U zemlji cuda

sviracu gitaru

, 17 2014 00:27:58 +0100

Neka muka me naterala da poslusam pesmu someone like you, neka muka me naterala da posle godinu i vise pisem blog. ne secam se kad je bio poslednji put i ne znam tacno zbog cega sad. Nije zbog nesrecne ljubavi, o, ne, srecna sam na tom zvezdanom polju vec skoro godinu dana. I evo sad slusam tu pesmu. Zasto, ako ne patim od slomljenog srca?ZASTO_ i Onda me natera da shvatim. Zato sto se po prvi put u zivotu,ta cuvena pesma od Adele, odnosi samo na mene. Desilo se toliko glupih sranja i slucajno se setih Adele. Oh Adele iz dana slomljenog srca. Ali sada se ne odnosi na to. Stihovi never mind ill find someone like you, sada se odnose na pronalazenje samog sebe sto bi bilo , mozda i u bukvalnom smislu obecanje kao zelja koju sam i zaboravila.Obecanje koje sam bacila u vidu elje u moreuz koji deli aziju i evropu. Da se bavim muzikom da imam mali bend ...do kraja..kraja sveta zivota stal je jednostavno da trajes kronalTo je moj smisao. To je osoba koju pronalazim kao samu sebe izgubljenu na kraju tunela. I iako sad mozda nisam normalna i i ako niko ne procita mozda ovaj tekst, toliko sam jebeno sigurna da je to moj smisao da zelim da se vratim milion puta na ovaj jedan tekst samo da bih u sledecem svakom trenutku shvatila ovo sto shvatam upravo sada.Amin

Jedan covek je napustio svet

, 18 2013 17:54:06 +0200

Danas sam osetila tu cudnu setu u vazduhu kada sam cula da je komsija preminuo. Nisam bila tuzna,jer nisam znala ni kako se komsija preziva. Ne secam se ni da li sam mu se ikad javila na ulici. Koliko je cudno to sto,pocinjemo da primecujemo neke stvari tek kada one nestanu. U ovom slucaju,dan je ispunjen secanjima ukucana ,prolaznika,i ostalih komsija na tog coveka. Svako ce se setiti bar jednog trenutka koji su podelili zajedno.

Ja nisam ni pokusavala jer ih nemam. Ali oseti se u vazduhu nesto cudno. Jedan covek je danas napustioSVET.ali bar ne fizicki, Da li to kazemoo kazemo samo za utehu jer ne mozemo da prihvatimo da nas je neko napustio zauvek,ili zato sto je stvarno tako. Da ce ta osoba ziveti onoliko koliko je se budemo secali. Onoliko koliko budemo pricali o njoj. Onoliko koliko se iskreno budemo nasmejali nekadasnjim zajednickim trenucima,i onoliko koliko kristalno jasno budemo mogli da se setimo tih nekih trenutaka.

Jedan covek danas je napustio svet. Nije se spakovao,nije se pozdravio. Zurio je na neko lepse mesto. Mnogi su ljudi danas pustili suzu,neki pred svima ,neki sami sa sobom,nadajuci se da ce pronaci neki mir.

Svakog dana se budimo ni ne razmisljajuci o ljudima oko nas. Svakog dana postoji sansa da ljudi koji su u nasem zivotima vec sledeceg nece biti tu. Onda ostaju samo ukalupljena neka secanja koja nosimo sa sobom umesto teskih kofera. Sto manje ljudi znamo manje ce nam ljudi nedostajati. Ali ,zar nije to tuzno? Ne moramo sa svima u zivotu sklapati dozivotna prijateljstva ,ali ne moramo ni spustati pogled kada prodjemo pored njih.

Jedan covek je danas napustio svet. Mozda sam bar mogla ponekad da kazem uljudno i prijatno ,,Dobar dan,,

Zvuk otkucaja tvoga srca

, 13 2013 17:45:19 +0200

I ,sta onda ustvari cini nas ,nama? Sta smo mi ustvari zajedno? Ne znam. Nekad se zapitam,da li ja zavravam smau sebe i ne smem da pogledam izvan kutije. Zapravo,kao da smo zatvoreni u nekoj obicnoj kartonskoj kutiji izlepljenoj sarenim papiricima,i nemamo i svetla ni vazduha,ni vremena za razmisljanje. Ti me cinis jacom. Jacom nego sto sam ikada bila i zbog tebe mogu da se suocim sa svakom preprekom. Cak i da se desi nesto lose,znam da ces me ti cekati posle svega. Cak i da me ovaj svet grdno izneveri i razocara ,ponekad i rasplace,znam da cu na kraju dana lezati sa tobom zagrljena u nasoj sarenoj kutiji ida vise nista nece biti vazno.

lomi

, 18 2013 15:31:02 +0200

Kada zapocnem citanje neke knjige ,nikad je ne dovrsim, Uradila sam to sa bar pedeset knjiga koje su okolo po kuci,i kad god se osvrnem ka polici,tamo su,stoje jedna do druge ,sve zapocete nijedna zavrsena. Volim da citam,i koju god knjigu da zapocnem uvek je tu neki entuzijazam oko svake nove price,ali u poslednjih ne znam ni ja koliko,verovatno godinu dana,ne mogu . Ne zelim da idem dalje. Isto je tako i sa pisanjem, Imala sam blokadu u nekom periodu. Da li je tuga najveca inspiracija? Ako je tako,razumljivo je zasto sam u prethodne dve godine pisala gotovo bez prestanka.

I sve je bilo u nekom haosu,kada iz ove perspektive pogledam. Bila sam nezrela ,verovatno jesam i sada ne znam,ali bila sam toliko mezrela da sam birala jos nezrelije i nesrecnije osobe u svom zivotu,mislim da sam to radila namerno. Da bih imala koga da okrivim za svoje ludilo. I sve je tada bio kao zvuk lomljenja posudja. Cela jedna kuhinja ,sa posudjem koje je polomljeno bilo svuda. I taj zvuk nije prestajao.

Do tog trenutka. Sve se smirilo. Lomljava je prestala. Staklo zariveno duboko svuda u meni oko mene ,zvuci ludila,sve je nestalo. Cula sam samo tisinu. Neko je pokucao,onako lagano pa sve brze. Nezne udaraljke su tipkale po mom srcu. Sve brze i brze. Bilo je nemirno,ali nemirno nezno. Nemirno nezno neocekivano cudno pomalo smesno,pomalo me je bilo sramota u pocetku ,nisam nikome htela da kazem. Ali sve je to isparilo previse brzo.

Mislim da sam tog coveka zavolela i pre nego sto sam a srela. Sa njim kao da sve prolazim po prvi put. Sa njim kao da ucim nesto za sta sam bila ubedjena da vec znam. Sa njim sam naucila da volim nekoga. Uvidela sam kako je to kada i tebe neko voli,kada ti vraca istom merom.

Po prvi put se otvaram nekome i govorim nekome stvari koje nikome do tada nisam rekla. Po prvi put sam u svom zivou rekla volim te. Pre su mi te dve reci mozda i bile u glavi ali nikada nisam smela da ih izustim jer znam da bih se osetila slabo i nebitno ,dala bih sebe celu i isparila. Ali sada kada sam ih izgovorila ,osetila sam se snaznije i slobodnije nego ikada .

Musko zenska prijateljstva

, 20 2013 09:57:34 +0200

Samo odzvanjaju iste reci. Nikad vise nece biti isto. Mozda preterujem. Mozda ne treba da se nadam jer cu kao i uvek biti povredjena. Ne zelim da preterujem u celoj ovoj prici,jer sam previse neozbiljna,brzo cemo zavrsiti sve ovo izmedju nas i onda ce situacija biti cudna jer se druzimo sa otprilike istim ljudima. I bas zato nikada nisam ni imala nista nikad ni sa jednim drugom. Uvek sam se cvrsto drzala stava,jednom drug zauvek drug. :D I onda mi se desi ovo. Ja sam kriva naravno. Niko to nije ocekivao. Pa ni ja. Ali izgleda da onaj mali covek u meni jeste. Samo se desilo,samo sam ga poljubila jedne veceri. Ni ne razmisljajuci. Misleci da je to samo jos jedna kratkotrajna afera. Ali tog trenutka je sve stalo. U meni,oko mene . Ceo svet. Sve se preokrenulo. U glavi haos. To je samo jedan poljubac na koji cemo zaboraviti, mislila sam. Ali ni o cemu drugom nisam mogla da razmisljam. A izgleda da je bilo slicno i sa njegove strane. I tako je sve i pocelo. Iako ja ipak ne zelim da pricam o tim stvarima, o vezama ,o osecanjima. Nikad nisam mogla da izgovorim naglas neke stvari. I jos je ovo gluplja situacija jer nas svi ispituju ,jel ste zajedno jel cete biti zajedno. A nas dvoje cutimo. Cutimo i smejemo se. Cutimo i plesemo. Cutimo i ljubimo se. Pricamo a cutimo. Ne pominjemo to. To nesto cudno. I nekako ne mogu to da objasnim. Kao da sam sa drugom,ali kao i da nisam. Ne moram da se ustrucavam da kazem bilo sta ,nema onih glupih neprijatnih prvih sastanaka i neprijatne tisine. I ceo svet mi se smesi. Gde god se okrenem,prolece. Ne razmisljam o tome sta ce ko reci ili pomisliti. Dugo mi se ovo nije desilo. I ne zelim da prestane. Ne znam sta je ovo izmedju nas. nesto izmedju prijateljstva i prijateljstva. Prijateljstvo sa dodatkom,necega :D

Ocima magle

, 07 2013 17:01:08 +0200

Sedela sam u zadimljenom klubu,sedela sam sa poluotvorenim ocima,sedela sam i nisam znala gde se nalazim. Nisam bila svesna ljudi oko mene ,nisam mogla da igram,nisam mogla da se ponasam normalno. Nisam znala sta trazim tu. U trenutku mi se vratila slika ,od prethodne veceri. Zatvorila sam oci ,i kao da sam ponovo bila u tom trenutku,kao da se opet odvijalo pred mojim ocima. Srce je krenulo da mi lupa velikom brzinom,i nisam mogla da dodjem do vazduha. Zatvorim oci,opet,on,otvorim ih ,dim. Zatvorim ih,on u meni,uzdah,jedan,drugi,mrak... I onda tek shvatim da jedan beznacajni seks ipak nije bio beznacajan. Celog sledeceg dana sam bila hladna ,da bih uvece shvatila da je bolje da se pretvaram da nije nista,da nista nisam osetila da mi nista nije znacilo,jer to manje boli od cinjenice da mi se posle toga nece vise ni javiti jer devojka kojoj ce se javiti bice ona sa kojom je vec godinu dana u vezi. To je stvar koju sam pokusavala da precutim sama sebi,stvar koju nisam mogla ni da pomislim do ovog trenutka kada sam je napisala. Da je on u stanju da voli nekoga i da bude u vezi,ali ne sa mnom. To boli,cak i sada ,posle svega sto smo prosli. I sinoc mi je falilo to nesto njegovo,kada sam bila u najvecim govnima. Kada sam se vracajuci se kuci kada je vec uveliko granulo jutarnje sunce ,shvatila koliko sam usamljena. Jedan korak,drugi,prazan autobus. Sama. Nosim ovde u sebi samo prazninu. Nisam tuzna. Samo se osecam prazno. Nisam ljuta na njega sto me ne voli,niti sto me nikada i nije voleo. Nije mi bitno,nisam cak ni ljubomorna vise. Zivot te zajebe na hiljadu nacina ,i vremenom naucis da se nosis sa tim besom. Radila sam glupe stvari,konstantno,nisam bila pri sebi ,i stigao je neki period kada ne mogu ni da dodjem vise sebi. Konstantno je tu,taj osecaj besa,pa praznina. I nista drugo. Uzdah jedan,drugi ,treci,sklapam oci , budim se ,i dalje je sve isto.

Meseci i distance

, 07 2013 18:08:48 +0100

Trebaju mi prekretnice u zivotu,kako male tako i one vece i bitnije. I sinoc sam shvatila to dok sam u polu snu razgovarala sa osobom sa kojom definitivno nisam trebala. Sada,nakon dve godine gluposti i sranja u mom zivotu koje je ON izazvao,nekako drugacije gledam na te iznenadne pozive,prilazim njihovom razmatranju sa blage distance ,distance kakva je recimo izmedju Beograda i Pariza,dakle od 600km,oprilike,tacno ga nisam videla 6 meseci sto znaci jedan mesec nevidjanja 100 km distance. I on je u meni napravio tih 600 km distance ,a da toga verujem nije ni svestan. Za razliku od svih proslih najava nasih propalih pocetaka,ovoga puta bila sam spremna na klasicno stanje u mojoj glavi srcu. Bila sam spremna na napade panike i neki sizofreni glas koji ce mi dovikivati na svakih deset minuta.. Ovoga puta ce sve biti drugacije. Niti smatram da je ovo pocetak bilo cega,niti smatram da se osoba poput njega moze promeniti. Stvar je u tome sto sam se ja promenila,na bolje nadam se :D Pa zato sada mogu da dopustim i svom razumu da nesto odluci u celoj ovoj situaciji. Nisam osoba koja veruje u sudbinu i cudan splet okolnosti,ali sam ovako nesto predosetila. Intuicija ,sta li je. Znala sam da se nesto sprema,jer jos od petka imam tu neobjasnjivu mesavinu ludila i proleca i neke kao opijenosti,sa malo panike u sebi. kAO STo sam na pocetku rekla,trebaju mi prekretnice u zivotu. Dosadilo mi je da stalno cekam isto,a to nikad ne dobijam. Nisam vise klinka koja ce trcati cim joj zazvoni telefon u pola noci samo da bi se videla sa njim. Ta klinka je ostala u kuci zaborava ,negde daleko,u svom vecnom snu,prepustila je mesto malo drugacijoj devojcici da gradi novi put u ovoj surovoj,blago receno krvavoj bajci :D

Sta je to dom?

, 05 2013 17:55:49 +0100

Dom,predstavlja recimo ,fizicki ogranicen prostor ,sa nama poznatim namestajem i poznatim ljudima. Mesto gde se osecate sigurno,uglavnom je tako. Kada se osecate kao govno,i ne mozete da se nosite sa necim,uvek imate dom. Cak i kada vas svi iznerviraju,i nije vam ni do cega,znate da ce vas krevet i dalje biti udoban,osim ako se ne slomi,naravno. Miris domace kuhinje,domace kafe,mesto gde nema foliranja i pretvaranja. Gde cete uvek biti lepi,cak i kada ste bez sminke,sa nove tri bubuljice,bas tu na vidljivom mestu. Bas sa tom novom sedom,zbog koje ste vezali kosu u rep,jer nemate vremena da odete do frizera :D. Ali,domovi cesto nisu za ceo zivot,domovi su nesto sto cemo tokom zivota prpomeniti vise puta. Da li je sigurnije traziti dom u tom fizicki ogranicenom prostoru,ili u nekoj drugoj osobi. Ja sam naravno,daleko od braka i osobe sa kojom cu provesti ceo zivot,mislim bar za sada imam takvo misljenje.Ali pisem ovo,ne iz razloga sto mislim da sam srela oosbu koja za mene predstavlja dom,nego bas zato sto sam se ovih dana osecala previse ,homesick,osecala sam preveliku nostalgiju za domom iako sam osecajuci tu nostalgiju ja zapravo bila kod kuce sve vreme. Radi se o tome,da osecam neku prazninu u sebi vec neko vreeme koju pokusavam da odstranim na sasvim glupe i nezrele nacine,i naravno nema dejstva. Kada se povlaci ta granica izmedju nezrelog klinackog ponasanja i ponasanja zrele odrasle osobe. Ta praznina koju osecam stvara promaju u mom stomaku i glavi i odnosi sve i osecam se kao beskucnik. I onda sam jutros u pola 6 ,shvatila sta je to sto mi fali. Probudila sam se i uzela telefon,i videla poruku ,koja je stigla oko 2 ujutru. Tacno sam znala i od koga je . Koliko god ne zelela da priznam ,i koliko god posle svega ipak moram zadrazati ponos,bar delic ponosa,opet moram da priznam sta je istina. Osetila sma se kao prvog dana. Osetila sam se isto kao i pre dve godine. Osetila sam sta je to sto mi je falilo sve ovo vreme. Koliko god pokusavala da se pravim da sam stena,ocigledno je da sam covek. Mislim ,pokusajte da me sutnete,nece vas zaboleti noga,DOk mene stomak npr,hoce. ocigledan dokaz,hehe. Dakle nisam stena,jesam covek. Sta ljudi rade,osecaju? Izgleda da da. Prokleta osecanja ,nateraju coveka da se raspilavi onako ko puding koji se nije dovoljno ohladio,i onda pocinju da pricaju o tim osecanjima i da cmizdre. Posle zilijardu ziliona miliona godina evolucije na zemlji,rekao bi neko da cemo postici nesto. Ljudi...Ljudi se samo prave da su veoma komplikovana bica,kupuju cvece i cokolade,cmizdre i lako se vezuju za bilo sta. mRZIM ljude. Dakle,pretpostavljam da to znaci da onda mrzim i sebe. Posle toliko revolucija i novih otkrica,pomislio bi covek da cemo u ovo vreme vec moci da letimo uz pomoc misli. Mi smo zavrsili pogrbljeni ispred kompujtera ili zadubljeni u svetlo ekrana mobilnog telefona. I tu se sve zavrsava. I kakve ovo sad ima veze sa domOM .pA DOM,dom je ono za sta se ljudi najvise vezuju. Ali ,ovih dana sam ,kao sto sam vec obajsnila ,dosta razmisljala sta mi to ustvari fali. Pa fali mi osoba sa kojom cu se oseati kao u sopstevnom domu,Onako isto sigurno bezbrizno,neko sa kim cu zaboraviti sva ta sranja koja me okruzuju. Svima nam to treba ,svi to trazimo,a neki i nadjemo. Neki jednostavno izaberu zivot sa mackama. Opet kazem,glupi ljudi.

hehe

, 03 2013 19:47:49 +0100

Kada bi mi ostao jedan dan zivota,.sta bih uradila? Ustala bih rano,i otisla bih do prodavncice ,kupila bih gajbe i gajbe piva,i par kutija cigara. Zvala bih prijatelje i otisli bi smo na jezero. Sedeli bi smo ceo dan i pili pivo. Mozda bi smo cutali,mozda bi pricali o nebitnim glupostima. Lezala bih na cebetu i pila pivo,i palila bih cigaru za cigarom. Mozda i neki rostilj. Povela bih i svog psa,i on bi pio pivo. Volela bih malo sunceve svetlosti ,da ulepsa atmosferu. Usla bih gola u jezero ,i plivala bih. Mozda bih se i udavila,ali pre toga bih volela da vidim tu jednu osobu. Volela bih da ga vidim ,eto jedino i samo u tom slucaju. Provela bih te zadnje trenutke sa njim. Bili bi smo goli i cekali bi smo zalazak sunca. Ne bi smo pricali,oko nas bi samo bio dim preostalih cigara. Ne bih volela da cujem to ,,volim te ,, koje nikad od njega pre nisam cula. Znala bih da nije iskreno. Ali bih ja njemu te reci svakako rekla. Bile bi ,onako iskrene. Verujem,najiskrenije koje bih ikada i izgovorila. I eto,mislim da bi ovo verovatno jedine stvari koje bih uspela da uradim za taj dan. Prvo sto mi je i palo na pamet. Kako bi ste vi voleli da provedete vreme kada bi ste saznali da ga vise nece biti?

Bes

, 25 2013 09:31:17 +0100

Telefon je zvonio,pogledala sam u ekran i samo ga vratila u dzep. Na neke pozive nemas snage da odgovoris,pogotovo kada znas da si ti kriva za sve. Radi se o njemu,koji me je ubio,umrtvio. Ziva sam ja,ali kao i da nisam. Nisam se cula sa njim dva ipo meseca. Resena da zavrsim to za sva vremena. Ali onda te veceri stvarno sam preterala . Kajem se sto sam ga u pijanom stanju zvala da ,,ovako bezveze,, popricamo. U poslednje vreme stvarno ne znam za granice,i ponasam se kao poslednja divljakusa. Da mi je bio glas razuma te veceri da je mogao da kaze,alo kretenu,ne zoves osobu koja te je smrtno uvderila i nikad se za to nije izvinio,ne ,njega ne zoves da porpicate. Jebiga,znala sam i dalje njegov broj napamet. I niko nije mogao da me spreci. I ne secam se sta smo pricali,nadam se da nisam laprdala previse,uglavnom rekao mi je da mu se javim sledeceg dana pa da se ispricamo. Naravno da to nisam uradila,nisam mogla,jer sam se setila zbog cega mu nisam odgovarala na pozive i poruke dva ipo meseca.

Ali naravno zvao je on mene,i jednom sam se javila. Nisam ni bila svesna da ce me naterati da se osecam toliko slabo,i toliko lose,i toliko nemocno. Samo sam cula njegov glas i osetila sam slabost. Nisam znala sta da kazem. Morao je da ide pa je rekao da ce me nazvati.

Ocekivala sam da ce to i uraditi tako da sledeceg puta kada je nazvao samo sam ostavila telefon sa strane. Nisam mogla da se suocim sa njim,ne opet. Ne postoji osoba na svetu koja moze toliko da me ucini nemocnom . Osetila sam kako mi se glas menja dok pricam sa njim.

Cini me bolesnom,pored njega samo pozelim da se unistavam,da opet ne znam gde se nalazim,da ne znam ni ja.

Ne bih volela da me vise ikad pozove,niti da ga vidim ponovo ikada vise. Bar ne u narednih 15 godina. Zelim da vise nikada ne upoznam osobu koja bi mogla da ucini da se osecam tako. Usamljeno i nemocno,i malo i bezvezno.

Volela bih da mogu da zatvorim oci,i da obrisem sve to u svojoj glavi.