Sa sexom u glavi i gradom pod nogama

Sex i GGJ!

, 28 2008 13:36:34 +0200

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

One su najgore. Verujte mi, jesu. Znate one koje teraju prosek 5,00, sviraju klavir, ne nose ništa kraće iznad kolena, pegliraju na pomisao o oralnom seksu i tako dalje, i tako dalje. Svi ih gledaju kao da očekuju da će ih jednog dana baciti na zid neke crkve, u fazonu zlatni oreol, drže knjigu i izgledaju tako smerno. Kao da će pozavršavati fakultete koje god budu želele, udati se za još veće intelektualce i izroditi još intelektualniju decu... BULLSHIT!

* * *

Maj. Mesec kada nijedan vikend ne prođe a da nisi na nekoj žurci. Kada se nikotin i alkohol gomilaju u krvi, a wc šolja vam postaje jedan od najboljih prijatelja, posle piva. U svakom slučaju- grlite je. Često.

Još uvek sam na krovu, iako znam da treba uskoro da krenem. Opet žurka. Rođendan. Sandra dolazi po mene, onda idemo do Nenada gde će već biti Stefan i Nikola, a kad budemo popili štek Nenadovog tate, palimo da se nađemo s Anom i Milanom. Uzimam gutljaj kole, a džep mi vibrira. Vadim mobilni. Sandra je. Ako si na jebenom krovu, silazi u stan, tu sam za nekih tri do sedam minuta. Pijem ostatak kole na brzinu, pa palim u stan. Na koji fazon da stignem da se istuširam i spremim za tri do sedam minuta. Stvarno ne znam. Jer Sandra će stvarno stići za tri do sedam minuta. Uvek kad opizdi tako neke cifre, uvek, ali UVEK nastoji da ih ispoštuje.

E, sranje, u bojleru nema trunke tople vode. Bukvalno igram pod tušem i ponavljam sebi histerično kako je to u stvari dobro za kožu. Taman kad sam ispao ispod tuša izbegavši upalu pluća za dlaku, čujem zvono na vratima. Njesra, Sandra je već došla. Motam peškir oko prepona i izlazim da otvorim vrata. Ona upada s cigaretom između usana, i pokazuje mi rukom na sat.

-Sedam minuta. TAČNO!-

Hoću da je zajebem pošto moj mobilni ide dva minuta ranije i krećem da ga uzmem. U tom momentu mi spada peškir. Brzo ga navlačim, a Sandra kulira.

-Nema tu ništa što nisam videla.-

-Ok, ok. Palim na još pet minuta u kupatilo, pa se oblačim, i idemo.-

-Da, da, ok.- govori dok uzima pikslu iz mamine sobe, -Požuri. E,ja sam gladna, pa ću malo da ti obijem frižider.-

Posle pola sata, dva sendviča i cigare napuštamo stan. Posle još toliko kucamo na Nenadova vrata. Otvara Stefan. Pozdravljam se s njim, i upadam.

Nenad je buržuj. Mislim, jeste mi drug, ali, brate, buržuj je. Kako sam upao u stan, izašao je s dve limenke piva, za mene i Sandru.Smeje se.

-Mmmmm...- uzimam malo, -hladno kao hemičarkina duša.-

-Znači, nema pušenja u stanu. Mislim, znate već...terasa je mogo bolja.-

-Znamo, Nenade.- govori mu Sandra, stavjljajući pivo na stočić. Zavlači ruku u torbicu i vadi cigare. Seda na kauč i pali.

-Ali, daj, Sandra, pa rekao sam da nema pušenja u stanu.-

-Da, znam, Nenade. Rekao si već.-

-Ali...-

-Nenade, prekini da smaraš. Neću ti zapaliti jebenu kožnu fotelju!-

-Ok, Sandra, pazi šta si rekla...-

-E, Sandra, baci mi upaljač.- govorim joj i sedam na pod.

Baca ga i obara čašu. Nenad pizdi. Ja polako pucam od smeha. Svi polako pucaju od smeha. Svi polako pucaju od smeha, samo ne Nenad. Dobro, kasnije se i on smejao. Posle onolikog piva, štoka i loze nije ni imao razloga da se ne otkida s masom. MRAK.

Zvono. Na podu sam Nenadovog stana. I čelo mi je u pepeljari. NA leđima mi je Nenadova, a na dupetu Sandrina glava. Ustajem i oni lupaju glavama o pod. Dolazim do vrata, jedva. Nije mi baš najbolje. Ma šta kenjam, uopšte mi nije dobro. Otvaram vrata. Ispred mi se mute Anina i Milanina face. Ljube me, smeju mi se i onda upadaju. Ana, kao i svakog vikenda izgleda kao fukara. To mi se sviđa. Nešto je uradila s kosom. Nešto je jebeno uradila da mi dođe da je odvučem u sobu Nenadovih matorih. Prilazi mi i briše pepeo s face. Hvatam je za dupe. Utegla ga je u neki teksas šorcić koji je navukla preko helanki. Smeškam se. Ona me gura od sebe i smeje se.

-Opet si pijan.-

-I ti ćeš biti za nekih sat vremena.-

-Da, ali ja kad sam pijana budem s Nikolom.-

-Njesra, a on mi je drug. Znači preskačem priliku.-

-Jebiga,- namiguje mi -možda drugi put.-

Milana je drugačija. Nije se obukla profuknjački, ali nastoji da ostavi takav utisak. Pred svim starijima je fina. Dobar dan, i ti fazoni. Izjavljuje kako joj je muka kad neko spomene oralni sex. A kada mi je jednom u mobilnom skontala pornić koji počinje oralom, složila je zgroženu facu. Na sledećem odmoru izjavila je da nikad za nikad neće pušiti svom dečku/mužu. I da joj isto tako ne pada na pamet da dozvoli da njegov penis kojim slučajem zaviri u njen analni otvor. Međutim, zaista se nekada zapitam da li je Milana kojim slučajem neki sexualni manijak. Da, može biti. Takvi obično i bivaju. Ono, kao ovamo joj soba puna barbika jer odbija da odraste, a surova istina je da masturbira njima. Na tu pomisao sam se nasmešio. Ona je počela da pizdi.

-Jebote, opet ste se ponapijali svi. A treba da idemo kod Ksenije na rođendan. Vidi ovog,- pokazuje na mene – Ne može ni da gleda kako treba. Vidi, Sandra je razmazala šminku, a Nenad sav čupav. Stefan je jedino trezan ovde! A Nikola, ti bi se mogao probuditi. Kasnite! Sad ću i ja zbog vas ispasti kao...kao neka osoba koja kasni.-

- Daj, ne seri Milana, tek je jedanaest!-

- Ne serem! Krećemo! ODMAH!-

- Dobro, mama!- kidao se Nikola.

Čestitam Kseniji rođendan i sedam za sto. I dalje mi nije dobro. Palim cigaru. Ana seda do mene.

-Zar ti nisi prestao?-

-Ha, Ana, baš ti je dobar smsao za humor!-

-Daj mi dim.-

-Zar ti nije jak?-

-A u kurac, dim je to samo.-

Uzima dim Marlbora i navaljuje se skroz na mene. Duvam joj u kosu. Ona trese glavom.Tvrdi Pazar.

-Ma daj, nemoj! Vidiš na šta mi liči kosa.-

-Mala, ne seri, znaš da mi se diže na tebe.-

Prešla mi je rukom uz butinu, pa preko prepona. Nasmejala se i tako kroz smeh rekla:

-Ha, dobar ti je smisao za humor-. Onda je izašla napolje.Nasmejao sam se i ja. A on je stajao uspravno.

Milana je palila jednu za drugom. Baš smešno. Hahaha...haaaaa. Legao sam u separe i zaspao.

-Jebi se...- mrmljam u polu-snu. Opipavam ruku koja me drma. Mala ruka. I leva. Ko još koristi levu ruku za nešto. MILANA, Milana je ta koja je levoruka.

-Šta je bilo? Zašto me sad cimaš. Pusti!-

-E, vodi nas Ksenijin brat na drugi kraj grada. Znaš, u onu novu diskoteku, pa ako...-

-A ko ide?-

-Pa...Bolje pitaj ko ostaje...Idemo...-

-Čekaj, jesi ti to rekla Ksenijin brat? Kad je on došao?-

-Malo pre. S nekim drugovima.-

Podižem se iz separea, trljam oči i gledam oko sebe. Nenad i Stefan su jedini trezni. Sede i pričaju. Prolazim pored njih i oni mi mahnu. Mahnem i ja njima. Čujem kako komentarišu neke noge, telo, brzinu. I taman kad pomislim da se radi o nekoj ribi, skontam da se opet klade na trke pasa koje gledaju na tv-u. Stvarno bih se smejao da mi je bolje. Izlazim ispred kafića. Rukom opipavam džepove u potrazi za cigarama. Ne, definitivno ih nema. Njesra! Prilazim Ksenijinom bratu, pozdravljam se s njim i ostatkom, uzimam cigaru od jednog koji me moli da mu prodam ogrlicu. Kad sam mu konačno objasnio da nemam nameru da mu je prodam okrenuo se i ušao u kola. Izlaze i Stefan i Nenad. Ksenija je u ćošku sa drugom njenog brata. Ljube se. Izlazi i Nikola s Anom. Ne drže se za ruke... Koji im je? Onda sam tek skontao da je njegova ruka u stvari tamo gde je i moja bila pre par sati- na njenoj bulji.

Odustajem od puta u novu diskoteku. Mislim, ionako njih osam ide. Nema ni mesta za mene. Ulazim u kafić, pozdravljam se sa Ksenijom, Nenad i ja uzimamo jakne i palimo kući.

* * *

Irena sedi pored mene na krovu. Sandra treba da dođe s Nenadom, a i Nikola će. Milana se penje na krov s Anom. Malo pre mi je poslala poruku. Boli me glava. Jako me jebeno boli glava. Irena i ja džadžimo već par sati. Došla je kod mene po neke knjige i da mi donese Balaševićevu diskografiju. Skuvala nam je kafu i donela na krov. Pričam joj kako je bilo sinoć. To jest’, pričam joj kako je bilo sinoć u delovima kojih se sećam. Ne kontam kako sam uopšte došao kući, legao i to sve. Znam samo, što Ireni nisam ispričao, da sam imao san u kom je bila Ana. Uzimam poslednji dim i gasim cigaru u beton.

-U, jebo te, skontaj koliko pikavaca oko nas.-

-Da, Irena. Ode jedna kutija.- Vadim iz džepa još jednu. Skidam celofan, vadim onu srebrnu foliju, a Irena mi dodaje upaljač. Vadim još jedan Marlboro, stavljam između usana i palim. Mogu da čujem ono pucketanje. Vadim jednom rukom cigaru, a drugom bacam kutiju Ireni. Stoji navaljena na zid. Vrata iza mene se otvaraju i dolaze Ana i Irena. Sedaju nemo pored nas. Ana se smeška. Milana ćuti. Crveni. Zamišljam onaj zvuk pucketanja cigare, ali kao da ga ispušta Milanino lice. Koji joj je k?

- Dakle?-

-Dakle šta!?- razrogačila je oči Milana.

-Dakle, hoćeš jebeno reći šta ti je, ili treba da igramo asocijacije?-

-Meni nije ništa! Što!? Jel treba nešto da mi bude!?-

-Milana, znaš, moji su psiholozi. Pa ti mogu reći da nešto potiskuješ. Nešto što nikako ne sme biti u tvom svesnom, pa ga teraš u nesvesno...-

-Da, znam šta je potiskivanje.Imam pet iz psihologije.-

-Pa eto...I sad, da li želiš da to podeliš s nama.-

-DRKALA-SAM-DRUGU-KSENIJINOG-BRATA!!!-

U tom momentu, ili momentu pre toga, vrata na krovu su se otvorila. Na njima su bili Sandra i Nenad. Onako sa zgranutim facama. Sandri su usta širom bila otvorena. Samo je tako zurila u Milanu. Nekih večnost i po. Onda je došla i sela pored mene, i dalje gledajući s nevericom u Milanu. Nenad je samo seo s druge strane i počeo da se kida.

-Ha-ha-ha, drkačica...HA-HA-HA!- Milana ga je samo pogledala. Da pogled može da seče, isekla bi ga k’o lubenicu!

-Ha-ha...E...šalim se!-

Okrenuo sam se ka Nenadu. Namignuo mu, dajući mu znak da ćemo Milani sad dupe da pomeramo. Sandra me je drmnula, u fazonu nemojte previše. Gledam u Milanu s osmehom od uveta do uveta.

-Nego, Milana, pa šta bi s onim, ništa od oralog analnog, ili bilo kakvog nekonvencijalnog sexa?-

-Pa nisam mu ja pušila, SAMO SAM MU DRKALA!!!-

Vrata se ponovo otvaraju. Na njima je Nikola. Pada u trans koliko se otkida. Onako, ne dolazi do vazduha. Seda pored Milane.

-Pa Milana, pa jesi ti to drkala nekome?-

-Nikola, a jeb’o te, sedeo si na zadnjem sedištu...-

-Čekaj, - Sandra je počela, - A ti si bila...Gde tačno?-

Milana je nešto promrmljala.

-GDE!?.- svi smo viknuli.

-U GEPEKU!-

-O-MOJ-BOŽE! Drkala si nekom liku u gepeku!- i dalje nije mogla da poveruje Sandra, - Ti si jedna gepečka drkačica!-

-O, bože, sad ću ispasti k’o neka kurva! Jel me sad svi mrzite!?-

-Ne, ja baš volim kurve.- smejao se Nenad.

-Gepečka drkačica,- ponovila je Sandra, -Baš mi se sviđa! Kao, kad te vidimo, samo viknemo Dži-di-

-Ma ne...-smeje se Ana, -Dži-dži! Kao, Gepek Girl!-

Svi se kidamo. Milana pizdi, ali se i dalje kida s nama.

-NE!- Prekidam kidanje, -NE! Imam mnogo bolji nik! Dži-dži-džej!!!-

-Šta?-

-Gepek-Girl-Jerk-Off-

Svi umiru od smeha...

Fotošop je majka. To veče je na spejsu bila okačena slika Milane kako drži papir na kom piše:

DRKAM!

Na svim relacijama po gradu.

Potrebni rekviziti:

GEPEK(komada:1)

G(epek)G(irl)J(erk off)

Sex & the sahrana

, 20 2008 23:59:22 +0100

Jebeni smor! I to ne onaj obični kog se lako rešiš, već onaj, onaj kao da znaš da će ti gaće biti uvučene u bulju ceo život! Prvo sam buljio u prašinu u zraku. To me uglavnom smiri. Ali ne i sad. Onda, kao, hodam po sobi. Pa sednem u ćošak, i ništa. Pa odvrnem muziku, pa ništa. Samo mi luda baba iz stana ispod lupa metlom u plafon. I onda ja njoj lupam nogom u pod. Ali opet i dalje jebeni smor.

U jednom momentu kontam da ima nekih šest, sedam sati, pa ću se popeti na krov zgrade. Mislim, nije to neki fensi krov, kao u američkim sitkomima, gde bih mogao organizovati žurke sa puno riba, koje bi tako kulirale, ispijale svoj martini, a ja njih pio pogledom. Ne, ali ovaj krov je mnogo značio mom odrastanju. Na tom krovu sam popio svoje prvo pivo, poduvao prvi džoint, i zapalio prvu, a kasnije i poslednju cigaru.

Dolazim na krov, i kontam da je predrkano, kao i uvek. Fale mi moji ljudi… moj mikro kosmos. Došli su posle nekog vremena, i skenjali me skroz. Nešto kasnije smo ispijali poslednje pivo, i prosuli malo…Za baba Miru.

* * *

-Jebo te, prekini da joj gledaš u bulju- drmnuo sam Sašu, -Na sahrani njene bake smo.-

-A i u sise- dopunio me je Nenad.

Saša je prosto bio takav. Nas trojica smo odrasli zajedno. Na krovu. I sve zajedno radili uživotu. Mislim, ne baš SVE. Ali većinu.

Saša je išao u umetničku školu. Jednom je zaista uspeo da ubedi defektnu Dacu iz susedne zgrade da se skine, pod izgovorom da radi akt. Predpostavljam da je skontala da nema nameru da je slika, tek kad je videla da ispred njega nema štafelaja, ni boja, a to se desilo kad joj je nešto drugo ‘privuklo pažnju’.

Nenad i ja smo išli u razred. U gimnaziju. I nismo bili omiljeni. Valjda zbog toga što su nas uvek branili metalci i pankeri, pa nam niko ništa nije smeo, a i ubijali smo sve u pikadu… I bili smo s dve naj ribe u smeni…i to s MATURANTKINJAMA, iako smi bili tek druga godina…

Saša je opet buljio u Saru i samo čekao da zaplače, kako bi mogao da joj priđe. A iskreno, svima nam je bio skenj. Ne zato što je baba naše najbolje drugarice umrla, već zato što je baba Mira umrla. Ona je zakon! Ili, bila zakon. I svi smo je baš gotivili.

Dan je bio kao i juče, četrdeset…u plusu…u jebenom hladu. Par baba se onesvestilo, a inače se svuda unaokolo širio odvratan smrad znoja.

Kolona je trebala krenuti. Kolono ja trebala krenuti, a Saše i Sare nije bilo. Kolona je trebala krenuti, a Saša i Sara su znojaviji od ostatka mase dojurili naprasno, mamivši začuđene poglede. Sara je namestila crnu haljinu i stala blizu početka kolone.

- Hm… rekao je Nenad, -Saša, pretpostavljam da imaš savršeno razuman razlog zašto ti je šlic otvoren…-

-Da…ovaj…- histerično je pokušavao da zakopča šlic, a da ga pri tom niko ne vidi, što je i bilo malo nemoguće.

-Ne seri da si kresnuo ožalošćenu unuku… Stvarno…- zgražavao sam se

Baba ispred nas se okrenula i buljila. Stvarno je tako okrenuta hodala. Izgledala je kao kornjača, ili već nešto slično. I, iskreno, baš mi je bilo drago kad je zapela za izbočinu na putu. Kad zabija nos!

-Sama je tražila.- procedio je kroz zube Saša

-Ti si jedan bolestan, uvrnut i izopačen sedamnaestogodišnjak.-

-Znam, ali bilo je mnogo dobro…-

-Ne želimo da znamo.-

-… u kupatilu…-

-Stvarno ne želimo da znamo…-

- … prvo uz vrata, pa onda…-

-Jebo te, ‘ajd’ nemoj više!-

-… na veš mašini!-

- Jebi se, Saša- dreknuo sam, tako da su me otprilike SVI mogli čuti. Pa su se okrenuli ka nama. Nasmejao sam se, kao što se nasmejem u neprijatnim situacijama, pocrveneo i spustio pogled. Saša i Nenad su se tiho smejali ostatak puta.

Tek kod kapije groblja Saša je rekao

- Bilo je kao da je radila centrifuga…-

U momentu mi je trebao dim odbačenog crvenog Marlbora!