psi

psi http://sanchymicy.blog.rs/blog/sanchymicy sanchymicy 2026-06-18T11:31:08Z macke http://sanchymicy.blog.rs/blog/sanchymicy/generalna/2011/12/26/macke Домаћа мачка названа је Felis catus по <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Карл фон Лине">Линеовој</a> номенклатури из 1758. године. Јохан Кристијан Данијел фон Шребер (Johann Christian Daniel von Schreber) назвао је дивљу мачку Felis silvestris 1775. године. Домаћа мачка се данас сматра подврстом дивље мачке: по стриктном правилу Интернационалног кода номенклатуре животиња име врсте би требало да буде F. catus пошто га је Лине први употребио. Међутим, у пракси готово сви биолози користе F. silvestris за дивље врсте, а F. catus само за домаћу мачку.По мишљењу 2027 (објављеном у тому 60, део 1, Bulletin of Zoological Nomenclature, 31. марта 2003. године)<a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0#note-4">[5]</a> Интернационалне комисије за номенклатуру животиња "дозвољена је употреба 17 различитих имена заснованих на дивљим врстама, која су настала пре или истовремено са онима заснованим на домаћим врстама", сврставајући F. silvestris у дивљу мачку, а F. silvestris catus за њену домаћу подврсту (F. catus је још увек важећи назив, уколико се домаћи облик рачуна као посебна <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Врста">врста</a>)Раширено веровање каже да се мачка увек дочека на ноге; то се углавном и дешава, али не увек. Током пада, мачка рефлексно окреће своје тело и исправља се користећи свој високо развијени осећај за <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81&action=edit&redlink=1" title="Баланс (чланак још није написан)">баланс</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" title="Еластичност (чланак још није написан)">еластичност</a>. Ово је познато под називом мачји "исправљајући <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81&action=edit&redlink=1" title="Рефлекс (чланак још није написан)">рефлекс</a>". Она се увек исправља у истом правцу, уколико за то има времена током пада. Поједине врсте које немају <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF" title="Реп">реп</a> су изузетак, зато што мачка користи реп за балансирање током пада.Мачке су, као и пси, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Дигитигради (чланак још није написан)">дигитигради</a>: ходају директно се ослањајући на прсте, док <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Kosti" title="Kosti">кости</a> њихових <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Шапа (чланак још није написан)">шапа</a> чине мањи део видљивог дела ноге. Мачке су способне за веома прецизан ход, јер као и све <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Feline" title="Feline">feline</a> директно осећају да је место на коме се налази предња шапа директно подударно са местом задње шапе, што смањује шумове и видљиве трагове. Ово такође омогућава сигуран корак по неравним подлогама.Попут многих предатора, мачке имају увлачљиве <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B5" title="Канџе">канџе</a>. Ово је у ствари погрешан назив, јер у свом нормалном, опуштеном положају, мачке држе своје канџе обавијене кожом и крзном око ножних прстију. Ово раде како би им канџе увек биле оштре, тако што се тиме спречава њихово хабање при контакту са тлом. Мачке могу да избаце канџе на различиту дужину, у зависности од тога да ли лове, да ли се бране, пењу итд. По вољи могу да избацују канџе на само једној или више шапа. Такође, мачке избацују канџе и када ходају по меканим површинама (кревету, тепиху итд.) или када их човек држи, обично када су њихове предње шапе у близини човекових <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Рамена (чланак још није написан)">рамена</a>.<img src="http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSQp0szW9myt6vLG7-vgrXruwqnLMuG9jWjnUhHRNuLwsF0sCwtTfO6BcwE" border="0" width="259" height="194" /><img src="http://novitalas.com/wp-content/uploads/2011/06/macke.jpg" border="0" width="470" height="313" />  Generalna 2011-12-26T09:50:03Z sanchymicy psi http://sanchymicy.blog.rs/blog/sanchymicy/generalna/2011/12/26/psi Пси, као и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Човек">људи</a>, су високо друштвена бића и ова сличност их је временом зближила. Ова сличност је омогућила псима јединствену позицију у животу човјека. Лојалност и посвећеност коју пси демонстрирају као дио њиховог природног инстинкта унутар <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%80" title="Чопор">чопора</a>, приближно одражава људску идеју о љубави, због чега их многи власници сматрају као пуноправне чланове породице. Исто тако, пси изгледа да виде своје власнике као чланове свог чопора, правећи само неколико (а можда и не правећи) разлике између својих власника и других паса. Пси могу имати различите улоге у људском друштву и често се тренирају као <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%81" title="Радни пас">радни пси</a>. Данас је можда најважнија улога пса као сапутника и пријатеља. Пси су живјели и радили са људима на много начина, па су због тога и заслужили титулу &bdquo;човековог најбољег пријатеља". Са друге стране, неке културе сматрају псе веома прљавим животињама, док их поједине употребљавају и за исхрану. <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/67/Dalmatiner_3.jpg" border="0" width="501" height="375" /><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/CQzUsTFqtW0" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CQzUsTFqtW0" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> <h2 style="background-image: none; font-weight: normal; margin: 0px 0px 0.6em; overflow: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom: 1px solid #aaaaaa; width: auto; font-size: 19px; font-family: sans-serif; line-height: 19px"> </h2> Generalna 2011-12-26T09:46:04Z sanchymicy slonovi http://sanchymicy.blog.rs/blog/sanchymicy/generalna/2011/12/26/psi2 Слонови (Elephantidae) (од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">лат.</a> elefantus) су породица <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Виши сисари (чланак још није написан)">виших сисара</a>. Сви су, без изузетака, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" title="Биљождери (чланак још није написан)">биљождери</a> и хране се пре свега <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Трава">травама</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82" title="Лист">лишћем</a>, али у случају недостатка те хране, једу и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%28%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%29&action=edit&redlink=1" title="Грана (ботаника) (чланак још није написан)">грање</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BC%D1%99%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Грмље (чланак још није написан)">грмље</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Кора">кору</a> и сличну храну. Слонови су највећи копнени <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Сисари">сисари</a> који данас живе на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0" title="Земља">земљи</a>. Код рођења, младунче може бити тешко и до 100 <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Kg" title="Kg">kg</a>. Висина слона је до 7m (са сурлом). Само у сурли, слон има више од 40.000 мишића. Скотност слонице траје 20 до 22 месеци и најдужа је од свих копнених сисара. Могу живети до 70 година. Највећи слон је убијен <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1974" title="1974">1974</a>. у јужној <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Ангола">Анголи</a> и био је тежак 12.240 <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Kg" title="Kg">kg</a>. Слон је једина животиња која има четири колена. Generalna 2011-12-26T09:41:15Z sanchymicy