Put od vrha do dna i nazad ...
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79
Beograd javlja ... Gledam te i neprepoznajem ... ja poznajem jednog dobronamernog, vedrog coveka punog lepih reci i misli... ja znam coveka kome nista nije tesko ... poznajem tu radost u ocima.. i kada na usnama nema osmeha u ocima ga ima... Gde je taj covek tata ?? Gde si ga sakrio ? Kako da ga nadjem, kazi mi !!! Kada pogledam te oci vidim prazninu, osmeha nema, pokreti usporeni, mnooogo usporeni ... Hej gde je onaj covek ?? Pa gde je osmeh ? Kojim putem radost ode ? Reci mi da ga zajedno trazimo. Znam ja da su godinice dosle , redjale se i sada ih ima puno... ali znam i da nisu samo one, nisu tata... boli me kada te pogledam a znam da onog coveka vise nikada necu videti ... Znam da je dusa tvoja ista, u nju se uzdam... Znas... i meni dodjose neke godine kada je doslo vreme a i pravi muskarac sa kim sam zapocela zivot i znam da ti to razumes i podrzavas ali isto tako znam da se tvoja radost ugasila mojim odlaskom... Volim te tata, mnogo te volim... Ponekad bih ono sto radis ti uraila sama samo zato sto ne mogu da gledam koliko ti vremena treba i za najjednostavine stvari ... Mnogo me boli sve tajo moj... Zivot me je odveo u drugi grad.. Mislis da mi je drago ? Ne nije..koliko god se trudila nije.. moj je Beograd i zato tezim da sam sto cesce ovde ... Maminim odlaskom izgubismo mnogo ali ti tajo njenim odlaskom sa ovog sveta i mojim odlaskom u drugi grad izgubi sebe ... Zao mi je ... Kako da ti pomognem ? Kazi mi kako ??? Boricu se za tebe , beskrajno te volim .. Ne dam te !!!
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2014/02/10/beograd-javlja-...
, 10 2014 21:47:43 +0100Savršenstvo ...<p> Rećiću vam kad se pogled moj menja i kada srce zadrhti, opisaću vam tren kada reči zastanu u grlu a suze naviru ... </p><p> Pre par godina bila sam na jednom koncertu... sjajan, neverovatan koncert ... Savršene pesme, savršen osećaj i energija, savršeno biće TODOR TOŠE PROESKI !!! </p><p> Tri sata savršenstva, glasa koji opija ... Sećam se , što bi ljudi rekli, kao da je juče bilo, a eto, uskoro će 5 godina od koncerta .. Na samom kraju , kada se beogradska arena već praznila rekla sam " Ovo mi je bio poklon života!" i bio je, hvala Bogu na tome ! </p><p> Ne, neću ovde kukati, ne želim od ovog pisanja da napravim tužnu priču jer .. ima život neke svoje tokove, neke svoje zakone ... romane čitave ... ne mogu ja to da menjam, ali mogu da ga volim kao onda, kao one večeri.. Mnogi, tek nakon njegovog odlaska su shvatili ko je on i naprasno počeli da ga vole, kao da je to moda, po principu "ako svi 'ajde onda i ja "... </p><p> Da smo izgubili, izgubili smo... a da smo blagosloveni samom činjenicom da smo deo njegovog vremena - jesmo ! Ja sam presrećna što sam i pre znala ko je , šta je i kakav je TODOR TOŠE PROESKI .. </p><p> U pozadini se čuju njegove pesme .. opijajući zvuk savršenstva i nestvarne lepote me opija ... reči ostaju zabeležene ovde a ljubav večno u srcu da tu zauvek ostane ... </p><p> HVALA ZA SVAKU PESMU , STIH, OSMEH, HVALA ZA SVAKU UMIRUJUĆU REČ I BLAŽEN POGLED, HVALA ŠTO SI BIO TU TOŠE... </p>
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2012/01/22/savrsenstvo-...
, 22 2012 22:20:59 +0100Povratak devetesetih ...<p> Sećate se 90-ih ...? </p><p> Sećate li se kada su plate i penzije bile po marku ili dve (u najboljem slučaju) ... ?</p><p>Krenete sa posla i morate da potrošite sve odmah jer uskoro to malo što imate neće vrediti ni malo ... Redovi ispred samoposluga, a unutra prazni rafovi... promaja duva, nema ničega ... Ko je tada morao kod lekara teško njemu, pričali su mi da su igle otkuvavali, nije se imalo ... Inflacija, rat, embargo ...</p><p> A šta reći o današnjem vremenu ... Je li bolje ?? E pa onaj ko mora kod lekara zna ... O daaa... Kako vam zvuči rečenica: "Nemamo epruvete za vađenje krvi" ? Podseća vas na nešto ? Ovo je izgleda zemlja sa doživotnim predsednicima, i našim večitim trpljenjem, i "fenomenalnom" rečenicom : "Srbi kad su prežeiveli 90-e nije njima ovo ništa" i onda razvuku kez !!!!!!!!! Smešno nešto ? Stvarno ? Hmmm.. Neki čudan humor ... Pa naravno da će se smejati tamo neki političar jer on ima sve, njemu su otvorena sva vrata i ako mu ne daj Bože zatreba lekar , za njega postoji sve, stvori se odjednom ono što mu treba! A običan svet ? Nama ostaje da čekamo epruvete, gaze i slično jer "Nemamo" ... Sramota !!!</p>
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2012/01/17/povratak-devetesetih-...
, 17 2012 18:40:24 +0100Moja priča ...<p> Život ... kako lako i lepo zvuči a - da li je ?</p><p> Mlada, zdrava i srećna a onda ...</p><p>I danas se sećam hladnog februara devedeset i neke ... i danas se sećam tuge, bola i neverice... i danas me prožima strah ... Pitala sam se "A šta sada?" , ni jedna jedina vest nije bila ohrabrujuća, samo bombardovanje rečima koje nisam razumela, čula sam samo neke delove, samo "operacija, otvaranje grudnog koša, vađenje žlezde" ... maglovita su mi ta sećanja ... Ali znam da sam naizgled mirno slušala sve i posle odlazila daleko od svih da plačem, plačem i plačem... </p><p>I sada znam , tada sam se promenila, tada sam počela da strahujem da obraćam pažnju na sve što mi se nekada činilo potpuno nevažnim... Sećam se bola, o kako ga se dobro sećam... Kad se samo setim reči "Bravo, ti si hrabra devojčica, pa za tebe ovo nije ništa" e tada mi je dolazilo da pitama da li bi se menjali sa mnom !!! Ne bi znam, niko ne bi!!! </p><p>Godine su prolazile i nije mi bilo bolje, naprotiv ...ali sam se i tada trudila da živim normalno, dostojanstveno, ali mi baš i nije išlo ...</p><p>I kada se još jedna stvar navrzla na mene e tada sam žargonski rečeno pukla i uzela svoj život u svoje ruke ... A da, ni tada nije bio kraj... desio se gubitak najdraže osobe , moje majke ...O tome vam neću pisati ja, o tome piše život, on jednostavno ima svoj početak i kraj. Danas mogu, znam i hoću da živim normalno ! Pitaj me šta je hrabrost, šta je borba ... ja sam to prijatelju ! Da, baš ja, ta malena, krhka devojka , da to sam ja !!! Možeš da se kriješ od života ali ne i da se sakriješ ! Izađi izbori se za sebe, za svoj mir i sreću ... Ne znam koliko suza je lilo mojim obrazima, ne znam i nije ni važno više, u tom trenutku su značile. Bivalo mi je lakše, i zato i ti koji ovo čitaš plači kada god osetiš potrebu , veruj pomaže ! Nećeš rešiti probleme ali učinićeš nešto za sebe ! Ne rađamo se sa uputstvima "kako do srećnog života" ali naučimo da se borimo, ja bar jesam ! Danas, nakon 14 godina borbe, bola, straha i uspeha mogu mirne savesti da se pogledam u ogledalo i kažem - BRAVO, USPELA SI ! Nije bitka završena .. ali ja municije još imam, imam hrabrosti da se suočim sa svime što boli ... sve je to život i vredi ! Puno vredi !!!</p>
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2012/01/15/moja-prica-...
, 15 2012 01:56:41 +0100Tiha je noć ...<p> Tiha je noć nad Beogradom, svet odavno spava ali moje misli nemirno stoje u redu da budu zabeležene ... </p><p>Slušam ovih dana ljude kako se žale, neki na nemaštinu, neki na ljubav, neki na bolest, sve u svemu čoveka bez problema nema... Dobro, to mu nekako dođe normalno, ali postavljam sebi pitanje - zašto ljudi imaju potrebu da se žale i zašto uvek ali uvek stoji rečenica "Sve samo ružne stvari, pa hoću li čuti nešto lepo? " Hoćeš prijatelju ! Hoćeš ako otvoriš um i srce i za neka druga osećanja osim tuge ... Ne, neću da kažem da treba skrivati ono loše ali kada se iskukamo, zašto da ponavljamo ? Rečeno je, idemo dalje... Kako je moguće da se ljudi baš uvek pitaju zašto im se dogodilo nešto loše a ne čujemo da se pitaju "Zašto sam srećan/a?" ; "Zašto imam tako divne prijatelje?" ... To se izgleda podrazumeva ili je manje važno.. Pa ne bih rekla. Svi traže sreću, svi žele da žive bolje, opuštenije ali kako kada ništa što je dobro nije dovoljno dobro a i mrvica lošeg je katastrofa? Zar vam je neko rekao da ćete kroz život proći glatko, bez i jednog kamička na putu ? Čisto sumnjam... Kao što reče neko pametan - život ne dolazi sa mašnom, ali je poklon! Treba ga prihvatiti baš takvog kakav jeste, sa svim svojim iznenađenjima, jer ona nisu uvek loša !I ne kaže se uzalud da svako loše ima dobro... Negde gore napravljena je ravnoteža zato, ne odustajte kod prve prepreke, jer to je najlakše! A ko odustaje ? Samo kukavice ! Potrudimo se da to ne budemo... </p><p>Tiha noć se polako pretvara u jutro... a i moje misli su zabeležene.. mirno carstvo snova me čeka ... Lepo spavajte mili moji .. :)</p>
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2012/01/09/tiha-je-noc-...
, 09 2012 02:34:30 +0100Božić ...<p> Miro Božiji, Hristos se rodi !!!</p><p> U srcu neka vam zavlada ljubav a u duši mir ... Živi ,zdravi, srećni i voljeni bili !!! </p>
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2012/01/06/bozic-...
, 06 2012 23:47:52 +0100Hrabra ... Želite li da znate kako izgleda stalna borba sa nečim što vas ugrožava "nevidljivo", nešto što je uvek tu negde, nešto čemu ne treba davati preteran značaj ali ipak je prisutno i boli ... Mnogi od nas doživeli su i doživljavaju napade panike, neki danima, mesecima, godinama a i ne znaju sa čim se bore. Žalosno je što je mnoge stid da o tome govore. Imati svog psihijatra ovde je sramota što je ogromna greška .. Zbog takvih ljudi i takve okoline ja ovo danas pišem u nadi da će pročitati bar neko ko se suočio sa napadima panike ili poznaje nekoga sa tim problemom ... Davno je bilo, pre par godina kada sam prvi put spoznala taj osećaj i odmah sam znala šta je u pitanju, možda slučajno , možda ne, tek.. setila sam se članka iz novina koji sam davno čitala o panici a i agorafobiji (strah od samostalnog izlaženja, boravka na otvorenom) . Ja nisam išla zaobilaznim putem kao mnogi moji sapatnici, nisam išla kod kardiologa i ostalih, ja sam direktno otišla kod psihijatra. Nije bilo lako pronaći osobu koja mi može pomoći, ne zato što je moj slučaj bio težak već zbog toga što nisu svi upućeni kako pomoći osobama koji imaju problem poput mog. Ali desilo se i to, pronašla sam lekara koji je konačno mogao da mi objasni šta je to, i kako se može protiv toga ... Zamislite osećaj da posle 2 godine ponovo možete potpuno sami da šetate ulicama, osećaj kao da ponovo učite da hodate ... borba, stalna borba i pobeda ! O daaa ... Pobeda nad samom sobom ... Teško jeste, neka vas niko ne laže ali poenta nije da se potpuno izlečite jer svoj mentalni sklop ne možete da menjate ali možete da se prilagodite, da naučite da živite sa panikom i kada se desi da je ne doživljavate kao kraj sveta jer mnogo je još koraka pred vama.. Ja sam imala tu priliku i zadovoljsto da pomažem ljudima, da pričam psihijatrima kako da pomognu pacijentima, zato i sada ovde ovo pišem , da vama ili nekome koga znate pomognem - suo
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2012/01/05/hrabra-...
, 05 2012 15:14:26 +0100ČestitamoUkoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://emotivna79.blog.rs/blog/emotivna79/generalna/2011/12/25/cestitamo2
, 25 2011 21:24:29 +0100