Istovetne ražličitosti

nemrd — Mon, 12 Dec 2011 01:55:38 +0100

Dobijanjem privilegije da se rodiš u zemlji Srbiji, dobijaš mnogo više od pasoša i bedne reputacije u svetu. Naime, ti postajes superčovek koji zna sve, ume sve, o svemu i svačemu ima mišljenje i nikada, ali nikada ne greši. Zašto bi ti bio u krivu? Realno. Ja prvi retko kad priznam da nisam u pravu ili da je moje mišljenje pogrešno. Ne posedujem ja džabe srpski inat.

No, hteo sam kazati da ovde (Srbija, 2011. god.) čovek ceo svoj život proživi pod nekakvom lupom radoznalih, sveznajućih poznanika, komšija, prolaznika... Ne možes ni da kupiš hleb da ne doživiš da te neko cilja pogledom sa terase i u svojoj glavi širi nekakve teorije. Tvoj život je zanimljiv svima, kao da si neka tobož holivudska zvezda...ili makar Pinkova. Svi daju sebi za pravo da te kritikuju iako su to toliko nebitne osobe, da bi radije otišao i bacio se u 'ladni Dunav nego njih poslušao. Ipak, sa tim moraš da živiš i prihvatiš da si i ti jedan od njih. Tačno je da te zabole sa kim je došla ona mala slatka sa drugog sprata što ima dobar batak, ne želiš da slušaš takve priče svoje babe,majke,oca,dede, jer ti nisi takav. Slučajno ćeš baciti pogled kroz prozor i videćeš sina direktora lokalne propale firme u svom Mercedesu A klase i da je on taj koji radi nečasne radnje sa malom slatkom. Ali da se razumemo, nisi ti takav, ne interesuje tebe to.Ti si moderna generacija koja se odriče takvog nasleđa.Trudiš se da budeš iznad toga, da ne budeš smarač koji će svima da zabada nos u sve i da se pravi pametan. Međutim, ne ide to tako. Deo si sistema, onog koji opstaje u ovom obliku godinama, moraš biti njegov deo ili nećes preživeti. Budi kritičar, pljuj po svima, daj sebi za pravo da si iznad svih. Vodi se time i biće ti lepo.

Ja volim da kritikujem. Prihvatio sam ovakav način života i prilagodio mu se. Hejtovaću (hate-mržnja) sve što mi se ne svidi i zabole me. Može mi se. Mislim, živim u Srbiji,tu nikad ništa ne valja, sigurno da imam razloga za kritiku. Uostalom, ja sam svaki dan kritikovan zbog lenjosti (otud i naziv bloga "nemrd") i svojih "neobičnih razmišanja". Tu kod "neobičnih razmšljanja" se krije i poenta ovog članka. Hteo sam da posvetim ovo pisanje onim mojim stavovima koji dobijaju kritiku društva i okoline u kojoj se nalazim, ali sam morao da dam "mali" uvod, da razumeju ljudi kako ja vidim naše današnje društvo, pogotovo malogradjansku zajednicu odakle dolazim.

Kada govorim o svojim razmišljanjima, počeću od onog najbezbolnijeg, koje nije ni toliko bitno i od neke velike da kažem važnosti. To je priča o globalnom zagrevanju i siromaštvu u svetu. Jao majko moja mila! Svaki dan slušam kako mi kenjaju o tome kako nafta sjeba planetu, uništi medvede, kako kese zatrovaše staništa žutokljunih balegara koji žive samo u predelima bedom pogodjene Afrike! Alooo breeeeeeee! O čemu pričate ? Zar ste našli nama danas, u svetu gde se bez nafte i preterane upotrebe struje ne može? Generaciji u kojoj je "trovanje" reč ko "dobar dan"! Šta mene boli uvo što će neka vrsta da rikne ? Jel ja treba svoj život da posvetim tome da jedna smrdljiva vrsta opstane ? Hoće li svet biti bolje mesto? Da li će ministar Dulić tada imati veću platu? Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji se danas cimaju oko toga,a da nemaju neku zaradu. Realno gledano, ako će svet da ode u tri lepe, neće on otići jer mi vozimo Yuga 92 godište, već zbog sjebanih glava vodja velikih moćnih zemalja. Isti ti veliki moćni svaki dan melju o gladi u Africi, o tome kako moramo podići svest stanovnika naše planete da bi opstali, a ovako se rokaju i kokaju sa kasetnim bombama ko da su bombone. Licemerje na delu. Još više me čudi kada čujem da postoje tri osobe u Srbiji koje sam doveo na granicu plača sa ovakvim stavom. Leba nema da se jede kod nas, a mi čavrljamo o problemima u drugim zemljama. Zato nikad neće ništa ni biti od nas. Gledaj use, i u svoje kljuse. Tako se nekako kaže i lepo je to sročio naš narod.Još samo da se pridržavamo toga. I da, koliko god mene kritikuju da sam bezobzirni skot, toliko ću ja njih da kritikujem da su napušeni hipici koji nemaju pametnija posla nego da vode računa da li koriste biorazgradive kese i da li svakog dana klikću na fejsu dugmence LIKE, da bi pomogli ljudima koji umiru jer je narod divljina. Molim lepo...

Drugi stav zbog kojeg sam osporavan, doduše ne od većine, samo možda oni koji me najbolje poznaju (tu računam i svoju majku) jeste najbolje opisan u ovoj rečenici " Čaša je uvek poluprazna". I u pravu sam (zamislite!). Imam skoro 22 godine i može se reći više nego solidan život. Skoro uvek sam imao šta sam hteo, nisam doživljavao neke golgote,ali opet sam više nego siguran da je pesimizam ono što što me tera da menjam sebe i stvari oko sebe. Ne volim kada sve što ti se desi u životu shvataš i primaš porukom " Dobro, šta je tu je, desilo se, ništa strašno". Naravno da je strašno. Strašno je jer si ceo svoj jebeni život gledao ružičastim očima. Ne, tebi se ne može desiti da ugaziš u pseći izmet, jer ti misliš pozitivno, ti si vedar i čio tip kojem ništa ne može da zasmeta! Debilu. Na primer, izvodi se penal. Šanse su fifti-fifti. Zašto je lakše biti optimista i reći da ga penaldzija zavlači u gornji desni, nego biti realan i reći da to ide preko gola? Lično, uvek je lakše postaviti se da ćes doživeti razočaranje, pa onda videti šta i kako dalje. Ako ne budeš u pravu, Bože moj, još lepše. Ne volim (da ne kažem mrzim) persone koje su uvek optimisti, uvek znaju da će sve biti diiiiiivno. Ceo svet gledaju ružičasto i tako se kriju iza surove stvarnosti. Pa i na ispitima, sa kojima muku mučim, i tu sam uvek pesimista, stalno očekujem da ću biti onaj koji će pasti, kojeg će zeznuti neko neobično pitanje. Na stranu to što sam skoro uvek u pravu, to me na neki način tera da pogledam i neka pitanja koja mogu biti,a ne očekujem ih. Možda sada malo priglup primer, ali ima tu istine, to bar tako kod mene deluje. Da ne širim više, budi realan, ne ulepšavaj stvarnost i uvek budi spreman na najgore, jer život uglavnom nisu med i mleko.I ne, neće biti bolje ako ti mišliš tako!

Za kraj bih napisao i obrazložio jedno delikatno razmišljanje tj. stav o nečemu što je veoma "vrela" tema ne samo kod nas, već i u celom svetu. Srbija je zemlja u kojoj žive srbi i 100 plus manjina. Svi mi živimo lepo, skladno i prosto smo divni, slažemo se ko Lego kockice. Ja to cenim i poštujem. Nisam osoba koja ne poštuje različitosti. Naprotiv. Trebaju da postoje...u onoj meri koja je dozvoljena i koja ne ometa funkcionisanje života. Ako u ovoj Srbiji ima 50 hiljada cigana i ako njih 2 hiljade radi i živi kao normalan svet, zašto...Ne, ne, loše sam krenuo. Biću shvaćen kao prljavi nacionalista sa fašističko-nacističko-ultra-hiper-anti-... razmišljanjem, što nikako nisam. Teško mi je da pridjem ovakvoj temi, a da ne budem shvaćen kako ne treba. Možda je najbolje da objasnim rečenicom da daleko od toga da mogu imati neutralna osećanja prema ljudima koji ceo svoj život "troše" društvo u kojem žive, a za uzvrat ne daju ništa. Ceo svoj život radite ili ćete(ću) raditi, ginuti i davati 20% od svega ovoj državi. Biću uredan platiša iako to uopšte nije lako. Moja država nije u stanju da mi pomogne, moja država se gasi, grca u problemima! Zašto onda treba blagonaklono gledati ljude, društvo, manjinu koja u takvim vremenima,iako je sposobna, neće i ne želi da pomogne pre svega sebi, a onda i svojoj zajednici, okrugu,državi...? Opet ću napomenuti, da nije bitno što su te osobe cigani, da su to i bugari, madjari, muslimani, srbi, nebitna je njihova boja kože,vera i slično, opet bih imao isti stav. Društvo u kom živimo je ko mravinjak, manje-više. Ne sme biti onih koji nas guraju unazad, a to cigani svakako rade. Daš im stanove, oni počupaju radijatore i stolariju, prodaju to i unose karton, smeće i slično. Pokloniš im kontejnere za život, oni ih zapale, unište, demoliraju. I jel posle svega toga ja treba da se sažalim na takvu zajednicu, osobu, a ne na onu koja je recimo 30 godina radila u FAPu iz Priboja i sad ostala na ulici, iako je uvek bio marljivi mrav koji je išao na posao, plaćao svoje troškove i bio član ovog društva ? Zar država nema neke svoje prioritete ? Moramo li samo sebi da budemo uvek na poslednjem mestu. Što pokušavamo nemoguće. Cela Evropa je pokušala da emancipuje takve ljude, ali nisu uspeli. Francuzi ih proteraše, jer nikakve koristi od njih. Najveći ološ su bili. Rumuni i bugari polako postaju ciganske države. Setih se da su po pristupanju u EU rumuna, italijani vratili nekoliko stotina hiljada cigana sa granice...pokušali malo da žive na grbači žabara,ali no,no! Obični paraziti koji ovako mogu još hiljade i hiljade godina da opstaju. Ne rade ništa,iako im sve daš (knjige, prednost prilikom dobijanja mesta na fakultetima,školama, domovima, socijalnu pomoć), a ceo život kukaju. Od komarca prave magarca, zbog njih ispadamo divljaci celom svetu. Sad sam siguran da će mnogi reći da zbog ovakvih kao što sam ja mi ispadamo divljaci.Mene za to naravno zabole, jer mišljenje je kao dupe,svako ga ima, samo je moje uvek pravo! Da vas uverim u svoju objektivnost, rećiću vam da sam išao u osnovnu školu sa jednim ciganinom. On je to sve uredno završio, čak i srednju, sad se zaposlio, osnovao porodicu i živi kao i "sav normalan svet". Nije teško biti fin! E sad, rešenje ove situacije ne znam. Ipak sam ja samo hejter koji voli da kritikuje i pljuje. Država je tu, nek ona nalazi rešenja za svoje gradjane. Ja samo kažem da to ne valja, kao i mnogo toga u ovom društvu,ali eto, izabrao sam baš to, jer ima mnogo ljudi koji se ponašaju ko napušeni hipici i imaju stav za 180 stepeni različit od mog.

Sad tek kad prelistah sve, videh da sam se baš raspisao. Imao sam ja tu još tema, međutim to ću nekom drugom prilikom. Ovo su bili neki stavovi zbog kojih sam najviše kritikovan, smatran zaluđenom budalom i čime već. Shvatićete da mi je lakše ovde da iznesem svoje argumente, pa kad opet udjem u neku raspravu, samo ću da ostavim link. Mada realno, većina misli kao ja, samo što to ne želi ili prosto nema priliku da kaže. Ja hoću i jesam rekao i držaću se svog uverenja do kraja. Rado bih čuo osnovane kritike mojih reči. Kao što rekoh, cenim svačije mišljenje, ali uvažavam samo svoje, što je i logično.

Početak je da se počne

nemrd — Fri, 09 Dec 2011 03:46:08 +0100

"I ako izgubim se ,onako ljudski,vesto,nikada necu da propadnem,uvek cu imati nesto - ruku za casu,druga za flasu i lazni osmeh za sve."

Mrzim da "počinjem", jer znam da je kraj daleko, zato za početak jedan stih folk pesnika Saše Matića. Glup početak, zar ne?

Pošto pregurah najgadniji deo svakog posla (pogotovo kod pisanja sastava u školi), mogu da opustim prste i jezik i napišem šta ja radim uopšte ovde. Blog kao blog nikad nisam cenio dovoljno. Mislio sam da je to samo jedan sajt gde Jelena Karleuša zajedno sa svojim mudrim auditorijumom deli svoje genijalne ideje i slike svojih štiklica od 15 cm. Nije mi padalo na pamet ni da pokušam da istražim šta se krije iza reči blog.... do skoro. Slučajno sam naleteo na pisanije jednog g-dina, kojeg cenim i poštujem (neću da mu reklamiram blog) i začudih se koliko pametnih reči i rečenica on izreče. Tada sam shvatio da moć bloga tj. moć reči prevazilazi moja shvatanja. Onda, hrabro dadoh sebi za pravo da i ja počnem da palamudim ovde, jerbo mislim da imam šta da kažem...a i uvek će papir (u ovom slučaju sajt) lakšte istrpeti moje ideje i nadasve brilijantne životne mudrosti, nego ljudi u mojoj okolini.

E sad, šta ja to imam da kažem kad nisam završio nijednu estradnu školu, nemam sise 5icu, kao ni štikle 15icu ? Možda ću koristiti ovo sokoćalo samo za sprdnju i povremenu samoreklamu ? Veri posiblll, maj diiiiir. Mada, šta čovek od 21 godinu, 8 meseci i 30 dana može pametno da napiše sem da se ubio ko ona stvar u petak, da je mamuran i da čeka Plimut iz 1 u 2 za velke pare. Takva smo generacija, šta ćete.

Šalu na stranu, za to postoji facaknjiga. Ovde sam došao da pišem o svemu onome o čemu razmišljam, jer nemam pravog sagovornika koji će me saslušati, ozbiljno shvatiti i NEĆE mi reći da nisam normalan što tako mislim,jer ja,pogodjen tim rečima, prestanem da pričam o tome, iako nisam sve rekao, iako su moje reči možda od krunskog značaja za moj razvoj kao osobe!...Preterah ga. Elem, pišem sve što hoću, znam, mislim, osećam, sanjam (to je tek zanimljivo) i želim. Smatram sebe osobom koja iako još uvek u nekim nezrelim godinama, mnogo toga ima da kaže i to čak neke stvari koje nisu ni na pameti većem delu moje generacije. Raspredaću i o politici,sportu, teorijama zavere, svakodnevnim dešavanjima oko mene, kao i o fascinantnim vestima u crnoj hronici koje me svakog dana dotuku toliko da ne mogu da verujem da ja živim u takvoj zemlji. U suštini, biću ko neki portal, samo sa sasvim, potpuno sasvim subjektivnim vestima. Ko zna, možda se i proslavim pišući.

Za kraj ću reći da mi ne zamerite na gramatičkim greškama vrste sitnim, jer sam suvi "tehničar" tj. čovek koji ceo svoj život izučava matematiku umesto srbskog, latinskog i ruskog jezika. Nekada ću namerno pogrešiti da bi članak imao i malo humora,a i zbog stila pisanja. Neću koristiti smajlije, dosta mi ih je. Njihova upotreba bi obezvredila moje divne reči.

Od mene toliko. S obzirom da je 4 ujutru, sasvim dovoljno. Jedva čekam da vidim šta ću sledeće napisati, koja životna tema će me pogoditi. Samo se nadam da će to sledeći put biti malo ranije.

NeMrd

Istovetne ražličitosti

Početak je da se počne