Sreća je u malim stvarima
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna
Tišina.<p>Ja imam 26 godina. Moja majka ima 57.</p><p>Moja majka je ove nedelje izgubila svoju majku. 4 dana nakon svog rođendana, kad joj je ona kupila veliku dansku tortu i svećice. 1 dan nakon što me je ispratila na autobus za Beograd rekavši standardno "Čuvaj se, bori se i ne daj da ti se smeju gori od tebe." . 3 nedelje pre Uskrsa kome se radovala. 2 meseca pre svog 81.rođendana.</p><p>Moja baka, kojoj je sveštenik držao petnaestominutni govor. Koja nas je svojom veličinom i nadljudskom snagom sve postidela, a ljubavlju i pažnjom zadužila.</p><p>Moja majka je izgubila svog prijatelja. Zbunjena me je, nakon što je muški izgurala sve običaje, pitala:"Šta ćemo sada?" </p><p>Ne znam šta ćemo. Znam da ću ja zapisati ovu, i još mnogo sličnih priča. O svojoj Porodici. Svojoj tvrđavi ograđenoj olovnim zidom. Koja je od pre nekoliko dana bogatija za jednog anđela čuvara,a siromašnija za jednog vođu. Bogatija za životnu lekciju a siromašnija, i to dugoročno, za domaće mekike, štrudle i pite, i b e z u s l o v n u Ljubav..</p><p>Slava ti i hvala, velika ženo.</p><p>Znam šta ćemo. Trudićemo se da, sledeći Tvoj primer, postanemo podjednako skromni i nežni, nesebični i blagi. Pričaćemo o Tebi svojoj deci i unucima. Mesićemo štrudle smotano, a ti nam se odnekud smej. I vidimo se jednoga dana, bako moja,naša najbolja drugarice.</p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/posveceno/2019/04/13/tisina.
, 13 2019 21:26:30 +0200M kao Mašta(m)<p>Ti si, zapravo, prva osoba u životu kojoj sam poželela da pokažem blog. Više zato što i sam pišeš nego zato što si savršen. Jer nisi. Drzak si i nesiguran u sebe i nevaspitan. Zašto onda buljim u telefon čekajući tvoju poruku?</p><p>*</p><p>Dan je priveden kraju. CV je napisan posle četiri sata buljenja u monitor. Čudne su životne krize. Kad preživiš prvu, misliš da je to to, da te naredna neće toliko uzdrmati. A onda dođe sledeća. Pukne te i samo trepćeš i pitaš se šta sada, na koju stranu, a uši ti zuje od tog udarca i svestan si da treba da pođeš Nigde, odnosno da ostaneš tu gde jesi dok se ne složiš po abecednom redu i duginim bojama. </p><p>*</p><p>Rizično je po svetu hodati otvorena srca.</p><p>Mora se i očaj i egocentar nekad prerasti. </p><p>Moraju se promeniti prioriteti. </p><p>Sa "ti" na "ja". </p><p>Svemu ću se ovome jednog dana smejati.</p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/posveceno/2019/02/26/m-kao-masta-m
, 26 2019 00:44:22 +0100M kao Mozaik<p>Lepo je znati da na svetu postoji</p><p>Neko s kim možeš zapaliti cigaru</p><p>i sedeti na vrhu solitera i slušati ga</p><p>kako mašta</p><p>kako se otvara deo po deo</p><p>Priča o jorgovanima, o životu uz reku</p><p>O tome kako hoće da kupi gramofon</p><p>nakon što je bio grub</p><p>nakon što je svim silama pokušao</p><p>da te otera od sebe</p><p>i slušaš ga i dišeš</p><p>i drago ti je što nije uspeo u tome</p><p>Jer sve kockice dođu na svoje mesto</p><p>i malo se postidiš jer si karijerista</p><p>i malo se rastužiš jer nemaš snove</p><p>o jorgovanu</p><p>o pecanju na reci </p><p>o Travolti koji peva s gramofonske ploče</p><p>Ili ih bar nisi imala. </p><p>Dok se nisi posvađala s ćelavim dečakom</p><p>Dok nisi shvatila da svaka kockica</p><p>Ima svoje mesto</p><p>Makar bila bela i mala</p><p>Kockica sa sporednom ulogom</p><p>čisto da popuni nebo na pejzažu. </p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/posveceno/2019/02/08/m-kao-mozaik
, 08 2019 00:21:36 +0100Sada znam<p>Pisao mi je i pisao. Želeo dobro jutro, prepričavao svoj dan, legao sa slatkim snovima. A onda mi je rekao da sam govno. Tim rečima, ničim izazvan, par dana nakon rođendanskog iznenađenja koje sam mu priredila. </p><p>Za taj rođendan ni od roditelja nije dobio poklon. Punio je dvadeset osam i nije smeo da dozvoli sebi da nekog nazove izmetom. Sada to znam.</p><p>Oprostila sam mu jer je plakao, jer je prešao 300 kilometara da me vidi, jer sam ga poredila sa nekim prethodnim, većom ljigom čak i od njega. Ako neko ne mrdne malim prstom, pa onda neko drugi mrdne, bespovratno romantična devojka se ponada da će nešto biti drugačije. A neće.Sada znam.</p><p>Otkrila sam mu svoje slabe tačke i pričala o svojim snovima. Dok mi je u grudima tutnjila želja za uspehom i ideje koje će me tamo odvesti, govorio je:"Hajde se malo spusti na zemlju.. To o čemu pričaš je neostvarivo." Pitala sam se kako je moguće da ne vidi da su mi svi putevi otvoreni, da je moje samo da krenem, da doučim, da se pomučim, da je uspeh, kako vreme prolazi, sve opipljiviji. Moji putevi nisu bili i njegovi. Sada to znam. </p><p>Rekao je da me voli, ali da nema potrebe da se vidimo i danas kad ćemo se već videti sutra. Volim te ali hajde neka te moj drug poveze, ja sam umoran, a i pio sam. Nije popio dovoljno ali to nije ni bilo važno. Sada to znam.. </p><p>Pitala sam ga hoće li probati sada ono o čemu smo pričali, hoće li ispuniti planove o pentranju do zvezda kojima mi je šećerio uši mesecima. Odgovorio je :"Kad bolje razmislim, sve mi je to previše komplikovano. Nisam ja za to. Ja sam ovde, a ti dođi."</p><p> </p><ul><li>Nisam došla, ni tada ni danas.Rekla sam mu da je kraj. Otac je rekao da bi se on prvog dana okrenuo i otišao. Da me nije gradio dvadeset pet godina da bi me neko nazivao izmetom. On je rekao da sam anđeo, da sam kao beba koju želi da čuva i voli. A onda je danima plakao. I plakao. Kad je patetika prevršila svaku meru, a on sh hvatio da sam mrtva ozbiljna, okrenuo se i našao drugu.</li></ul><p> </p><p>Ne ostaj s nekim ko ti svesno gazi snove. Budi s nekim ko će prvi kroz vatru pred tebe. Ko će ti pomoći da uspeš jer je i sam uspešan. S nekim ko želi da mu budeš dostojan partner u svemu, a ne inferiorno biće koje će čuvati. Od čega da me čuva, kad me sam od sebe nije znao sačuvati.. Sada znam.</p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/posveceno/2018/09/04/aca
, 04 2018 07:39:40 +0200Danas..<p>Danas se venčavaju oni</p><p>koji su se sreli u dvadesetprvoj,</p><p>zavoleli u dvadesetdrugoj</p><p>koji su se shvatili i prihvatili davno</p><p>ostao je još samo papir.</p><p>A ti i ja?</p><p>Srešćemo se po svim standardima prekasno</p><p>u dvadesetšestoj ili -sedmoj,</p><p>volećemo se do tridesete i ko zna kad će nam svanuti ovo Danas</p><p>samo naše</p><p>sa trubačima i ražnjom i najmilijima koji plaču</p><p>jer se volimo do kosti, </p><p>i bolje bi ti bio da si savršen,</p><p>da me grliš kad plačem i podižeš kad padam,</p><p>da želiš troje dece i da stalno putujemo</p><p>bolje bi ti bilo da Danas budeš u tamnosivom odelu</p><p>i košulji sa tufnicama</p><p>da si naoružan strpljenjem za moje izlive besa</p><p>i spreman za đuskanje i cmakanje i smeškanje,</p><p>prvo meni pa svima ostalima.</p><p> </p><p> </p><p>Bolje bi ti bilo </p><p>da se nikada ne pokajem što sam te</p><p>ovoliko godina</p><p>čekala. </p>
http://tuzna.blog.rs/blog/tuzna/posveceno/2018/09/01/danas..
, 01 2018 20:58:55 +0200