http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna <p>Dugo se spremam da napi&scaron;em ovaj tekst. O Tebi i o Njima.</p><p>Imam osećaj da ga ni večeras neću napisati sve &scaron;to želim, iako imam potrebu da rovarim po sopstvenim uspomenama, tražeći najsvetlucavije delove mozaika da ih smestim u priču.&nbsp;</p><p>Priču o jednom odrastanju, o jednoj starosti, o uspomenama i padovima i prolaznosti života.&nbsp;</p><p>Sve je to u množini, pokriva jedanaest života(i jo&scaron; ko zna koliko u budućnosti), utemeljeno na dve osnovne, predivne sudbine.&nbsp;</p><p>Priča je o devojčici koja je odrasla u porodici sa desetoro dece, 8 devojčica i 2 dečaka, gde je svako dete podjednako voljeno i po&scaron;tovano, naučeno pravim vrednostima, trudu i radu; gde je kocka &scaron;ećera bila najveća radost a svađa nije postojala.&nbsp;</p><p>Priča je i o dečaku koji je sa 9 godina izgubio oba roditelja, bio odvojen od brata i dveju sestara, mučen od strane hranitelja a zatim usvojen i zbrinut, koji je jednog dana neke davne 1960.gađao devojčicu sa pletenicama ko&scaron;ticama &scaron;ljive, i tako razvrteo predivno klupko sudbine...&nbsp;</p><p>***</p><p>Često su umeli da zorom sede u maloj kuhinji prizemne kuće koju su sa svojih dvadeset prstiju ni iz čega stvorili, srču jutarnju kafu, grickaju domaću &scaron;trudlu sa makom i prisećaju se svega &scaron;to su proživeli. Mi bismo ih slu&scaron;ali, nikada dovoljno da zapamtimo, pa bi nas svakog jutra iznova podsećali na dogodov&scaron;tine sa njiva i polja, vojničke priče i vla&scaron;ke običaje... Čitav život u jednoj jutarnjoj kafi...&nbsp;</p><p>***</p><p>&nbsp;</p><p>Devojčica sa pletenicama ove godine puni 81,a usvojeni dečak 86. Dijagnoze su mnogobrojne, dozeri za lekove su prepuni. Kafa je zabranjena zbog aritmija, &scaron;trudla zbog dijabetesa. Njoj se tresu ruke, a on polako zaboravlja sve &scaron;to je u skorije vreme naučio. Brojni ljudi lojima su godinama pomagali sada ih obilaze čudeći se kako su suvlji, izboraniji i usporeniji..Zahvaljujući njima na svemu, i Bogu &scaron;to su imali čast da im sa takvim ljudima ukrsti puteve.</p><p>A za nas devetoro-njihove ćerke, zetove, unuke i praunuku, oni su isti oni borci koji kopaju ba&scaron;tu, rade nadljudskom snagom, &scaron;iju, kroje i prekrajaju, &scaron;etaju, vuku sanke, mese &scaron;trudle, bri&scaron;u suze, kuvaju, ljube, masiraju, dežuraju, drže palčeve, ispunjavaju čak i najluđe želje, savetuju, pra&scaron;taju i vole.&nbsp;</p><p>***&nbsp;</p><p>Iz dana u dan sam sve ponosnija na svoju porodicu. Svoje najvrednije. Ovaj tekst je samo poku&scaron;aj da pretočim emocije u reči. &Scaron;to sam starija, sve vi&scaron;e shvatam kakva snaga i gordost su potrebne da u ovakvom svetu ostane&scaron; čista obraza, čista srca a ne postane&scaron; ogorčen ili zao.. Baka i deka su nam svakako dali jedan neverovatam zadatak. Sada je vreme da im se odužimo.&nbsp;</p> http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/idoli/2019/03/31/porodica , 31 2019 00:42:59 +0100 <div align="center"><span style="font-family: comic sans ms,sand">&nbsp;<img src="http://cdn.pitchfork.com/media/12311-dig-out-your-soul.jpg" border="0" /></span></div><div align="center"><span style="font-family: comic sans ms,sand">Kad umrem, <br />tako mi je zao sto ce mi obuci frak <br />i zadenuti u rever cvet umesto rane, <br />a ja sam za zivota <br />sa vojnickih kosulja uzimao kroj. <br /><br />Zar niste primetili da mi se ochi <br />neznije od aprila <br />duboko negde u vidicima <br />vecito potmulo dime! <br /><br />Ja sam onaj neznani junak <br />koji je bezbroj puta s vama odlazio u mrak <br />i ponovo se vracao u svaki zivi stroj <br />od Termopila do Hirosime. <br /><br />Dobro zapamtite ovu koracnicu <br />sastavljenu od reci pomalo prljavih i modrih. <br />Hteo bih da se ona zarije u vase srce <br />kao bajonet u vojnicke zivote. <br /><br />Ja sam sadio groblja u travi <br />i iz kalpaka srkao corbu na Odri; <br />ja sam Evropu kupio za jetrenu pastetu, <br /><br />a ujutro joj pucao u trbuh od sramote. <br /><br />Dobro zapamtite ovu koracnicu. <br />Ja sam nosio brnjicu od bodljikave zice <br />i pevao i smejao se <br />ponekad i polulud od bolova. <br /><br />Ja sam bio kapela, <br />ljuljao sam se obesen i zut na raskrscima <br />i zvonio kao zvona celog sveta sam. <br /><br />A danas, <br />samo sam obicna kozna vreca puna kostiju <br />i secanja <br />i olova, <br /><br />ali bar znam da me niko nece prevariti <br />jer suvise znam. <br /><br />Kad cujem tisinu, <br />zatvoricu se u sobu i jaukacu. <br /><strong>Tisina je zlocin s predumisljajem, <br />topla i meka omcha licemerja oko vrata. <br /><br />Tisina je lirska medjuigra za fabrikovanje dece <br />i dvolican nacin da se covek izleci od straha <br />i pokusa da bude jos jednom jak. </strong><br /><br />Samo, <br />ja vise nemam hrabrosti za takvu ljubav <br />zbog koje cu ponovo ici da ubijam <br />mrtve vojnike iz poslednjeg <br />i pretposlednjeg rata. <br /><br />Dobro zapamtite ovu koracnicu. <br />Hocu da vam se zarije duboko u gola srca <br />kao usijana zvezda u avgustovski mrak. <br /><br />Ja, <br />koji sam nekad zubima srljao <br />u zadimljene godine <br />i sakama vidike deljao i dero, <br />ja, <br />koji sam nekada mlatarao vetrenjacama udova <br />i gromko pevao velikim poderanim ustima, <br />taj isti ja, <br />danas, <br />samo sam mali, <br />zalosnosmesni, <br />neregrutovani heroj, <br />osudjen da raspredam paucinu svakidasnjice <br />svojim rapavim prstima. <br /><br />Ismejace me <br />ako gospodju mater, <br />boze mi oprosti: trudnu, <br />uhvatim za ruku i odvedem na bal, <br />da bi buduce bebe bele od mleka i zuba <br />naucile na vreme dvolicnost ove igre <br />u kojoj se gomila uskomesala. <br />Izrugace se <br />sto ne razumem ovu svilenu tugu <br />i ovu svilenu ljubav, <br />i sto od iste duge krojim i shal <br />i vesala. <br /><br />Da su bar zadimljene davne godine, <br />ne bi imalo sta da se objasnjava. <br />Reklo bi se: bio je, <br />pa sta, <br />- bar zore na njega liche. <br />A ovako sam penzionisani budilnik <br />koji uvek zakasnjava <br />iako srljam da prvi svitanja otkukuricem. <br /><br />Ponekad mi se jos u ocima <br />usire daleki vetrovi sto zaudaraju na pokolj, <br />zar niste primetili, <br />usire se davni ridji brodolomi, <br />pa lomim sanjive ruke od bola i od zhelja. <br /><br />Tu nece moci da pomogne nijedan ochni lekar: <br />nama su duse razroke jer gledali smo siroko, <br />siroko kao kraj u kome su nas okotile <br />matere nase ruzne i voljene <br />zelene od loze i kisa, <br />zute od sveca i cutanja, <br />i plave od uspavanki i veselja. <br /><br />Sta cu ja u ovoj tisini <br />kad sam za nemire stvoren? <br />Sta cu tu gde je ljigavo <br />od negovanih ruku? <br /><br />Sunce mi se kao svrdlo uvrce u potiljak <br />i poslednji se osmeh od moga daha zborao. <br /><br />Sad i ako tuku <br />- drukcije nekako tuku, <br />i nijedan mrav nije postao orao, <br />mada je dosta da samo pozeli <br />i postao bi orao. <br /><br />Nema vise oluja. <br />Reke odevene u kichme od mulja, <br />u bedra od riba, <br />odevene u trbuhe od algi, <br />ravnodusno teku. <br /><br />Nema vise oluja <br />u krvi zutih trava <br />i grana nad bivsim brzacima. <br /><br />Sta mi vredi da izvirem <br />i svake noci sanjam da cu odlutati nekud, <br />kad sam izgubio ushce, <br />pa se smuseno osvrcem i kotrljam preko obala <br />pod nebom <br />preoranim suncanim zracima. <br /><br />Pokusao sam najiskrenije, <br />ali ne razumem se u kamenje sto miruje <br />i to mi je sva krivica. <br /><br />Mozda sam samo zbog ljuljaski imao obraza <br />da ostanem <br />ovom svetu u gostima. <br /><br />Inace, <br />sta cu ovako divno lud sa ovih 25 ptica <br />u mojoj krvi i kostima? <br /><br />Mozda postoji nekakva molitva koja sve resava <br />i sve oprasta. <br />Mozda i u kockama uzidanim u drumove <br />zivi nekakav nemir neprestan i dug. <br /><br />Ali sta cemo kad nas ima i ovakvih <br />koji uvek ponovo moramo da cvetamo <br />kao basta <br />od aprila do septembra, <br />pa onda opet ponovo tako, <br />i ponovo, <br />i ponovo u krug. <br /><br />Sta cemo <br />kad smo se mi trudili sve da razumemo <br />a nismo sve razumeli? <br /><br />Sta cemo kad smo posteno navlacili bezazlene grimase <br />na oljustena lica? <br /><br />Sta cemo <br />kad smo silom u sebi davili grmljavine <br />i shumeli, <br />ali nakazno shumeli, <br />nepromisljeno razapeti izmedju rachundzija <br />i samoubica? <br /><br />Da su mi opet one stare, zadimljene godine, <br />lako bi mi bilo da se igram ludosti <br />i drvecu u kosu vezujem duge. <br /><br />Ili da shirim ruke neka se slapovi neba <br />na mene s urlikom rushe. <br /><br />Svracao bih u jednu divnu krcmu <br />na drumu odavde do tuge <br />gde su stolovi burad baruta, <br />a gosti smeju da puse. <br /><br />Javno bih okolo pricao da sam toranj, <br />da strah za oblake znacim, <br />i trcao bih niz polja <br />da se s matorim sumama rvem. <br /><br />Uopste, <br />lako bi mi bilo da se igram ludosti <br />i u sve dane zmureci zakoracim, <br />pa posle, <br />kad se osvrnem, <br />da pljunem na katastrofe <br />koje su pretile da me zgaze i smrve. <br /><br />A ovako, <br />u meni sve vreme skrguce <br />jedan neugledni Don Kihot <br />i ja bih vecito da se borim! <br /><br />A trube su pretopljene u cajnike. <br />Sad ponovo samo violine sviraju. <br /><br />Svake veceri tempiram krevet i budilnik <br />i opet nikako da izgorim, <br />jer i mine su postale starije i pametnije, <br />pa prvo dobro razmisle, <br />a onda &ndash; ne eksplodiraju. <br /><br />Pustite neka za mnom kao slucajno <br />masu zelene ruke granja. <br /><br />Pustite neka na mene pljuste svetovi. <br />Moram da kisnem ovako nerazuman. <br /><br />Oprostimo se od nekih stvari obicnim gestovima <br />i odlutajmo bez osvrtanja. <br /><br />Sacuvajmo ochi za nove neke svetlosti <br />sto se ljuste kao cvetovi <br />iza prvih suma. <br /><br />A kad me budu proneli <br />govorice se kako je umro jedan jablan <br />koji je svakog jutra brstio visine, <br />pa je svu njusku zvezdama pozlatio. <br /><br />Ispasce <br />kao da nisam ziveo do bedara u mulju <br />u barama zelenim. <br /><br />Najzad: <br />ako izbrojimo na prste, <br />- svima se isto hvata. <br /><br />Mojsije, <br />onaj sto je rasklapao mora <br />i izmisljao obecane zemlje, <br />zakonodavac i pesak <br />i ukrotitelj hlebova, <br /><br />Odisej, <br />onaj sto je svisnuo od zevanja i dosade <br />kad se vratio, <br /><br />i ja, <br />- svi mi smo na kraju posteno udeseni. <br />Izmislice da smo vodili drvorede, <br />a bili smo samo procvetali chiviluci <br />za susenje odranih kozha. <br /><br />Izmislice da smo u dahu nosili svezine, <br />a bili smo ustajali u svojoj nespretnosti, <br />odeveni u nakazanu koru. <br /><br />Nista mi nismo uticali na jutro <br />da se ne presijava kao ostrica noza. <br /><br />Ziveli smo, <br />i sa zivotinjskim smislom za prakticno <br />organizovali zanimljive programe <br />za telad koja cekaju, <br />dok smo odraslima vezivali za gubice <br />korpu cutanja <br />uoci poslednjeg velikog crvenog mukanja <br />u zoru.</span></div><div align="center"><span style="font-family: comic sans ms,sand">&nbsp;</span></div><div align="center"><span style="font-family: comic sans ms,sand">(Jedan i jedini,<em>Mika</em>) <br /></span></div> http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/idoli/2009/12/22/epitaf-za-obmanute , 22 2009 20:29:46 +0100 <p align="center">&nbsp;</p><p align="center">&nbsp;<img src="http://bolstablog.files.wordpress.com/2009/08/woman-writing-a-book-longhand.jpg" border="0" width="400" height="267" /></p><p align="center">&nbsp;</p><p align="center">&quot;Čim sam naučila da stavljam slova na hartiju, onda kada sam imala otprilike tri godine, počela sam da pi&scaron;em priče, i to je bila osnovna, despotska preokupacija, netaknuta linija mog života koja upravlja mojim postupcima, odredjuje moje poglede i duboko utiče na moj karakter i ličnost, na moja dru&scaron;tvena uverenja i ekonomski status, i na vrstu prijateljstva koje sklapam.&quot;</p><p align="center"><em>(Ketrin En Porter)</em></p> http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/idoli/2009/12/03/i-ve-learned-that-you-can-keep-going-long-after-you-think-you-can-t.-o.-b.-washington , 03 2009 21:32:33 +0100 <div align="center"><img src="http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/34043/i/1/fik-svet-na-dlanu.jpg" border="0" width="180" height="220" />&nbsp;</div><div align="center"><em>&quot;U najboljem slucaju, u Covecanstvu ima nežnosti.<br />ne&scaron;to malo razumevanja i, povremeno,<br />hrabrosti.<br />ali sve u svemu, to je masa, koja nema<br />bogzna &scaron;ta.<br />ono je kao velika životinja u dubokom snu<br />iz kojeg skoro ni&scaron;ta ne može da ga probudi.<br />kad se pokrene najbolje je u grubosti,<br />sebicnosti, nepravdi, ubistvima.<br /><br />&scaron;ta možemo da uradimo s tim Covecanstvom?<br /><br />ni&scaron;ta.<br /><br />izbegavajte ga koliko god je moguce.<br />pona&scaron;ajte se prema njemu kao prema bilo cemu<br />&scaron;to je otrovno, zlo i bezumno.<br />ali pazite. ono ima zakone koji ga &scaron;tite<br />od vas.<br />može da vas ubije bez ikakvog razloga.<br />a da biste pobegli morate biti lukavi.<br />malo ih je pobeglo.<br /><br />morate sami da smislite plan.<br /><br />nisam upoznao nikoga ko je pobegao.<br /><br />upoznao sam neke velike<br />i slavne ali oni nisu pobegli<br />jer su veliki i slavni jedino<br />u Covecanstvu.<br /><br />ja nisam pobegao<br />ali nisam prestao da stalno iznova<br />poku&scaron;avam.<br /><br />nadam se da cu pre smrti uspeti da nabavim<br />sopstveni život. &quot;<br /></em></div> http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/idoli/2009/11/25/sta-mozemo-da-uradimo , 25 2009 19:20:10 +0100 <p align="center"><span style="font-size: small">(tekst pronadjen 1692. u crkvi Sv. Petra u Baltimoru)</span></p><div style="text-align: center"><img src="http://img7.imageshack.us/img7/3189/20071022mole.jpg" border="0" width="333" height="500" /></div><p align="center"><span style="font-size: small">&quot;Idi smireno kroz buku i užurbanost, i seti se mira<br />koji se može naci u ti&scaron;ini...<br />Koliko je to moguce, budi u dobrim odnosima<br />sa svim ljudima...<br />Govori svoju istinu smireno i jasno, slu&scaron;aj druge,<br />cak i glupe i neuke - i oni imaju svoju pricu.<br />Izbjegavaj bucne i agresivne osobe - one su teret duhu.<br />Ako uporedjuje&scaron; sebe s drugima, može&scaron; postati ponosan<br />ili ogorcen, jer uvek ce biti vecih i manjih od Tebe...<br />Raduj se svojim dostignucima, kao i svojim planovima.<br />Održi entuzijazam za svoj vlastiti poziv,<br />ma koliko on skroman bio - to je pravo blago u<br />promenjivim vremenima...<br />Budi obazriv u svojim poslovima, jer svet je pun<br />prevara. Ali neka Te to ne ometa,<br />da vidi&scaron; vrline koliko ih ima.<br />Mnogi ljludi teže za visokim idealima<br />i svuda je život pun heroizma.<br /><strong>Budi ono &scaron;to jesi - budi covek.</strong><br />Pogodovo nemoj glumiti ljubav, ni biti cinican<br />prema ljubavi, jer usprkos svoj ogranicenosti i svim<br />razocarenjima- ona je vecna, kao trava...<br />Spokojno primi iskustvo godinama skladno<br />napu&scaron;tajuci stvari iz mladosti.<br />Gaji duhovnu snagu da te &scaron;titi od iznenadne nesrece...<br />Ali ne žalosti samoga sebe izmi&scaron;ljanjima - mnoga<br />strahovanja nastaju zbog umora i usamljenosti.<br />Osim održavanja zdrave discipline budi blag prema sebi.<br /><strong>Ti si dete svemira, ni&scaron;ta manje nego<br />&scaron;to su to drvece i zvezde.</strong><br />Ima&scaron; pravo da bude&scaron; ovdje, <strong>i bilo Ti to jasno ili ne,<br />nema sumnje da se svemir razvija<br />kao &scaron;to bi se i Ti trebao.</strong><br />Dakle, budi u miru s Bogoom, ma kako da ga zami&scaron;lja&scaron;,<br />i bez obzira na to kakav Ti je posao i aspiracije, u<br />bucnom kome&scaron;anju života zadrži mir u svojoj du&scaron;i.<br />Pored svih prljav&scaron;tina, jadikovanja i poru&scaron;enih snova,<br />ovo je ipak divan svet...<br />Budi pažljiv...<br />Teži da bude&scaron; sretan.&quot;<br /><br /><br /><br /><br />&nbsp;</span></p> http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/idoli/2009/11/24/desiderata2 , 24 2009 22:16:02 +0100