турбо-фолк

marebatica — Fri, 20 Jan 2012 21:06:11 +0100

ЛЕПА БPJЕНА ЛЕПО ГОРИ

(ПАМФЛЕТ О ТУРБО-ФОЛКУ)

Као успомена на часопис ХУПЕР и БЕОГРАДСКИ СИНДИКАТ

Путовали људи лети. И то аутобусом.

-Мајсторе, дај пусти еркондишн.

А јави се неки паметни, па ће:

- Е, немој те дрекавце- дај нешто народно!

Била једна пећинска аждаја која је пустошила локално становништво.

Пошаљу три најмоћније нације своје представнике да изгладе ствар. Кинези пошаљу Брус Лија, Американци Чак Нориса, а Срби (!) Ле-Ми Китића. Окупи се светина пред пећину и...

Улази прво Брус- црне доње трнерке- ћути. Излази после 20 минута крвав, а око врата му натпис:

,,Овај лик је слабић, а још су већи слабићи који се ложе на његове филмове!“

Улази Чак- кимоно, црни појас- арогантно. Излази после 2 минута крвав, а око врата му натпис:

,,Овај лик је ЈОШ већи слабић, а још су већи слабићи који се ложе на његове филмове!“

Улази Ле-Ми- уске панталоне, кошуља раскопчана, кајла, црне наочари. Излази после 2 минута аждаја из пећине, па вели:

,,Људи, овај лик је кретен, а још су већи кретени који се ложе на турбо- фолк!“

Ово су само неки од вицева на тему музичког (да ли је то музика?) правца. Постоје и филмови: „Црни бомбардер“, ,,Како је пропао Рок ен рол“, ,,Ми нисмо анђели 3- Рок ен рол узвраћа ударац“ (питање колико је овај филм прање продуцента истог- ружичасте телевизије- која је главни пропагатор разврата и свега против здравог разума).

Епизода серије ,,Отворена врата“ - ,,Ја бих само да се мало изблазирам до сутра“,

генијални анимирани филм ,,Џет сет“ и документарна емисија у производњи Бе 92 ,,Сав тај фолк“ где су приказани околност и разлози настанка и развој турбо-фолка (у даљем тексту ТуФ), се такође баве овим. На фејсбуку је неколико антигранд група.

Песме које обрађују тематику су:

Реп: Ајс Нигрутин- И битове синовац; Ајс Нигрутин и Тимџа- Насрадна; Де-Вла- Растафаријанац стајл; Едо Маајка- Пржи, То што се тражи; Френки- Диши; D Fence- Домаћа екстрада; Грађанин Икс- Лажна елита; Марчело- Синдром Пепељуге;

Шкабо- Сети се 90-их, Благослов; ПКС- Оригинал, Цоко моја цоко; Dr. Bloodmoney- Е, чобане мој; Исказ- Две строфе за вас, Китова младунчад;. цео ЕР Генезиса 1.1

Остале: Ђорђе Балашевић- Народњаци; Кристина Ковач- Весело; Супер с карамелом- Мрзим такве журке, С.А.Р.С.- Исповест Мише Марковића; Забрањено пушење- Халид умјесто Халида, Ибро дирка; Живо блато- Естрада.

Рок опера:Ђорђе Миљеновић- Загађење у Јапану

,,Певаљка сам од главе до ПЕТЕ,

Око мене све валуте ЛЕТЕ“

Прво раздвојити појмове. Музика у изводби Мирослава Илића, Цунета Гојковића, Милана Бабића (народна која се може чути на београдском радију „Центар“); Ступови, Бело платно, Искон (етно)... је уметност је наспрам ,,турбо-фолка“. Који је, уствари, силовање наше културе и фолклора. Израз ,,народна“ је злоупотрбио ТуФ због тога што то НАРОД(на маса тј. већина) воли.

Главни разлог духовног и моралног пада (посебно младих) Срба је ТуФ. Филмови слабо утичу на младе, ни стрипови се не читају, а комоли кНиге; изложбе, галерије, слике и МУЗЕји су митски (како и само име каже) појмови. Али музика је сасвим друга ствар, самим тим што не изискује предспрему, рецимо- знати читати.

Данас је најлакше и најбоље своје ставове исказивати и поруке слати музиком. Физички- песма заузима неколико мегабајта. Веома се лако шири, а може бити делотворно колико текст, књига, слика, филм... А само мало труда кошта. Опет, значај музике је такав да одређује манире, гестикулацију, речник, НАЧЕЛА, облачење (стил и чак мајице са сликама извођача)...

Један од аргумената фолКЕРА је да се о укусима не расправља. Естетика, која се бави лепим, дакле и укусом, вели да ТуФ није укус. ТуФ се одликује спојем савремене (електронске (евро-денс), регеа, рок ен рола и остале) музике и народне (звуци хармонике и источњачких инстумената (па се и Туф понекад назива и ,,турбо-џихад“)). Текстови показују колико је плитак ум конзумената уз поруке разврата, преједања и напијања, пратећи ритам плагијаторског (из Турске, Грчке, Ирака...) инструментала.

А показатељ интелигенције певача се огледа у томе да им је тешко написати текст типа: „Ја тебе ВОЛИМ/ Не могу да те ПРЕБОЛИМ“. Па унајмљују текстописце који им напишу ИСТИ ТАКАВ текст.

Ветар дува, киша СИПИ

А под нама кревет ШКРИПИ.

Отишо си, e па НЕК` СИ

Ниси био богзна како СЕКСИ!

Посебно је за похвалу „Звездице Гранда“. Ако немасмо ништа против ове педофилије (девојчице разголићене као певачице), зашто онда спречавати геј параду?

Будући да ово и млади слушају и гледају у праву је Кристина Ковач када се пита како ће нам друштво изгледати када омладина изграђена на овим начелима хедонизма и разголићености и ума стаса и крене да управља државом и друштвом.О узорности извођача својим расипањем новца од „тезги“, неукусем, богохуљењем (ЈК сликајући се распета у деколтеу, похотно љубећи крст...)... би ми требао више од једног посебног памфлета. Пре се живело ЗА песме, а сад се живи ОД песме. Оне су за гледање.

Други аргумент:,,То је антиглобалистичка музика, особита за нашу средину.“

Ово би био на месту када би заступници били у народној ношњи, а не у одежди страних (маркираних) фирми; када би писали српском ћирилицом, а не хрватском латиницом (погледати икоји сајт на na hrvatskom и Гугл ће вас питати да вам преведе на српски).

Значи, нећу да слушам страну музику, али ћу слушати бљувотину- али МОЈУ.

Плато(н) је рекао: ,,Што је у држави боља музика, боља ће бити и држава.“

ПОВЕСТ ТУРБО-ФОЛКА

Повест и развој ТуФ-а је сјајно обрађена у документарцу ,,Сав тај фолк“. Но овде се бавим разлозима популарности дотичнога и сада, после 90-их.

Никада у Србији поп (Ђорђе Маријановић, Про арте...) и рок ен рол (Партибрејкерси, Рибља чорба...) нису били популарни као ,,народна“ која већ 70-их почиње са изопачењима (певачица Рада Чоколада). Песме су одисале материјализмом и нихилизмом (,,Узми све што ти живот пружа/ данас си цвет сутра увела ружа“) са текстовима прилагођени народним (углавноим необразованим) масама. Но, и у страној продукцији су заступљене развратне песме. Само што се тамо потруде да је бар инструментал добар, и да се то ради „шмекерски“ (Pitbull-Hotel Room Service против Нешко Кејџ- Вотка и џин).

Круна југословенства оличена у музици је Лепа Брена (Фахрета Јахић), изгледа и стила као америчке поп звезде 80-их (које, иначе, сама нјарађе слуша), али са звуком веселих народњака уз бенд Слатки грех (који се пре њеног доласка звао ,,Лира шоу“- хотелски бенд). Сада је Лепа Брена сувласник ,,Гранд продукције“, са Александар Сашом Поповићем- чланом Слатког греха, од децембра 1998. године. Сам Саша вели да се сада ту прави музика за добростојећу омладину из великих европских средишта која воли истовремено Мадону и Мајкл Џексона.

Са друге(?) стране- у забавној музици као не мање значајни творци ТуФ-а је Бијело дугме са ,,пастирским роком“. Они су пионири и у упливавању народне музике у забавну (,,Липе цвату“, ,,Ђурђевдан“) са текстовима сличне тематике као и народна (о љубави, сломњеном срцу...) и уз пројугословенским настојањима (,,Лијепа наша“, ,,Пљуни и запевај моја Југославијо“) (Леби и сол је сасвим друга прича). Сада су чланови бенда, углавном, прегаоици ТуФ-а (Горан Бреговић као копмпозитор, а Ален Исламовић као пјевач).

Немало је рок музичара који су се продали ТуФ-у. Схватљиво је да се рокер бави фолком да би преживео- имао достојан стан, храну, плаћене рачуне. Али неки су мало више ,,преживели“ уз луксузне виле, аутомобиле и остале благодети душепродаје (Аца Лукас). Посебно је за похвалу акција „Слухом за трбухом“ МАГИСТРА Бокија Милошевића- вође понекада свирајућег ГРАНД оркестра. (На „богоборном“ западу је, иначе, срамота радити на плејбек.)

Чувених 90-их у Србији под санкцијама и рату постаје ТуФ званично рођен и подржаван државом (када је и кандидат за министра културе била Зорица Брунцлик). Пракса маскирања тешке свакодневице веселим песмама је настављена и после 2000.

Падом социјализма долазе друге вредности. Капиталистичке. Амерички сан. Којем је саундтрек ТуФ, и као музика и као лајфстајл .

Први EXIT фестивал је био 1999. Име вели да је то био покушај излаза Југославије из социјализма који је истој донео много несреће. Фестивал је трајао 100 дана, широм Србије. Први EXIT, од неколико дана у Новом Саду, је био идуће године. Фестивал је уређивала демоктратска опозиција обећавајући андерграунд сцени да када оборе Милошевића- обориће самим тим и његове производе, између осталог и ТуФ. Сада је околност још горa. Не постоји, безмало, у Србији чак ни поп сцена! ,,Сити рекордс“, издавач поп извођача (Твинс, Луна, Жељко Јоксимовић...), сада издаје већином ДВД филмове и фолкере (Аца Лукас)! Чак нису више ни певачи из Хрватске и Босне (Колонија, Лео, Хари Мата Хари...) поуларни. О андерграунд сцени да не причамо. Од обећања ништа. Ипак је потребан ТуФ. Као апарат за гашење пожара- уз њ људи забораве на отказе и немогућност школовања деце. Или да се уз њега (Северину) буди председник Србије, по сопственом признању. Сада се тај музички правац зове евфемизирано поп-фолк. Но, ипак је ТуФ легитимнији и у народу устаљен назив, јер га најбоље описује.

Овде се отвара и оно чувено питање: Гуча или EXIT. EXIT. Јесте да је то страна музика, свакаква- ту свако дође и свашта се ту (не)лепо деси. Но, то се исто ради и у Гучи. Само што Гуча (више) боли јер њоме Срби доказују да се од странаца и њихове разуларености НЕ разликују-њихов ди-џеј и наш Џеј дођу на исто.

Велики удар је био 2006. када је угашена БК телевизија са добром издавачком кућом ,,ВК саунд“ (Здравко Чолић, Тоше Проески, 187, Ивана Јордан, The Dibidus бенд...) и 3К, који је одувек важио за омладински канал са добром музиком и емисијама (,,Додатно убрзање“, ,,3К дур“...). Не само да није ни као пре 2000, него је још горе.

Будући 90-их под санкцијама и ван светских токова, нисмо хтели бити и ван светских КУЛТУРНИХ токова (ток је ишао Синан→Дилан). Но, отворивши се према свету то није више потребно. Зато је сада мање оних који прате светске музичке трендове (ток је сад Нирвана→Силвана). Није нам оправдање да и Бугарска ужива у ТуФ-у, јер Румунија има светски признату и познату хаус и поп- али што је важније ДОБРУ- сцену (Hi-Q, DJ Project, Akcent, Morandi, Tom Boxer, Edward Maya, Inna...).

Једино добро у „Гранду“, сем Д. Свилара и Елме, су Звезде Гранда, чиме се чувају млади певачи болног пута по кафанским загушљивим ентеријерима и шаторским пространставима испуњених надриглих горила у магли дима од печења и дувана.

Шта више- ,,Гранду“ ни интернет није могао ништа. Док је светска музичка индустрија била окрњена мп3 форматом, а дотучена интернетом, овде то није случај. Јербо се не може даунлоудовати литар ,,љуте“ и уштип масњикаве позадине ,,певаљке“.

Уговори певача са „Гранд“ продукцијом нису ни уговори ни о делу, ни о привременим пословимa, већ „продуцентско издавачко менаџерски“. Певачи немају никаква права, a имају све обавезе;не утичу на избор песама које ће певати, на начин који ће певати и када ће се појављивати. Чак и ако сами снимају, ауторска права остају у власништву ГРАНДА. Уговором се не предвиђа изостанак певача.

Могућност раскида није предвиђена. Немају право на део добити од продаје својих албума, мајица идр. сувенира. Једини приход је од наступа, који се дели овако: од суме уговорене са, рецимо, власником ресторана, обија се део за трошкове, смештај и храну. Од остатка, 20 одсто добија менаџер који је уговорио, a остатак се дели по пола између певача и ГРАНДА, с тим што се и од оних певачевих пола део узима као улагање у будући албум. Израда песама за младе звезде je оваква: "Дају нам оно што им годинама стоји по фијокама, jeр њих није брига за наше каријере и квалитет, само је важно да нас има што више и да од сваког капље помало лове, а пошто нас је много je и пара које од нас зараде.“ Певачи објашњавају како долазе до квалитетнијих песама : „Гранд никада ниједну песму није платио више од 2 500 евра, а ако хоћеш добру песму, мораш да даш бар 5 000. Онда ми тајно одемо у неки студио, однесемо 2 500 евра које скупимо или позајмимо од неког, студио нам направи песму, па ми са демо снимком одемо код Саше и питамо га да нем је купи, па он прихвати и да још 2 500.“

Не уплаћују им се доприноси, пензионо немају, а здравствено уплаћују они који могу приуштити. Део новца од наступа исплаћује им се на рачуне, али много већи део добијају на руке, поготово новац из дијаспоре.

Мајка певачице каже: "Гледам је на телевизији, у новинама, слушам Поповића како прича да је у промоцију те деце уложио стотине хиљаде евра кад прерачуна цену секунде на телевизији, а знам колико смо се муж и ја задужили да би она за сваки наступ и појављивање могла да има другу гардеробу, јер им он не дâ да се појаве у истој одећи два пута.“

Ако се друга деца проводе онако како тврде, oндa се овде крши закони, Устав и људска права. Ово је, ако је све тачно, мобинг[1].

Али... угвори су овакви БИЛИ. До скандала са Миланом Станковићем. Када су ублажени.

РАЗЛОЗИ ПОПУЛАРНОСТИ

,,Слуша се оно што се пласира.“ Јесте, крива је ружичаста канализација која излива те фекалије... АЛИ. Постоје они који слушају другу врсту музике. Половина је у народу коме одговара духовна потпора ТуФ-а у хедонизму и бахатости. Слушамо то јер смо и сами такви. Пљескавица и пиво као причешће, а ТуФ као духовна музика. Један од разлога је и то што је младима преломан дан постао четвртак. До тад се препричавају узорна дела у касновечерњим и ранојутарњим сатима викенда у и око клубова. Наравно, уз конзумацију пића и других психоактивних супстанци. А од четвртка се договара за следећи ,,напорни“ викенд. А у клубовима не гледају слике, не читају кЊиге- слушају музику. Београд је на сајту lonelyplanet добио признање за најбоље одредиште за провод. Ово, наравно, схватити као сјајну ствар, по речима градоначелника Д. Ђиласа, јер се, чак, ставља као туристичка атракција Србије (Београда посебно- клубови и сплавови). Чега се паметан стиди, Ђилас се поноси. Koлико музика утиче сведочи и пример Монтреала из средине деведесетих. Бах и Моцарт су антивиотик за криминалце- са шездесет одсто линија метроа се чују. Наиме, власти су одлучиле да пуштају озбиљну музику на места гед се окупљају тинејџери (а притом неприкладна). И успели су у намери да их „растерају“- чак је смањен број преступа и преступника.

ТуФ обезбеђује оправдање алкохолизму, јер пева о сломљеним и само уз алкохол излеченим или бар истим умиреним срцима. Ту је још један разлог. Тако, млади углавном, без неког већег љубавног искуства се праве старији- проклињући драгога или драгу која му је срце и остале органе сломила.

УЛОГА ЦРКВЕ

Људи своју стварност, снове и надања не траже у Цркви него пред коцкастом катодном предикаоницом- екраном и шоу програмима. Символички(?) се то најбоље види на МТВ концерту на Малти 2010- на тргу је катедрала НАСУПРОТ које је бина. Према бини су МЛАДИ људи окренути.

Значај музике се види и у Староме савезу. У 31. глави Девтерономија Јаве- Бог Израилев- упозорава Мојсеа да ће Израилци, када Мојсе умре и уђу у Ханан, у благостању- заборавити на Јавеа.

„А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обртивши се ка другим боговима. Зато сада напишите себи ову песму, и научи је синове Израилеве, метни им је у уста да та песма буде сведок на синове Израилеве. ... а кад га снађу... невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер је неће заборавити, нити ће нестати из семена њихова“

Србска патријаршија у најбољем случају мисионари часописом ,, Православље“, који је стварно добар. Но млади су посебно у опасност и стога им треба више пажње, по речима патријарха московскога Кирила при устоличењу. Стога је и Московска патријаршија ,,унајмила“ рок групу Алисa и намерава отворити ноћне клубове у којима се не би пуштала савремена (углавном богоборна) музика и не би се точио алкохол. И патријарх Иринеј је крајем године у Крагујевцу изјавио да са младима треба да се уђе у САВРЕМЕН дијалог.

Наша патријаршија је овде одговорна јер је управо она сачувала нашу народну музику- у основи појања је народни мелос обогаћен византијским чиниоцима. А из црквених потреба су створене неуме- претече нота- и техника записивања и извођења музике.

Црква је благословила богомољачке песме у рок аранжманима ,,Песме изнад Истока и Запада“. То је врло слабо прошло, и у самој цркви- због неширења и саме вести о томе, а и јер се песме које нису ТуФ тешко прогурају.А то да су рок, незабавне, чак поучне (самим тим теже за схватити)- осуђено је на пропаст. Правило успеха песме је да што је текст озбиљнији то је инструментал бољи и веселији. Боље је прошао пројекат Ступови- ,,Обновимо себе- подигнимо Ступове“, уз веселе етно аранжмане.

Најбоље би било када би Патријаршија стала иза Неверних беба, Београдског синдиката или Шкаба, рецимо. Прво народ подићи из блата ТуФ-а, а затим је могуће и мисионарити црквеним песмама, рецимо Дивном Љубојевић. Символички- на једном наступу је Канјеи Вест био у мајци са великим натписом „Исус је Господ“. Ни сам растафари –верски- покрет не би имао толико следбеника у свету да није промовисан музиком Боб Марлија.

Не заборавимо пример Марка Булата- верујућег, оцрковљеног фолкера који на омоту свог диска („Небеска кафана“) упорорава да је садржај за љубитеље некомерцијалне кафанске музике.

Противцрквену (ТуФ) музику треба одбацивати, али не и нецрквену (РЕГЕ, поп, рок, реп...) која може заменити кич ТуФ-а па и имати хришћанске и општељудске песме и извођаче (Боб Марли, Боб Дилан (обраћени јудејац (Slow Train Coming 1979), први хришћански рокер), Џони Кеш; Тоше, Партибрејкерси, Београдски синдикат). И када би црква одредила неколико свештеника и(ли) монаха да буду духовницни ТуФ звездама. Када би се такви ПРАВИ и способни нашли могуће је, самим тим што естрадне звезде, већином, вапе за духовним вођством! Ништа не утиче тако (лоше) на младе колико (огреховљена и развратна) музика. Ако се не може омладина посветити, може се бар спасити. На крају, Господ није дошао да позове на покајање праведне (писање дубоко богословских књига) него грешне (продуковање песама идр. мисионарских штива).

Невоља је и у томе што, са једне стране, имамо, нпр. Кристину Ковач. Она је кантавтор добрих песама. Побожна- и скромна. Њој не треба много ствари у животу. Самим тим има добар музички укус. Уради албум- и то јој је довољно за пет-шест година. Са друге стране је (нехришћански је прозивати овако па зато су само иницијали) ЈК. Неталентована гласом (последично- мора да се исказује стасом). Може такође да живи скромно од продаје албума. Али нескромна је. Њој треба више. Треба јој више популарности да надомести смисао живота. Популарности! Зато је она медијски изложенија од КРИСТине. Стога сваки хришћанин (то значи активни дискретни херој) треба да буде обавештен о популарној култури- да као рани хришћанин охристовивши јелинску културу- да охристови и ову. Или да је толико у току да разврста у истој шта је добро, а шта лоше.

Но, оно што може сваки свештеник је да уреди омладински црквени хор- с обзиром да су млади склони музикалисању и да „обрати“ власнике кафића у својој парохији. Тиме потезом се, дакле, ако не решава, аоно бар смањује разузданост омладине у локалима- јер сам власник неће бити за то да му је објекат легло богоборства.

РЕШЕЊА

У Хрватској су забрањени народњаци. Слушају се они и тамо- приватно и у клубовима, али после поноћи, када се званично такви клубови ,,затварају“. Али не на телевизији и радију, што је, ако би да сачувате ваше дете и ваш мир од душегубства, довољно. Но у ,,Светој Православној“ Србији то се неће десити.

Дакле, ствар је на НВО и појединцима и музичким извођачима. Постоји Удружење ТЕКстописаца Србије (УТЕКС), који се боре против шунда на естради.

Појединац

У сваком правцу су комерцијални извођачи. Треба их означити, али не осуђивати их. Преко њих потенцијални слушалац набаса и на некомерцијалне извођаче. Пример активнијег делања је бити филтер DJ у ТуФ клубовима- правити једном месечно поп, хаус и др. вечери. Препоручљиво је спајати правце уз хаус. Таквих је много. Али тада се пуштају новитети и хитови поменутих праваца. Пратити сцену је лако- уз чарте (топ листе) на интернету или још боље на радију, одакле се одаберу брзе и за клуб погодне песме. Не бити само хаус филтер.

Наводим примере:

,,World Chart Show“ на радију Бе 92 недељом у 13 сати- амерички RnB и поп.

Домаћа сцена (углавном рок) ,,Поп машина“ на радију Бе 92 средом у 20 сати.

Домаћи поп на радију ,,Ес Топ 20“ недељом у 12 или средом у 21.

Но још важније је схватити да није лепо вређати људе. Који не слушају ТуФ.

Дакле, сувишно је и разједајуће да рокери ,,хејтују“ репере итд! Сви смо браћа у овој борби.Сада ко слуша и поп је ,,академски грађанин“. Дотле смо, нажалост, стигли.

Извођачи у Србији

Реп

Лоше је што се репује ,,бетл“. Особу залазeћу у реп то одбија. Не занима нас ко кога не подноси на реп сцени. Ако је, пак, и ,,бетл“ реп, онда мора имати сјајне матрице (Френки). Одбојни су и ,,философски“ и само аутору разумљиви текстови.

Добри на сцени нам су Марчело, Флип-Флоп, ДеНиро, МС Дача, Грађанин Икс, Вуду Попај; Едо Маајка, Конект...

Али надасвих је Београдски синдикат. (Проверити националност чланова. Њих 10-орица, раде сложно већ 12 година- неособито за Србе.) Песме се крећу од ,,бетла“ и репрезента до политичких, друштвено ангажованих (отварање досијеа, против наркоманије...). Група ставовима, стучном спремом, радом и харизмом, и популарношћу, би прешла консенсуз за скупштину- када би прерасла у странку.

Члан БС-а је Бошко Ћирковић- ШКАБО. Од репрезента и песме о изласцима до песама о рачунарима, антипорнофилији, антинаркоманији... Антиглобалиста и (здрави) националиста који добре познаје повест Срба. Речју- Јапанац, јер је савремен и традиционалан (репер и родитељ). Истовремено!

Рок

,,Нова српска сцена“ у продукцији ,,Дигимедије“ и ,,Одличног хрчка“ (Репетитор, Нежни Далибор, Жене кесе...) је као ,,скидач“ са фолка слаб. Песме и нису неке. Но ипак треба ове бендове подржати јер се сцена буди- „нова“ је.

Добри примери су, поред Ван Гога, Галије, Ђорђa Балашевића, Рибље чорбе... - Збогом Брус Ли- ,,панкбураши“ са авторским песмама и ,,бећарцима“. Певач, бубњарка, гитариста и тамбурашка банда ,,Пијане и лако дрогиране ноћи (тамбура и контрабас)“. Савремени и традиционални.

Поменути и бендове Атеист реп и Супер с карамелом, Алогију...

Реге

Поред легендарног Дел Арно Бенда појављују се сада крушевачки бенд ,,Заа“, Хорнсман Којот (из Ајзбрна), Драм ен зез, Смоук ен соул... и С.А.Р.С! Реге углавном проповеда мир и љубав.

Етно

Ово је наша НАРОДНА музика. Ово је наша култура. Која може да се понуди свету и најбоље нас представља. То говоре и успеси наших састава на светским турнејама (Балканопилис, Балканика...), па чак и на такмичењима (ВРЕЛО- етно и рок). Бело платно, Ренесанс, Искон, Запис, СТУПОВИ... су само неки од првих стубова на последњој линији одбране наше музике.

Поп

Највише може пружити. А то најмање чини. Јер када се узме у обзир да се претворио у ,,жилет поп“ (искључиво са тематиком сломљеног срца и резања вена уз лагане инструментале) није ни чудо што је ТуФ популаран толико- бар је весео. А ако је и весео поп, од ,,Гранда“ се разликује само по етикети издавача.

Суштински се разликују Фламингоси, Жељко Самарџић, Александра Ковач, Јасна Ђуран (звезда у успону), КРИСТИНА КОВАЧ (албум „У небраном грожђу“), алекса Јелић, Тијана Дапчевић, Земља грува (WTF is Groovland)...

А за поп врсте Лејди Гаге ћемо, по свој прилици, још чекати.

R'n'B (Ар ен би) RnB

У нас се ово рађа. Песме Ане Станић, Цвете Мајтановић и Александре Ковач се може поредити са овим. Као ,,скидач“ је добар. Весео, али не бљутав.

Првенац је мушки дуо MVP. Албум је, за наше прилике, сјајан. Сада је владајући Марко Ђуровски (,,Требаш ми).

У САД је овај правац мејнстрим у изводби Ријане, Крис Брауна, Тимбаленда, Бијонсе, Ејкона, Фло Рајде... Сјајан пример је Нели Фуртадо. 2007. је албум јој „Loose“ био продаванији од Ријаниног „Good Girl Gone Bad“ и Бијонсиног. Дакле, она је доказ да девојка не мора да ради само брзе ствари и да се разодева (као поменуте) да би била популарна!!! Исто је за похвалу и Лили Ален и Пинк. У питању је добар поп и поп рок звук, не баш комерцијалан али ипак у мејнстриму (поготову „Stupid Girls“ од Пинк).

Хаус

Хаус и техно сцена нам је развијенија. Компилација Belgrade Coffee shop излази већ годинама. Али. Радови су на енглеском (J.U.S.T. , Crab и др.) Recon wariors окупља наше водеће ди џејеве .

Зато се каже да се домаћи хаус (на србском) рађа сада. Рад Севдах бејбија је сјајан у обрадама и ауторским песмама („Кокета“, „Најбоља песма“...)!!! Он је једини извођач у Србији који подједнако добро пролази и у андерграунд и денсерским круговима и клубовима! Ту је и Лаура 2000, састав који обрађује старе хитове (рецимо Лео Мартин „Има времена за љубав“). Марко Настић је издао као Fat Boy Junior албум Music for the People са песмама и на србском (,,Води ме на афтер“, ,,Љубав“...)

Овај правац је мејнстрим у свету. Истиче се Боб Синклер, који може да направи неколико песама исте схеме, а да опет свака буде хит! Углавном су „хипи“ тематике. Од техно извођача се издваја немачки трио Scooter који ради већ деценију и по и Тиесто.

Највећу улогу у промовисању ГРАНДА, уствари, имају емисије „Магазин ин“, „Поподне са Леом Киш“ и остале емисије где домаћице причају о браку, животу, савијању сарми уз, наравно, Г.-ове певаче. ТИМЕ се даје Г-у ознака као нешто друштвено прихватљиво и, чак, пожељног!

Схвативши шта, уствари, нас као народ квари закључујемо и која медијска кућа нас брани. То је „србомрзна“, прозападна, прогеј... и каква све не („то је битно- то нас уништава, а не фолк и шунд“)- Бе 92! Са све „противсрбским“ издањима етно и трубачке музике.

Ако особа није у стању да од мноштва музичких праваца (од етна до техна) и мешања истих (што тек сада постаје популарно) одабере неки који би заменио ТуФ, онда је дотична оперисана од укуса или ужива у ваљању у бљувотини. Конзументу ТуФ-а је временска прогноза тешка ствар за схватити, а камоли приче о духовном и националном освешћењу. Свака борба родољубивих, образовних и црквених НВ и владиних организација јесте и остаће узалуд, јер вапаји истих за, рецимо, борбом за електронску приватност или против Кодекс алиментаријуса- не допиру ни до младих ни, авај срамоте, надлежних (председника, грдоначелника, СВЕШТЕНИКА) који конзумирају ТуФ.

Марко Маленчић

студент Православног богословског факултета Београдског универзитета

[1] http://www.vreme.com/cms/view.php?id=945113 Скинуто 15. 08.2010 по Јулијанском календару.

Lepa Brejna lepo gori

турбо-фолк

Честитамо!