Avala
http://ajron2010.blog.rs/blog/ajron2010
video i slika<p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/o3VebKOpvTA" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/o3VebKOpvTA" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p><img src="http://www.inoldshoes.com/upload/media/Avala%20-%20tower%202.jpg" border="0" width="225" height="338" /></p>
http://ajron2010.blog.rs/blog/ajron2010/generalna/2011/12/21/video-i-slika
, 21 2011 13:36:52 +0100Spomenik Neznanom junaku<p> </p><table align="left" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" height="39" width="73"><tbody><tr><td class="tekst_sa_slikom_slika_cell"> </td></tr><tr><td align="center" class="small"> </td></tr></tbody></table><strong><p>Споменик незнаном војнику (soldat inconnu) је подигла Француска у Паризу, под Тријумфалном капијом, прва међу савезничким државама, као израз захвалности многим незнаним војницима који су изгинули по рововима до тада најкрвавијег рата. Убрзо потом и Сједињене Америчке Државе на Арлингтонском националном гробљу постављају споменик Незнаном војнику (Unknown Soldier). Велика Британија у Вестминстерској опатији обележава гроб Непознатог ратника (Unknown Warrior) а потом и друге савезничке војске, Канада, Белгија, Италија, Португал.</p><p>Сељаци из подавалских села су сами скупили нешто новца и подигли помен једном непознатом војнику чији су гроб пронашли. Немци су 1915. године једног војника сахранили и на гроб поставили крстачу са натписом „Ein unbekannter serbischer Soldat“ (непознати српски војник).</p><p>Градњу споменика незнаном јунаку на планини Авала иницирао је краљ <a href="http://null/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Александар I Карађорђевић">Александар I</a>. Споменик је требао да буде <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1" title="Меморијал (чланак још није написан)"><span style="color: #ba0000">меморијал</span></a> жртвама <a href="http://null/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првог светског рата</a>. Датуми исписани на споменику, <a href="http://null/wiki/1912" title="1912">1912</a>-<a href="http://null/wiki/1918" title="1918">1918</a>, означавају да се споменик односи и на погинуле у <a href="http://null/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Балкански ратови">Балканским ратовима 1912. и 1913</a>.</p><div class="thumb tleft"><div class="thumbinner" style="width: 222px"><a class="image" href="http://null/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Cyrus_tomb.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a8/Cyrus_tomb.jpg/220px-Cyrus_tomb.jpg" border="0" width="220" height="142" /></a> <div class="thumbcaption"><div class="magnify"><a class="internal" href="http://null/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Cyrus_tomb.jpg" title="увећај"><img src="http://bits.wikimedia.org/skins-1.18/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>Кирова гробница</div></div></div><p>Споменик је саграђен између <a href="http://null/wiki/1934" title="1934">1934</a>. и <a href="http://null/wiki/1938" title="1938">1938</a>. на месту некадашње средњевековне тврђаве <a href="http://null/wiki/%D0%96%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Жрнов">Жрнов</a>. За изградњу је искоришћено 8000 m³ црног <a href="http://null/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Јабланица (град)">јабланичког</a> <a href="http://null/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Мермер">мермера</a>. Грађевина је пројектована у <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Неокласицизам у архитектури (чланак још није написан)"><span style="color: #ba0000">неокласичном стилу</span></a> у форми грчког храма. Као инспирацију Мештровић је користио гробницу <a href="http://null/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Кир Велики">Кира II</a> у <a class="new" href="http://null/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1" title="Пасаргад (чланак још није написан)"><span style="color: #ba0000">Пасаргаду</span></a> у <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Персија">Персији</a>. Гроб лежи на пет усправних блокова гранита и окружен је <a href="http://null/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B5" title="Каријатиде">каријатидама</a> које носе кров. Ових осам скулптура симболизују мајке војника и народе и регије <a href="http://null/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Југославија">Краљевине Југославије</a>. То су: Шумадинка, Панонка-Војвођанка, Црногорка, Косовка, Далматинка, Загорка, Словенка и Македонка.</p><p><a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Председник Србије">Председник Србије</a> овде, на празник <a href="http://null/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Дан државности Србије">Дана државности Србије</a>, <a href="http://null/wiki/15._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="15. фебруар">15. фебруара</a>, одаје почаст свим српским војницима погинулим у ратовима.</p></strong>
http://ajron2010.blog.rs/blog/ajron2010/generalna/2011/12/20/spomenik-neznanom-junaku
, 20 2011 11:53:51 +0100slika Avaleeeeeeeeeeeee<img src="http://2.bp.blogspot.com/_kMPNVauYFlM/SdDUOAOzceI/AAAAAAAAG7M/2fo9YWcmZ4Q/s400/planina-avala.jpg" border="0" width="400" height="268" />
http://ajron2010.blog.rs/blog/ajron2010/generalna/2011/12/19/slika-avaleeeeeeeeeeeee
, 19 2011 21:19:12 +0100Avala<p><strong>Авала</strong> је ниска планина, 16,5 <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/Km" title="Km"><span style="color: #0645ad">km</span></a> јужно од <a href="http://null/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд"><span style="color: #0645ad">Београда</span></a>. Представља северни крај шумадијске греде, која се од <a href="http://null/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" title="Рудник (планина)"><span style="color: #0645ad">Рудника</span></a> провлачи кроз ниску <a href="http://null/wiki/%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шумадија"><span style="color: #0645ad">Шумадију</span></a> и представља развође између сливова <a href="http://null/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Сава (река)"><span style="color: #0645ad">Саве</span></a> и <a href="http://null/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав"><span style="color: #0645ad">Дунава</span></a><sup class="reference" id="ref-FNRJ_0-1"><a href="#note-FNRJ-0"><span style="font-size: x-small"><span style="color: #0645ad"><span></span></span></span></a></sup>. Висока је 511<a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/M" title="M"><span style="color: #0645ad">m</span></a> и уздиже се око 200m изнад околног таласастог терена. Минерал <a href="http://null/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82" title="Авалит"><span style="color: #0645ad">авалит</span></a> добио је име по Авали на којој је пронађен.</p><p>Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.<sup class="reference" id="ref-1"><a href="#note-1"><span style="font-size: x-small"><span style="color: #0645ad"><span></span></span></span></a></sup></p><p>На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном <a class="mw-redirect" href="http://null/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80" title="Бор"><span style="color: #0645ad">боровом</span></a> шумом<sup><span style="color: #0645ad"><span style="font-size: x-small">.</span></span></sup> Једно је од омиљених излетишта Београђана</p>
http://ajron2010.blog.rs/blog/ajron2010/generalna/2011/12/19/avala
, 19 2011 20:12:17 +0100