Kamina
http://kamina.blog.rs/blog/kamina
kamina2026-08-19T11:54:23ZRupa do rupe rupica!
http://kamina.blog.rs/blog/kamina/generalna/2011/12/12/rupa-do-rupe-rupica
<p style="line-height: 1.8em; font-family: 'Century Gothic', Helvetica, sans-serif; background-color: #757373; padding: 5px; margin: 0px">Poglavlje 1: Šetam ulicom na sred koje je velika rupa. Upadnem u rupu. Treba mi večnost da izađem napolje. Ja sam kriv.</p><p style="line-height: 1.8em; font-family: 'Century Gothic', Helvetica, sans-serif; background-color: #757373; padding: 5px; margin: 0px">Poglavlje 2: Šetam istom ulicom. Opet upadam u rupu. I dalje mi treba puno vremena da izadjem napolje. Nije moja krivica.</p><p style="line-height: 1.8em; font-family: 'Century Gothic', Helvetica, sans-serif; background-color: #757373; padding: 5px; margin: 0px">Poglavlje 3: Šetam istom ulicom. Opet upadam u rupu. Polako prerasta u naviku. Ja sam kriv. Izlazim za iz rupe za tren oka.</p><p style="line-height: 1.8em; font-family: 'Century Gothic', Helvetica, sans-serif; background-color: #757373; padding: 5px; margin: 0px">Poglavlje 4: Šetam istom ulicom i vidim rupu. Obiđem je.</p><p style="line-height: 1.8em; font-family: 'Century Gothic', Helvetica, sans-serif; background-color: #757373; padding: 5px; margin: 0px">Poglavlje 5: Šetam drugom ulicom.</p><p style="line-height: 1.8em; font-family: 'Century Gothic', Helvetica, sans-serif; background-color: #757373; padding: 5px; margin: 0px"> <a href="http://www.pravaideja.com/prica.php?q=111">http://www.pravaideja.com/prica.php?q=111</a></p>Generalna2011-12-12T10:10:56Zkamina(Ne)svest publike
http://kamina.blog.rs/blog/kamina/generalna/2011/12/04/ne-svest-publike
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 18pt"> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 18pt"> </span><img src="http://www3.pictures.zimbio.com/gi/Public+Workers+Hold+Mass+Demonstration+Against+YXK2zi1Vfl9l.jpg" border="0" alt="public mass" title="undefined" width="594" height="395" /></p>
<p class="MsoNormal"><span> Moderna publika kao takva, nije više u
mogućnosti da svesno podeli i da postavi granice između dobrog i lošeg, između
manipulatorski nastrojenog i dobronamernog. Obrazovanje je svakako na višem
nivou ali to očigledno ne predstavlja merilo sposobnosti mase da svesno
prepoznaje razlike. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span> Masovna potrošačka kultura i sami njeni produkti,
više nisu delo pojedinca ili ukus jedinke, oni su sada javna svest i
sposobnost. Kao takvi, pre svega kao javni, te osobine postaju osobine svih i
svakog, tako da se danas malo ko može izdvojiti pred „naletom tornada neznanja
u moru informacija i mogućnosti“. Malo ko se može snaći, a da bar u jednom
trenu ne poklekne pred bujicom svakako primamljivih i lepo upakovanih informacija.
Za sladokusce i «čudake» koji žele da konzumiraju malo kulture i njenih
stvarnih produkata, javnost nikako nije otvorena...uporno ih odbija i stiska u
„ugao male ćelije“ koja nosi natpis „nesvrstani, neuklopljeni u društvene okove
i kriterijume“. E takvi ljudi koji sigurno poseduju kvalitet, više nisu
kvalitetni jer svoju želju za nečim boljim, većim i lepšim, moraju ugušiti i
moraju se prepustiti svesti okoline. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span> Takve «čudake» možemo videti kako željni
ono malo kuluture ostale među zubima gladnih kič proždrljivaca, kopaju, gadljivo
jedu đubre i gube na težini jer to malo nije dovoljno hranljivo. Katarza i
vrhunac svega, dostiže se onog trena kada je vest, kao osnovna novinarska forma,
postala obojena u boje i upakovana u šarene papire. Onda više niko, ali baš
niko, nije u mogućnosti da promeni procentualnost koja iznosi: 95 posto
zaslepljenih naspram 5 posto nezaslepljenih. Tada granice nema, sve postaje
buka, čorba i zbrka, kojoj, kao i svemu tako razmešanom i bez reda, sledi
PROPAST. Toj propasti, neki se nadaju, širom otvorenih ruku, jer nakon toga,
nakon te „blatnjave kiše“, mora zasijati Sunce...toplo, lepo i sposobno da
mlade jedinke i „bolesne“ kulturoholičare, povede putem lepog i zdravog. Tada
nastaje muk, kič bledi, pogrbljena masa koja je do sada slepo išla za „vodičem“,
širom otvara svoje oči i budi se...pa pošto je vrhunac u samouništenju, možda se
i Srbija, tako mala, zaslepljena i rastrgnuta na sve strane, jednog dana
probudi, možda tada nesvest publike nestane. Nada ipak poslednja umire!!!</span></p>Generalna2011-12-04T13:09:12ZkaminaOdelo (ne)čini čoveka
http://kamina.blog.rs/blog/kamina/generalna/2011/12/03/odelo-ne-cini-coveka
<div>U životu se stalno uplićemo u razne situacije, neke lako rešive a neke ne. U autobusu, na poslu, fakultetu i u svakodnevnim situacijama sve više nam treba novac i nažalost novac je postao predmet koji upravlja nama, našim životima, umesto da bude obrnuto. Mi smo ga stvorili, proširili njegovo poimanje i dali mu status visoko rangirane materije. Da li parama možemo kupiti sreću ili ljubav? Verovatno ne, mada bi nažalost mnogi rekli potvrdno poistovećujući ljubav i sreću sa stvarima.</div><div>Da li odelo čini čoveka? Šta li o tome misle obični prolaznici u Knez Mihajlovoj ulici, prepunoj novih brendova i «odela» sa gotovo ne pristupačnim cenama. </div><div>Status u našem društvu je postao opšte poznat pod parolom «koliko para, toliko muzike», što ukazuje na sve ružniju sliku o nama samima. Kultura nam se sve više svodi na gledanje tv-a, kupovinu piratskih filmova, slušanje turbo-folka i «zabavne» muzike, a sa druge strane bioskopi se gase, pozorišta posećuju samo stari znanci, a o operama i ostalim, kako bi naš narod rekao, «dosadama» ni da ne govorim. Kafići rastu kao maslačci u proleće, a ljudi u njima sve više provode svoje dragoceno vreme. Biblioteke su nam pune praistorijskih knjiga, retko koje nove, a kinoteka umalo da nestane. Na mestima gde su nekada bile stare kafane i restorani sa svojim specifičnim duhom, koji je bio tema mnogih knjiga naših starijih pisaca, otvaraju se opšte poznati restorani brze hrane, a u najgorem slučaju kockarnice i noćni klubovi... </div><div>Da li smo svi podlegli tom uticaju ili je samo šačica ljudi ostala verna dobrim i starim vrednostima, ostaje svakom ponaosob da se zapita.</div><div>Odelo našeg grada je zasijalo, postalo novo i popularno. Turisti su oduševljeni i sve više dolaze, jer kako i sami kažu «nema boljeg noćnog provoda u Evropi». Sve je dozvoljeno i moguće!!!!</div><div>A šta bi se desilo kad bi skinuli to odelo, šta bismo našli ispod? Ipak je „malo“ bitnija sadržina, suština i istina, jer bismo ispod našli samo tužni skelet duše ovoga našeg belog grada koji vapi za isceljenjem, istinom i barem delićem svog starog duha. A odelo bismo mogli tek posle da mu nadenemo, jer šta vredi novo odelo na praznu suštinu. Armani, Versaći, Guči moraće da sačekaju na svog gazdu još neko vreme. Valjda će dočekati...jer kako je rekao Džek London: « Ja sam ja i neću da potčinim svoj ukus jednodušnom sudu čovečanstva. Ako ne volim neku stvar, ne volim je, to je sve; ne vidim nikakve razloge da se pretvaram da volim nešto samo zato što većina voli ili se pretvara da voli.» </div>Generalna2011-12-03T15:49:03ZkaminaOno što mislim~jesam
http://kamina.blog.rs/blog/kamina/generalna/2011/12/03/ono-sto-mislim-jesam2
<span> </span>
<p class="MsoNormal"><span> </span><strong><span style="font-size: 14pt">Ono što mislim~jesam</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt"> </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span>Kako pravilno usmeriti energiju, izaći iz svoje
čaure i ostvariti na izgled nemoguće snove?Ključ se često nalazi u nama samima,
a ostvarenje želja način na koji posmatramo svet oko sebe...</span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Teško je biti u središtu svog bića i prepoznavati unutrašnje
</span>JA <span>bez greške. Često
smo učeni da nam je život satkan od prethodno zacrtanih sudbinski predodređenih
dela, potpuno nesvesni da smo jedino mi krojači svoje budućnosti. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Samopouzdanje
i samopoštovanje znače biti svoj, naša unutrašnja moć i energija koja nas tera dalje.
</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Kada smo okruženi
ljudima koji nemaju samopouzdanja, često to projektujemo na sebe poistovećujući
se sa masom. Kako tvrde psiholozi, moć mase i okoline je presudna i važna, ali ne
i jedina koja može da utiče na stanje našeg duha. "Što zračiš to i privlačiš",
tvrdnja kojoj je svako od nas svedok. Izlazak iz svoje čaure je težak korak na koji
se malo ko danas usuđuje. Izlazak iz toplog, ušuškanog mesta , poput preporoda,
i otcepljenje od svega što nas sputava i čini nesigurnim. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Uspeh kao
posledica naših zalaganja, ne dolazi sam od sebe, ali se prvenstveno stvara dugim
nizom zamišljenih slika koje želimo da ostvarimo. Za nekoga je uspeh biti poznat
i slavan, za nekoga kada napiše par redova u svoj dnevnik, za nekog kada napravi
dobru večeru i time obraduje najbliže...bilo jedan od svih, svaki je za sebe vredan
truda.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Pripadnice
lepšeg pola često dolaze do granica kada se pitaju da li su prestare, premlade,
dovoljno lepe...ne shvatajući da za uspeh i sreću nije bitno ni jedno od tog niza
pitanja. Često umemo da kažemo kako je naša prilika prošla, ne shvatajući da su
prilike iza svakog ćoška, samo ih treba prepoznati i ugrabiti. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Kako psiholozi
tvrde, samodisciplina i samokontrola su bitni kako za uspeh, tako i za sve što radimo
u životu. Ove osobine nas čine fokusiranim i daju nam snagi da završimo započeto.
Tako su osećaj krivice, bola i besa osnovni pokazatelji da je sa nama sve uredu
i da smo sposobni da uvidimo svoje greške. Kada nas griža savest opominje, značu
da smo učinili nešto mimo svoje volje i primorani smo da taj isti problem i rešimo.
U protivnom ostajemo slepi pred životnim lekcijama, dolazeći u situaciju da ponovimo
iste greške. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span> Prava, iksrena sreća dolazi iz verovanja
u sebe i stvari koje radimo, iz vere u našu intuiciju.Neuspeh je ništa drugo do
pogrešno usmerene energije i gubljenje interesa za ostvarenje ideja. Znanje koje
posedujemo je moć, a ključ uspeha znati biti srećan i osećati. Radite na sebi, nikada
nije kasno, bilo da imate 20 ili 80 godina, energije je nepresušna. Tragajte za
svojim izvorom sreće i blagostanja, ako ništa drugo, zabavno je!</span></p>Generalna2011-12-03T00:11:14Zkamina