Sreća je u malim stvarima
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna
Mir.<p>Zbog tebe ponovo pišem. Zbog tebe ponovo dišem.</p><p>Zbog tebe duvam prašinu sa virtualne olovke i zavrćem rukave i ponovo se sa sobom upoznajem..</p><p>Ti si mir... Ti si ruka pružena uvek kada treba, ti si topao i iskren zagrljaj, ti si vruć doručak i pečeno pile u 1 posle ponoći. Ti si da dođeš i premoren, da budeš tu kad niko nije.</p><p>Ti si povratak nade, a to je nešto. Ti si muzika za dušu koja se iz duše preliva na DJ miksetu. Ti si nežan dodir na obrazu, ti si najlepši prizor u zoru, ti si "helou" rečeno na poseban način. Ti si u meni, sa mnom, u zelenim suncobranima.</p><p>Ti si za čuvanje suza za lepe stvari, ti si za vatromet, ti si za bele golubove, ti si za afričku muziku i svetlost...</p><p>Ti si mir.</p><p>A mir je sve.</p><p>Dok se ne uplašim i pobegnem od mira u nemir.</p><p>Nesreća je što sam tako navikla. Što su mi u miru misli preglasne. Što nas one sabotiraju.</p><p>Nesreća je što znakovi pored puta ne znaju da vrište.</p><p>Sreća je što sam te upoznala.</p><p>Moje...Najmoje. Čak i kad postaneš ko zna čije. </p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/generalna/2021/09/06/mir.
, 06 2021 01:13:01 +0200Pronašla sam našu klupu.<p>Hej, ti.</p><p> Moram da ti zapišem nekoliko redova, jer ću ih vremenom zaboraviti. Dok ti ovo pišem, na Kalemegdanu zalazi sunce. Ovo je jedan od poslednjih dana da mogu da šetam ovuda u podne. Uskoro počinjem da radim i u ovo vreme biću na nekoj klinici, nasmešena, u onom novom sivom kompletu. Sunčevi zraci se igraju sa krošnjama bojeći nebo u zlatnu, kao na nekoj umetničkoj slici. Polako se pale ulične svetiljke, sa onim romantičnim držačima od uvijenog metala. Godinama nisam primećivala ovakve detalje.. Baš je lepo ponovo primetiti svu lepotu koja nas okružuje. </p><p>Tu, na stazici iza fontane, pored letnjikovca, pronašla sam našu klupu. Stalno imam želju da vidim sve oko sebe, i reku i šetalište i spomenik, i sada mi je to uspelo. Sa ove klupe vidi se crveno nebo(deda bi rekao da će biti vetrovito sutra), vidi se jedna lampa i dva spomenika. Krajičkom oka možeš da vidiš čak i malu, tihu fontanu. Ako je to ne čini savršenom klupom, onda ne znam šta bi... </p><p>Počela je jesen. Tanak kaputić više nije dovoljan, a kožna jakna jeste, ako je ispod nje džemper. Ljudi su smešni-polovina je u zimskim jaknama, dok je druga polovina hrabrih još uvek u kratkim rukavima. </p><p>Sve su se kockice posložile u sliku.. Jedna novopečena magistra, jedno prirodno okruženje, prolaznici-grupice tinendžera, dečaci na trotinetima, bebe ušuškane u kolicima. Tišina u gradu prepunom bukw. </p><p> Tu se, poput oaze u pustinji, izdvaja naša klupa.. Srećna sam što sam je pronašla. Preostaje mi još samo da pronađem Tebe. Dovoljno sanjivog i nežnog i upornog i tvrdoglavog da zauzmeš mesto na klupi. I još negde.. </p><p> </p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/generalna/2019/09/20/pronasla-sam-nasu-klupu.
, 20 2019 18:50:39 +0200Hodaj.nebo strpljive voli!<div style="text-align: right"><em><span style="font-size: 15.098px; text-align: center; background-color: #fdfdff; font-family: arial; color: #1f6291"><br /></span></em></div><div style="text-align: right"><br /></div><div style="text-align: right"> </div><div style="text-align: right"> </div><div style="text-align: right"><em><span style="font-size: 15.098px; text-align: center; background-color: #fdfdff; font-family: arial; color: #1f6291">Zasto nosis oblak iza lipog lica </span></em></div><div style="text-align: right"><em><span style="font-size: 15.098px; text-align: center; background-color: #fdfdff; font-family: arial; color: #1f6291"></span></em><em><div style="display: inline !important"><em><span style="font-size: 15.098px; text-align: center; background-color: #fdfdff; font-family: arial; color: #1f6291">viruj, bit ce sve u redu, i za svako slovo </span></em></div></em></div><span style="font-style: italic; font-size: 15.098px; text-align: center; background-color: #fdfdff; font-family: arial; color: #1f6291"><div style="text-align: right"><em style="font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px"><span style="font-size: 15.098px; font-family: arial">ti ne trazi krivca u sebi il' u meni </span></em></div></span><span style="font-size: 15.098px; text-align: center; background-color: #fdfdff; font-family: arial; color: #1f6291"><div style="font-style: italic; text-align: right"><em style="font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px"><span style="font-size: 15.098px; font-family: arial">u svemu jer slomit' ce nas to</span></em></div><div style="font-style: italic; text-align: right">Gibonni</div><div style="font-style: italic; text-align: right"> </div><div style="text-align: left">Hvala ti, 2019, već si sjajna. Od prvog dana učim nešto novo,svakodnevno. O sebi i o drugima. Najviše o sebi...Kao puž golać koji parče po parče gradi kućicu na sopstveim leđima. Da me zaštiti od svega zlog, a da unutra sačuva sve što vredi.Naučila sam šta je dobro za mene a šta loše. I još treba da učim. Usudila sam se da uradim nešto što će,ako uspe, da mi ostvari dve najveće životne želje! Moraću da smislim šta ću posle želeti,jer... Ja sam Čudo.. I ja ću uspeti.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left"><em style="font-size: 15.098px">Ostaviću ovde ovaj zapis..Malu devojčicu sam ostavila u 2018.Obuvam dve različite čarape kao Pipi i cipelama koje su 3 broja veće, Guliverovim koracima,osvajam život. </em></div></span>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/generalna/2019/01/12/hodaj.nebo-strpljive-voli
, 12 2019 22:27:56 +0100If I should have a daughter...<p>Ako budem imala ćerku, naučiću je svemu što znam. Govoriću joj da uvek sluša svoje srce, čak i kad je to suprotno od celog sveta. Naučiću je da se drži na distanci od ljudi koji joj ruše snove ili je ubeđuju da su neostvarivi. Vodiću je gde god poželi, kupovaću joj knjige i stavljati joj mašnice do besvesti. </p><p>Ako budem imala ćerku, naučiću je da mora voleti sebe i apsolutno mora verovati sebi. Možda će joj životni put i biti trnovit, ali se sve magle raziđu pred svetlošću čistog srca. Naučiću je da drži do sebe, ali ne na štetu nekog drugog. Naučiću je svemu što sam od svoje majke naučila i još ponešto..</p><p>Da nikada ne poklanja svoje vreme baš svakom. Da pažljivo bira osobe koje će joj biti bliske, da život provede okružena onima koji će je poznavati, voleti, razumeti do kosti i uvek šutirati u pravom životnom smeru. U stvari, naučiću se da samu sebe usmerava, pa i sve druge, da joj niko ne bude neophodan da bude jaka. Naučiću je da uči i iz svake životne lekcije izvuče ono najbolje. Da upija informacije kao sunđer i pažljivo izabere one koje bi joj najviše značile, a koje će zanemariti.</p><p>Ako budem imala ćerku, naučiću je da ulaže u sebe, svakoga dana svog života, svakog trena i u svakom smislu, dok i ona ne dobije ćerku koju će naučiti nekim još sjajnijim stvarima... </p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/generalna/2018/08/24/if-i-should-have-a-daughter...
, 24 2018 17:21:20 +0200A.<p>Nisam pisala.mesecima.. I uvek kada se parčence mene slomi, ja dotrčim u svoje utočište, svoje tajno mesto gde mogu da se raspadnem bez ijednog ispuštenog zvuka.</p><p>Ti si drugačiji od onih izmaštanih koje sam ovde opisivala, drugačiji si i od stvarnih koji su pokušavali da me vole. Drugačiji si i sam od sebe ponekad.. </p><p>Ti umeš da voliš. Pomišljam da si ti Mali dečak koji je jedini primetio da krivo gazim levim stopalom, koji je umeo da me voli izdaleka i koji nije tek tako odustao. Ti si moj Mali dečak koji je preda mnom plakao od nemoći, kao dete, kao neko ko gubi sve što mu je ikada značilo. Možda sam ponovo pala na fore, možda me hvataš na sažaljenje ali ova Mala devojčica noćas želi da veruje u svoju bajku.. </p><p>Naša bajka ne završava se srećno. Biram karijeru umesto ljubavi mrzeći te što nisi ambiciozan i borben kao ja. Kažeš da nikad nisi video uporniju devojku od mene. Kažem ti da možeš ako pokušaš. Ti, izgleda, još uvek ne znaš da si sposoban da učiniš šta god poželiš. </p><p>Predugo sam sanjala o Ovome da bih odustala, kažem ti. Pola života imam jedan jedini cilj i san. Molim te, govorim, ne teraj me da odustanem i da te zauvek krivim za to. Molim te, govorim, ne ostavljaj me. </p><p>Tražimo odgovore na neka nebeska pitanja koje ni On ne zna.. Suze nam se slivaju u zajednički tok dok se u tvom zagrljaju osećam kao kod kuće. Ustajem, zatežem majicu i odlazim. Koraci su teški a duša još teža.</p><p>Eto... Tako se odlazi od onoga kog volite. </p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/generalna/2018/08/10/a.
, 10 2018 20:15:50 +0200