Tradicionalne igre-Folklor

KUD BRANKO MARKOVIĆ SURDUK

KUD Branko Marković

U malom mestu na sremskoj obali Dunava, Surduk, 1995. godine osnovano je KUD SURDUK. Grupa roditelja imala je želju da svojoj deci pruži nešto više, ne sluteći da će jedna mala vojvođanska seoska sredina postati izvor prave folklorne umetnosti.

Sve do 2001. godine u KUD-u „Surduk“ negovalo se pretežno izvorno folklorno stvaralaštvo. Medjutim, prolazeci kroz neše krajeve, sin cuvenog maestra Branka Markovica, gospodin Vojin-Kica Markovic, prepoznao je kvalitet ansambla i podario mu ime svoga oca. Od te 2001. godine KUD „Branko Markovic“ – Surduk sa ponosom nosi ime velikog umetnika. Škola folklora koju je Branko Markovic stvorio živi sve do danas, njegov fizicki odlazak nije znacio i rastanak od njegovih umetnickih ideja. Pored igrackih ansambala „Kremanovica“ i „Španca“, koji su imali cast da rade sa maestrom, KUD „Branko Markovic“ – Surduk nastavlja da neguje Markovicevo stvaralaštvo sa njegovim sledbenicima i najbližim saradnicima, gospodinom Brankom Puricem sve do 2008. godine.

Pored mnogih nagrada i priznanja u zemlji KUD iz Surduka je i nosilac mnogih priznanja sa gostovanja u Bosni, Bugarskoj, Turskoj, Poljskoj, Španiji, Portugaliji, Italiji (Sicilija), Grckoj i dr. Ono cime se posebno hvalimo jeste veliki koncert u Dvorani Doma Sindikara aprila 2003. godine; plasmanom u finale takmicenja na 42. nagradnom festivalu ansambala narodnih igara „Amateri svome gradu“ u Beogradu aprila 2002. godine; serijom veoma uspešnih koncerata narodnog orkestra KUD-a „Branko Markovic“ kao i izdavanju njihovog prvog kompakt diska.

Dakle KUD broji oko 80 clanova igrackog tela, 10-15 clanova narodnog orkestra i bezbroj prijatelja i saradnika...

SEKCIJE KUD-a:
- I folklorni ansambl (redovne probe ponedeljkom i sredom od 21 cas)
- II folklorni ansambl (redovne probe ponedeljkom i sredom od 20 casova)
- III folklorni ansambl (redovne probe ponedeljkom i sredom od 19 casova)
- Orkestar (šef Orkestra dr Grujica Milojevic).

Predsednik KUD „Branko Markovic“ je gospodin Petar Dronjak; od 2008. godine ansambl je pod rukovodstvom gospodina Marinka Popovica, jednog od najbližih saradnika maestra Branka Markovica; orkestrom rukovodi dr Grujica Milojevic, a umetnicki direktor narodnog orkestra je gospodin Dušan Šaponja, koji je autor svih muzickih aranžmana Markovicevih koreografija, inace obojica veliki prijatelji i saradnici pokojnog maestra.

Branko Markovic i dalje živi kroz nas, njegovo delo je iz dana u dan sve vece. Na žalost, ima dosta onih koji njegovu umetnost nerazumeju u potpunosti, ali borimo se, i boricemo se da istrajemo u tome; da pokažemo i dokažemo velicinu onoga što je on stvorio i negovacemo školu stilizovanog folklora...

Igre

Igre Vojvodjanskih Madjara, nacionalni ansambl KOLO.

Ljubavna Ciganska igra iz Vojvodine, solo tačka koju po pravilu igraju dvoje najistaknutijih igrača u ansamblu.

Koncerti

Igre iz Makedonije u izvodjenju KUD-a "Branko Marković", Surduk

Tradicionalna ženska igra iz Makedonije, nošnju na devojkama čine:duga haljina od platna,vunena kecelja, plišani kaftan, bela marama, crvene čarape i beli opanci.

Vesele Šopske igre, sa juga Srbije, bliže bugarskoj granici.

Vranjanska Svita, KUD Branko Marković na Medjunarodnom festivalu igara - Sicilija 2010

Ruske igre

Tradicionalne "Ruske igre" u izvođenju AKUD Španac.

Ruska igra baletskog karaktera, ističe je šarenilo kostima i mnoštvo pirueta koje su osnovni korak .

Termin " Folklor "

      Термин фолклор настао је средином ХIХ века спајањем две енглеске речи: folk (народ) i lore (знање, мудрост) и брзо се проширио почитавом свету. Његову употребу предложио је Вилијам Џон Томс (енг. William John Thoms; у часопису Atheaneum 22.08.1846. год.).
      Термином фолклор означава се: скуп појава у народној духовној култури (обичаји, веровања, знања, усмена традиција, све врсте народне уметности), као и стваралачки ток у народној уметности (непрекидан и веома жив процес и преживели остаци схватања и погледа на свет из разних периода прошлости, местимично још жива пракса која постепено нестаје, мења се или прилагођава новим условима живота).
     "Фолклор је истовремено историјска категорија, фактичко стање и стваралачки процес. Зато га је погрешно називати живом старином, пошто се на тај начин искључује његова друштвена улога у скоријим раздобљима и у садашњости"