bojana.mijau

Life style

bojanamijau — Thu, 10 Jan 2013 13:29:04 +0100

Da li je moguće da je prošlo godinu dana? Nisam mogla da verujem da je prošlo godinu dana od kad sam bila beskrajno srećna. Hip hop je moja prva i jedina ljubav. Još uvek je u mom srcu. Možda ima godina dana od kako više ne treniram,ali to ne znači da ne igram. Hip hop nije samo trening, to je način života, ono što osetiš dok igraš, onaj osećaj kada ti je srce puno jer si na sceni. Moja scena sada je moja soba. Samo pustim muziku i pustim da teče kroz mene. Da li je stvarno moguće prestati voleti nešto što si nekada voleo?

Him

bojanamijau — Wed, 09 Jan 2013 15:15:01 +0100

Savrsenstvo. Bio je visok,jako visok. Rekla bih negde oko 190. Osisan na kratko, sa lepim smedjim ocima. Pomalo je pustao bradu, savrseno mu je stajala. Uvek je bio savrseno sredjen,nisam mogla da nadjem ni jednu jedinu zamerku. Nosio je neke fensi starke, skupe farmerke i neki dzemper. Preko je imao crni kaput. On je osoba koja ne moze da ti ne zapadne za oko. Jednostavno ima nesto u njemu sto te tera da se okrenes kada prodjes pored njega na ulici. A kada sam ga upoznala, cinio mi se jos savrseniji,ako je to moguce. Trudio se da me nasmeje, dzentlmentski je platio pice, otvorio vrata kafica, sve onako kako treba. Imao je samo jedan problem, bio je neuhvatljiv.

Moje misli lutaju

bojanamijau — Wed, 09 Jan 2013 14:46:08 +0100

Kako? Kako uvek savrseno uzasan tajming? Svaki dan dan mislim da prolazi, da nestaje i sve se vrati samo jednom njegovom recju. E pa ne moze tako. To je losa igra, ko se zaljubi prvi, taj gubi. Mozda sam ja izgubila,ali sam bar naucila nesto. Vazno je igrati. Haha tako pricaju oni koji gube. I posle svega nisam sigurna ni da sam plakala niti da sam dno dotakla. I citam sta pisem i pomislim kako je nepovezano,bas kao i moje misli. Ne znam koga zelim i sta zelim. Taman kada sam mislila da sam sigurna da je novo uvek bolje, paf, nesto me vrati u proslost. I samo cujem, Bojana,daj sansu novom liku. Pa tako je i bilo.

sad te se samo retko setim

bojanamijau — Mon, 07 Jan 2013 16:43:44 +0100

Evo,prošlo je više od mesec dana. Lakše je,kako vreme prolazi. Dolaze novi ljudi, nova lica. Niko ga nije zamenio, niko i neće. Povremeno mi kroz glavu prolaze mesta na kojima smo sedeli, osećaj kada me poljubi,kada me jako zagrli, osećaj kada mi kaže da me neće ostaviti samu, osećaj kada ga vidim nasmejanog. Nije ljubav ta koja je loša,ljubav je nešto najlepše što može da se desi. Ružno je ono što ostaje iza nje. Uvek će biti u mom srcu, ma koliko vremena prošlo,ali nije više prioritet.

Život ide dalje,život brzo prolazi

bojanamijau — Tue, 20 Nov 2012 10:28:03 +0100

Svaki delić mene lomio se svakom sekundom sve više. Glava mi je pucala,suze lile niz lice, a oči su mi već bile polu zatvorene od umora. Sve je bilo kroz neki polu san.,više nisam sigurna šta se tačno dogodilo. Možda je ovako bolje. Sve je izašlo na videlo. Svaka njegova reč potapala me kao nekakav probušeni čamac. Tonula sam sve dublje u sebe, lomila se i pokušavala,trudila se i mučila.. nije više bilo izlaza. Nije više postojala mogućnost da se vrati vreme,da se isprave greške.. Postojalo je nešto između nas,sigurna sam da jeste. Uvek je znao šta da kaže,znao me je jako dobro. Znao je kako reagujem na bilo šta. Znao je šta me nervira. Znao je svaki delič mene,i koristio je to. Ostala je samo bol. Šupljina. Uspomene.

Kad ti najvise bude potrebna,ostvaice te

bojanamijau — Fri, 29 Jun 2012 17:01:40 +0200

Da li je stvarno moguce preboleti nekoga zauvek? Da li je moguce pogledati osobu koja ti je nekad znacila i ne osetiti nista? Kada vam se pogledi susretnu,da li je stvarno moguce da ti kroz glavu ne prodju sva lepa secanja? Ne,nije moguce. Nije moguce ni zaboraviti nekog ko ti je znacio,samo se nekako naviknemo da ga nema. A onda kada ga slucajno vidimo u prolazu, pomislimo sta je sve mogo da bude,sta smo sve propustili.. Kad verujes drugima,ni u jednom trenutku ne pomislis kako se on oseca. Kasno se setis da mu nije svejedno,kasno razmisljas o svemu. Ali bez obzira na istinu,ljudi uvek vide ono sto zele. Znas da te ne voli,ali se i dalje nadas,svaki njegov postupak pokusavas da opravdas. Cuvaj ono sto imas,i jedno znaj,ne mozes da izgubis ono sto nikad nisi imao.

Stay positive

bojanamijau — Thu, 10 May 2012 11:25:28 +0200

Budim se,i glava me boli na samu pomisao na sve sto se desilo juce. Uzimam telefon,jedna poruka. Od Djordja. Poslao mi je srce,zasto? Pridizem se iz kreveta. A onda,fak,nemam kredita. Ostavljam telefon i ponovo zabijem glavu u jastuk. Djordje je nekad bio moj najbolji drug i onda smo se posvadjali pre nekih dve nedelje. Uopste ne pricamo od tad. Ustvari pricali smo pre neki dan na telefon al u skoli nista. Svidjao mi se do nedavno,al ne ono da sam bila zaljubljana,da ludim kad me pogleda ali.. mogla sam da nas zamislim zajedno. Ali tu je bila Jana,moja najbolja drugarica kojoj se on svidja vec dve godine. I morala sam da joj priznam da mi se svidja,htela sam da budem iskrena. I zamolila sam je da ne kaze nikom. Ali rekla je par njih i objavila je cak i na formspringu. Ma daj,najbolja drugarica? Sjajno. A onda mi opet kroz glavu prolazi slika jucerasnjeg dana. Pokusala sam da pricam s njom i ona se pred njim izdrala na mene kako je sa nama gotovo. Odjurila sam glavom bez obzira, i jedna suza mi je krenula niz lice.

'Jesi li dobro?' upitao me je neko.

Brzo sam obrisala suzu i s osmehom se okrenula. To je bila Mila,devojka iz mog odeljenja sa kojom sedim. Ona je skroz okej. 'Dobro sam',odgovorila sam.

Pocinje cas. Oko mene svi pricaju i smeju se,a ja se osecam toliko usamljeno. Sta nije uredu sa mnom? Ne razumem,uopste ne razumem. Nista ne razumem. Ceo moj zivot je toliko komplikovan. Uzimam neciji telefon i brzo saljem Djurdji poruku. Djurdja je isto jedna od mojih najboljih drugarica,a ujedno i jako pozitivna osoba. Bas to mi je trebalo u tom trenutku. Zovem je. Dogovorile smo se da izadjemo.. Rekla mi je da je prijatelj onaj koji je uvek uz tebe,i nikako onaj kome je bitniji neki decko od drugarice. I tada sam odlucila da ni ja vise necu ni za kim da trckaram.

Nevermin I'll find someone like you

bojanamijau — Thu, 15 Mar 2012 10:39:39 +0100

Nikada ti to nisam rekla ali.. volela sam te. Volela sam te onako kakok nikoga pre nisam. Svaka tvoja rec mogla je da me podigne do zvezda,a isto tako mogla je da me ubije. Jos uvek to mozes. Jos uvek svaki tvoj osmeh moze da mi ulepsa dan. Jos uvek svako tvoje lose raspolozenje pogodi i mene. Cutim. Nalazim se sama u tisini. Hiljadu misli mi prolazi kroz glavu. Ti si prvi. Ti si uvek prvi. Zbog tebe spremna sam na sve. Nisam dovoljno pokazivala da mi je stalo,priznajem. Ali kako voleti nekoga kome uopste nije stalo? Kako reci nekoga da ga volis ako znas da njegov odgovor nece biti isti? Nisam htela da te izgubim. Tebe nije pogodilo sve to oko nas. Ti si brzo nasao zamenu. Ustvari nisi nasao zamenu,vratio si onoj cija sam ja zamena bila. I sam si priznao da ti nije bilo stalo do mene. Niko me nikada nije povredio kao ti. Ali i dalje mi je stalo. Otisao si zauvek. Tvojoj devojci cu samo reci 'cuvaj ga'. Ne zelim da vam stojim na putu,jer sve dok si ti srecan, i ja sam.Mislila sam da svako ima pravo na drugu sansu,ali nema. Neke greske se ocigledno nikada ne prastaju. Ja sam ta koja je napravila gresku,ali svi ih pravimo. U mom si srcu bio i ostavio trag,mnogo si mi znacio,i ti si znao to,nnervirala sam se kada shvatila sam da je gotovo. Posle ovih mojih reci shvati da te volim,trazila bih tebe opet al srce te se boji.♥

We touch, I feel a rush

bojanamijau — Tue, 24 Jan 2012 22:44:23 +0100

Taj osecaj, to ne moze da ni blizu da se opise recima. U jednom trenutku si slomenjen, a vec u drugom ti mami osmeh na lice. U svakom narednom nosi ono sto ne mozes ni da zamislis. To je zaljubljenost. On je za tebe najlepsi. On je za tebe najbolji. ON, je za tebe savrsen. Ne postoji nista sto moze da te natera da promenis misljenje. I nije istina da to prolazi vremenom. Ona prava zaljubljenost tesko prolazi. Potrebno je uloziti puno truda a potrebno je tako malo da se sve to srusi. Potrebna je samo jedna njegova lepa rec i sav trud nestaje. Odjednom se osecas kao u najlepsem snu. A onda shvatis da je sve to varka. Da te on ne zeli. Shvatis da moras da odustanes,a ipak te nesto vuce da nastavis. I onda odlucis da prekines sve to. Recices mu sta osecas i zavrsiti sa tom mukom. I taman kad skupis hrabosti nesto se desi. Nesto uspe da te izbaci iz takta. I onda se vratis na pocetak, samo se nadas da ce ti on reci da mu znacis i da je zaljubljen u tebe bar upola kao ti u njega. Ali i kada krene savrseno zavrsi se uzasno. Zavrsi se tako da pozelis da ga nikad nisi upoznala. Svaka njegova rec odnosi delc tebe. Slama te toliko da ne mozes vise da podnes taj bol. I onda se svom snagom odupires. Ali sto vise pokusavas da se odupres tome, sve se vise vraca. I svaki put te slomi. Ali idalje uporno pravis istu gresku. Svaki put kada izadjes na mesto gde je moguce da ga vidis osvrces se. Svaki dan pred spavanje pomislis na njega, osmehnes se a onda shvatis da voli drugu. Pomislis, koja srecnica, i onda vidis da ona ne ceni ono sto ima. A tek kad potpuno izgubi sve to shvatice. Naravno, to kazem ja, iz licnog iskustva, ali i oni su vec jednom napravili dosta dugu pauzu. Razlika je u tome sto je ona dobila drugu sansu, jer ju je oduvek voleo. Tuzno je kad vidim kako ona pise da je on ne voli sad kad su raskinuli i da je nikad nije voleo. To ja treba da kazem. Ali idalje kada ga pogledam u oci osetim ono isto kao i prvi put. Sve bih dala da mogu da ispravim neke greske.

Press rewind

bojanamijau — Sun, 22 Jan 2012 20:03:25 +0100

Sta bi se desilo kad bi sve stalo? Upravo jeste. Ceo svet se srusio. Moji roditelji su mi zabranili da radim ono sto najvise volim. Zabranili su mi da treniram. Hip hop je ono sto me ispunjava. Muzika je ono sa cim ja pocinjem i zavrsavam dan. 'Ne mozes da nastavis, nema razgovora o tome', bilo je poslednje sto sam cula. Otrcala sam u sobu i suze su jednostavno same krenule. Nema vise onoga sto ce na kraju dana popraviti moj dan. Ostala je samo prazna muzika. Slusam. Nista se ne desava. Nema trenera da kaze kako se ne trudimo, a opet na kraju budemo dobre. Nema vise niceg. I onda uzimam telefon. radim bilo sta da zaboravim na sve to. Ulazim na formspring. Pocetna puna glupih pitanja i nepovezanih odgovora. I onda saznajem. I oni su raskinuli. Decko koji mi se svidja je opet slobodan. A onda shvatim da mi je zao sto su raskinuli. Cak nisam ni bila srecna kad su raskinuli. Zasto? Zato sto znam da je voli idalje.. I onda razmisljam. Da li sam dosla dotle da mi je hip hop vazniji? Jesam. Jer sam znala da ce biti uvek tu. I onda nalazim snimak. Gledam sebe koliko se menjam za tako kratko vreme. Razmisljam. 'Kako brzo napredujem'',pomislih. Zvuk telefona mi prekinu misli. Drugarica. Javlja mi da su raskinuli bla bla... Da,to sam videla i sama. Ali onda pomislih, zasto? Naravno nije hteo da mi kaze,ali svakako, saznala sam.. I nije mi jasno. Zasto ga je prevarila? Ali onda shvatim.. Ni njega nema a nema ni densa. Zasto u zivotu ne postoji dugme undo? Sto bi to bilo lepo..