http://victoriathorn.blog.rs/blog/victoriathorn <p>Ljubav..san svake princeze. Ali kada udjes u pubertet polako pocinjes da shvatas da i nije sve tako sjajno, krenu prva razočaranja, prve simpatije, prve patnje. Krece spoznaja sebe u ocima drugih ljudi poput odraza u ogledalu koji samo oni vide. Dolazi vreme kada je potrebno da se opredelis. Da prvi put u zivotu stanes iza sebe i suocis se sa pogledima, kritikama...</p><p>Osnovna skola, jako tezak period u mom zivotu. Period formiranja osnovne licnosti..period kad sam pokazala koliko sam jaka.</p><p>Secam se prvog dana skole. Prohladno jesenje jutro. Pertlam svoje <span style="color: #ff0000">crvene lakovane cipelice</span> i sigurnim korakom krecem..Prvi dan i potpuno novo iskustvo. Strah nestaje onog trenutka kada sam krocila u ucionicu i ugledala masu podjednako zbunjene i placljive dece. Pomislila sam : Ma ja sam bolja od ovoga, i sela u klupu pored jedne plave izgubljene devojcice. Kako ti je ime..Sanjivo je promrmljala : Ana..</p><p>Od tada se nismo razdvajale. Osecala sam se bezbedno i prihvaceno uz svoju drugaricu iz klupe. Bila sam srecna sto sam pronasla osobu sa kojom mogu da delim putovanje. To su prvi osecaji emotivnog vezivanja za neku osobu koja nije u mojoj porodici i koja mi znaci nesto.</p><p>Ana je bila izbeglica, dosla je sa roditeljima iz Bosne. Ali mala i naivna devojcica kao sto sam bila nikad nije shvatila da ce i tome doci kraj. </p><p>Jednog dana Ana nije dosla u skolu. Zamislite krece ona tragicna muzika, uciteljica prilazi sa suzama u ocima i pocinje da mi objasnjava da je Ana morala da se vrati sa svojim roditeljima nazad u Bosnu i kako nije imala vremena da mi se javi. Suze su mi grunule na oci, osecala sam se napusteno i bilo mi je tako hladno..drhtala sam..Sa samo sedam godina uspela sam da spoznam prvi tragican osecaj zvan TUGA.</p><p>Pokusala je da me utesi i pruzila nesto veliko zamotano, kaze poklon od Ane...besno i nestrpljivo sam cepala papir..a ispod knjiga. Ne secam se naziva ali se secam odlicno ilustracije..Dve cipelice koje su povezane pertlama kao da se drze za ruke...</p><p>Dve <span style="color: #ff0000">crvene cipele</span>...</p><p>Tih dana sam plakala neutesno...Ali evo 17godina kasnije pronasla sam je na Facebook-u...i sto je tragicno ne seca me se...ustvari nikad nista nije rekla..Stoji tu na listi mojih prijatelja i jednostavno je tu kao podsetnik da su se neke stvari ipak desile i ostavile traga na mene...<object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/mVq-MU7ojVY" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/mVq-MU7ojVY" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p> http://victoriathorn.blog.rs/blog/victoriathorn/generalna/2011/12/19/sometimes-being-a-friend-means-mastering-the-art-of-timing.-there-is-a-time-for-silence.-a-time-to-let-go-and-allow-people-to-hurl-themselves-into-their-own-destiny.-and-a-time-to-prepare-to-pick-up-the-pieces-when-it-s-all-over. , 19 2011 11:55:49 +0100 <p class="MsoNormal"><span>Svaka devojčica odrasta u nekoj iluziji koje stvaraju bajke. Ne znam za druge ali ja sam se oduvek te&scaron;ila kako postoji princ na belom konju koji će jednog dana biti moj muž, pronaći moju savr&scaron;enu cipelicu i krenuti u potragu zamnom kao da sam jedina na svetu. Da znam, svako želi savremenu verziju Pepeljuge... Prinčevi su dolazili i odlazili, neki na konjima, neki kao konji, ali jedino &scaron;to je meni od svega toga ostalo jeste orman pun cipela i &scaron;aka antidepresiva.</span></p> <p class="MsoNormal"><span>Neki se odaju alkoholu kako bi ubili tugu, neko jednostavno odluči da veze nisu za njega. Neki ljudi večno pate i postanu oni slučajevi koji rade sve kako bi se izgubili sa radara živih bića ali ne i ja. Ja ponosno dižem glavu buljeći oči u prvi izlog sa visokim potpeticama. Poku&scaron;ala sam da ogonetnem tu moju patolo&scaron;ku potrebu i shvatila da je to verovatno samo jo&scaron; jedan način da se &bdquo;izdignem&ldquo; iznad problema i postavim sebi nov cilj.</span>Ali te cipele uvek ostaju kao trofeji da me podsećaju na moje nove &bdquo;pobede&ldquo;.</p><p class="MsoNormal">&nbsp;</p><p class="MsoNormal">I tako sam kupila svoj prvi par...&nbsp;</p> http://victoriathorn.blog.rs/blog/victoriathorn/generalna/2011/12/19/intro , 19 2011 04:05:04 +0100