Рађање поезије

ivanacvetanov — Wed, 14 Dec 2011 02:00:18 +0100

Читав сам живот могла стварати,

могла сам мрети за поезију и стих,

за мелодију и дан,

за рађање у другом,

за смрт у том рађању.

И кад могла бих

да будем сама Реч

и живим у ћутању,

и непрестано тећ’

у свом том лутању.

Живи сам изданак гласа,

ходајућа светиљка.

Вечито гоњена мраком и сенама

док мојим венама,

О, мојим венама жубори мелодија млаз

што чини јаз међумном и светом.

*******

Живим стихом, одзвањам стихом, плачем стихом

Корачам сихом.

Прободена речју постојим

обешена

о неке чудне нити.

Ветар зјапи у ме, унесе се често у моје очи.

Дува. И бива бура.

Те воде никуд не отичу.

Тај се брод никад не руши.

Та је посада бесмртна.

Опет сам стих сам.

Čestitamo

ivanacvetanov — Wed, 14 Dec 2011 01:37:46 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.