Kap po kap
http://oblacak.blog.rs/blog/oblacak
<p>Ako ti sreća još uvek nije došla, to samo znači da je ogromna.<br />
I da se kreće malim koracima.</p>
oblacak2026-08-19T09:51:53ZIznenadjenje.
http://oblacak.blog.rs/blog/oblacak/generalna/2012/01/26/iznenadjenje.
<p><span style="color: #666699">* Nisam stigla ovih dana da pišem, žurim večito. A ne znam ni sama gde idem. </span></p><p><span style="color: #666699">Imala sam problem skoro, pisala sam već, i zahvaljujem vam se na komentarima, pročitala sam ih, samo nekako ne volim da se vraćam na prošlost, jer kada to uradim ne osećam se baš okej. Bilo-prošlo, život je kratak, moram da uživam. No, poslušala sam vas, i isplatilo se *</span></p><p> </p><p><strong><em><span style="color: #993366">Stigla mi je lepa čestitka, Duško Dugouško i njegova devojčica u ljubavi. Mogla sam da pogodim ko mi šalje taj romantični papirić. Iako mi ništa nije rekao, prijatno me je iznenadio. </span></em></strong></p><p><strong><em><span style="color: #993366">Otvorila sam je. " Hvala što postojiš " i još milion srculenceta, nacrtani on i ja. </span></em></strong></p>Generalna2012-01-26T10:04:42ZoblacakSklapam oči, jasno vidim kao da si tu.
http://oblacak.blog.rs/blog/oblacak/generalna/2012/01/23/sklapam-oci-jasno-vidim-kao-da-si-tu.
<p><strong><span style="color: #3366ff">Držim telefon u ruci. Slušam te, slušam taj tvoj ljupki glas. Za trenutak se pogledam u ogledalo. Uhvatim suze kako se slivaju niz obraze. Bradu i usne kako se tresu. Obraze kako crvene. Crvene od besa, tuge. Volela bih da si tu, da te udarim, da mi bude lakše. Da ti kažem sve lepo oči u oči, a ne tako preko slušalice. To mi ništa ne znači. Ne znače mi reči koje kažem, pola lažem. I više od pola. I ti to znaš, i opet se nerviraš. Kriva sam, preterujem, nalazim sitnice, gluposti, banalne stvari. </span></strong></p><p><strong><span style="color: #3366ff">Nekada ti se divim kako uspevaš da me trpiš. Volim te, da, ali ne mogu da ti kažem, nećeš to čuti od mene uskoro. Znaš li zašto? Jer si se promenio. Barem ja tako mislim, iako me ubeđuješ da umišljam ponovo. Čitam te, kao bukvar, znam koja je sledeća rečenica koju ćeš reći. Moram da se menjam. Da, ja sam ovakva, onakva, najgora. E tu je greška, kako ne shvataš. Je l' trebam da napišem na čelu da tražim malo više pažnje, malo više onih poruka u kojima me podsećaš koliko vredim, koliko ti značim. Daj potrudi se malo. Voli me, ali ne kao sada, već kao pre. Onako snažno. Dozvoli da se opet zaljubim u tvoj pogled, tvoj stav, tvoje reči. Pokreni ponovo čaroliju. Možeš to. Spremna sam da budem ona stara i ja. Ali neću prva, moja narav mi to ne dozvoljava.</span></strong></p><p><strong><span style="color: #3366ff">Aktiviram "silent" na telefonu. Vidim da svetli. Čitam poruku. "Biće sve u redu. Kao pre. :* <3 " </span></strong></p><p><strong><span style="color: #3366ff">A šta ako ne bude? Šta ako mi ostanu samo sećanja na prošle dane? Znaš kako ide ona pesma: " Kog tuga ujede, taj teško preboli. " </span></strong></p><p><strong><span style="color: #3366ff">Šta ako te nikad ni ne prebolim? A fališ mi, više nego što možeš da zamisliš. Tražim samo da me voliš, štitiš kao pre, učini da se osećam sigurnom, najvoljenijom, digni me iz ovog pepela, došlo je vreme. </span></strong></p><p> </p><p><strong><span style="color: #3366ff"><em>ČUVAM STARU NAVIKU DA TE ZAGRLIM U SNU, PA SVAKE NOĆI JA SPAVAM KAO DA SI TU... </em></span></strong></p>Generalna2012-01-23T16:12:50Zoblacak