Avala

video i slika

Spomenik Neznanom junaku

Споменик незнаном војнику (soldat inconnu) је подигла Француска у Паризу, под Тријумфалном капијом, прва међу савезничким државама, као израз захвалности многим незнаним војницима који су изгинули по рововима до тада најкрвавијег рата. Убрзо потом и Сједињене Америчке Државе на Арлингтонском националном гробљу постављају споменик Незнаном војнику (Unknown Soldier). Велика Британија у Вестминстерској опатији обележава гроб Непознатог ратника (Unknown Warrior) а потом и друге савезничке војске, Канада, Белгија, Италија, Португал.
Сељаци из подавалских села су сами скупили нешто новца и подигли помен једном непознатом војнику чији су гроб пронашли. Немци су 1915. године једног војника сахранили и на гроб поставили крстачу са натписом „Ein unbekannter serbischer Soldat“ (непознати српски војник).
Градњу споменика незнаном јунаку на планини Авала иницирао је краљ Александар I. Споменик је требао да буде меморијал жртвама Првог светског рата. Датуми исписани на споменику, 1912-1918, означавају да се споменик односи и на погинуле у Балканским ратовима 1912. и 1913.

Кирова гробница
Споменик је саграђен између 1934. и 1938. на месту некадашње средњевековне тврђаве Жрнов. За изградњу је искоришћено 8000 m³ црног јабланичког мермера. Грађевина је пројектована у неокласичном стилу у форми грчког храма. Као инспирацију Мештровић је користио гробницу Кира II у Пасаргаду у Персији. Гроб лежи на пет усправних блокова гранита и окружен је каријатидама које носе кров. Ових осам скулптура симболизују мајке војника и народе и регије Краљевине Југославије. То су: Шумадинка, Панонка-Војвођанка, Црногорка, Косовка, Далматинка, Загорка, Словенка и Македонка.
Председник Србије овде, на празник Дана државности Србије, 15. фебруара, одаје почаст свим српским војницима погинулим у ратовима.

slika Avaleeeeeeeeeeeee

Avala

Авала је ниска планина, 16,5 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511m и уздиже се око 200m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.

На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом^. Једно је од омиљених излетишта Београђана