ovo kruzi internetom

ovo kruzi internetom http://mail.blog.rs/blog/mail mail 2026-06-17T11:21:34Z Kako nastaje politika kompanije? http://mail.blog.rs/blog/mail/mail-ovi/2011/12/07/kako-nastaje-politika-kompanije AKO NEKOM U FIRMI NIJE JASNO ZASTO SE NESTO RADI NA NACIN KOJI NIKOME NIJE JASAN !!! <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> <div> Počnite sa kavezom u kome se nalazi pet majmuna. Unutar kaveza na kanap okačite bananu i postavite stepenice ispod nje. Ubrzo će jedan od majmuna početi da se penje ka banani. Čim pridje stepenicama, poprskajte sve majmune hladnom vodom. Posle nekog vremena i drugi majmun će poku&scaron;ati da dohvati bananu. Čim pridje stepenicama, poprskajte sve majmune hladnom vodom. Ubrzo će, kada jedan od majmuna poku&scaron;a da dohvati bananu, svi ostali poku&scaron;ati da ga spreče. Tada možete da ukinete hladnu vodu. Izbacite jednog majmuna iz kaveza i dovedite novog. Novi majmun vidi bananu i poku&scaron;ava da je dohvati. Na njegovo iznenadenje, svi ostali majmuni ga napadaju. Posle jos jednog poku&scaron;aja i napada, majmun zna da će biti napadnut ako proba da se popne uz stepanice. Zamenite jo&scaron; jednog od starih majmuna novim. Čim novi majmun počne da se penje uz stepenice -biće napadnut. Prethodni novajlija sa entuzijazmom pristupa ovom kažnjavanju! Na isti način postepeno zamenite sve stare majmune novim. Svaki novi majmun će biti napadnut čim poku&scaron;a da se popne uz stepenice. Većina majmuna koji tuku nemaju pojma za&scaron;to nije dozvoljeno penjanje uz stepenice, a ni za&scaron;to učestvuju u tuči novajlije. Po&scaron;to ste zamenili celu početnu postavu majmuna, ni jedan od preostalih majmuna nikada nije bio poprskan hladnom vodom.. Ipak, ni jedan majmun ne poku&scaron;ava da se popne uz stepenice do banane. Za&scaron;to? Zato jer koliko oni znaju - tako se tu oduvek radi. I tako nastaje politika kompanije...</div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div> mail-ovi 2011-12-07T00:03:30Z mail pismeni iz srpskog http://mail.blog.rs/blog/mail/mail-ovi/2011/12/07/pismeni-iz-srpskog Pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca! Zaslužuje da se pažljivo pročita do kraja...   *Napomena - teme na pismenom su bile:             - "Ko&scaron;tana"             - "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim"    &Scaron;eva je izabrao ovu drugu...    Gledam, al' oči su mi sklopljene. Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro. Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih da se malo pro&scaron;etam, da vidim je l' mi baba Bosa do&scaron;la na sahranu. Začudio sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam zadovoljan.   Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju, dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zami&scaron;ljeno gledala u moj grob i uzdisala.   Počeh da vičem: "&Scaron;ta kuka&scaron; stara, nije Omoljica mrtav, opet živim", ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće te&scaron;ko pasti."   Osetih u tom trenutku kako me ne&scaron;to vuče na gore: "E pa dodje vreme da se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi ispričamo".   Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne pi&scaron;e ti se dobro, Omoljice, puno si gre&scaron;io. Bog te čeka."   Priznajem, malo sam se uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar. Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa rekoh:   "Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.  Konacno Bog popravi kravatu, prome&scaron;kolji se malo na svom oblaku i rece: "Kazi Omoljice."   Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam re&scaron;io da mu kažem sve od prve do posledje reči: "O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hoda&scaron;, Tvorcu mog psa Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem..."   Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja tako mali, pa se zbunio preda mnom.   Medjutim, na&scaron;ao je nekako prave reci, pa rece: - Jesi li ti Omoljice pročitao "Ko&scaron;tanu"? - Nisam - velim ja. - A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta? - Nisam - opet ću ja zbunjeno. - Da li te tuga obli, Omoljice? - Ne Gospode - rekoh - a za&scaron;to? -  Zato &scaron;to je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da si proma&scaron;io temu.   Bog je moćan - pomislih u sebi...   **Dobio je 5!!!**  I zaslužio mail-ovi 2011-12-07T00:01:09Z mail