Sreća je u malim stvarima

Naučila sam

, 27 2019 22:47:00 +0200

Jednostavno je boriti se,

Bez predaha, bez razmišljanja,

Srljati u novi dan,

I noviji i noviji

Ne primetiti kako je prošlo skoro 3 meseca

Ne pominjati tužne scene

Praviti se da je sve u redu,

Jednostavno je prati, kuvati, učiti, komunicirati sa desetinama ljudi

Ispijati kafe i praviti se da je sve OK.

Isto tako je jednostavno

Raspasti se pred kamerom

Mami koja je kilometrima daleko

Plakati kao pre dvadeset godina

Reći joj ono što se i sama sebi plašiš da kažeš

Izneti joj na poslužavnik sumnje,

Strahove i misli, uskovitlane i razbacane,

Pljusnuti to pred nju i gledati je kako ih slaže

Kako uvodi red u nered

I mir u moje zbunjeno, premoreno srce.

I dok se to zbiva u samo par minuta

Osećati neizmernu zahvalnost,

Neizrecivu, bezuslovnu ljubav

I sreću

Uma li šta jednostavnije od toga?

Draga

, 19 2019 22:51:06 +0200

Ne setim te se često, potiskujem uspomenu na tebe u neke najskrivenije delove srca,

Ne dam suzama napolje, gutam i bojim se-pući ću,

Izleteće iz mene sva bol i kajanje što ne plačem dovoljno,

I molbe za oprost koje sam ti izgovarala onda,

I to što mi držiš palčeve i čuvaš nas,

(Znam da mi držiš... Najjače od svih, i tapšeš po zadnjici triput, i mirišeš na crveni parfem za specijalne prilike)

Ne umem da plačem kad treba, a ne umem više ni kad ne treba..

Onaj broj telefona ne okrećem, ugašen je.

Nema tvog glasa da mi izdeklemuje cene sa pijace i da me pita šta sam to savršeno skuvala danas.

Nema te.

A ja to sebi još ne mogu da priznam.

M kao Marš.

, 07 2019 00:34:19 +0200

Za svaku sumnju

I svaku uvredu

Za to što sediš na stajalištu i pričaš mi kako dobre devojke nisu dobre

Zato što mi pozajmljuješ Ćosića

A usput bi se svađao sa mnom i čeprkao po mojom sitnicama

Zato što ja biram kome ću šta podeliti

Moje sitnice nisu za svačije uši

Jer kroz uši prođu i uvošte se

Moje sitnice su za dušu

Za zagrljaj u polutamnoj sobi

Za tišinu i prećutno razumevanje

Za ambicije i suze i sreću i strahove

Strahove naročito..

Moje sitnice nisu za 3 rakije i 2 cigarete kad ti je ćef da me propitaš

Pa da kažeš-jednom ću ti reći...

Zato što sam dobra devojka, loše su te sitnice

To što me tera da pazim, i brinem i nadam se

I verujem i patim i kudim se

Za sve i svakog, svuda

Zato ne zaslužuješ čak ni

Marš.

Male stvari.

, 29 2019 08:58:48 +0200

"Pred nama je jedan energetski dobro potkovan dan", kaže online horoskop dok energetski totalno nepotkovana čekam gradski autobus.

Nebo nada mnom je tmurno, a ja sam hronično neispavana. Astenija je pojava dugotrajne iscrpljenosti usled prevelike brige.

Ovih me je dana svašta dotaklo, rekla bih da iako zanemarimo činjenicu da sam preosetljivo dete u telu odrasle žene, možemo da zaključimo da su svet i ljudi oko nas sve turobniji...

A onda zažmurim, i udahnem duboko. Setim se kako sam pre sat vremena ležala u krevetu pored majušne trogodišnjakinje koja miriše na čokoladno mleko i ima najmekše obraze na svetu. Kako me je pogledala svojim krupnim smeđim očima i rekla:"Nemoj da kasniš, teto, ali nemoj ni da raniš."

I eto.. Jedna rečenica dostojna najvećih svetskih filozofa. Za sve u životu, teto. Nemoj ni prekasno, ni prerano. Ni da brineš, ni da se raduješ. Sve u svoje vreme.

Iz autobusa izlazi ljubavni par. On nosi karirano odelo i naočare za sunce, a ona ima paž frizuru i sfrukiranu sivu haljinu. Potapše je skoro neprimetno po zadnjici i kaže:"Hajde da pokidamo ovaj dan." On odlazi na jednu stranu, a ona na drugu.

I tek tako, u jednom treptaju oka, svemu se vrati smisao. U vazduhu se uskovitlaju izgubljene vera i nada. I ljubav, i proleće, i sila života.

Porodica

, 31 2019 00:42:59 +0100

Dugo se spremam da napišem ovaj tekst. O Tebi i o Njima.

Imam osećaj da ga ni večeras neću napisati sve što želim, iako imam potrebu da rovarim po sopstvenim uspomenama, tražeći najsvetlucavije delove mozaika da ih smestim u priču.

Priču o jednom odrastanju, o jednoj starosti, o uspomenama i padovima i prolaznosti života.

Sve je to u množini, pokriva jedanaest života(i još ko zna koliko u budućnosti), utemeljeno na dve osnovne, predivne sudbine.

Priča je o devojčici koja je odrasla u porodici sa desetoro dece, 8 devojčica i 2 dečaka, gde je svako dete podjednako voljeno i poštovano, naučeno pravim vrednostima, trudu i radu; gde je kocka šećera bila najveća radost a svađa nije postojala.

Priča je i o dečaku koji je sa 9 godina izgubio oba roditelja, bio odvojen od brata i dveju sestara, mučen od strane hranitelja a zatim usvojen i zbrinut, koji je jednog dana neke davne 1960.gađao devojčicu sa pletenicama košticama šljive, i tako razvrteo predivno klupko sudbine...

***

Često su umeli da zorom sede u maloj kuhinji prizemne kuće koju su sa svojih dvadeset prstiju ni iz čega stvorili, srču jutarnju kafu, grickaju domaću štrudlu sa makom i prisećaju se svega što su proživeli. Mi bismo ih slušali, nikada dovoljno da zapamtimo, pa bi nas svakog jutra iznova podsećali na dogodovštine sa njiva i polja, vojničke priče i vlaške običaje... Čitav život u jednoj jutarnjoj kafi...

***

Devojčica sa pletenicama ove godine puni 81,a usvojeni dečak 86. Dijagnoze su mnogobrojne, dozeri za lekove su prepuni. Kafa je zabranjena zbog aritmija, štrudla zbog dijabetesa. Njoj se tresu ruke, a on polako zaboravlja sve što je u skorije vreme naučio. Brojni ljudi lojima su godinama pomagali sada ih obilaze čudeći se kako su suvlji, izboraniji i usporeniji..Zahvaljujući njima na svemu, i Bogu što su imali čast da im sa takvim ljudima ukrsti puteve.

A za nas devetoro-njihove ćerke, zetove, unuke i praunuku, oni su isti oni borci koji kopaju baštu, rade nadljudskom snagom, šiju, kroje i prekrajaju, šetaju, vuku sanke, mese štrudle, brišu suze, kuvaju, ljube, masiraju, dežuraju, drže palčeve, ispunjavaju čak i najluđe želje, savetuju, praštaju i vole.

***

Iz dana u dan sam sve ponosnija na svoju porodicu. Svoje najvrednije. Ovaj tekst je samo pokušaj da pretočim emocije u reči. Što sam starija, sve više shvatam kakva snaga i gordost su potrebne da u ovakvom svetu ostaneš čista obraza, čista srca a ne postaneš ogorčen ili zao.. Baka i deka su nam svakako dali jedan neverovatam zadatak. Sada je vreme da im se odužimo.