првенства

Као СФР Југославија (1960 – 1992)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1960.	Финале	2	2	1	0	1	1	2
1964.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1968.	Финале	2	3	1	1	1	2	3
1972.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1976.	4. место	4	2	0	0	2	4	7
1980.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1984.	1. коло	8	3	0	0	3	2	10
1988.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1992.	Квалификовала се*	-	-	-	-	-	-	-
Укупно	4/9	-	10	2	1	7	9	22

-* Квалификовала се, али јој није било дозвољено да учествује због санкција током Југословенских ратова. Данска, која је завршила друга у квалификационој групи Југославије, учествовала уместо ње и на крају освојила првенство.

Као СР Југославија (1996 – 2000), Србија и Црна Гора (2004) и Србија (2008-)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1996	Суспендована*	-	-	-	-	-	-	-
2000.	Четвртфинале	7	4	1	1	2	8	13
2004	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2008	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2012	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2016
Укупно	1/5	-	4	1	1	2	8	13

-* 1996. репрезентацији није било дозвољено да учествује због санкци Тренутни састав

Број

Име

Датум рођења

Клуб

Наступи (голови)

Дебитовао

Голмани

Бојан Јоргачевић

12. фебруар 1982.

Гент

7 (0)

Бугарска, 17. новембар 2010.

Бојан Шаранов

22. септембар 1987.

Макаби Хаифа

1 (0)

Јужна Кореја, 3. јун 2011.

Дамир Кахриман

19. новембар 1984.

Таврија

2 (0)

Македонија, 6. фебруар 2008.

Одбрана

Ненад Томовић

30. август 1987.

Лече

7 (0)

Пољска, 14. децембар 2008.

Бранислав Ивановић

22. фебруар 1984.

Челси

45 (5)

Италија, 8. јун 2005.

Александар Коларов

Србије је под контролом Фудбалског савеза Србије.
ФИФА третира репрезентацију Србије као наследницу репрезентације СЦГ, СРЈ и СФРЈ^[2]. Од формирања СРЈ и касније Србије и Црне Горе, фудбалска репрезентација квалификовала се за Светска првенства 1998. у Француској, где је стигла до осмине финала и тамо била поражена од Холандије (1:2), 2006. у Немачкој, пошто је у квалификацијама освојила прво место у својој групи, испред Шпаније и Босне и Херцеговине, са само једним примљеним голом. Србија се квалификовала на Светском првенству 2010. освојивши прво место у својој квалификационој групи УЕФА, али је учешће завршила у групној фази. Победила је Немачку (1:0), али је поражена од Гане (0:1) и Аустралије (1:2).

Садржај

Година	Име
1994-1998.	Слободан Сантрач
1998-1999.	Милан Живадиновић
1999-2000.	Вујадин Бошков
2000-2001.	Илија Петковић
2001.	Милован Ђорић
2001. 3 тренера	Дејан Савићевић Вујадин Бошков Иван Ћурковић
2001-2003.	Дејан Савићевић
2003-2006.	Илија Петковић
2006-2007.	Хавијер Клементе
2007-2008.	Мирослав Ђукић
2008-2010.	Радомир Антић
2010-2011.	Владимир Петровић Пижон
2011-‎.	Радован Ћурчић^[3]

Резултати репрезентације

Светска првенства

Као Краљевина Југославија (1930 – 1938) и СФР Југославија (1950 – 1990)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1930.	Полуфинале* (*)	4	3	2	0	1	7	7
1934.	није се квалификовала
1938	није се квалификовала
1950.	1. коло	5	3	2	0	1	7	3
1954.	Четвртфинале	7	3	1	1	1	2	3
1958.	Четвртфинале	5	3	1	2	1	7	7
1962.	4. место	4	6	3	0	3	10	7
1966.	није се квалификовала
1970.	није се квалификовала
1974.	2. коло	7	6	1	2	3	10	6
1978.	није се квалификовала
1982.	1. коло	16	3	1	1	1	2	2
1986.	није се квалификовала
1990.	Четвртфинале	5	5	3	1	1	8	6
Укупно	8/14	-	32	14	7	12	53	41

-*Није одигран меч за треће место, али је Југославији додељена бронзана медаља.^[4]^[5]

-(*) горња патриотска тврдња побијена од стране ФИФА [2]

-**Као СР Југославија (1994 – 2002), Србија и Црна Гора (2006) и Србија (2010-)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1994.	Суспендована*	-	-	-	-	-	-	-
1998.	2. коло	9	4	2	1	1	5	4
2002.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2006.	1. коло	32	3	0	0	3	2	10
2010.	1. коло	23	3	1	0	2	2	3
2014.
2018.
2022.
Укупно	3/5	-	10	3	1	6	9	17

-* Забрањено учешће због санкција

Европска првенства

Као СФР Југославија (1960 – 1992)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1960.	Финале	2	2	1	0	1	1	2
1964.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1968.	Финале	2	3	1	1	1	2	3
1972.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1976.	4. место	4	2	0	0	2	4	7
1980.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1984.	1. коло	8	3	0	0	3	2	10
1988.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
1992.	Квалификовала се*	-	-	-	-	-	-	-
Укупно	4/9	-	10	2	1	7	9	22

Као СР Југославија (1996 – 2000), Србија и Црна Гора (2004) и Србија (2008-)

Година	Коло	Пласман	ИГ	П	Н	ИЗ	ГД	ГП
1996	Суспендована*	-	-	-	-	-	-	-
2000.	Четвртфинале	7	4	1	1	2	8	13
2004	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2008	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2012	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-
2016
Укупно	1/5	-	4	1	1	2	8	13

-* 1996. репрезентацији није било дозвољено да учествује због санкци Тренутни састав

Број	Име	Датум рођења	Клуб	Наступи (голови)	Дебитовао
Голмани
1	Бојан Јоргачевић	12. фебруар 1982.	Гент	7 (0)	Бугарска, 17. новембар 2010.
12	Бојан Шаранов	22. септембар 1987.	Макаби Хаифа	1 (0)	Јужна Кореја, 3. јун 2011.
	Дамир Кахриман	19. новембар 1984.	Таврија	2 (0)	Македонија, 6. фебруар 2008.
Одбрана
2	Ненад Томовић	30. август 1987.	Лече	7 (0)	Пољска, 14. децембар 2008.
6	Бранислав Ивановић	22. фебруар 1984.	Челси	45 (5)	Италија, 8. јун 2005.
11	Александар Коларов	10. новембар 1985.	Čestitamo! , 15 2011 14:45:28 +0100 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Fudbal

Osmansko carstvo

Istorija Partizana

O.S.,,Jovan Jovanovic Zmaj"

nesto o fudbalu

Fudbalska reprezentacija Srbije

Садржај

Резултати репрезентације

Светска првенства

Европска првенства

Садржај

Резултати репрезентације

Светска првенства

Европска првенства

Čestitamo!