Priviđenje

SRCE ZA BOLDORANOVA!!!

, 19 2012 19:33:06 +0200

Apel svim građanima dobre volje i velikog srca da uplate na ovaj račun ..

žr 170-0010100162000-79 kod UNI KREDIT BANKE

Ne dozvolimo da bude kasno !!!

Zovem se Robert Boldoranov iz Leskovca sam,imam 29 godina rodjen sam 02.04.1982,pre dve godine tacnije 29.07.2009 sam ostao u bolnici i doktor mi je rekao da bolujem od MYOCARDIOPATHIA CHR PRIMARIA DILATATIVA,od tada do danas mi je sve teze i teze imam i dalje bolove,gusenje,zamaram se pri najmanjem naporu,1 maja 2011 sam ponovo ostao u bolnici i bio sam 10 dana,ponovo 17 juna 2011 do 24 juna 2011,bio sam u Beograd na WMA i rekli su mi da uradim MSCT koronarnih arterija,tu je i potvrdjena moja bolest da bi me 07.09.2010 ostavili u penziji i sada sam penzioner sa teskom bolescu,zadnji put kad sam ostao u bolnici receno mi je da mora da se uradi transplantacija jer mi srcani misic ne radi pravilno i samim tim ne ispumpava krv iz srca,13.07.2011 sam bio u IKB Dedinje u Beogaradu na pregled i da zakazem transplantaciju,rekli su mi da mi je potrebna ali se ovde ne radi od 1994 ili 1996 i napisali su citiram:U OVOM TRENUTKU NE POSTOJI AKTIVAN PROGRAM TRANSPLANTACIJE SRCA.POSTOJI MOGUCNOST HOSPITALIZACIJE RADI KATETERIZACIJE DESNOG SRCA KAKO BI SE PROCENILI PRITISCI U DESNOM SRCU. provera da li sam pogodan za transplantaciju,nemogu sa sigurnoscu da kazu jos koliko mi je ostalo zivota,reci doktora su bile mozda 20 godina a mozda i 6 meseci,da je operacija izvodljiva u inostranstvu i da kosta minimalno 100 000 eura,prinudjen sam da trazim bilo kakvu pomoc,imam cerkicu i sina Aneta 5 godina i Luka 20 meseci pa bih zeleo da moja deca duze imaju svog oca,da gledam kako odrastaju a ne da se jedan mlad zivot ugasi na ovaj nacin.Znam da je puno novca,zahvaljujuci porodici i prijateljima idem dalje pokusacu na bilo koji nacin da uspem u tome,da 100 000 ljudi ne zapali cigaretu samo jedan dan da ne kupi paklu cigareta meni ce produziti zivot sigurno jos nekoliko godina

" title="" class="ltVideoYouTube" />

Strah od slobode

, 22 2012 21:30:26 +0200

- Ljudi se boje slobode. Fakat. Kad porinu duboko u sebe, oni shvate da je sloboda jedini i pravi temelj za život u ljubavi i miru, međutim, oni zvanično ne žele to sebi da priznaju, ni sebi ni drugima, i zato kopaju samo po površini, tamo gde nikako nisu slobodni, tamo gde nema mira i ljubavi, ali svakako ima koristi. A za to ne moraju uopšte duboko da kopaju, ne moraju čak ni da kopaju, dovoljno je da samo zagrebuckaju po površini i da svoje kmet-telo i rob-dušu smeste u neki profil koji će odgovarati određenom okruženju. I okruženje i osoba, koja se boji slobode, baš kao i njegovo okruženje, jednostavno žele da budu deo, šraf, matica, zubac, svejedno, tog točka sopstvene zatucanosti i zabiti koji nezadrživo srlja ka beznađu. I oni su potpuno svesni toga, ali zašto da budu na margini kad mogu da se uklope u bolest, najčešće materijalne definicije, ili gotovo uvek, s kojom će do kraja svog veka, ma koliko on trajao, biti lažno srećni i posve tuđi, jer tamo ne mogu biti svoji. Ne da sistem. A kako bi dao kad sistem želi te točkiće u svojoj uniji. Sistem ih stvara, gradi i pušta u promet. Točkići su potrebni sistemu jer tako lakše može da upravlja njima i da ih vodi putem koji njemu odgovara. Što se pokazalo kao veoma korisno za sistem, ali ne i za ljude. No oni to ne znaju, tačnije ne žele da znaju, neće to sebi da priznaju. Jer lakše je biti rob i jesti jastoga u ekskluzivnom restoranu, no biti slobodan i jesti pirinač u svojoj straćari. Dokazano lakše, i dokazano ropski. (Ovde će se sada pobuniti najgluplji robovi od svih najglupljih robova u celoj Srbijici Majci, i dijaspori takođe. Jer pravi Srbin i patriota ne kaže ropski, već robski, i on ne priča na srpskom jeziku, već samo i isključivo na srbskom. A zašto? Zato što mu je tako rekla crkva, tačnije SPC, odnosno patrijarh Irinej, koji za mene nikada nije bio niti će ikada biti patrijarh. Neka bude nekoj drugoj Srbiji i nekim drugim Srbima, meni – neka fala. Ja ne mogu da ga priznam za patrijarha jer je šlihtanjem došo do te funkcije, ne mogu, jer se voza u blindiranim autima, živi u svili i kadifi okićen zlatom, dok njegov narod jadan, gladan i bedan zvera pogubljeno u nedođiji zvanoj Srbija. Ne mogu, jer je taj Irinej rekao da onaj koji na ovim izborima nije glasao ni za koga, nema prava da se buni što loše živi, samo zato što nije zaokružio bedni listić s još bednijim imenima na njemu. I nije uopšte bitno što ti kažeš „čoveče, nemam za koga da glasam, svi su isti, ja ću jednako loše da živim od sada, baš kao što sam loše živeo do sada, ma koji broj ja zaokružio, ma kom prevarantu moj glas otišao“. To nije važno, tvoje mišljenje je apsolutno nebitno, važno je samo da izađeš na glasanje i zaokružiš bilo koji usrani broj na usranom listiću. E tad stičeš pravo da se buniš, ali samo da se buniš, jer da dobiješ svoja prava ne možeš i nećeš. Ali zato ovi, koji nisu glasali, ne smeju nikako i ni pod kojim uslovima da se bune. Šta koj kurac oni imaju da se bune kad nisu ni za koga glasali! Takozvani patrijarh je tim svojim javno iskazanim stavom (samo ne znam šta će koji moj on u politici, a da, pa mi nismo ni izašli iz ’90-ih) zalepio flaster preko mozga svima onima koji ga imaju, pre svega, a zatim i onima koji su samo iskoristili svoje pravo, koje im je propisao Ustav i zakon republike Srbije, da glasaju ili ne glasaju. Dakle, imaš pravo da glasaš za koga god želiš, to kaže Ustav i zakon, ali imaš pravo i da ne glasaš, ukoliko tako želiš, jer to pravo ti takođe poklanja taj isti Ustav i zakon te iste republike Srbije. I onda se nameće pitanje „pa šta onda koj moj hoće od nas ovaj šatro patrijarh“, i istog trenutka dobijaš odgovor „zato što čova želi do svoje smrti da bude patrijarh“. Zato i jeste šlihtara, zato i jede govna tamo gde ne treba da ih jede. Mesto da vodi svoje izgubljeno stado ka izbavljenju i da se bori za mir, on vodi svoje dupe tamo gde mu odgovara i bori se za svoju funkciju. Meni takav materijalista i podrepaš za patrijarha SPC nije potreban. Ajd sad, pljunite me lažni vernici lažnog pravoslavlja, i vi Srbi i patriote što zborite na srbski, pa da nastavimo dalje. PU! PU! Fala.))

- Najlakše je danas biti urban. Samo pustiš MTV i slušaš šta ti on naredi da slušaš. Budi Lejdi Gaga sestro, jer to je sad in! Il Đastin Biber bratelo, i to je in! A ako želiš da budeš deo mase balkan-seljakluka, onda lepo pustiš teve pink, utopiš se u grand estradu, siti rekords i slične ziljave pičke materine, i smesta dobiješ etiketu da si ekstra, ili vrh. Samo slušaj Cecu i Acu i ti si brate ekstra! I ti si sestro vrh! To je što se tiče društva, a što se tiče zaposlenja, ti sestro raširi noge i daj šefu da te malo pojebe, a ti brate ćuti i trpi dok te šef ponižava i gazi. Budite ljigavi i tuđi i sve je kul carevi! I carice! Doduše batice ti si prošo lošije, jer sestra je pojebana samo fizički, a ti si, brate, pojeban mentalno. Al ko ga jebe! Važno da je urbano-urbano! A kapne i po koja kinta, zar ne?!

- I ne postoji ništa što bi taklo taj taster za razum, čak ni onaj drugi ti što čuči duboko skriven u tebi, još uvek maštovit, dovitljiv i drugačiji, al nejak i u strahu od zlobe i odvratnog nerazuma tebe prvog. On zna put, on prepoznaje razliku, no tvoj teški egoizam, patetične sadržine, stvoren rukom tuđe bolesne mašte, okovao ga je bodljikavim bukagijama u ćeliji na dnu tvoje prazne duše. Držiš ga kao zatočenika, gladnog i bednog, izolovanog, kompletno diskonektovanog od svega živog i živahnog u celom jebenom kosmosu. Mučiš ga. Lažeš sebe najpodmuklijim trivijalnostima dok ti bistri Ti umire na rukama. To je najporemećeniji oblik sadizma koji sam ikada video. Da čovek sam sebe muči, i sam sebe laže, i duboko veruje u sve te prosute laži, srcem se u njih kune i kaže: „pa naravno da boli. Jer, ako voliš, mora i da boli.“ Pitam te samo koja je to ljubav? Jel ona za kojom sliniš, preklinješ, vapiš u sebi i pred bogom, čeprkaš, grebeš, čupaš, kidaš... i napokon te čuje, i vidi. Sudba, elementi, kosmos, bog il nešto sedmo, i daruje ti, mislivši da si iskren. A ti, kompleksima prožet i lažima zasut, darovanu ljubav, molitvom i zakletvom traženu, varaš i opet lažeš. Misliš da možeš bolje i više, ne zapitaš se ni da li to zaslužuješ, neko ti je rekao da da, i tu mu veruješ, i odlaziš... gubiš se. To se zove izdaja, druže. Izdaja je najteži oblik povrede svih mogućih najdubljih i najtananijih osećanja. Al ti to ne znaš, jer ih nemaš. Fakat. Pod ključem su, u onoj ćeliji, kod onog drugog, onog koga više ne prepoznaješ. Sećaš se? Ne... Sećanja blede, sećanja su neverna, ona lažu. Sve je laž. A gde je istina? Negde tamo... Pa da. Tako je najlakše. Jebote, ponekad mi se učini da si baš ti i takav potpuno u pravu. Što manje budeš znao, to ćeš laganije kroz život da prođeš. To je tvoje načelo, premda tebi manjka to saznanje. Ne vidiš ga. Jebi ga, drugarice. Pusti zatočenika na slobodu, on će ti reći ako misliš da ja lažem. Jesam li pomenuo slobodu? Da, i ti odlično znaš šta je to, ali se bojiš. Čoveče, ni Teslin jebeno genijalni mozak ne bi mogao da odgonetne tu zagonetku od 5 slova s upitnikom na kraju reči.

- Koliko sam samo puta rekao da je teve plastično govno smišljeno od strane sistema, stvoreno iz samo jednog jedinog razloga: da te drži na jednom mestu. Da te zakove za krevet ko ekser za dasku, da živahan ti budeš nepokretan, da razuman ti gutaš nerazum, da instaliraju u tvom mozgu neosetljivost, ravnodušnost, mulj... Šta to tamo toliko silno šljašti i drži te prikovanog uz praznu kutiju ko da si neki fikus!? Slušaš i gledaš servirane laži koje te stihijski vuku u ambis! Odabrane vesti samo za tebe da budeš informisan taman kako oni žele, ti misliš da znaš sve a zapravo živiš u mraku. Šta misliš, zašto reklame traju pola čuke? Jel 30 minuta psihozlostavljanja dovoljno da se tvoj slabašni um ispere, pa da se, indolentan za svet ali ushićen za sebe, sjuriš u prodavnicu i kupiš najnoviji prašak za pranje veša, jer on skida čak i najotpornije mrlje! Akcija! Akcija! Sniženje! Sniženje! Pa trči nezdravi, kupuj i uštedi, pravi magacin od gajbe! A jesi li zaista uštedeo, il samo misliš da jesi jer su ti oni tako rekli? Zajebana reklama i nova pasta za zube! Na kutiji sastojci po ps-u, al šta je u tubi? Rone se zubi, karijes vlada, trči brzo kod zubara u pljuni 2 soma dinara. Zanimljiv sistem. Kako je samo sve to glatko povezao. Sinhronizovano svi šljakaju a samo sirotinja plaća. Novi gel, novi šampon, krema, mleko, čokolada, i sve je zdravo, sve je po protokolu, svaki ministar bi se u to zakleo! Pa otkud onda sakata nacija koja skapava od raka?! Nagradne igre na sve moguće načine pa budi i ti milioner! Pa gde, bre, to ima pare za džabe, ja sam se pitao celog svog jebenog života! Legalizovana kocka, al zato čep za slobodu. Kladionice 200 metara od škole, kao da je klinji teško da prepešači tu relaciju. Prostitucija, gudra i klanja u školskom dvorištu, a gospoda panduri kuntaju u nekom kafančetu. Pa mater vam jebem! Za kog to ubicu trebam da pravim decu?! Pubovi mesto da čuvaju red i mir, oni ga narušavaju, mesto da hapse ubice i kriminalce, oni klinca zbog kapuljače startuju. E, jebote, kolko još godina treba da prođe pa da ti se otvore oči, glupi čoveče! Emisije, serije, programi napravljeni tako da te mehanički rasplaču il nasmeju, u zavisnosti od toga ka kom ponoru danas zemlja brodi. Raspisani izbori pa slede kampanje, i onda biva šta? Raspad care! Stanje – sranje! Odbrambeni sistem za poplave nemamo, al nam zato gradovi prelepljeni plakatima nitkova. Bilbordi ko nebo, za to para ima, al zato nema radnih mesta za mladost koju nijedna politička opcija ne zanima. Radijacija kulja još od ’99. a ti gledaš ’trenutak istine’, il ’da-možda-ne’ gde se pitanja i odgovori unapred znaju, a ko je ubio Slavka Ćuruviju i zašto se klinac bacio sa zgrade, to su stvari koje u ovoj zemlji nikoga ne zanimaju. Devojka obolela od raka grlića materice, matorog strefio infarkt, komša zlostavlja svoju ženu, profesor učenicu, klinac silovao klinca usred školskog dvorišta, dileri na slobodi jer protok kontrolišu panduri, političari imaju imunitet pa mogu slobodno da gaze ljude po ulici, navijači više ne vole svoj klub već navijaju za novce, doktori ne leče svoje pacijente dok im ovi ne daju mito, obrazovanje nam je u kurcu, mladi pale preko grane il popunjavaju parcele, u pljugama duvan s lepkom, u crkvi vašar, cene skaču, dinar pada, stiže nam genetski modifikovana hrana, a ti gledaš ’Sulejmana’, ’velikog brata’, ’nemoguću misiju’... raspravljaš ko je u pravu, krviš se koga da osudiš, i obavezno mrziš svakoga ko ne misli kao ti. A 7 milijardi ljudi živi na ovoj planeti, 7 milijardi i svi su drukčiji. Zapamti!

- Degenerisana omladina – dijagnoza jednog psihoanalitičara, al ne reče zašto. A zašto je to tako, GOSPODINE!??? Današnja dečica još seru u gaće a snimaju se na mobilu kako se karaju. Dečica, bre! 7-mi razred! A ko je kriv, GOSPODINE!?? Nisu za to kriva samo dečica, krivi su i starci. Možda čak i više nego slinavci. I ranije su straci bili paraziti skučenih shvatanja, al danas su ga baš prekardašili. Ako već praviš decu, roditelju moj, onda ćeš morati i nešto da ih naučiš. Plače mi se kad vidim današnje roditelje, gistro roditelje. Mlada keva stavila naočare, ko kučke iz sapunice, liže sladoled, kucka porukice, smeška se, tračari, a tek juče prohodalo dete, koje misli da se sve jede, stoji na ulici i čeka da ga lupe kola. Mlada keva mu se onda nalupa šamara, kao da to dete konta o čemu se tu radi. Batina je iz raja izašla, kaže i mudri otac dok srče vops s ortacima i tripuje da je još uvek deran. Dok on loče alkohol i gleda mladu pičetinu, njegova ćera ga već puši nekom ortaku iz škole, a sinak već šmrče kristale. Pa kad ti ćera u 15-oj završi sa stomakom do zuba, a sinak s isto toliko u Drajzerovoj, ti se onda pitaj koji im je kurac. Pa posle traži časovnik da vratiš vreme i ispraviš greške, roditelju moj. No važno da si mu ti, pre no što je ono ugledalo svetlost dana, otvorio profil na fejsbuku. A možeš komotno i nju i njega da okriviš zato što su krivo srasli. Al zapamti, roditelju moj, da „dete nije dete – igrčka za strine i tete, dete je dete, da ga volite i razumete“. Sećaš se?

- Danas je sve interes. Koristoljublje je toliko uzelo maha da živ čovek, sve i da hoće, ne može da razgraniči šta je tu pravo a šta krivo. Ta reč, ljubav, postala je trivijalna, svaki njen smisao se vremenom skroz na skroz ofucao. Ljubav je nestala... Šaljem suze, al to fakat ništa promeniti neće. I nisam je ja uništio draga, već mali ljudi sa svojim praznim i ogavnim rečima. Za fraj su drali tišinu, i na ulici, i u kući, seriji, pesmi... Voleo sam je, volela me je, al nas sreća nije htela. Pa kaže, sam za stolom u kafani prazne čaše brojim. ?

- A sad je i rijaliti postao ljubav, pa sutra kad pukne veza pukne i bruka. Jebi ga, kasno si se setio da zašiješ sebi usta. Šta je ljubav, šta je ljubav - pitao se mali Mića. Mama, tata, da li je to možda pička? Točkići, točkići i šareni leptirići, jednog dana kad te povuku saznaćeš i ti šta je to đinđi minđi. A onda čika jebe batu, čika jebe seku, tata jebe tetu, mama puši celom svetu. Ma baš prava srećna porodica. Ma jebo incest! Važno je samo da izabereš pravog boga, i da on obavezno bude tvoje vere, a za ostalo ćemo se raskusurati u čistilištu. Smešno ti je, a? Mali priča nepovezano? Da, ja i moje mentalno rasulo. Al seti se sveznalice da je iz haosa sve nastalo. Sve što tvoje oči vide, rodio je kosmos. Možda nisi znao, al i kosmos je živo biće! Frka, a?

- Bio neki doktor, šatro, avatar za sve i svašta, kaže da svima želi dobro zdravlje i sreću a odgovara na pitanja koja samo njega čine srećnim. Ostale se trudi da ismejava, trudi se, trudi, al mu nikako ne uspeva. Ma važno da je uljudan i učtiv, tripuje beli mantil al mu manjka Hipokratova zakletva. On pita, on zaključuje, on sudi, on muda mrsi, on zna da se gandža bode u venu, bandoglavi magarac, šaban, znanje steko preko gugla. Nije se čak ni potrudio da svoje sponzore sakrije između redova rečenica, već ih je eksplicitno svima pljusnuo u lice. Čim otvoriš oči moraš da znaš šta trebaš da gutaš kako bi ostao zdrav, zdrav za sistem a bolestan za sve ostalo. Pa gutajte borovi i jele nove tablete za mršavljenje, jer i vi morate da izgledate ko lica s teve ekrana! Morate da budete deo, jer ako niste, onda ste nenormalni, gotovi za ludaru! Smršajte, jer debele niko ne voli, kvarcajte čireve u solarijumu da i zimi imate lep ten, pijte voćni jogurt, običan je živi kurac, i naravno fejslifting da i u 50-oj izgledate mladoliko. A povrh svega toga plastične sise i dupeta, zato što je prirodno aut, a sintetika je 21. vek. I tako redom... Sve manje vremena imam, moj život dobio je novog vlasnika, silom mu nametnutog. Krotko u sistemu, nema vrdanja. A tako silno bih hteo da promenim svet, da ga probudim, da oseti te pozitivne vibracije, al ne mogu sam... I možeš slobodno da urlaš, virtualni liku, pljuni me i mrzi, al ja ću ti ipak reći svoj stav, a ti tvoj i dalje nemaš. Flegma – to si ti. Za sistem samo korisnik, al kad te iskoristi završićeš isto gde i mi ostali, anonimni, nebitni...

- Slušaj me sada pažljivo, čitaoče! Boli me kurac za šablone Blog-a! Boli me kurac kako je nastao i kojoj svrsi služi! Jebe mi se za sve one koji redovno objašnjavaju njegovu definiciju i svrhu! Serem se ja na njihove kalupe. Jebe mi se ako me ignorišu, a ako me sutra obrišu, jebaće mi se duplo! Neka nam i ACTA ubace u proces umiranja, rekao sam već, karaćemo ih iz podzemlja. Jesi li skontao šta pokušavam sve vreme otkad sam ovde? SLOBODA, MIR, LJUBAV – to je sve zašta se borim. Ako si skontao, bori se i ti, ako nisi – skontaj. Potreban si mi, jer ne mogu sam. Znam da ova zemlja ima poštene, dobre i pametne ljude, al se oni ne čuju. Pomozi im da se njihov glas čuje, pomozi i sebi da se i tvoj glas čuje, jer samo zajedno možemo da se borimo za prave ideale, samo zajedno možemo da iskorenimo bolesti koje nam je sistem u mozak ugravirao: mržnju, bahatost, pohlepu, nacionalizam, nacizam, fašizam, rasizam... Potreban si mi da se držimo jedan drugom za ramena dok se vadimo iz govana u koja su nas uvukli, potreban si mi ko štit Spartancu da štitom razuma štitimo jedni druge od otrova koji seva iz zlobnih zenica onih koji žele da nas sprže, potreban si mi danas da od nule zajedno krenemo i gradimo sve one porušene vrline, da gradimo mostove i pruge i povezujemo se sa onima dobrima čiji se glas ne čuje, potreban si mi da sutra zajedno stanemo na čistom i iskrenom temelju SLOBODE, LJUBAVI I MIRA, da to bude naš trijumf i da taj pehar predamo onima koji dolaze za nama. Izađi iz tog prokletog memljivog kazamata i svima jasno stavi do znanja svoj stav. Ne dozvoli da drugi tobom upravlja, ne dozvoli da drugi žive život tvoj, ne dozvoli da budeš isti. Zar želiš da budeš šraf? Da li je to tvoj san? Imaš samo jedan život, i taj život je jedina stvar koju istinski poseduješ. Zar ćeš dozvoliti da jednu jedinu stvar, koja je samo tvoja i ničija više, gaze gnjide nedostojne tvojih govana a kamoli bilo čega drugog!? Upamti dobro da se ti rađaš i da ti umireš, ti donosiš odluke i ti snosiš odgovornost, ti si uzrok i posledica, sve i ništa, zvezda i prah, ti si početak i kraj, ti si život i smrt... Sve je na tebi. Ti odlučuješ. Opcije su: lokot na mozak, ili beskrajna sloboda. Biraj. Tik-tak, tik-tak, tik-tak... Časovnik otkucava, čoveče! Šta ćeš da budeš: rob sistema ili dete sunca? Hej, ne plaši se. To je samo sloboda. To ona kucka na vratima tvoga srca, čeka da je primiš... Oslobodi se... Budi tu, otvori um svoj i bori se! Bori se, makar cena bila prezrenje tebe od strane tvoje okoline. Ako platiš tu cenu, znaćeš da smo uspeli. Još uvek nije gotovo, pridruži se i budi čovek. A kad se budemo sreli na onoj drugoj obali života, ko zna, možda i ja tebi zatrebam...

- I na kraju, izviniću se samo jednom liku na ovom Blog-u, neću reći njegovo ime (nek tračare glođe jed), izvinjenje ipak ide, s tom rezervom što ne tražim oprost, već isključivo razumevanje za moje greške, ako ih je bilo. Ako sam pogrešio onda, onda ja znam zašto, ako grešim sada, onda lik zna zašto. Ako je izvinjenje opravdano a kasni, nek lik zna da su barijere razlučivanja, koje su me nagnale na ovaj korak, bile ogromne i nepojmljivo otporne na sve moje pokušaje da shvatim. To je samo dokaz da niko živ u ovom kosmosu ne zna sve, i da se svi mi učimo dok smo živi. I da smo, na kraju krajeva, potrebni jedni drugima... kako bi preživeli.

CHANGE THE SYSTEM!!!

Tri prsta i apel za mir (posvećeno "patriotama")

, 31 2012 19:46:49 +0200

- Nalepio sam tekstove da čitate, ako umete, i da shvatite, ako možete. Jer lepio sam spotove, neke od njih čak i s lirikom preko klipa, al su vaše uši onda bile gluve. Sada se nadam da barem vaše oči neće biti slepe, tačnije, da vaš razum neće biti slep, i da će uspeti da skonta, ako postoji...

Od druga do druga

Od drage do drage

Od grada do grada

Provodim vijek.

Rasut u komade

Vezan samo pjesmom

Sebi i životu

Tražim smisao i lijek...

I moja ruka će se pružiti ka nebu

Zahvaliću se Bogu na belom hlebu!

Boga nema među lošima, moj Bog bez imena

Gleda isto svakoga, jednakog sa istima!

Moj Bog je istina i može da nam pomogne

Da isplivam iz mutnoga, domognem se obale

Vazduha da udahnem kad poplave nas poplave!

A odavno nas vuku dole, žele da nas podave!

Ja ne verujem tebi jer moj Bog ne laže

On kaze, ne brini, samo guraj ne daj se!

Oni vole đavola, ne daj da te prevare!

Nikada ne predaj se kad grmi ili seva sve!

Pusti neka reka teče, nekad plivaj uzvodno

Nekada po kamenju, nekada je udobno!

Zahvali se iz duše, jer je ljudi jako malo

Pokaži im koliko ti je stalo... i nek crknu!

Oružje ne govori, ono samo razdvaja

Mržnja je u ljudima i svaku glupost napaja!

Mene to ne zanima - glavu sam okreno

Al oči ja ne zatvaram - nisam tolko skreno!

Još uvek cujem da doziva nas isto

Evo tu je... i zato pišem ovo pismo!

Čitajte kad umrem, jer rođen sam da budem

I u sve to ja se kunem! Razumeš?

Ovo nije moja zemlja, ja nisam ovde rođen

Ovo je za druge - ja rođen sam de dođem!

Gde su moji ljudi - tu je moje mesto

A Bog nek mi sudi, bar od njega gubim!

Jako mi je žao što me neće čuti drugi

Za mene ste vi ludi, neki čak i nisu ljudi

Zato umri i nosi se, al moj vetar ti ne osećaš u kosi, bre!

I nemojte se ljutiti na mene što sam iskren

Oprostite na svemu, al ja sam pismen!

Mene ne možes da prevariš - unosiš mi blato

Kaljave ti čizme i ta sekira na pragu što ti kisne!

Ja je vidim, i ja se stidim, ne sebe, vec se stidim tebe

I ostaćeš na kraju sam - ko te jebe!

Brate zajebo si druge ali mene nećeš, ili ne smeš!

Moj Bog će vas kazniti, đubrad neka trunu

Što pobili ste narod, grešan sam - nek umru!

Kad znali ste da gurate u jamu pored drveta

Na grobu će vam biti cveća saksija, al uvela!

U čije ime ste ubijali? U MOJE NISTE!

U čije ime ste ih poklali? U MOJE NISTE!

Vaše ratove ste vodili - MOJE NISTE!

Ludilo!!! I sve ste ih dobili! A ja izgubio...

Od druga do druga (od druga do druga!)

Od drage do drage (od drage do drage!)

Od grada do grada (od grada do grada!)

Ja provodim vek, brate!

Rasut u komade (ja sam rasut u komade!)

Vezan samo pesmom (vezan samo pesmom!)

Sebi i životu (ja, ja) tražim smisao i lek! (Ikac - Rasut u komade)

I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina?

Drhtaj u grudima. Zemlja večito žedna za suzama

I bol što obuzima. I noćas čekamo Godoa na stepeništu metroa

-sanjam sivo. A sanjao bih život...

O Bože, čije to grehove skupo plaćamo? Čije dugove vracamo?

Svi uzaludni ratovi, kišni dani bez duge

Mladi životi na koje su čekale neke nove pruge

Više ne gledaj svoj dom anđele! Umrećeš od tuge!

Zbog lažnog rodoljublja vršnjaci su ginuli a nisu ni krivi

O Bože, ja priznajem, ja sam PIčKA - ja volim da živim!!!

A slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti

Molim se suncu da nas se ponovo seti.

I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog života!

Svi veliki filozofi-utopisti - hvala

Al mene ne teši ta spika o patriotizmu, dogme i lažne nauke.

Ja znam da mrtvi plaču, jer srcem čujem jauke!

Jecaju i kunu, pitaju "Zašto? Jel bilo vredno?"

Jel bilo vredno? Reci to majci što je izgubila jedino čedo!

A mi i dalje živimo bedno i u očaju

Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!

Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja!

Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni značaja!

Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata

Pa svima je dosta rata! Mržnja nije naša, već nam je data!

O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?

Pa sve nas muči ista rana iz starih dana!

Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.

Iste nas stvari plaše... Oprosti nam grehove naše...

E, Marčelo...

Jadno je naše i povodljivo stanovništvo.

Čovek kad ništa nema, najlakše mu prodat zajedništvo.

Opet je uplakan cijeli Balkan

Imamo velke nacije sa malo mozga.

Tvrde očeve i vođe - oni su nam ko droga

Cijelo vreme biramo loše sisteme

Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!

Neću više metke da ispucavam za sumnjive pretke!

Neću cijeli život da živim početke!

Mamu vam jebem! Đe god da krenem - u Evropu

Ljevo, desno, napred, iza - treba mi viza!

I naša je glupost strah i neodlučnost.

Većinska želja da smo u mentalitetu sela.

Taman dobro krenemo - pa u mržnju skrenemo

Nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo

Zaboravili smo kako se smijat. Ti mišici na licu

nam se jednostavno ne miču.

Hej, evo ga! Kad estradu vidim

I opet nestane... Kad se sjetim đe živim...

Oče naš!

Ja nisam taj što zna, al nadam se da bar ti znaš

Otkud toliki bol, suze i strah?

Pepeo pepelu i prah opet postaće prah

Al niko neće znati što je na brata pucao brat... (Marčelo ft. Edo Maajka - Suze)

On je mlađi, rodio se kasno i nije mu jasno

Zašto otac govori da bi trebalo sve Srbe na vrbe

Kako da objasni da voli baš nju!

Baš srpkinju! Baš Milanovu kćer!

Kako objasnit ocu u kojem je bio geler

Kojem su cijeli odred pobili Srbi

kako objasnit tigru koji je uvijek išo prvi

Da je rođena u Zagrebu '85

Isto ko i on, i da sada nosi baŠ njegovo dijete?

Trebaće starom Ksanaksa, ko i njoj piva

Onda kad je sve počelo, kad je sa njim na maturancu bila.

Oni su urbana djeca, briju na exove i na partye

Ne zanimaju ih hvidre ni komunisticke partije

Oni vole samo Dinamo, i Eddyja i Dusa

Pacifisti bojkotiraju sve sto je Made in USA.

Oni su metropola akvarius, oni su radio 101

Da ih pitaš ko je predsjednik, oni će ti reći: ne znam.

Kasno je za pobačaj, iskreno oni pobačaj ne žele

Vole se ludi maturanti, svoje dijete žele!

Imam plan, reče im, tata i mama, ovo je Ana

Tako je svejedno svi zovu, prešutiće da joj je puno ime Milana.

Al ne, ne, saznali bi oni to kad tad

Stari voli kad sam iskren, zato im idem to reći sad, sad, sad!

Travno, zgrada, liftom do četvrtog kata

Prezime Marušić, njegova mama im otvori vrata.

Dobro veče! Bok mama! Fino miriše ti sarma

Ovo je moja djevojka!

Drago mi je, gospođo, ja sam Milana!

Ja sam Marija! Vi uđite sad će večera, vi se poslužite

Tak si zgodna, idite za stol, ja ću doći odma!

Za stolom stari sa Žujom puši Kolumbo cigarete

Na zidu Franjo spomenica, iz rata bajonete

Koga to moje oci vide?! Faljen Isus, sine!

Muški stisak ruku koje se znoje, i pitanje: koje je ime tvoje?

Milana, ona reče blago, i stvarno mi je drago

Prezime nije bitno. Ma bitno je, mala, bitno!

Dovodiš mi četnike u kuću! Mali, imas muda!

To nije sve, stari! Milana je sa mnom i trudna

Vec treći mjesec, dosli smo reći vama

Pa onda idemo do njenog oca Milana i njezine mame Jele.

Franjo, to je njihov život

Nek naša djeca rade što god žele!

Došli smo reći, mama

Prvo vama da ćemo se vjenčat!

Ako ćeš se s njom vjenčat

Onda, mali, možeš komotno odjebat iz stana

A obojica znamo da nemaš kamo!

On se samo diže sa stola, pogleda Milanu i reče:

Milana, hajmo, hajmo u pičku materinu odavde!

Ivane, stani!!!

Ivan stade, otac na koljena pade

Otac pade u plač, u desnoj ruci mu osigurač

Otac jeca, u lijevoj ruci bomba mu iz Kragujevca

Srce ga škljeca i kaže:

E ne i moja djeca!

Isto mi je, da mi ovaj srpski geler puče

Ili srpsko unuče da imam

Isto bi me bolilo, isto bi me ubilo!

Slušaj me, tata! Pun mi kurac više i tebe i rata!

I ustaša i četnika, i partizana i domobrana!

Ja volim nju više nego ti domovinu!

Tuđmana i generale! Ja volim nju i boli me kurac za ostale!

Ona je moj bljesak! Ona je moja oluja!

Moja crkva i papa! Ona je moja spomenica rata!

Unprofor prevlaka, ona je moja haška klupa!

Ona i dijete su mi bitniji nego ti i mati i sve to skupa!!

Otac se skameni, otac se ne miče, otac zanijemi

Marija mu, žena, smirujuće stišće šakama ramena

U sobi muk, jedini zvuk dolazi sa linije

Svira linija Mate Bulić i pjesma 'Gori Borovina'.

Gori, gori, mater joj jebem!

On gori dok gleda sina kako ga ne jebe ni pet posto

On je naprosto sretan sa četnikušom

Gleda svog Ivana, svoje dijete

Kako je hrabar i odvažen ko on devedesete.

Ali nije on za dom spreman, on ga napušta spremno

I nije mu svejedno, živjeće bez pomoći mame i oca

Ponosan, ali u strahu, s Milanom napušta.

Na ulicu Božidara Magovca Travnog, drži Milaninu šaku čvrsto

Volim te, kaže klinac klinki

Biće sve u redu, vjeruj mi, no sikiriki!

Ivan se poče derat: ne, ne, ne, neee!!!

Čuli su eksploziju kragujevke na ulasku u Utrine

Malo prije HG-spota Ivan se jecajući smota

Na zagrebački asfalt sad, ko da zna šta je rat... (Edo Maajka - On je mlađi)

Teorija zavere u lobanji jednog sajka

Gajtan do majka – daj ga, pa hajka!

Tajfunu ravan – taj sam za gamad

Antraks za ljaksad – strašna je farsa

Sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam iz sveg glasa!

I šta sad? Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj

Pa skapaj, nacijo raka! San satkan akcijom štaka

Ćopavih rodoljuba! Zar sam sramota roditelja

Ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja?

Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše "više rase"!

Ljudi bre, vama je smešteno, al vam ladovina paše.

Anketa s mitinga radikala: "Cela planeta srpska, vala!"

Samo se sluša Alka Kurvica s ružičastog kanala

Al zato na kolac Marčela i ribu iz Elementala:

"Ma kakvo ’Bekstvo’,tralalala – njihova ruka nas je klala!"

Što se mene tiče, nabij disk o kurac, al nisi mudrac

Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš

Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš

A ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras!

Ne znaš gramatiku, ni motiku – sad modernica vodi puk

Samo laganica godi mu, a godinama muda u procepu!

Iskreno zgrožen svim tim – ja i moj bunt smo dream-team

I veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim!

Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba!

Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o "narodu s neba"!

A gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda?

"Sećanja blede na herojska vremena..."

Ja kažem - ne baš! Rekli bi: "Samo deco ne ginite radi reda

sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!

Nikada više, kao Edgar! Ikara kliše – karasevdah:

Nećeš leteti sve dok vučeš sidra, vučeš, a ne znaš!

Komercijalni predah za mentalne snobove

Jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos, nego grobove!

Svi smo senke prošlosti

Sutra je juče, gde smo danas ja i ti?

Dal su 'svetli grobovi'?

Ili su mrtvi već odavno umorni?

Svi smo senke prošlosti

Sutra je juče, gde smo danas ja i ti?

Dal su 'svetli grobovi'?

... ili su mrtvi umorni?

Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo.

I eto, otad imam taj gard, lakat guram, sve dok moj grob

Ne bude bio isklesan – trans-ekspres za nebesa

Al neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove

Da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove

Za činove i šatro-govore – kao, mirno je a samo ponor je sve što vidim!

Deset godina dug fitilj! A opet je prošlo 5, pa budi ranije dovitljiv!

"Opet onaj reper! Stereotipno sere on!"

Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom!

Ste rekli Bog? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan

Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan:

"Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me! Oče, koče siroče..."

A predsednici bi rat – pa neka se počne!

I onda bude – šta? Dal ti se pali prokleta lampica!

Nemaš da trampiš šta – ili život il zgarišta!

Dal ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj?

Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za epohu starih kazaljki

Reci mi što smo sakati? Dal vredi plakati sad kad smo sve izgubili?

Jer, nema "Velike Srbije". Nema Kosova.

Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom

jer imamo (ŠTA?) aplauz za kalauz, karakter što voli uživo 'Counter'

Plus, kućni video blokbaster: Severinu & Suzanu - da nam bratstvo i jedinstvo vrate

U sekundi, bivša juga drka i opet smo braća, brateee!!!

Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre.

Dajte daire il ću sam da ih maznem – a dokle?

Neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti!

Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti!

Možda nam moto nije bonton, al imamo predivan jezik!

Predivan folklor! To je moj ponos, kapiš!! (Marčelo - Senke prošlosti)

Trošna vrata, cijuk šarke. Modra šaka blizu kvake.

Sekund oklevanja, ko da starca grizu tajne

Stvari nisu sjajne kad se jave takne.

Java valja mrak preko tog praga

Cura steže dana trag, pre no što sazna

Gde je to došla i zašto je tu

Šta bi joj rekli ovi memljivi zidovi što ih hrani muk?

Odlikovanja, puške, predmeti takvi svud.

Treba im svetla da zasvetle, al u tami su

Sami za sebe, čini se da tako mali su

Svedoci ponosu i zanosu, stvarima što ga zbunjuju danas.

Pored njih, pognute glave korača. Ona za njim

Ćutke, niko da pusti ni glasa.

Ali, tišina svakako beše od stakla

Bilo je pitanje časa kada će pući u param-parčad!

I napokon, ulaze u sobu. Stari se smeši, guta knedlu, sa njom i teskobu.

O da samo može! Grimasa je taj osmeh.

Stid ga sede kose. Gadan je sam sebi, a ne ume bolje

Iznajmiti kurvu sa sina - do vraga, Bože!

Koliko loše, koliko gore ovo još može!?

A ona? Da li bi shvatila, uopšte?

Morbidni dar, muška stvar, a ipak ispod kože žmarci tutnje

Grebu, prave procep, jave bonsek ga kasapi u froncle.

Njoj šalje pogled, molećivi, slomljen pogled

Vapaj da shvati da on nije loš, da takođe vapi da shvati...

On upire prstom u tu avet, drhti i kaže: "Ovo je moj sin, Mladen."

Prsti mir traže... puckaju zglobovi, ne zna sa njima šta će

Do sada je sigurno shvatila zašto su mu modre šake.

Toliko puta njima udarao zid, tresao očaj

Zar slabe ruke tako čvrsto drže očaj?

Već toliko meseci, ni da se trgne momak.

Praznim očima zuri u zid. A ona - ona ga gleda i žali

Njega i stvari u sobi, jednako sive, reči joj fali

Ali, stari čita njen pogled, oči ga ljute

On je dočepa za skute, prosu reči na nju:

"Nemoj da ga gledaš tako! Nije on lud!

Nije retard, nisam ja monstrum što te dovedoh tu!

On je samo jedan od mnogih što odoše u vojsku

A završiše na frontu. I neka je za zemlju svoju!

Al nameri se sudba, on mi strada od granate

Rešiše da mi ga vrate, ali vidi kakav je!

A najviše me boli, najviše, ovog mi krsta!

Što mu je granata raznela, vidiš, tri prsta.

Da, baš ta tri prsta! Ko da mi se sudba ruga!

Meni koji sam sve dao zemlji, zašto meni?

Branio je svuda, ono je moje znamenje u predsoblju

Al šta mi vredi sada kad on ranjen je?

Ne mogu više! Ne mogu, neću da shvatim!

Šta vrede odlikovanja, sina ne mogu da vratim!

Dao bih život zemlji, uvek! Al čemu to?

Za koje sutra, kad je isto morao i on?

Ko da smo prokleti... koji je moj dug?

Šta smo krivi? Šta hoće od nas, dokle u krug?

Ti, nemoj da glumiš, znam da si smrt!

Toliko puta su mi tvoje oči stale na put.

Sad sam te prepoznao, nije mi nešto žao

Na moju dušu je odavno crni veo pao.

Sve sam dao. Sa životom dalje ne umem.

Predajem ti dušu. Ali ni sada ne razumem."

Ona ga uze za ruke, dodir beše ko vetar.

Nežna i lepa i osmeha tako vedra

Reče mu da ne zna - jer, očima gleda

A oči varaju, ona nije smrt za njega.

Ona je san, poruka iz daleka

Lako doneta od vetra sa lepšeg mesta

Da bi mu rekla da su priče ponekad tužne

Mučne, da po tome liče na ljude

Da rukom sudbe ne ispisuje se uvek bajka

Ali nikad, nikad nije gotovo pre kraja!

Sin mu je tu, živ je. I priča nije gotova. Nije.

I onda nestade, stara zavesa se zanjiha

Starac zaplaka. Priđe sinu, zagrli ga

Poče da kopni led. U sobi beše toplije... (Marčelo i Filteri - Tri prsta)

Rat, ne želim rat, ne želim znat uopće za taj pojam, želim ti biti brat!

Mir, ta rječ je tolko stišana, čovjek sam ko i ti, zasto me gledaš preko nišana?

Zbog čega toliko žarko želiš moju smrt, ako ti nudim ljubav, ko kartu za edenski vrt?

Ja poštujem tvog, a vjerujem u svog, drugim ga imenom zovemo

Al jedan je Bog! On te voli, On ti prašta, On poziva na dobrotu

On smije uzet život, On te drži na životu!

A što je to što u tebi potstiče zlo, da ono dobro u tom trenu tad nestane svo?

Nije raj na zemlji, imenima se puni lista za put ka nebu

Moj mene vodi preko Hrista, moje srce je humano

Ono nudi toleranciju, bez predrasuda za vjersku integraciju

Ono želi bit čisto, ono ne želi da jeca, jedno je sunce, jedno nebo, jednog Boga smo djeca!

Spas je istina! Probudi svjest dok nije kasno, ponavljam ovim rečima ako ti nije jasno!

MIR MIR MIR... LJUDI MIR MIR MIR MIR MIR...

Čemu tolika mržnja, zbog čega ti se tolko gadim, šta krivo radim?

Kraj sjebe mira sadim, al mi plod ne uspjeva

Ovde niče samo zlo! Meni krvlju natopljeno ovo tlo

Kakav osjećaj je ubit nečije dijete? KAKAV? Ne zelim nikad saznat! NIKAD!

A oni ljudi što mete, kako je njima? KAKO?

I dal se pitaju, Bože, u ovom svjetu pravde, zar imam krivu boju kože?

Dal mi vjera kriva što mi obitelj nije živa? Kom sam učinio lose? Ljudi sta se to zbiva!?

Odakle tolko izazvanih bjesova? ODAKLE? Odakle vam duše preći preko tolko ljesova?

Ne krijem, evo oprost, neće mi zacjelit rane, al ću molit da vam počne kucati to s ljeve strane.

Dosta klanja! Ustaša, balija, četnika, spasimo moral, ne dajmo da umre etika!

Dajmo djeci da rastu skupa ko da nisu stranci, zakopajmo mržnju na kilometarskoj distanci.

Naćićemo se u dobru, pružiti ruke oproštenja, al bacite oružje u ove rječi pomirenja!

Mir, mir, niko nije kriv, ma kurac nije!

Rat je bio, rat je prošo, ko zna kad će bit to prije! Pa i ne mora bit, o ratu neću repat više

Mir je svuda oko nas, a u nama ga nema niđe! Strah i nepoverenje neće isprati vrjeme.

Nema toga deterdženta da frustaciju opere.

Osim vjere i vjere u Boga, i vjere u sebe i ljubav, vjera, Bog i ljubav to me donira, odvede

A u miru sve je tiruriru nema strah, gladnija je svaka pa čak i najvjeća vlast.

Svi vole Boga, a svi ga i dalje psuju, Bog je jedan, a popizde kad tuđu molitvu čuju

Pa svojataju Boga, dele ga na moga, tvoga, naš je pravi, njihov babaroga - hare hare joga!

Kako manipuliraju, mir i Boga doziraju, nama nije dosta doza, treba nam narkoza

Mi na infuziju, care, nema ovde - treba davat, ljude učit kako pravit mira, ne ga prodavat!

Nemoš pakirat i prodavat za pedeset, on ti prirodno dođe i stane metar i šezdeset osam

A meni stane u gaćama od dvades osam. Jebi ga, kako kome...

AJMO OPET! MIR MIR MIR... AJMO MIR MIR MIR... (Shorty ft. Edo Maajka - Apel za mir)

MATER VAM JEBEM!!!

, 28 2012 21:19:48 +0200

- Robert Boldoranov je mladi čovek iz Leskovca kome je hitno potrebna transplantacija srca. Iako se već mesecima priča o tom, iako mediji svakodnevno obaveštavaju LESKOVAC o Robertovom jezivom problemu i pozivaju sve ljude da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu ovom mladom čoveku, niko se na to ne obazire. Kad kažem niko, tu mislim prvenstveno na političare, jer se par dobrih ljudi svim silama trude da pomognu našem sugrađaninu. Ali slaba vajda. Robert u džepu ima samo 5.000 evra, a potrebno mu je još 95.000 evra kako bi otišao na operaciju i spasio sebi život. Zašto sve ovo pišem? Zato što Robert Boldoranov ima suprugu i dvoje maloletne dece. Da li su njegova deca zaslužila da ostanu bez oca??? Da li je njegova supruga zaslužila da ostane udovica??? Pa gde će vam duša, smradovi?! Robert želi da živi zbog svoje dece. Da li je to greh?? Ne želim da budem ni patetičan, nit pristojan, niti jadan (kako me je jedan stočar nazvao kada sam pisao o Mileni koju je usred školskog dvorišta pregazio džip u vlasništvu političara), već želim da budem drzak, bezobrazan i maksimalno nekulturan! Zašto? Evo zašto. Dok stoka politikantska u bojama SNS-a, DSS-a i ostale bagre, pravi nered po ulicama Leskovca, preti, pljuje i ponižava sve redom, jer žele da se što pre ufuraju u lokalnu Skupštinu i zauzmu svoje funkcije s bezobrazno ogromnim platurinama, Robertova porodica lije suze i vapi za pomoć, al suze siromaha niko ne čuje, tačnije ne želi da ih čuje, nit vidi. A kako je tek Robertu? Da li znaš „gospodine“ Gorane Cvetanoviću? Da li znate, ti i tvoja rulja? Ne, ne znate. Ne znate, jer ste danima slavili vašu ništavnu pobedu na smrdljivim i dogovorenim izborima, slavili uz trubače, veselili se i radovali zbog fotelje, vlasti i para. Proseravali ste se i bacali nenormalne svote novca na vaše bestijalne hireve, a niste se setili da makar deo tih para date Robertu. Makar deo. I vi goveda iz DSS-a, što ste se slizali s lopovima iz SNS-a, pa sad zajedno pravite ršum po gradu i zahtevate, naređujete da svi šene pred vama, jer i vi želite fotelje, a ni vi se niste setili da izdvojite makar simboličnu sumu sa svih vaših višemilionskih bankovnih računa. I ti „gospodine“ Kociću, i ti Pejčiću, poltronu DSS-a (seti se kad si bio trener FK Dubočice i suprotstavljao se mnogo moćnijima od sebe, imao si ideale, imao si stav, a gde si sad?), i svi vi ostali političari, bilo da ste iz opozicije il pozicije, niko se od vas nije setio, jer vas nije briga za ljudski život. Vama su važnije fotelje. Jebale vas one!

- Šta je važnije, političari ovog mrtvog grada, ljudski život ili fotelja? Ljudski život ili funkcija? Ljudski život ili vaš usrani mandat? A???

- SETITE SE DOBRO ŠTA STE KENJALI PRED IZBORE!!!

- I KAKO SAD KAD SVE ĆU DA VAS POMENEM!!! ZGUŽVALI STE MLADOST, BRE!!

- DS, SPS, PUPS, JS, SNS, SRS, DSS, LDP, URS, NS, SDP, SDPS, DVERI i svi vi ostali govnari svih političkih pravaca!

- Ni vas manćari nisam zaboravio! Gde ste sada mantije okićene zlatom što se vozikate u preskupim autima i živite u viletinama, a sve to ste pokupovali od narodnih para!? Gde ste sada „pastiri“, „duhovne vođe“, propovednici pravoslavlja!? Gde ste sada da date novac iz vaših predubokih džepova i pomognete čoveku koji se bori za svoj sopstveni život zarad svoje dece!? Gde su sada božje zapovesti i vrline!? U kog boga verujete, vi sebični smradovi!? Nema za vas ni raja ni pakla, vi potomci Sodome!

MATER VAM JEBEM SVIMA!!!

Oni su došli... KURVINI SINOVI!!!

, 25 2012 17:31:38 +0200

Nema pesme izvan istine

Volim te

I kada bi poslali na mene životinje sa praznim očima

Volim te

I kada bi iz zemlje iskopali psa da laje na nas

Volim te

I kada bi mi budućnost premestili iza mene

I kada bi me ubili

Volim te

Branko Miljković – Domovini

- Mnogi su ti pisali, neki mislima, neki penkalom. Reči i molitve upućene tebi, tebi neosvojivoj, nedostižnoj, nemoj i dalekoj.

- Neosvojivoj, jer si uspevala da posle svakog udarca ustaneš i ponovo nastaviš da se boriš, da iz ruševina sagradiš dom, da iz pepela rodiš moral, da ni iz čega stvoriš osmeh, da obrišeš suze koje peku tvoju decu, da oprostiš zlotvorima čiji otisci krvavi leže na noževima zabodenim u tvoja leđa... Njihovi otisci, a tvoja krv... Tražila si neprijatelja spolja, a neprijatelj je živeo u tebi. I još uvek živi...A ti im još uvek praštaš. Praštala si kada su te gazili i krali, praštala si kada su te rušili i palili, praštala si kada su ti menjali ime, kada su ti menjali pravac, kada su te gurali u ambis... Zveri žedne krvi, pohlepni gladni para, hobi-ubice, grobari s kravatama... činili su zločine noseći sva tvoja divna i čestita obeležja, a ti si ćutala. Ćutala i praštala im onda, baš kao i sada. A one misli i ona penkala još uvek ne znaju zašto. A one molitve još uvek nad tobom vise. Neuslišene.

- Nedostižnoj, jer niko tako slobodu ljubio nije, kao što su je ljubila tvoja deca. Nedostižnoj, jer je pepeo jednog sveca utkao veru opstanka tvojoj deci iako ih je pakao pržio. Nedostižnoj, jer su sa fronta solunska mrtvi heroji mrtvu tebe oživeli. Nedostižnoj, jer su te gradili siromašnim rukama oni koji su te dušom voleli, oni koji su ti srcem pesme pisali, oni koji su bili tu i kada nisi bila svoja, oni koji su te ljubili razumom, oni koji su ti poklonili predivan jezik, oni koji su umirali s tvojim imenom na usnama... Nedostižnoj, jer ni tako veliki i silni nisu mogli da te osvoje, nisu mogli da shvate kako jedan tako mali i nejaki narod može istovremeno da plače i igra iako mu i život i smisao visi o koncu. Nisu verovali da je smrt veličanstvena kada se daje za slobodu. Nisu bili kadri da razumeju tada, kao što nisu kadri da razumeju ni sada, a ipak znaju. I zato si njima bila nedostižna, a sada si nedostižna postala i nama. Zato što ni ti više... ne razumeš.

- Nemoj, zato što si ćutala kada su tvoju decu nasilno slali u smrt. Nemoj, zato što si ćutala kada su ubice tvoju decu prebijale na tvojim ulicama. Nemoj, zato što si ćutala kada su oružje ubice uperile u tvoju mladost. Nemoj, zato što si ćutala kada je mladost odlazila. Nemoj, zato što si ćutala kada je mladost umirala. Nemoj, zato što si ćutala kada su ubice razum opcrtale kredom na pločniku, kada su ubice ubile viziju, kada su lihvari prodali parče tvoje zemlje... Nemoj, zato što si ćutala i još uvek ćutiš. Nemoj, zato što si sve to zaboravila...

- Dalekoj, jer više ne znam gde si, jer više ne znam koja te to nova-stara tama obavila. Dalekoj, jer više tvoje karakteristike nisu čestitost, poštenje, data reč, iskrenost, blagodarnost, ljubav, mir, sloboda... Dalekoj, jer tvoj opus sada sadrži mržnju, gnev, razvrat, sodomiju, pohlepu, zavist, neumerenost, zločin, zaborav... Dalekoj, jer onaj grcaj u suzama heroja koji su sanjali o tebi i tiho pevali ’Tamo daleko’, ostalo je neosvojivo, nedostižno, nemo i daleko... maštanje. Daleka si meni, Srbijo Majko, zato što si dozvolila da tobom upravlja manjina, ona bolesna, ona mentalno ćopava, ona otrovna... Daleka si meni, jer te vodi nakaza, daleka si meni zato što takvu suicidnost dozvoljavaš sebi. Daleka si, mati, postala si strana, tamo negde, tamo gde te ne prepoznajem, tamo gde ne ličiš na sebe... Takvim postupcima samo me teraš od sebe, a ne možeš ni da zamisliš kako to boli, kako to peče, kida, drobi... Da li bar čuješ te dečje suze koje molitvu ispisuju dok se slivaju niz obraze boje tvoje zastave? Da li znaš kako pati zaboravljeno dete, ostavljeno dete, dete bez imena, dete koje je majka izdala...? Da li si svesna, majko jedina, da baš ta deca beže od tebe tražeći tebe! Beže zato što te ne prepoznaju, traže te jer te vole. A tebe nema... Gde si prokleta bila?! Ka kome ponoru sada brodiš, tako sakata?! Nakaze sada drže žezlo za pravac, one nakaze koje su te osakatile. Ne prepoznaješ ih, nose kostime. Rekao sam jednom da si slepa, da su slepa tvoja deca i da je u zemlji slepih jedino oko razum. No sada shvatam da razum tebi ne odgovara, de fakto ga teraš od sebe, kao da ti koljači više odgovaraju. Ubice pretvaraš u heroje! Gamad slaviš! A oni gadosti u tvoje ime čine. Pa ti samoj sebi raku kopaš, duboku! I opet ćeš pod pokrovom leći... A kako ćeš se sutra zvati!? Koje ćeš to ime nositi, jedina mati? Na kom grobu suze za tobom da prolijem kad ti ni imena više ne znam? Bojim se... Bojim se da priznam sebi da si bila, da jesi i da ćeš ostati samo Krvava Bajka. I da je sve to bilo u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu... Prokleta bila, majko jedina! Prokleta da si slugo nakaza! Mrzim te! Mrzim te suzama koje vrište za tobom! Mrzim te srcem koje kuca zbog tebe! Mrzim te dušom koja za tobom vene! Mrzim te, jer ne mogu da te zaboravim... Mrzim te, zato što te... volim.

- Pljuni me sad! Zgazi me! Neće ti biti prvi put. Prvenac ti je što me sada tako krvnički teraš od sebe. A kuda da odem? Gde parče neba sada da tražim? U čijoj zemlji... Nemoj! Nemoj majko, preklinjem te! Previše je vršnjaka otišlo, previše njih si oterala. Da, baš ti. Tebe krivim, ti si to dopustila. Ti, jedina moja...

- I na kraju želim samo da te pitam, da li je ovde najbitnije ko se kako zove, ko je čije vere, ko je kakve boje kože, kakve seksualne orijentacije...? Ako umrem sutra, želim danas da znam da li je moja majka bila majka sve njene dece, da li je ova zemlja bila za nas, da li je bila za sve naše ljude, da li je ovo bila kuća za nas, da li je ovo bila kuća za svu našu decu...? Ako jeste, izvini. Ako jeste, oprosti. Ako nije, onda ne želim da te se sećam, čak i ako tamo ničeg nema... A ti sad idi tamo kuda te nakaze vode, i zovi se onako kako zveri nalažu. Pa kako bude...

Ko je diktator na Forum-u???

, 20 2012 23:42:01 +0200

- Želim da znam, jer na to imam prava, ko me obrisao sa foruma i zbog čega? Ko je taj koji određuje ko može biti na forumu a ko nikako ne sme? Zbog kojih se razloga neko bez ikakvog prethodnog objašnjenja briše sa foruma? Moj nick, ako se tako kaže, bio je Priviđenje. Kada sam danas pokušao da se registrujem na forumu, taj koji upravlja njime, odgovorio mi je da to korisničko ime ne postoji. Kako je to moguće? Ako mislite da na taj način uređujete forum, onda vam sasvim slobodno mogu reći da ste jedna neopevana stoka, i to ona nomadska sa obronka planine Golije. Forum će vam umreti, ako već nije, zato što se ponašate tako primitivno i zatucano kao Tito i Milošević zajedno. Niko nema prava da meni određuje šta ću ja na forumu da napišem, jer forum, ako niste znali, služi upravo zato da se na njemu pokreću svakojake teme, i da se iste komentarišu, ako je neko zainteresovan, ili da se jednostavno ne komentarišu ako za iste niko nije zainteresovan. I zaista ne znam čemu drama. Da li se administrator uvredio pa je raširio muda, jer mu se dalo pa može, i zbog svoje sopstvene sujete mene namerno obrisao sa foruma, onda je dokazao koliko je mali i sitan, prazan i prost, jer ne zna, ne ume, da adekvatno odgovori, ili objasni, forumašu u čemu greši. Konstantno sam bio ignorisan na tom usranom forumu samo zato što sam slobodouman i pišem ono što rihtig mislim i osećam. Velika je šteta što ste tako konzervativni imbecili koji ne vide dalje od svog nosa i mislite da ste vi jedini koji ste pametni i imate šta da kažete, a to baš i nisam primetio. Ono što jesam primetio, bilo je da se jedna te ista osoba pod raznim, različitim, nadimcima (nick-ovima) dopisuje sama sa sobom. Žalosno. Tragično.

- Da li je uređivač foruma taj dmc, il kako se već zove, ili jovana80, il kako se već zove, ili ko god to bio, ja stvarno ne znam, ali je groteskno smešno što taj/ta, koji/a mrsi muda/pičku na forumu i glumi nekog baju, gazdu, il koga već, radi takve stvari. To je strašno neozbiljno i aparthejdno. Degradirati nekog ko samo slobodno misli i piše to što misli, liči na tragi-farsu umobolnika kojima je to smešno. Takve persone nazivaju se idiotima zbog zaostalog mentaliteta.

- Na kraju i nemam više šta da dodam, jer bi sve ostalo, što bih napisao, bilo besmisleno, pišanje uz vetar, razgovor sa zidom, premda bi me zid i saslušao, ali gazde-diktatori sa foruma očigledno ne, jer njima je bitno da se oni međusobno dopisuju i gospodare forumom koji dnevno poseti 5-6 osoba. Katastrofa. Iskreno mi vas je žao, jer ljudi koji ne prihvataju šalu na svoj račun, naprosto su degenerici. Ako niste znali, prihvatanje šale na svoj račun je odlika mudrih ljudi. A vi ste očigledno dokazali da ste baš ono suprotno. Toliko.

Sanjam to bolje sutra

, 13 2012 02:07:50 +0200

Zašto? Zašto uvek pitanje to moram da postavljam sebi i drugima?

Zašto to zašto nije samo zato da bude jasno svakom!

Zar nismo kroz pakao sami sebe spalili vatrom?

Zar nisam šakom prozvao stranca bratom?

Tom štakom podupiro noge da hodam samo pravo

Mislim tom glavom, imam ključ samo tragam za bravom

Spojenih dlanova, u braku sa snovima molio molitvom

Hranio istinom, rodio bunt da bi pravdu nazvao smakom!

A zašto to tako? Praznim penkalom pokušo da napravim slalom

Kroz papir, a samo linije koje ne vode nikud, tad prazna je ćud

Hodaš svud, silan trud, a na kraju pored budale ispadneš još i lud!

Pa kako da kažem „Dobrodošli“ u zemlju bez pruge

Gde vladaju samo kuge, bolesti duge, a nigde šarene duge

Nema svetla na kraju tunela, od rođenja do opela ne rade vijuge

Po noktima kucamo eksere, za dušu pijuke, čuješ te jauke

Iz prepune jaruge, dani tuge, noći muke, ljudi ljige

A nikako to bolje sutra da stigne! A brige ne brigaju šušumige

Iz skupštinske svite, odelom, kravatom, mažu nas šatrom

Dave tim blatom, pa mi reci, bato, gde se to sakrio zakon?

Kako da kažem „Dobrodošli“ u zemlju gde sve kasni

Samo ta smrt na vreme stiže, zar nismo jebeno jasni??

Ni svi ti sati sitni nisu dovoljni da se mržnja iskoreni

Gde su nam koreni? Čemu ti ratovi? Zar nismo dovoljno patili

Ceh s kamatom platili, dugove vratili, prokletstvo prokleto prokleli?

Ti pusta mladosti, gde smo to zastali, u kom grmu zaspali

Što smo zaostali, za životom večito postili, što smo se prokleti rodili?

Zar je toliko teško da nekom kažeš izvini? Tu masku skini

Sam si na bini, mikrofon u ruci, de mi reci šta sada misliš?

Od kiše pokisli, zbog gladi se stisli, beda i geto, silni zamisli!

Svaki put sam taj, svaki pokret znaj, svaku misao i reč

Početak i kraj hteo da dam da ostvarim san.

Jer sanjam to bolje sutra, sanjam ta plava jutra

Možda se jednog puta dogodi ta maršruta i sloboda dobije meč!

Svaki put sam svojim imenom molio Tebe molitvom

Svakog sumornog dana, ta duševna rana da mir smatram potrebom

I čudnu tu ljubav dao, od neba uzdahe krao da vetar obriše tragove

Al život previše kratak, tako malo nedostaje da ljubavlju hranimo pragove...

A nebo još uvek spava iznada grada, slomljena nada

U senci Hada, od pada do pada zbog gada celi život - hazard!

Pa jebo to nebo kad je život ulica i beton, kroz sudbu noktima grebo

Al sistem me sjebo, zbog njega najebo, možda sam trebo al sam izbego

Da prodam dupe za žeton turbo smaka, da budem deo društva seljaka

Što srušiše Balkan! Al njima je lepo, ko jebe balkanski geto!

Narod je, eto, opet zaboravio sve to! Svetinju sveto vodom zalivao često

Izgubio mesto samo zbog stava! Sad prska mi glava, živim život mrava

Piramidalna slava, lakat je brava, sva borba - badava. Čemerna java

Bar-kod karavan svoj tok ko lava prekriva san za jutra plava

Na margini sam, al barem nisam ispao cava! Još uvek užas i strava

Dani stradanja, padanja, oči me peku, ne želim da gledam, hoću da spavam

Da prespavam sve juče i danas, pa neka me probudi sutra to bolje sutra

Koje uporno sanjam! Nemam kadar, al sam kadar da izdržim sve!

Dok ne sprže me ne dam slobodu! Bunt u hodu za istinu golu, izgubljena je vera

Veteran i deran - ja! Sam sa svojom senkom, pijem metak za metkom

Ne postim sredom i petkom jer postim od kad sam rođen, tuđim očima vođen

Odem da dođem, a nikako da stignem zato što sam rođen da budem smožden!

Sluđen i zgrožen svim tim što video sam, spajam dlan uz dlan

A neće me sreća pa gorim ko sveća. Ma jebo život svoj!

Daj mi taj broj da okrenem ga i dobijem vezu za stazu što sanjam svaki dan

San za to bolje sutra svima! Hoću taj san, tamo ja pripadam! Ne ovde! Ne ovde...

PREOKRET! ISTINA! Ko je ovde lud...

, 16 2012 16:32:37 +0100

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

- „ ... u svakom slučaju, bio ja pobeđen ili pobednik, još iste večeri uzeću svoju torbu, svoju torbu siromaha, ostaviću svu svoju imovinu, sve vaše poklone, sve vaše penzije i obećanja za buduća dobra i otići ću pešice, da život završim kao vaspitač kod nekog trgovca, ili da od gladi umrem iza kakvog plota. Rekao sam. Alea jacta est!“

- Fjodor M. Dostojevski -

- Dakle, niko ništa da učini. Vidim svi ćute, svi se prave ludi, kao da ovo nikoga ne zanima. E pa, JA NEĆU DA ĆUTIM! Ne želim da tolerišem stoku, smradove i ljige na putu PREOKRET za Leskovac. Zašto? Evo zašto...

... Ako prilazite jednom problemu na isti način, možete da očekujete da ćete dobiti isti rezultat kao i ranije. Ako nećete da menjate pristup, nemojte da se žalite što ćete opet imati iste rezultate.

AKO JE REZULTAT BIO LOŠ, MENJAJTE PRISTUP!

... Mene ne interesuju namere. Mene interesuju posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Nemam nameru da diskutujem o nečijim namerama... Ako imate permanentno loše posledice, po meni je svejedno da li je na Božjoj pravdi, na nekoj drugoj pravdi zasnovano, ili na dobrim namerama, jer to na kraju dovodi do propasti te zajednice koja treba na kraju da uspe.

VAŽNO JE DA IMAMO JASAN PLAN I JASNU VIZIJU!

... Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi, prihvatimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili. Ima nekih koji kažu: daj da ponovo štampamo malo para, dosta nam je bilo te finansijske discipline, možda je bolje bilo za vreme Miloševića, jer kad god smo malo krenuli ka Beogradu, uvek su nam naštampali i dali, nije važno što je zemlja tonula, važno je da smo tog dana mogli da podelimo plate.

JEDNO JE DRŽATI ZAPALJIVE GOVORE I OBRAĆATI SE EMOCIJAMA,

A DRUGO JE PLANIRATI OZBILJNU DRŽAVNU POLITIKU!

... Zahvaljujući jasnom planu i čvrstoj viziji, mi ovu zemlju možemo da izvučemo iz najveće ekonomske bede u kojoj se jedna evropska zemlja nalazi, da je uvedemo u oporavak i ekonomski razvoj. Ali, uvek je važna vizija. Uvek morate da pitate - kuda ja to idem? Ne da li samo brzo trčim, ne da li trošim energiju, nego da li znam na koji cilj želim da stignem.

DA SE POGLEDAMO U OČI I KAŽEMO:

AKO HOĆEMO CILJ, MORAMO DA PRIHVATIMO I SREDSTVA

KOJA VODE DO TOG CILJA!

... Naš cilj je Evropska unija. Ne postoji nijedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja...

Zoran Đinđić

oktobar 2001. godine

- Ja ovo nisam zaboravio, niti ću. Ali, čini mi se da su to zaboravili predstavnici LDP-a u Leskovcu, a naročito gospodin Bojan Bojović.

- Dotični „gospodin“ više ne zna ni gde je jadan, nit šta radi tako izgubljen u kofozi sopstvenog mozga. Ni njegova tačna funkcija se ne zna. Šta je on u lesovačkom ogranku LDP-a? Član, poverenik, mangup koji želi da nastavi stopama Bojana Kražića, Bobana Popovića, Dražena Ružića, Zorana Stoilkovića... da pljuje, vređa, ponižava, maltretira i prebija članove LDP-a, a naročito aktivne članove mladih za PREOKRET - Leskovac. To je mladima za PREOKRET - Leskovac jasno stavio do znanja, a kako, videćete na video-klipu na kraju članka.

- Bojan Bojović je na kraju svih krajeva uspeo da se, uz pomoć Radmile Gerov, neraskidive ekipe Dražen-Zoran i ostalih njihovih ljudi, koje su po nepotističkoj liniji dovukli u partiju, uvuče na mesto šefa IŠ-a. I sada nomad drakonskom anarhijom izdaje dekrete članovima LDP-a u Leskovcu šta i kako treba da rade, a ni on sam ne zna ko, šta, gde, kad i kako treba da radi. No, ima on svoju ekipicu koja mu u tome pomaže, pa će se nekako snaći. Sposobnijih kadrova od Bojana Bojovića i te kako ima u leskovačkom LDP-u, ali se članovi LDP-a u Leskovcu ne pitaju ništa, pita se gorepomenuta armada.

- Mali osvrt na skorašnje događaje:

- Na jednoj konferenciji za medije, koju je održao Dražen Ružić (tema je bila vezana za jedan napad na novinarku TV K-1, Ivanu Veličković koja je inače član LDP-a, koja je otišla, na poziv DSS-a, na Pašnjak da medijski proprati radove koji se tamo održavaju. Održavaju se mesecima, a ko ih i kako održava, zadržava ili šta već, ko će ga znati, jer ovde u Leskovcu se ništa ne zna javno, ali se zato tajno sve zna. I ko održava radove, i kako ih izvodi, na koji način to radi itd. Uglavnom, ta kvazi novinarka je napadnuta na terenu dok je šatro izveštavala o tim radovima na Pašnjaku, DSS-ovci se razbežali, ona najebala, a Dražen Ružić je odmah sazvao konferenciju za medije kako bi i javno zaštitio svoju štićenicu, koja, uzgred, dupe nije pomakla za LDP) prisustvovao je i Bojan Bojović, ne znam u kom svojstvu, a nije ni bitno. Ono što jeste bitno, i što jeste ISTINA, je da je, nakon saopštenja za javnost i osudu za napad na novinarku, kada su se pogasile kamere, ekipa novinara brutalno krenula da vređa pripadnike romske populacije na najgnusniji, najbezobrazniji i najdrskiji način, govoreći: „Oni smrde ko govna! Da li ste se ikada s njima vozili u autobusu? Niste, a? E pa da znate samo da smrde na ustajali kiseli kupus. Ja ih odlično znam (reče jedno držalo kamere) živim kraj Mahale u Podvorcu i oni, bre, smrde! Ne trpe se!“ I još svakojake uvrede izrečene su toga dana od strane nadri novinara i držača kamera svih lokalnih televizija na račun Roma. Ono što je tragično, jeste upravo konstatacija da se ni Dražen Ružić, niti Bojan Bojović, kao članovi LDP-a koji se ekstremno bori za jednakost svih vera, nacija, boja kože, za prava svih nacionalnih manjina, za prava pripadnika drugačije seksualne orijentacije i sl. nisu niti jednom jedinom reči ni pomislili, a kamoli usprotivili takvom fanatično huliganskom ponašanju pripadnika svih lokalnih medija. Ni jedna jedina reč. Ništa. Ćutali su i gledali u patos ko popišani, i sve mi se čini da se i oni u potpunosti slažu sa poremećenim i konzervativnim polunovinarčićima i trčkarala s kamericama. To su dokazali svojim ćutanjem. Toliko o njihovoj liberalnosti, preokretu, istini... I šta se desilo nakon svega? Upravo ti ljudići postavljeni su na čelnim funkcijama u LDP-u. I šta reći posle svega? ZEMLJO, OTVORI SE!!!

- I kao što sam i obećao, videćete video-klip (koji takođe možete pogledati i na you tube kanalu ’Ultrarabbit1’. Žešća ekipa stoji iza imena rebel! Revolucija je eksplodirala. SLOBODA ILI NIŠTA!) na kome se čuje razgovor Bojana Bojovića, šefa IŠ-a, i jednog od najaktivnijih članova mladih za PREOKRET - Leskovac. Tu ćete čuti svu „kulturu“, „liberalnost“, „demokratiju“, „pristojnost“, „pismenost“, „pamet“, „savest“, „konverzaciju“, „vaspitanje“, „mentalnu higijenu“, „obrazovanost“... vođe puta ’Šetnja za Zorana’ i šefa izbornog štaba LDP Leskovac Bojana Bojovića. Pa mi posle odgledanog snimka recite gde je Preokret, šta je ISTINA, i ko je ovde lud...

- Ko je ko u LDP-u Leskovac??

- Nažalost, još uvek se ne zna...

- Uzgred, sastanak je bio održan i u utorak 13. i u sredu 14. marta 2012. godine, ali na tim sastancima prisustvovala je samo ekipica laktaroša i secikesa; ostali aktivni članovi, kao i mladi za PREOKRET, namerno nisu pozvani na sastanak kako bi se ISTINA o svemu što se dogodilo, uspešno zataškala. Baš kao što je to rađeno i do sada...

„Non bene pro toto libertas venditur auro!“ ISTINA ILI NIŠTA!

LDP Leskovac - RETROSPEKTIVA!

, 16 2012 16:20:41 +0100

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

MEĐULJUDSKI ODNOSI U OPŠTINSKOJ ORGANIZACIJI LDP – LESKOVAC

- Međuljudski odnosi unutar opštinske organizacije (Opštinski odbor, Omladinska mreža, šire članstvo) LDP-a u Leskovcu su poremećeni još od predsedničkih izbora. Menadžera Bojana Kražića smatram najodgovornijim za to iz sledećih razloga:

Nesposobnost (ili nedostatak želje) za saradnju i timski rad:

- Bojan Kražić je samovoljno, bez konsultacije sa bilo kim, smislio i plasirao u javnost slogan lokalne kampanje „I Leskovac je Srbija“. Kada su mu ljudi to zamerili, „prihvatio“ je kritiku, da bi sutradan, pre konferencije za novinare, sa zida poskidao fotografije Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića i okačio zastavu sa pomenutim sloganom. Nakon dogovora da se lista odborničkih kandidata ne predaje posle konvencije, već da se dopuni sa još kandidata, bez konsultacija sa bilo kim (za to nije znao ni šef OIŠ-a), prijavio je predaju liste odmah sutradan, sa nalogom portparolki da ne obaveštava novinare, jer oni mogu da postavljaju nezgodna pitanja. I pored toga što je, kao menadžer, deo medijskog tima, samo jednom je prisustvovao sastanku tog tima, da bi kasnije prigovarao što se nije dovoljno pojavljivao u medijima. Odbijao je svaku saradnju sa šefom OIŠ-a, a za prenošenje njegovih naređenja teh. sekretaricama koristio je portparolku Ivanu Veličković. Organizovao je izbor poslaničkih kandidata iznenada, kada mnogi ljudi iz OO nisu bili u gradu.

Seksualne afere:

- Bez ulaženja u to da li je, ili nije, bio u nekakvoj vezi sa te dve devojke, jer me se ne tiče njegov privatni život, Bojan Kražić je svojim ponašanjem dao povoda da gradom krenu da kolaju priče o tome. Njegovo ponašanje u partiji nije bilo primereno, jer je najpre Jovani Dimitrijević dao prevelika ovlašćenja, da bi joj ih zatim oduzeo i preneo Ivani Veličković (ključ partije, pečat...) Na moja upozorenja da promeni svoje ponašanje, jer je percepcija ljudi takva da tu nešto ima, nije se obazirao. Krajnji ishod toga je da je Jovana Dimitrijević podnela više krivičnih prijava protiv njega, a da se Ivana Veličković u poslednje vreme ponašala kao da je njegova lična portparolka, a ne Opštinskog odbora. Pred same izbore jedva smo šef OIŠ-a i ja sprečili distribuciju letaka na kojima je Jovana predstavila Kražića kao Firera i na kojima je pisalo da je on sklon seksualnom nasilju i zlostavljnju žena. Taj isti letak su podržale i Žene za mir.

Sklonost ka nasilničkom ponašanju, spletkarenju i potpuni nedostatak samokontrole u javnosti:

- Bojan Kražić mi je lično saopštio 27.03.2008. da je upotrebom fizičke sile iz prostorija LDP-a izbacio Jovanu i Milana, sa pretnjom da će učiniti isto svaki put kad se pojave. Na moja upozorenja da to ne sme da radi, ponovo nije reagovao. Tada je dolazila policija, a krivične prijave su podneli Jovana i Slaviša (koji je pokušavao da ih zaštiti). Novu krivičnu prijavu Jovana je podnela zbog izbacivanja iz partije njenih umetničkih slika, zbog čega ona traži odštetu. Nekoliko dana pre izbora, najpre je verbalno, a zatim i fizički nasrnuo na Krcka, koji je bio revoltiran zbog upornog skidanja fotografija Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, izbila je tuča i ponovo je dolazila policija. Na povratku sa konvencije u Nišu, Bojan Kražić je verbalno napao i maltretirao kandidatkinju za gradonačelnicu pred zgranutim članovima i simpatizerima LDP-a, a sve to zbog toga što je njegova portparolka, Ivana Veličković, navodno zapostavljena u medijima (iako se pojavljivala na svim konferencijama za novinare, predstavljanju odborničkih kandidata i ostalim događajima medijski propraćenim). Reakcije svedoka tog urlanja su bile jedno zaprepašćenje i osuda. Tada je, između ostalog, rekao da će pokazati on nama šta je hijerarhija u partiji i ko je tu menadžer, i da će više članova izbaciti iz partije. U više navrata je širio dezinformacije koje su bile tako smišljene da naprave razdor u partiji, čime je pokazao da sve nas tretira tako kao da smo mi pitomci zatvora, a ne slobodni ljudi.

Potpuno neprimereno predstavljanje programa LDP-a u javnosti:

- Poređenje Kosova i Metohije sa najvećom žabom koju treba progutati (TV Studio MT)

- Mi nismo stranka establišmenta (?), u našim redovima ima dosta ljudi sa sela... (TV Studio MT)

- „Mi moramo da idemo u tu jebenu Evropu...“ (tribina u Svircu)

- Više puta javno izrečeni fašistoidni stavovi prema homoseksualcima.

- Ovo nije sve, ali ja zaista više ne mogu da pišem o ovim mučnim stvarima. Sebe smatram odgovornom u smislu da sam ja predložila Kražića za v.d. menadžera (nisam ga dobro poznavala, a delovao mi je kao pristojan čovek), pa zato sada preuzimam na sebe da javno kažem ono što misli većina članova. Smatram da Kražić nema kapacitete da bude menadžer OO LDP-a u Leskovcu i da treba da ode sa tog mesta. Predlažem da se članovi OO izjasne o svemu što sam iznela.

Član OO LDP – Leskovac

Suzana Dimitrijević

- Sve ovo gorenavedeno napisao sam kako bih uporedio nekadašnje rasulo sa sadašnjim haosapokaliptičnim stanjem u LDP-u Leskovac.

1. Suzano, snajke, odelo ne čini čoveka čovekom. Ne možeš jednim pogledom na personu da oceniš kakve su njene karakterne osobine i šta se krije u unutrašnjosti tog bića. Neko može da nosi odelo i kravatu, a da bude ubica, na primer. A neko može da nosi kapuljaču preko kape a da bude sasvim normalna i dobra osoba. U to si se koliko vidim uverila, ali mnogi još uvek nisu, kao npr. Bojan Bojović o kome ću napisati poseban članak, a bogami i opširan. Zaslužio je...

2. Međuljudski odnosi unutar LDP-a Leskovac ne postoje. Postali su poremećeni (mada je to preblaga reč u odnosu na to šta se dešava u partiji) dolaskom Dražena Ružića na mesto v.d. menadžera LDP-a. Ne zna se tačno šta je gospodin Ružić u LDP-u Leskovac: menadžer, poverenik, gazda, vlasnik leskovačkog ogranka LDP-a... Ne zna se. Ali ono što se zna, jeste da pomenuta persona ne radi ništa za dobrobit LDP-a, sem što radi na sopstvenom reklamiranju samog sebe kao „ikone“ Leskovca, koja će od ovog zaklanog grada isisati preostalu zgrušanu krv, i onaj pepeo i prah koji su predhodnici slični njemu ostavili iza sebe. Takođe se svesrdno zalagao da Ivanu Veličković, koja se veoma, veoma retko pojavljivala na sastancima (o ostalim akcijama da i ne govorim, jer nikada nije želela da učestvuje u njima rekavši: „Ja znam kolikom vredim i meni ne priliči da delim flajere, lepim plakate i prikupljam sigurne glasove.“ Inače, to je ona retardirana nadri novinarka koja radi u TV K-1 i ne zna ni dva padeža a kamoli da sklopi jednu prostu rečenicu. Toliko o tome koliko dotična vredi), ubaci na što važnije mesto u LDP-u. Jedna od opcija bio je i OO LDP Leskovac. Da li je uopšte potrebno postavljati pitanje zašto? Mislim da ne, jer je sve sasvim jasno.

3. Što se tiče Jovane Dimitrijević, mladi za Preokret – Leskovac u više navrata pokušavali su da ubede Dražena Ružića i Zorana Stoilkovića, kao osobe koje su egzistirale na centralnim funkcijama u partiji, da na sve moguće načine kontaktiraju Jovanu, da joj se u ime LDP-a izvine i zamole je da se ponovo vrati u LDP i uključi u rad partije, jer je upravo ta Jovana Dimitrijević od samog nastanka LDP-a u Leskovcu bila glavni motor i pokretač svih akcija (od štandova, preko plakatiranja, predizbornih kampanja, itd. itd. pa sve do akcije od vrata do vrata), borila se za LDP, širila dalje, čuvala ideal LDP-a kao kap vode na dlanu, a LDP joj je za sve to vratio tako što je popljuvao i išutirao iz partije. Savršeno. (Rekao bih SRAMOTA, ali me sramota da kažem sramota, jer je to smešna reč u odnosu na zlodelo koje je počinjeno nad Jovanom Dimitrijević.) Na molbu mladih LDP-a Leskovac, ekipa Dražen-Zoran, odgovorili su: „Ma baš nas briga. Ne zanima nas nikakva Jovana. Ako želi da se vrati u partiju neka se vrati, ako ne želi – ne mora. Mi ne želimo nikoga da molimo, niti da se kome izvinjavamo. Imamo mi preča posla.“ (Pitam se samo koja li su? Ah da, već sam ih naveo u predhodnim člancima. BLAM, BLAM). Mladi su i dalje pokušavali da dopru do Jovane, naročito u toku revizije članstva, ali bezuspešno. Na kraju je LDP Leskovac izgubio jednog od najvrednijih članova zbog patološke bolesti Bojana Kražića i nemarnosti, nezainteresovanosti i kofoze Dražena Ružića i Zorana Stoilkovića, koji su svojim delima pokazali da njima članovi uopšte nisu bitni, već njihova lična karijera, a to je: preći cenzus i ući u lokalnu Skupštinu. (Samo ne znam kako će to postići ako se tako ponašaju prema članovima LDP-a. Zbog borbe za Jovanu, mladi su opet platili ceh i to tako što su izvređani i izbačeni iz prostorija LDP-a.) Jedino mi je žao što ideja Jovane Dimitrijević, da Bojana Kražića plakatira kao Firera, nije sprovedena u delo. No, dala mi je odličnu ideju da ja sprovedem u delo taj poduhvat, s tim što će Firer ovoga puta biti Dražen Ružić, a Jozef Mengele biće Zoran Stoilković. Čisto da javnost zna s kim ima posla, osim ako Beograd na vreme ne interveniše, i Dražena Ružića i Zorana Stoilkovića zauvek skloni sa čelnih funkcija i postavi ih tamo gde im je i mesto. Po mom mišljenju takvim devastatorima mesto je u kanalizaciji, ali neka konačnu odluku donese Predsedništvo LDP-a. Nadam se samo da će biti brza, efikasna i pravična, jer LDP Leskovac nema vremena za gubljenje. LDP – Leskovac želi Preokret, želi ISTINU!

4. Stanje u LDP-u Leskovac od Bojana Kražića do danas uopšte se nije promenilo. Ni za milimetar. Članovi LDP-a su zaista pitomci zatvora koji se zove ’Radikalni komunizam’. Zoran Stoilković je jasno mladima stavio do znanja šta je to hijerarhija i kako se ona sprovodi. A sproveo je na sledeći način: popljuvao je, izvređao, ponižavao, pretio i fizički nasrtao na mlade LDP-a. I, kao što rekoh, prošao apsolutno nekažnjeno. Dalo mu se pa može. Dakle, to je taj liberalizam koji se sprovodi u LDP-u Leskovac. Pitam se samo dokle će Predsedništvo LDP-a u Beogradu da ćuti o ovome. Ova destrukcija u leskovačkom LDP-u, nit je LDP, niti je PREOKRET, a kamoli ISTINA! Dakle, od slobode samo korbač, od Preokreta samo trt, a od ISTINE ni mojega. Zbrka, nered, haos, anarhija, despotizam, drakonizam, smak... A dokle? Zar nije prioritet staviti dva prsta na čist obraz i tri prsta na čisto srce i reći: MI SMO ISTINA!? Ili je prioritet lagati narod samo da bi se prešao taj cenzus i došlo na vlast? Recite mi EL PREZIDENTE, učinite nešto po tom pitanju, sprečite ovaj haos i rasulo u LDP-u Leskovac, jer mi to zaslužujemo, jer leskovački LDP ima mnogo kvalitetnije kadrove no što su to neodahije Dražen Ružić, Zoran Stoilković, Bojan Bojović...

- Halo, Beograde! Zovem te iz provincije! Da li se čujemo???

„I ubij me, po putu ni traga,

zalutasmo, pa šta ćemo sada?

Nečisti nas je u polja zaveo,

kovitla nas i desno i levo.

Šta ih je, i kud ih teraju,

i što tako žalosno pevaju?

Domaćeg li duha sahranjuju,

ili možda vešticu udaju?

A. S. Puškin

Alea jacta est! ISTINA ILI NIŠTA!

LDP Leskovac - Istorijat!

, 13 2012 19:31:29 +0100

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

- „Zašto su Justiciji, Boginji pravde, zavezane oči? Otkuda joj i čemu služi ona neprozirna krpa koja je lišava vida? Da li je mač Justicijin, koji drži u jednoj, a vagu u drugoj ruci, valja shvatiti kao drevnu i vrhovnu zapovijest prava da je istina uvijek na strani jačega i da je dužnost sudija jedino u tome da tumače volju gospodara koji im, iznad glava i iznad presuda, kovitlaju isukanim bičevima?“

- Vuk Drašković -

Lista kandidata za OO LDP-a koje predlažu članovi za izbornu skupštinu LDP-a Leskovac, 22.09.2007.

Vladica Pavlović
Radosav Popović
Nenad Mitrović
Cveta Đorđević
Aleksandar Mitić
Dalibor Stanojković
Aleksandar Jovičić
Tomislav Mašković
Nikola Nikolić
Vladimir Ranđelović

- Za menadžera OO LDP Leskovac kandidovao se Dejan Mitić.

- Na osnovu člana 7. Pravilnika o kandidovanju menadžera i članova Gradskih i Opštinskih odbora LDP, Predsedništvo LDP, razmatrajući žalbu v.d. menadžera OO LDP Leskovac, izjavljenu na postupak kandidovanja Dejana Mitića za menadžera i 10 članova LDP za Opštinski odbor, na sednici održanoj dana 13.09.2007. godine, donelo je sledeću odluku:

- NE PRIHVATAJU SE KANDIDATURE, jer nisu u skladu sa procedurom propisanom Pravilnikom o kandidovanju menadžera i članova Gradskih i Opštinskih odbora LDP i to:

- Za menadžera OO LDP Leskovac: Mitić Dejana.

- Za članove OO LDP Leskovac: Pavlović Vladice, Popović Radosava, Mitrović Nenada, Đorđević Cvete, Mitić Aleksandra, Mašković Tomislava, Nikolić Nikole, Ranđelović Vladimira, Stanojković Dalibora i Jovičić Aleksandra.

OBRAZLOŽENJE:

- U žalbi koju je Predsedništvu LDP podneo v.d. menadžera i članove OO LDP Leskovac od strane lica navedenih u dispozitivu ove Odluke nisu validne.

- Naime, nakon podnošenja kandidature koje su u prilogu sadržale i potreban broj potpisa (koje nažalost nisam uspeo da dostavim na uvid), izvršena je provera od strane Izborne komisije i utvrđeno je u ličnom kontaktu da mnogi navodni potpisnici kandidatura nisu ni upoznati sa kandidovanjem tih lica a kamoli da su iste potpisali. (Pa naravno kad ih je potpisivala ruka samokandidovanih kandidata.) Svojim pisanim i potpisanim izjavama to su i potvrdili iz čega jasno proizilazi da su potpisi za kandidovanja falsifikovani.

- Iz navedenih razloga se ne prihvataju kandidature navedenih članova LDP za menadžera i članove OO LDP Leskovac.

Ova Odluka je konačna.

Beograd, Predsedništvo LDP

13.09.2007.god.

- E moj EL PREZIDENTE ČEDOMIRE JOVANOVIĆU... a tako sam ti verovao...

- No, da se mi vratimo na temu. Sve je to lepo i krasno, jer je napokon Predsedništvo LDP reagovalo pravovremeno i efikasno, sprečivši u korenu sve moguće posledice koje bi se kasnije fatalno odrazile po leskovački LDP. Međutim, Predsedništvo LDP previdelo je krajnju podmuklost i malignost kvazi LDP-ovaca iz Leskovca. Skoro 5 godina kasnije, sudarili smo se sa veoma identičnom tragihaotičnom situacijom. Za početak izdvojiću samo jedan jedini primer od mnoštvo istih, ili veoma sličnih.

- Tomislav Mašković ponovo se našao na listi kandidata za OO LDP Leskovac, onako furiozno na najmorbidniji način. Svima nama je potpuno jasno da je nepotizam svugde prisutan i da smo se gotovo navikli na njega, ali što je mnogo – mnogo je. Tomislav Mašković nije se pojavljivao ni na jednom štandu, plakatiranju, sastanku... opravdavajući svoje izostanke gnusnim lažima i to tek kad bi se javio na telefon. Mnogo puta je pozivan, mnogo puta je bio nedostupan, ili je obećavao da će prisustvovati akcijama LDP-a u Leskovcu, ali se nikada nije pojavljivao. (O tome nema zvaničnih dokaza jer su svi zapisnici netragom nestali.) Pojavio se tek na jednom kvazi sastanku, krajem februara tekuće godine, koji je organizovala Radmila Gerov u prostorijama LDP-a u Leskovcu i to tek nakon poziva Dražena Ružića. Dakle, došlo je vreme da gospodin Ružić dovede i smesti svoje ljude oko sebe, kako bi imao što veću podršku u svojoj lukavo isplaniranoj ujdurmi da ukoliko LDP u Leskovcu pređe cenzus, Dražen Ružić zauzme dugo snivano mesto u fotelji gradske Skupštine. Gospodin Ružić nije skrivao svoje zadovoljstvo nit ozarenost na licu kada se na sastanku pojavio Tomislav Mašković. Ustao je u sred sastanka, pošto je dotični kasnio, „opravdano“ naravno, i rekao za svog pulena: „Eto to je naš Mašković“, predstavljajući ga gospođi Gerov, koja je, verovatno nesvesno ali zato veoma eksplicitno, stavila svima da znanja da je on taj i taj od toga i toga, i da ona odlično poznaje njegove roditelje, tetke i strine, rukovali su se s onim politikasterskim kezom na licu, i za tili-čas je Tomislav Mašković ubačen u spisak kandidata za OO LDP Leskovac. (Ostali članovi, koji su do tada bili veoma aktivni, bačeni su na marginu, šutnuti u zaborav, jer su svoje zadatke uspešno ispunili i sad im više nisu potrebni.)

- Dakle, mladi za Preokret – Leskovac držali su štandove, delili flajere, radili reviziju članstva, plakatirali grad, prikupljali sigurne glasove i potpise za deklaraciju: SRBIJU U EVROPU, EVROPU U SRBIJU! A od Tomislava Maškovića tada nije bilo ni traga ni glasa. Ali je zato sada tu i to po crti nepotizma, ušetavši se nonšalantno u listu odborničkih kandidata. I šta reći... Leskovac - mrtav grad! A PREOKRET - do mojega!

- Tomislav Mašković je samo jedan jedini primer u masi istih koji su na identičan način dospeli na tu listu kandidata za OO LDP Leskovac, koju su gradili gospođa Radmila Gerov, kao vrhovni komandant, zatim Dražen Ružić, propali političar, ispušena muštikla, persona non grata koja se čvrsto uhvatila za slamku LDP-a, nadajući se da će i on, s onim smešnim odelom i narandžastom kravatom, uspeti da se uvuče u lokalnu Skupštinu, onda imamo tu i Bojana Bojovića koji je, onako iz senke, vrebao svoju šansu, a kako sada stvari stoje, uspeo je u tome, i na kraju, a to nikako ne smemo da zaboravimo, u toj konspiraciji učestvovao je i Zoran Stoilković, propali rukometni trener, koji sam za sebe tvrdi da je u toj sferi jedan od najboljih na Balkanu (meni je to smešno, ali mi dođe i da zaplačem, onako tiho, nečujno, u skutu mog zaboravljenog i izmrcvarenog grada), persona s pregršt kompleksa, isfrustrirani sado-agresivac, koji je u više navrata vređao i ponižavao mlade LDP-a Leskovac. (Citiraću jednu njegovu rečenicu izgovorenu iz njegovih poganih ustiju na jednom od sastanaka: „Dajte da pozovemo ove iz organizacije mladih, ove mlade lepe devojčice da nam privuku birače. One su mlade, lepe, zgodne, malo ovo-ono, znate...“ itd. Da ste tom prilikom videli njegovu ubalavljenu i pohotnu fizionomiju, shvatili biste me u potpunosti o čemu vam govorim.) Na jednom sastanku, na kome je bio prisutan i Dražen Ružić, otvoreno je vređao, pretio, čak i fizički nasrnuo na jednog člana mladih za Preokret – Leskovac, nanevši mu pritom lakše telesne povrede. Taj nemili događaj, koji je, uzgred, uspešno zataškan, dogodio se 09.09.2011.god. oko 18:45h u prostorijama LDP-a, samo par minuta pre početka sastanka. U kancelariji za sastanke, sem Dražena Ružića, bila je prisutna i sredovečna gospođa/ica s kratkom crnom kosom po imenu Alisa (nisam uspeo da joj doznam prezime, ali sam dobio informaciju da je nastavnica u nekoj lokalnoj školi, ili tako nešto. Nebitno na kraju krajeva.)

- Elem, napadnuti mladić pozvao je policiju koja je stigla 30-ak minuta kasnije (ali je ipak stigla i hvala joj na besprekornoj efikasnosti) uzela lične podatke napadnutom mladiću kao i njegovu izjavu, međutim, mladić nije imao svedoke da potvrde neuravnoteženi i sumanuti postupak tadašnjeg predsednika IO LDP Leskovac Zorana Stoilkovića, koji, naravno, pripadnicima policije ništa nije priznao iako su policajci ugledali veoma vidljive tragove povreda na mladićevom telu i licu. No, svedoka nije bilo, Alisa se pravila naivna, kao da je u zemlji čuda, a gospodin v.d. menadžer je na pitanje policajca šta se zapravo desilo, počeo da priča o Novaku Đokoviću, kao da je šenuo pameću. Policajac je još jedared postavio isto pitanje „šta se desilo“, a vajni menadžer je nastavljao sa svojom demencijom i pričao o tome kako je taj mladić, žrtva u ovom slučaju, pušio cigarete u prostoriji gde se oduvek pušilo i gde je pušenje dozvoljeno, ali je „nepoznata osoba“, koja je davala nebulozne izjave pripadnicima leskovačke policije, skinula taj znak, zaboravivši da nalepi onaj drugi ’zabranjeno pušenje’, i potpuno nesvestan posledica, nastavio je da baljezga unapred smišljeni dogovor s ostatkom ekipice da je tu zabranjeno pušenje i da je taj mladić prekršio zakon, neshvatajući da time pre svega ugrožava sam kredibilitet LDP-a, ne samo u Leskovcu, već i na nivou cele Srbije, jer je po njegovoj priči ispalo da članovi LDP-a ne poštuju zakone Srbije, a kaznu bi, za to učinjeno delo, snosio LDP, koja je u tom trenutku iznosila negde oko 500.000 dinara. Na kraju krajeva svih krajeva pripadnik policije je uvideo da ima posla sa personom izgubljenom u sopstvenoj šizofreniji, i na ivici svog strpljenja još jednom ga je lepo, jasno i glasno zamolio da kaže da li su se pretnje i fizički napad od strane Zorana Stoilkovića desile ili nisu u toj prostoriji u kojoj su svi ispitani učesnici bili prisutni i videli celokupni događaj, gospodin izgubljeni se pribrao, setio dogovora i rekao: „Ne, to se nije desilo. To je laž.“

- Policija nije imala nikakvih dokaza od izjave svedoka, te se konspiracija politikanata uspešno završila. Sve što su pripadnici interventne jedinice mogli da učine, bilo je to da opomenu Zorana Stoilkovića da se ne približava mladiću, da ga ne vređa i da mu ne preti, a kamoli fizički napada. Lako uočljive lakše telesne povreda mladića odletele su u zaborav, jer podnošenje privatne krivične prijave nije pilo vodu zato što je tužilaštvo i sudstvo u Leskovcu maksimalno korumpirano, a parničenje traje više decenija, a to previše košta pa je mladić digao ruke od toga. I tako je to ostalo na tome.

- Na sledećem sastanku, koji je iniciran povodom tog nemilog događaja, došli su predstavnici iz Beograda, Maja, Uroš i Branko, koji su godinu dana proveli u Leskovcu, dolazili dva-tri puta nedeljno, učestvovali u svakoj akciji koju su uglavnom organizovali mladi LDP-a Leskovac, i pokušavali na sve moguće načine da premoste sve probleme i da konačno reše status Leskovca, ali u svemu tome oni nisu uspeli zbog ekipe Dražen-Zoran, koji su maksimalno opstruirali i sabotirali svaki njihov pokušaj, a u toku tog sastanka Zoran Stoilković je u jednom momentu krenuo da se i fizički obračuna s Brankom, ali se na veliku sreću to nije dogodilo; valjda zato što je bilo i previše svedoka koji bi ovoga puta i te kako progovorili ISTINU. Na kraju se sve završilo u fazonu: zaboravimo nemile događaje i krenimo dalje. (Zoran Stoilković nije snosio nikakve posledice za sva zlodela koja je počinio: vređanje, ponižavanje, šikaniranje, pretnje, fizički napad. Još uvek je u LDP-u i još uvek igra ključnu ulogu. Dakle, nije bio sankcionisan nit primereno kažnjen za to što je učinio, naprotiv, postao je još usiljeniji, razjareniji, bahatiji, licemerniji i nastavio je da radi ono što je radio i do sada, a to je devastiranje LDP-a u Leskovcu. Bravo za PREOKRET!) Međutim, Dražen Ružić i Zoran Stiolković to nisu želeli. Oni su nastavili da sabotiraju rad mladih LDP-a Leskovac na sve moguće načine, oterali preko nekih svojih veza veoma dobru ekipu iz Beograda: Maja-Uroš-Branko, nastavili su sa svojim neradom i prikupljanjem njima bliskih ljudi (rođaka, prijatelja, komšija), praveći tako neprobojni bedem oko sebe i svoju sekciju unutar LDP-a, prekršivši gotovo sve tačke statuta Liberalno Demokratske Partije. Oni su učinili sve kako bi raskomadali i uništili jedva skrpljeni LDP u Leskovcu, koji je na jedvite jade kiseonik uzimao na cevčicu sa filterom pri vrhu koji su samoinicijativno postavila gorepomenuta gospoda. Uništili su forum žena, koji je tek počeo da se formira i to najogavnijim lažima, ono kao: ma to je bila samo trenutna energija koja je vrlo brzo splasnula, one nisu imale cilj da stvore forum žena, već da se ufuraju na položaje (što je totalitarna neistina) i tako su ih i oterali. Ali se nisu na tome zaustavili. Nastavili su da ignorišu, sabotiraju i šikaniraju mlade LDP-a. Mnogi od njih su i napustili partiju upravo zbog Dražena Ružića i Zorana Stoilkovića. A zatim su preko svojih veza doveli Radmilu Gerov i neke svoje ljude iz Leskovca i okoline, napravili svoju ekipu i nastavili po starom. Oformili su inicijativni odbor, nazvali ga OO, a zatim i lažni GO i krenuli sa svojim mahinacijama uz svesrdnu podršku Radmile Gerov, koja evidentno uopšte nije upućena u rad LDP-a Leskovac. Svi su odjednom zaboravili na mlade koji su radili sve ono što nadri odbor nije: štandovi, akcije, plakatiranje, reviziju članstva itd. Zaboravili su čak i da isplate teh. sekretare koji su predano obavljali sve nametnute im zadatke, a mnogi od njih nisu ni bili u njihovoj nadležnosti. Dražen Ružić i Zoran Stoilković nisu snosili ama baš nikakvu odgovornost, sve propuste svalili su na teh. sekretare i organizaciju mladih LDP-a. I to je, naravno, prošlo nekažnjeno. Uostalom, kao i sav uredni nerad koji su ta dvojica mahinatora i laktaroša učinila u LDP-u. Na primer, od kada je Ružić postao v.d. menadžera LDP Leskovac, pečat partije je nestao. Gospodin Ružić ga je nosao sa sobom u svom džepu kao da je partijski pečat njegovo privatno vlasništvo, a šta je sve mogao da učini s tim pečatom, da ga zloupotrebi na bilo koji način, ne smem ni da pomislim. Sem toga, u prostorijama LDP-a ponašao se kao da je to njegova privatna birtija, a on je njen gazda. Vikao je, urlao, lupao šakom o sto, čak je i psovao. Kućno vaspitanje, nema šta. Kultura na najvišem nivou, nema šta. Diplomirani polotikolog – nema šta. Baš pravi liberal, baš pravi PREOKRET, totalni PREOKRET; samo ne znam u kom smeru... Još gore od njega se ponašao i Zoran Stoilković, kao da je Staljinov brat blizanac. Bez pitanja je prisvojio ključeve od prostorija LDP-a, vršljao tamo kad god i šta god je hteo, a pri tom je sve vreme govorio kako ključevi nisu kod njega i da on nema veze s tim. Pitam se samo kako su prostorije LDP-a bile otključane pre dolaska teh. sekretara onog dana kada je dobio batine, a jedino je, kako tvrdi Zoran Stoilković, teh. sekretar imao ključeve od kancelarije. Da li da prejudiciram ili je sve jasno? Hmmm...

- Zaista mi je najiskrenije žao što će zbog tih secikesa i gulanfera ispaštati oni dobri i pošteni ljudi u LDP-u Leskovac kojih ima sasvim dovoljno, ali su to ljudi čiste savesti i neukaljanog obraza te nisu u stanju da se suprotstave ljigama koji su zaposeli sve one glavne, važne i bitne funkcije u partiji i nemaju nameru da odatle odu, makar ih metlom jurili; ukorenili su se uz pomoć Nebojše Ranđelovića, a sada i Radmile Gerov, i od LDP-a, PREOKRET-a i ISTINE, napravili neki remiks, radikalno-naprednjačko-socijalističku sekciju unutar jedine političke opcije s vizijom koja sija svuda, samo ne u Leskovcu. Nažalost.

- PS. – Primorali su me da se otvorim i progovorim... svojim ćutanjem.

- PS. 2 – Nastaviće se... ISTINA ILI NIŠTA!