Shadows Of My Soul

Ne volim svitanje....

Davno je svanulo, sad ce jos malo podne a ja sam jos uvek pod utiskom prosle noci. Noci i snova u koje si se lagano usunjao i ljubio me. Ljubio usnama vrelim koje su mirisale na ceznju na ljubav na strast. osecala sam zelju koja je imala ukus tebe ukus ljubavi, ukus za jos. Bilo me je strah probuditi se, plasila me pomisao da se to vise nikada nece dogoditi, sumnja da ce to ostati samo jedan san i nista vise. Pokusavam svoje misli preokrenuti u drugom pravcu ali mi tesko polazi za rukom, jos uvek si tu u meni ni dan ne uspeva da izbrise tragove koje si ostavio u mom secanju. Osecam se usamljena, sama ostavljena od svih mada oko mene gomila ljudi prolaze. Cujem ih negde iz daleka kako pricaju kako se smeju, ali u mojoj glavi odzvanjaju samo tvoje reci tvoji uzdasi. Svesna sam cinjenice da sve ima svoj pocetak I kraj, svaki detalj naseg zivljenja ima svoje moguce I nemoguce, kao I prosla noc kao I prosli san.Ali zasto zasto ne mogu naci spokoj I mir duse a verujem, verujem svakoj tvojoj reci svakom osmehu svakom uzdahu. Zeleo si da budem jaka za tebe za nas, zeleo si da budem ovakva kakva jesam … i jesam ali zu laganu bol osecam nedostatak potpunosti.
A vreme neminovno prolazi i ja ocekujem kraj ovog dana, dolazak noci jedine moje saveznice koja mit te dovodi u snove. Jedini nacin na koji ti se mogu prisunjati u zagrljaj i sa osmehom na licu gledati te carobne oci, dodirivati te zamisljati kako mirises kako se osecas…
To su trenuci srece one potpune u kojima je svaki deo meine ispunjen toplinom tvoje prisutnosti. I zato ne volim dan, ne volim kad svice

Put duge ...

U senci mesecine krijem se od iskusenja sto mi donosi tvoja pojava. U mom secanju jos uvek je opojni ukus tvojih usana na mom telu igra tvojih prstiju . Blagi povetarac budi ceznju preplasene duse a oci, te izdajice svetle od zelje za tvojim andjeoskim licem. To lice daje mi hrabrost da preskocim svoju senku i predam se harmoniji boja zalazeceg sunca. Svesna sam tvojih skrivenih mana, mnoge su ostale u suzama preklinjajuci dan susreta. Nisi ni jednoj podario nebeske svodove i zvezda sjaj, a zasto bi meni? Zasto bih ja bial izuzetak u tvom burnom zivotu. A ipak osecam tvoj miris osecam tvoj vreli dah i znam da si u mojoj dusi, dusi koja leti tebi u susret.i pitam se doklen ce svo to sarenilo naseg susretaa trajati jer mogla bih se privici na tvoje ludosti i drazi koje mi nudis. I na kraju poleteti put duge kao ptica trazeci izgubljeni osmeh davnih dana.

Senka proslosti...

Zvao si me svojim andjelom,
pricao da me je nebo tebi poslalo.
A ipak si otisao , ostavio me.
Sa njom si otisao jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ja sam bezala od istine,skrivajuci se
u senci nekih drugih lica i zivela u snovima.
Nedostajes mi.
Probala sam naci ruku koja ce me
cvrsto drzatidusi svetlost darivati
ali ti dodiri su tako hladni.
Nocna mora na mom jastuku.
Fale mi tvoji dodiri falis mi ti.
A zvao si me svojom sanjalicom
dok si me jutrima nezno budio.
Jos uvek osecam dodir tvojih usana.
Ja skrivam se u senci proslosti.
Ti si negde daleko nasao spokoj
i mir kraj nje, jer ona je imala sve
i jos mnogo vise od toga.
A ipak cekas me na ivici beskraja,
vidim tvoj lik u srebrnom sjaju meseca.
Tvoj glas cujem u sapatu vetra,
tvoje reci dok nas smrt ne rastavi.
sada si ti moj andjeo i ja jos vuvek volim te
ljubavlju jacom od smrti.

Tvoja ljubav...

Sutra, kad mesec izgubi sjaj i nestane u tamnoj noci,
tvojom ce dusom hujati hladni vetrovi,
i tvoj pogled ce drugaciji biti, mozda ce mi tada
bodez nesigurnosti srce parati lomiti i gnjeciti,
meni to nece smetati, jer moj zivot kraj tebe postoji
i tvoja je ljubav jaca od smrti,
dajem ti dusu ....
Sada dok senke zidovima plesu, ja trzim trag
deteta u sebi da otera bol koja nastaje svaki
put kad ti nekuda krenes.
Ostaju tragovi, ostaju secanja i snaga tvoje duse
koja me prati, kroz koju mi sapuces reci carobne.
I ako mesec izgubi sjaj kroz noc ce i dalje svetlucati
nemir tvog oka.
Cujes li nemir tisine, jutro se radja.
Magicni odsjaj svetla eksplozija boja
i nada koja ne nestaje s`dolaskom novog dana.
Pokloni mi svoj svet i nek mojom dusom
haraju hladni vetrovi i pogled mi bude drugaciji
Dok gledam tvoj osmeh i cujem tvoj smeh
ja sam srecna...tvoja je ljubav kao magija...

Mozda....

I uvek kad se vratim I prosetam ulicama secanja pitam se sta se to desilo sa mnom sta se to desilo sa nama. Gde su nestali svi ti dani I obecana ljubavi koja ce vecito trajati. I dali je uopst postojala ili je bila samo moja iluzija rodjena mojom jakom zeljom okusiti slasti i zar te vrste osecanja. Znao si mi pricati I recima dotaknuti dusu, znao sis ta volim I sta osecam u svakom trenutku, mada su to bile sitnice za mnoge nebitne ali meni su znacile puno I mnogo vise od toga. I danas kada se setim svega shvatim da se sva ta lutanja galaksijom snova natalozila u meni I da oslikavaaju moju dusu. Tada su me sva ta lutanja I putevi vodili tebi, I tis i to znao. A danas sakupljam prasnjave ostatke izgubljene ljubavi I vremena koje provodim u samoci, mozda nesvesno cekajuci tvoj povratak ili neocekivani slucajni susret na nekom od mostova koji ostase neporuseni iza nas. Mozda…