Ona se budi
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica
<p>Izmisli svoj svet.<br />
Jesi?<br />
Sad budi srećan u njemu.</p>
Neposlušne misli<p>Kako da se skoncentrišem na učenje, ako mi je ON non-stop u mislima?!</p><p>Pomirila sam se sa time da me verovatno nikad nije smatrao najboljom drugaricom (iako je tako govorio), da me nije voleo kao što je govorio, da ga je briga za mene i sve to... ali se ne mogu pomiriti sa time da još uvek mislim na njega!!!</p><p>Ne zaslužuje to. Ne od mene. A eto!</p><p>Kako to da izaberemo povrediti osobe koje su nas volele radi nekoga ko...</p><p>Ne žalim... Ne žalim zbog ničega što sam uradila.</p><p>Sledila sam srce - slomio ga je.</p><p>Samo se nadam da čekanje da se zacele rane neće biti previše dugo.</p><p>Već mi je dosta svega. </p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/03/19/neposlusne-misli
, 19 2012 00:37:54 +0100Tren inspiracije<div>Kroz svaku pesmu izmiče,</div><div>Kroz oči proleti,</div><div>Na tren zastane</div><div>Pa poletim.</div><div>I setim se, setim se zagrljaja</div><div>i onog dana...</div><div>U svakoj pesmi kliče</div><div>pogled prazan i pust,</div><div>pupoljak našeg sveta bledi od čekanja...</div><div>I setim se nepomičnog stajanja.</div><div>I suza,</div><div>gorkog plakanja.</div><div> </div><div>Vreme.</div><div>Vreme odneće te!</div><div>Vreme.</div><div>Vreme odnosi te.</div><div> </div><div>Srce, ipak...</div><div>Ono</div><div>Čuva</div><div>I ne pušta te. </div>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/03/17/tren-ispiracije
, 17 2012 01:03:16 +0100Noć sa muzikom<p>Vratile su se uspomene.</p><p>Neko vreme nisu bile prisutne... ali opet su tu.</p><p>I šta ću drugo nego da tugu utopim u muzici... </p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/02/26/noc-sa-muzikom
, 26 2012 00:17:55 +0100Poslednja pesma o tebi...<p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/UQ07rgNp3Xg" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/UQ07rgNp3Xg" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p>I uvek svečano obećam, a znam da lažem u sebi...</p><p> </p><p>Bićeš samnom pa makar to bilo i sa pedeset godina? Szív, znaš li koliko mi godina patnje preostaje do tad? Ne uspevam da te izbrišem iz sećanja... Sećanja i ne bi bila toliki problem, ali ja ne uspevam da te izbrišem iz srca, ili barem zaledim...</p><p>Ne uspevam, nikako.</p><p>Prestala sam da pišem poeziju, zbog tebe. Ti, moja inspiracija, počeo si da me ubijaš... Sateravao si me u mrak. Plašila sam se, i još uvek se plašim da otuda nema povratka. Ima li povratka od tvoje ljubavi? Ima li?</p><p>Zar je istina da se samo jednom ljubi, kako kaže Čorba?</p><p>Meni sve nagoveštava da jeste.</p><p>Još pamtim trenutak kada sam te prvi put ugledala. Svaki moj korak... Tvoje namigivanje i osmeh. Szív, od tada... od tog jednog trenutka, nekoliko sekundi... od tog trenutka ja pripadam tebi.</p><p>Sve godine koje su prošle od tad... Svi ti meseci, meseci kada sam se radovala što sam u školi, a ne na raspustu... mogla sam te viđati svakodnevno.</p><p>Szív, nedostaješ mi.</p><p>Nedostaje mi da me neko zove na onakav način, na koji si samo ti znao.</p><p>Želim da te zagrlim... kao dete.</p><p>Želim da zaspim u tvom zagrljaju. Nikad pre nisam, a tako sam želela. Ti i ja - jedno pored drugog, prituljeni... gledamo zvezde padalice... August je tad bio..?</p><p>Bićeš samnom pa makar to bilo i sa pedeset godina? Zašto si mi to rekao? Sada imam nadu, imam tračak svetlosti.</p><p>Naša priča neće biti pričica, već roman?.. Zašto si me slagao?</p><p>Dođe mi da zaplačem, tako pošteno, zbog tebe, posle toliko vremena.</p><p>Ti si moj(e) Szív... Szívem.</p><p> </p><p>Ne volim januar, još manje ponoć Nove godine... Ne volim.</p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/02/05/poslednja-pesma-o-tebi...
, 05 2012 15:53:46 +0100Plava kapa<p>Ponovo se vraćam godinu dana unazad.</p><p>Moja plava kapa ima neku snagu da pokrene uspomene i sećanja, i osećanja.</p><p>Otkud običnoj kapi ta snaga? Ta moć?</p><p>Ti si joj to podario.</p><p>Ti si je učinio magičnom, tvoje reči...</p><p>I opet slušam muziku koju inače ne bih pustila - jer je to nežna, osećajna i... muzika koja budi osećanja ljubavi, čak i patnje.</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/gRY3VFTmOGA" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/gRY3VFTmOGA" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p>Slušam samo zbog toga što si mi je ti poslao. Ti...</p><p> </p><p>I ja ne mogu, sve i da hoću zaboraviti tvoje plave oči.</p><p>Još .. .....</p><p>Szív... </p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/02/05/plava-kapa
, 05 2012 15:42:09 +0100Uporno ne mislim na to<p>Nisam mislila na to.</p><p>Nisam mislila na tebe.</p><p>Nisam mislila na sve okolnosti, rasplete, zaplete, pa opet rasplete, zapete, tačke, znakove pitanja... Nisam, izbrisala sam iz sebe svaku sitnicu koja me je na neki način podsećala na tebe.</p><p>Prestala sam da te sanjam.</p><p>Do pre nekog vremena sam te sanjala, možda čak i svake noći, ponekad se i ne bih mogla setiti određenog sna, ali sam bila sigurna da si ti u njemu bio glavni akter - osećala sam to. Pronašla sam rešenje i za to, jednostavno ignorišem svaku misao o tebi.</p><p>Postaju sve manje uporne (misli), može se primetiti.</p><p>Radujem se tome, veoma.</p><p>Eh sad, zašto se radujem? Zaboraviću te - lepo, zaista lepo, opuštajuće za moje misli, a i život. Neću više da tugujem, možda te se setim samo kada prođem pored naše klupe... Možda ni tad, ko zna šta život donosi...</p><p>Ko to može znati...</p><p>Eh..</p><p>Nisam mislila na to, na tebe, na sve...</p><p>Nisam to želela, svim srcem se opirem tome, da premotavam slike, film u glavi, da čitam stare poruke i pisma, da se setim tvojih očiju i tvog blebetanja - neprekidnog. To mi je najdraže, znaš? Jer pored tvog blebetanja i ja počnem da blebećem, a to ne činim često, ne mogu to sa svim osobama. Sa drugima sam previše ozbiljna, sa tobom je sve drugačije. Ne kažem da je lepo, ali jeste drugačije, onako kako ja zamišljam pravu sebe, onu koja želi napolje. Ti si me upoznao sa njom.</p><p>I onda je srce zalupalo, onako svo sleđeno. Steglo se, možda je htelo da iskoči kroz prozor automobila, možda je htelo da nestane, da ne ostane ništa od njega, da povrati svoj teško i dugo građeni zid koji je srušila jedna pesma, jedna od toliko puno pesama... Kao da je radio znao.</p><p>Negde u ovom vremenu prošle godine, napisao si mi tekst pesme:</p><p><em>Da Bog da stane cijeli svijet</em></p><p><em>stane bar na tren</em></p><p><em>da se opet tebi vratim</em></p><p><em>da me zagrliš k'o dijete</em></p><p><em>pa nek glavom platim. </em></p><p>Čini mi se da si napisao i da inače ne slušaš takvu muziku, ali da te ova podseća na mene i da nisi mogao odoleti a da mi ne napišeš... Možda sam ja nešto dodala u mislima, ipak je to bilo pre dosta vremena, ali znam da...</p><p>Ne slušam je ni ja, a eto, sad mi je puštena.</p><p>Ne volim ovakve spore stvari.</p><p>Ne želim da mislim na to...</p><p>Da li te neka pesma podseti na mene? Ili si me izbrisao iz sećanja? Da li je moguće izbrisati toliko dugo prijateljstvo... Zar jeste?</p><p> </p><p>Boli me. Ignorišem...</p><p>Veoma.</p><p>Koliko vremena je potrebno? Obavijam se svojim štitom, stavljam svoju masku na srce.</p><p>Nadam se zaboravu.</p><p> </p><p>Ali znam - setićeš se mene kad budem spremna krenuti dalje, i opet će sve početi, kao i uvek...</p><p> </p><p>Završila se pesma.</p><p>Neću je pustiti ponovo.</p><p>Zaboravljam šta je bilo prethodnih sati.</p><p>Uporno ne mislim na to... </p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/01/30/uporno-ne-mislim-na-to
, 30 2012 13:49:17 +0100Krug koji se uvek vrti<p>"Prvi dani januara su mi doneli mnogo boli" - tako si beše napisao pre godinu dana.</p><p>Verujem da jesu. I kako su meseci prolazili, sve smo se više udaljavali - radi sigurnosti, valjda... Ipak sam ja živela u svojoj staklenoj kućici sa dečkom koji mi pruža sigurnost. I ipak je bilo kasno kad sam odlučila da sigurnost slomim na komadiće zbog ljubavi koju sam osećala prema Tebi.</p><p>Zar za ljubav može biti kasno?</p><p>Prvi dani januara mi donose mnogo boli. Donose mi sećanja na Tebe - to je i više nego dovoljno. I dalje Te volim, prijatelju. Kao one noći dok smo ležali pod vedrim nebom. Kao one noći ispunjene ljubavlju.</p><p>Živim život ispunjen <em>Anestezijom</em>, i čekam da me neko probudi. Čekam... ali se nadam da ćeš to biti upravo Ti. Jer nada umire poslednja, zar ne?</p><p>Na koji način si ti pobegao od osećanja? </p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/01/02/krug-koji-se-uvek-vrti
, 02 2012 13:33:27 +0100Nova godina - novi početak?<p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Pitanje koje me šamara od sinoć: da li vredi?</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Da li vredi držati se za nešto što ne postoji? Da li vredi spasavati ono što je već iščezlo, ono uništeno?</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Znam da ne vredi, al' ja to i dalje radim... Zbog čega?</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Uporno se držim za našu ljubav. Našu? Ironija...</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">U tebi je ona zamenjena sa drugom ljubavlju. U meni se gubi, bledi...</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Al' još uvek je tu.</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Nikad mi nisi rekao ZAUVEK. Hvala Ti na tome, jer ljubav nikad ne bi trebala postati navika.</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Nikad mi nisi rekao VOLIM TE u oči, čini mi se. Nisu bile potrebne reči, jer smo bili povezani srcima i osećali smo to.</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Znam da je to bila istina.</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Kako samo jedna noć, desetak minuta može uticati na dalji tok života...</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Želim da zaledim ove osećaje, da budu mirni. Da postoje, ali da me ne napadaju. Želim da vratim naše prijateljstvo, ono pravo u koje se nije uplitala LJUBAV.</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Da li je ovo sve samo san, nedostižan?</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Zašto mislim da te ne volim, a kad pišem nikako da te prebolim?</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva">Hoće li ovo biti još jedna godina u kojoj sve stoji?</span></p><p style="text-align: left"><span style="font-size: x-small; font-family: verdana, geneva"><em>Umor je duboko u meni... </em></span></p>
http://sanjasuncica.blog.rs/blog/sanjasuncica/on/2012/01/01/novipocetak
, 01 2012 12:41:57 +0100