http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni Mon, 17 Aug 2026 23:38:20 +0200 http://www.lifetype.net <p>&nbsp;<br />Omne ignotum pro magnifico.<br />Sve &scaron;to je nepoznato izgleda veličanstveno.</p><p>Sve postoji, sve je moguće, <br />sve je tu oko nas...<br /><br />Sigurno Vam se desilo da plovite na tankoj liniji sna i jave, kada se slike ta dva sveta prepliću, kada ste vi junak tuđih snova a neko drugi junak va&scaron;e jave za koju niste sigurni da li je to ipak možda samo san.<br /><br />Zaplovio sam tom linijom.<br /><br />Jutro. <br /><br />Sunce je obasjavalo leđa Petrovaradinske tvrđave koja je pružala svoju senku na drugi kraj obale Dunava.<br />Propinjalo se polako preko zidina obasjavajući mamuran grad.<br />Sat na tvrđavi je zbunjivao neupućene svojm malom kazaljkom koja je jo&scaron; uvek bila veća od velike.<br /><br />Otvorenih očiju spavam, gledam, pamtim...<br /><br />Tamara se u polusnu prevrtala po krevetu uvijena u splet čar&scaron;ava i ćebadi. Telefon. Jednom, dva puta, tri, četiri... Ne prestaje. I pored želje da ne prelazi granicu, telefon ju je prevukao u svet budnih. Ru&scaron;i sve &scaron;to joj žmureći dolazi pod ruku, vireći na jedno oko jedva uspeva da dohvati slu&scaron;alicu.<br />- Da... Zvala sam te. Juče sam ceo dan bila sa njim, ne znam &scaron;ta da ti kažem... Da...&nbsp; &nbsp;<br />Soba je bila u kreativnom neredu. Garderoba, knjige, časopisi, &scaron;oljice, ča&scaron;e, fla&scaron;e, avioni, kamioni...<br />- Da... Bilo bi dobro da dođe&scaron; &scaron;to pre...<br />Zavr&scaron;ava razgovor, proteže se, poku&scaron;ava sa kreveta da dohvati muzičku liniju... Ipak mora da ustane. Sapliće se o papuče, ali ipak uspeva da se probije. Pu&scaron;ta CD, muzika... Iznad muzičke linije, ikona sa likom mlade ali nepoznate devojke, svetice... <br />Pogledala je u nju zureći nekoliko trenutaka kao da je hipnotisana. <br />Muzika. <br />&Scaron;kripa kočnica spolja ju je trgnula. <br />Kakav dan je bio iza nje, kakva noć je pro&scaron;la, kakav san, kakva java... <br />Zujanje u glavi nije prestajalo. Tu&scaron;-mix, red hladne vode, red vruće vode, pa red hladne... Prija kao &scaron;atirana mesnata slanina tokom dijete, kao frizura Halida Be&scaron;lića svojevremeno, kao red vodke, pa red piva... Ali drugog leka nema... &nbsp;<br /><br />Brojevi. <br />Krenimo od broja 1. Datumi. Krenimo od 15. aprila 2004.<br /><br />Turban oko glave, ludilo u glavi, muzika sa CD-a, kafa na &scaron;poretu, zvono na vratima...<br />- Uđi otvoreno je! <br />Opet zvono.<br />-&nbsp; Ulazi - viče jo&scaron; glasnije.<br />Ulazi mladić srednjeg doba, doba na putu od mladića ka čoveku. Ulazi u hodnik, proviruje, traži je, gleda u kuhinju...<br />- A tu si - ljubi Tamaru u obraz. <br />- Kako si danas?<br />- Igore...? Ti to ozbiljno? <br />- &Scaron;to?<br />- Vidi na &scaron;ta ličim. Umorna sam, neispavana, upla&scaron;ena... Nego, idi sedi u sobu, stižem odmah... Hoće&scaron; i ti jednu kafu?<br />Igor odlazi u sobu, seda.<br />- Može, ali samo malo... Kako ti je otac?<br />- Bila sam skoro celu noć pored njega,... neće ni da čuje za bolnicu - Tamara viče iz kuhinje.<br />- Mora&scaron; ga ubediti. Nemoj opet da mi sipa&scaron; &scaron;ećer!<br />- Nema teoretske &scaron;anse...<br />- Da ja razgovaram sa njim...?<br />- Ne verujem da bi hteo da razgovara sa tobom o odlasku u bolnicu... <br />- Koliko hoće&scaron; &scaron;ećera?<br />- Bez!<br />- Celu noć mi je pričao čudnu priču o Fru&scaron;koj gori.<br />- &Scaron;ta o Fru&scaron;koj gori...?<br />- Ne znam kako da ti kažem, ni meni nije ba&scaron; najjasnije. To je neka njegova priča koju je često spominjao, ali nikada nisam obraćala pažnju na nju, ali sada je insistirao. Priča nije nepovezana ali mi nije jasna... Pričao je o manastirima, dobru i zlu, o rimljanima, o turcima, Hitleru...<br />Igor je spustio novine u krilo zbunjeno gledajući u Tamaru.<br />- Ne razmem! Misli&scaron;, bunca...<br />- Ma ne bunca. Zna&scaron; onu njegovu straćaru u selu? Molio me je da odem tamo...<br />- Za&scaron;to... - srčući kafu pitao je Igor - jaooo, izvini... Opekoh se. Brzo obri&scaron;i ovaj krmačluk &scaron;to sam napravio. <br />- Ni&scaron;ta, ni&scaron;ta... Obrisaću... A, i ti si se isflekao...<br />- &Scaron;ta da mu radim sada. Nego, za&scaron;to hoće da ide&scaron; tamo. Tamo nisi i&scaron;la jo&scaron; od kada si bila klinka?<br />- Za&scaron;to, za&scaron;to...? Nemam pojma... Mislim znam, ali mi nije jasno... Ne znam &scaron;ta da radim... Sve je tako... <br />Tamara je zagnjurila glavu u &scaron;ake počev&scaron;i drhtavim glasom...<br /><br />Soba je mirisala na bosiljak. <br />Ne znam kako sam to znao. San ili java. Kao u Bala&scaron;evićevoj priči kada su tri brodolomnika peživela brodolom. Jedan je kunjao, kunjao i umro. Ova dvojica nisu gubila nadu ali jedan od njih nije mogao vi&scaron;e izdržati i geknu. Poslednji brodolomnik nije dugo izdržao pa umre i on. A tada sledi pitanje - ko to onda sada nama sve priča...?<br /><br />Okružen policama prepunim knjiga na krevetu je ležao gos&rsquo;n Marko, Tamarin otac. Pored kreveta je stajao starinski radni sto, očuvan i dobro restauriran. Na njemu je vladao red i poredak. Stolice nije bilo. Starinski name&scaron;taj pri prigu&scaron;enom svetlu uz kucanje sata zračio je nekom mistikom. Pored Marka na krevetu je sedela Tamara držeći oca za ruku.<br />- Tata mora&scaron; u bolnicu... <br />- Pusti već jednom tu bolnicu, Tamara. Nema od nje neke vajde. Kome su lekari jo&scaron; pomogli? To ti je samo prečica do ilovače. Ako spasa ima spas je na drugoj strani - tihim glasom je pričao Marko. &nbsp;<br />- Tata, nemoj da se pona&scaron;a&scaron; kao dete. Mora&scaron; otići, pomoći će ti. Nije bilo mesta na odelenju ali sam ja sredila... Redovnim putem bi te primili za petnaest meseci, po&scaron;to si hitan slučaj...<br />- Hajde onda mi sredi nekako da mi donese&scaron; vode... - poku&scaron;avajući da se na&scaron;ali, zatražio je Marko.<br />Tamara ustade prekorevajući oca.<br />- Vidi&scaron; da ne može&scaron; ni vodu sebi da donese&scaron;...<br />- Mogu ja, ali mi je draže iz tvoje ruke...<br />- To ti neće upaliti. Vi&scaron;e ne padam na tvoje reči. Biće -pravac bolnica - vikala je Tamara iz kuhinje.<br />- Donesi mi onda pun bokal, da se ne mučim kad ode&scaron; - priznao je otac.<br />Donela mu je samo ča&scaron;u.<br />- Izvoli. Samo ča&scaron;a, ostatak će ti poslužiti u bolnici...<br />Pijući vodu Marko je nastavio da priča.<br />- Slu&scaron;aj me dobro. Batali tu bolnicu. Od nje nema ni&scaron;ta ako me ne poslu&scaron;a&scaron;. Ovo &scaron;to ti govorim zna vrlo malo ljudi - reče Marko kroz ka&scaron;alj - i ranije sam ti pone&scaron;to pričao, ali bila si mala. Ne bi razumela. Stvar je ozbiljna - ne prestajući sa ka&scaron;ljom nastavio je Marko - mora&scaron; poku&scaron;ati da pomogne&scaron; i sebi i meni i svima... <br />Tamara je planula.<br />- Tata nemoj opet! Naravno da je stvar ozbiljna, stvar je za bolnicu... Nema druge priče od priče o bolnici...<br />- Dobro, dobro... Bolnica, bolnica, bolnica... Slu&scaron;aj ti mene. Mora&scaron; mi verovati, mora&scaron; mi pomoći, moj rad ne sme propasti... Ko će nastaviti ako ne ti..., a onda ćemo i bolnicu... Naravno, ni&scaron;ta bez bolnice.<br />- Tata...<br />- Tamara, molim te, samo sam se zagrcnuo. U mom stolu je ključ od one na&scaron;e stare kuće na selu... Onaj veliki... &ndash; jedva je pričao kroz ka&scaron;alj - onaj mali je od one male sobice,&nbsp; a onaj srednji od ormana u sobici... Tamo je sve,&nbsp; sve je zapisano... Molim te... Tamo su dva kofera... Pazi, prvo pročitaj dnevnik...&nbsp; On je jako bitan... Daj mi opet vode... - pije vodu - tamo su trake, snimci, zapisi... Nemoj nikome govoriti, kofere nikad ne ostavljaj same...&nbsp; Ako ti ne&scaron;to nije jasno idi popu Vladimiru, on će ti pomoći... Ja stvarno nemam vi&scaron;e snage, blizu sam..., moramo ga naći...<br />-&nbsp; Tata...&nbsp; Ne sme&scaron; da se napreže&scaron;... Hajdemo u bolnicu... Molim te...<br />- Vidi Tamara..., ja ću ozdraviti..., ali za ovim tragam vi&scaron;e od četrdeset godina. Tvoj deda Vasilije je isto tragao ceo svoj životni vek i njegov otac isto... - pričao je kroz ka&scaron;alj - na&scaron;a porodica ga mora naći i sačuvati od nekrista i zla... On postoji, to je sigurno... moramo naći IZVOR MLADOSTI... Samo pazi se, i drugi ga traže... Kofere ne ostavljaj...<br />Tamara je uvidela da je svako daljnje insistiranje uzaludno.<br />- Dobro, dobro... Ali mora i o tebi neko da brine... Ne može&scaron; ostajati sam!<br />Marko je name&scaron;tao jastuk, sme&scaron;kajući se.<br />- Ne sekiraj se, tu je tetka Desa...<br />- Ali ne može sve ona sama - rekla je Tamara zabrinuto.<br />- Može! Pomaže joj ona njena starija ćerka... Kako se zove...? - poku&scaron;avao je da se seti.<br />- Sanja?<br />- Jeste, Sanja... Sve ja njima lepo platim...<br />Tamara ga je zabrinuto gledala name&scaron;tajući ćebe.<br />- Ali tata...?<br />Marko joj je okrenuo leđa govoreći tihim glasom.<br />- Umorim se brzo. Moram malo da odremam, biće sve u redu. Samo ti nastavi pa ćemo posle zajedno...<br />Soba je mirisala na bosiljak.<br /><br />Priroda je sijala prolećnom zelenom bojom. Najlep&scaron;om zelenom bojom na svetu. Zelenom bojom koja je postojala samo početkom ranog proleća i već se sa mirisom lipe gubila. Krivudav put je vodio pored tek olistalog rastinja koje je kraj puta polako pružalo svoje pipke preko asfalta. Stari ford je brektao po uzbrdici. Igor je za volanom &scaron;kiljio boreći se protiv napada sunčevih zraka dok je Tamara žmureći naslonila glavu na staklo.<br />Igor je pogledao u nju. <br />- Znam da je tvoj otac uvek bio ozbiljan čovek, ne znam &scaron;ta da ti kažem... - poku&scaron;ao je da započne razgovor.<br />- Ne znam ni ja. Obećao mi je da će ići u bolnicu ako odemo u selo i pregledamo taj prokleti orman... Tako se osećam glupo... - sa nevericom je govorila Tamara i dalje žmureći.<br />- Ize&scaron; ga... &Scaron;ta mu je to tako bitno? &Scaron;ta on to traži? - pitao se Igor.<br />- Ne znam da li će&scaron; razumeti? - otvarajući polako oči pitala se Tamara.<br />- Kada sam ja to pa bio nerazuman? - trgnuo se Igor.<br />- Ovo je ne&scaron;to drugo? - poku&scaron;ala je da objasni svoje pitanje Tamara.<br />- &Scaron;ta je? Hoće&scaron; da kaže&scaron; da ja razumem samo ono prvo... Kao slabo kapiram ili &scaron;ta već... - već se ljutio Igor. <br />- Nemoj odmah da se duri&scaron;... - poku&scaron;ala je da smiri situaciju Tamara.<br />- Reci mi! - insistirao je.<br />- Prvo obećaj da se neće&scaron; smejati i da će&scaron; shvatiti ozbiljno...<br />- Sad treba i da se kunem.<br />- Obećaj! - bila je uporna Tamara.<br />- Časna mi Titova pioniraska reč!<br />- Eto, kako da ti bilo &scaron;ta pričam. Zeza&scaron; me. - rekla je Tamara i ponovo zažmurila vraćajući se u prvobitni položaj.<br />Igor je uvideo da je sad on zategao situaciju.<br />- &Scaron;alim se. Obećavam da ću sve &scaron;to kaže&scaron; ozbiljno shvatiti - rekao je pokajničkim glasom.<br />- Pa..., tata već godinama traži.... Kako da kažem... - otezala je Tamara.<br />- Razumljivo... Samo kaži razumljivo... - bio je nestrpljiv Igor.<br />- Tata traži...<br />- I... i... - požurivao je<br />- Traži... IZVOR MLADOSTI! - rekla je vireći na jedno oko.<br />- Sad ti mene zeza&scaron;. Reci mi lepo... - bio je besan Igor.<br />- Rekla sam ti!<br />- &Scaron;ta si mi rekla?<br />- &Scaron;ta tata traži!<br />Igor je naglo zakočio i izleteo iz kola odmahujući rukama.<br />- Ne mogu da verujem!<br />- &Scaron;ta ne može&scaron; da veruje&scaron;? - pitala je Tamara izlazeći iz kola.<br />- Da li me ti zeza&scaron; ili...?<br />- Ili...?<br />- Ili i ti treba da legne&scaron; pored svog tate...<br />- Igore! &Scaron;ta to priča&scaron;!<br />- &Scaron;ta Igore!? Hoćemo li da tražimo i mač u kamenu, dobru vilu, čarobno jaje preko sedam mora i sedam gora...<br />Tamara je bila van sebe.<br />- Rekao si da će&scaron; ozbiljno prihvatiti ono &scaron;to ti kažem, ako mi ne veruje&scaron;, ako misli&scaron; da je moj otac lud, ja idem dalje sama... - vikala je Tamara i sama produžila pe&scaron;ke.<br />- Jesam rekao, ali ovo... - potrčao je za njom.<br />- Jesi rekao a ovo je to... &nbsp;<br />Automobili su ih obilazili. Po koji vozač bi im svirnuo gledajući &scaron;ta se događa i misleći da je u pitanju ljubavna razmirica.<br />- Ti to ozbiljno... - uhvatio je za rame.<br />- Najozbiljnije... - rekla je poku&scaron;avajući da se otrgne.<br />- Igramo se Indijane Džonsa... - probao je Igor opet da pokaže svoje nepoverenje.<br />- Igore...<br />- Dobro, dobro... Ne ljuti se...<br />Igor ju je zagrlio na putu prema kolima.<br />- Sad idemo...? - proveravala je Tamara.<br />U&scaron;li su u kola. Uz &scaron;kripu kočnica kenuli su.<br />- Samo da nas ne presretne zla ve&scaron;tica pre nego &scaron;to dobri Merlin stigne... - sme&scaron;kao se Igor.<br />- Igore...! Odakle ti snaga?! - gledala je u njega začuđeno.<br /><br />Spu&scaron;tali su se niz blage obronke Fru&scaron;ke gore prema selu. Proleće je stiglo i ovde. Na ulici ljudi, traktori, kučići, čuje se glasanje životinja... Prozor na kolima je bio otvoren:<br />- Dobar dan...<br />- Dobar dan...<br />- Dobar dan... <br />- &#39;Bar dan...<br />- Dobar dan...<br />- Bog vam pomogao... <br />Igor je sa čuđenjem gledao u Tamaru:<br />- Dokle...<br />- Red je da se svakom javim. Ovde su svi kao rod, porodica...<br />Polaku su pra&scaron;njavim putem stigli pred jednu malu žutu kuću. Običnu malu seosku neuglednu kuću sa kapijom u jo&scaron; lo&scaron;ijem stanju. Po&scaron;to su jedva odmandalili kapiju čekao ih je ni&scaron;ta manje lak posao da otključaju i kuću... U kući je sve na svom mestu... Paučina, pra&scaron;ina, nered... Videlo se da niko skoro ovde nije ulazio. <br />- &Scaron;ta sad - upita Igor.<br />- Otvaraj onaj sobičak - naredi Tamara.<br />- Otvoreno!<br />- Ulazi.<br />- Uđeno!<br />- Ne zezaj se, nego hajde sada otvori ovaj orman.<br />- Neće.<br />- Ima da hoće.<br />- Ma neće... Ma... hoće, hoće... Otvoreno je! Tamara, ovde nema ni&scaron;ta sem ova dva kofera...<br />- Njih i tražimo. Uzmi ih...<br />Igor je uz &scaron;kripu ormanski vrata, krckanje polica, pucketanje poda i oblake pra&scaron;ine uspeo da izvuče dva ogromna kofera.<br />Pra&scaron;njavi, ka&scaron;ljući iza&scaron;li su u dvori&scaron;te. <br />- Ala su te&scaron;ki! Kao da su unutra nakovnji...<br />- Samo kuka&scaron;.<br />Seli su na klimavu klupu u dvori&scaron;tu.<br />- Auuuu, ala smo se napra&scaron;ili - primeti Igor bri&scaron;ući oznojano čelo. <br />- Fuj, niko nije ovde dolazio od kako se tata razboleo... Vidi na &scaron;ta ličim...<br />Igor je znatiželjno gledao u kofere.<br />- &Scaron;ta je u ovim koferčinama? Zar to &scaron;to tražimo ne treba da je bar u fla&scaron;ama?<br />- Igore...<br />- Dobro, dobro, mala &scaron;ala...<br />Otvaraju kofere u kojima je gomila knjiga, sveski, audio i video kaseta, filmskih traka...<br />- Ko će se ovde snaći...? Tata je rekao prvo dnevnik. Ni sama ne verujem da sam ovde i da ovo radim. Fuj, ala je pra&scaron;njavo... Prvo treba sve oprati. Ovde ima svega i svačega... <br />- Dobar dan - javi se glas odnekud.<br />Osvrću se i vide čoveka kako virka preko plota.<br />- Dobar dan - odgovaraju.<br />- Di je gos&rsquo;n Marko?<br />- Tata je bolestana! &nbsp;<br />- Di je očo? <br />- Boolestaan jee - viknu Tamara.<br />- Rano moja, di kaže&scaron; da je... - nastavio je čičica sa one strane plota. <br />- Tata se razboleo - vikala je Tamara.<br />- I ja sam volo ići kojekude... &Scaron;to ne dođe ovdi...? Tražili ga nekolika puta neki ljudi... - terao je čiča svoje.<br />- Ko ga je tražio?<br />- Nisam ga ja tražio.<br />- Pitam KO GA JE TRAŽIO?<br />- Ni&scaron;ta ja tebe ne razumem... Tražili su ga neki ljudi. Pitali me di je?<br />- &Scaron;ta su rekli?<br />- Neki ludi ljudi...<br />- Za&scaron;to ludi, čika Stevo?<br />- Nisam ja lud, oni su.... Kažu da traže stotinama godina a Marko je ičo sa mnom u &scaron;kolu...<br />- Kad su bili?<br />- Ne virim ja. Lepo pitam gde je Marko... A i ti ljudi su pitali... Poslednji put su jo&scaron; onomad bili...<br />- Kada!<br />- Jesil&rsquo; gluva? Jo&scaron; onomad!<br />- Dobro čika Stevo, dobro... Žurimo. Hvala i do viđenja...<br />- Ma ne žurim ja... Sačekaću ja vas... Samo vi dođite... Nemam niskim divaniti... Nego &scaron;ta da im kažem?<br />- Recite da će tata doći...<br />- A hoću, doći ću, doći... Kad budem mogao...<br />&nbsp;<br />Krenuli su prema kolima... Tamara se osvrće prema kući.<br />- Čuje&scaron; li ovo?<br />- &Scaron;ta?<br />- &Scaron;ta kom&scaron;ija Steva kaže. Tražili su tatu neki ljudi i traže ga stotinama godina, ali sigurno njega ne...<br />- Ne misli&scaron; valjda... - upita Igor.<br />- &Scaron;to me tako gleda&scaron;? Ne bih želela da mislim!<br />Ulaze u kola. Tamara name&scaron;ta kofere.<br />- Ko će sve ovo pregledati...?<br />- Ne mora&scaron; ba&scaron; sve...<br />- Ne moram, ne moram ja... Može&scaron; i ti malo... Nego, kada smo već ovde možda je najbolje da svratimo kod tatinog starog prijatelja popa Vladimira, da posle ne moramo ponovo da dolazimo. Tata je rekao da će mi on razjasniti neke stvari...<br />- Ti si &scaron;ef - reče Igor i uz &scaron;kripu kočnica i oblak pra&scaron;ine pojuri seoskim drumom.<br />&nbsp;<br />Stigli su pred manastir okružen &scaron;umicom koji je blje&scaron;tao na prolećnom suncu. Oko njega je u nekom obredu i&scaron;ao pop sa nekoliko monahinja i pevao... <br />Tamara i Igor su pri&scaron;li jednoj monahinji koja je stajala po strani i obratili se. Ona odmah odlazi do popa i &scaron;apuće mu na uvo...<br />Tamara i Igor stoje, prilazi im monahinja:<br />- Sada će pop Vladimir, pođite sa mnom.<br /><br />Brojevi. Broj 2. Datumi. 15. april 2004.<br /><br />Prostorija bela, sa vrlo malo name&scaron;taja. Sto i četiri stolice, Tamara i Igor sede, ulazi pop Vladimir.<br />- Čedo moje, kojim dobrom?<br />Ljube mu ruku...<br />- Tata je mnogo bolestan pope Vladimire.<br />Pop Vladimir se krsti.<br />- Neka se anđeli smiluju...<br />- Neće u bolnicu. Samo priča o nekom izvoru mladosti... Rekao je da se vama obratim, vi ćete mi sve reći...<br />Pop Vladimir se malo uznemirio, osvrće se, kao da se boji da se neko odjednom ne pojavi.<br />- A &scaron;ta jo&scaron; priča čedo moje?<br />- Nije mi ba&scaron; puno jasno. Rekao mi je da uzmem njegova dva kofera i da prvo moram pročitati njegov dnevnik a za sve nejasno mogu da se samo vama obratim.<br />Pop Vladimir se nervozno i upla&scaron;eno vrpolji se na stolici.<br />- Dobro ti je rekao. Jesi li uzela kofere? Jesi li jo&scaron; sa nekim pričala?<br />- Nisam pričala a uzela sam njegove stvari i pravo do&scaron;la kod vas, kada sam već u ovom kraju?<br />- Dobro, dobro... &nbsp;<br />Za trenutak je nastala grobna ti&scaron;ina. Pop Vladimir je ustao i stao pred jedinom slikom-ikonom na zidu. Prekrstio se. Tamara se zagledala u sliku jer je na njoj bila ona ista devojka kao na slici-ikoni u njenom stanu.<br />Pop Vlada je prekinuo neprijatnu ti&scaron;inu.<br />- Tvoj otac je dobar i po&scaron;ten čovek. Dugo se znamo, ti se jo&scaron; nisi ni bila rodila... Vrlo je pametan, a i znatiželjan... Jednom je tako on svratio do mene pre mnogo godina...<br /><br />Ispred manastira sede Pop Vladimir i Tamarin otac, Marko.<br />- Vidi Marko, ne znam &scaron;ta da ti kažem... Prijatelj si mi... Taj zapis &scaron;to si na&scaron;ao ja sam ti preveo... Jeste pi&scaron;e on o toj vodi, pi&scaron;e, pi&scaron;e... Da ti kažem da ne pi&scaron;e, lagao bih... Ali to su neke svete stvari... Nije to od juče, ni od vremena zapisa... To ti je mnogo stara i velika stvar... Ne bi je trebalo dirati...&nbsp; Može nevolje doneti...<br />- Vlado, poznaje&scaron; me dobro, želim da saznam istinu, postoji li ili ne postoji...<br />- Nije to tako lako, evo ga sad tu je... Niko to ne zna... <br />- Reci ti meni samo &scaron;ta tu pi&scaron;e, ja ću dalje gurati sam...<br />- Marko, nemoj pogre&scaron;no da me shvati&scaron;, ali, nije to dobro, ima svakakvih ljudi, sila, zlih namera... Ulazi&scaron; u ne&scaron;to..., ne zna&scaron; u &scaron;ta ulazi&scaron;...<br />- Ajde Vladimire, nemoj da te molim... Nismo mali...<br />- Dobro, dobro... Evo... Od kako je sveta i veka, od kako je Bog stvorio čoveka, od kako postoji Božje delo namenjeno čoveku postoje i stvari koje nisu za njega... Od kako postoji dobro, postoji i zlo... Božje stvari Bogu, čovekove čoveku... Večni cilj zla je da Božje stvari preko čoveka uzme od Boga... Onaj ko sazna, ko nađe, ne sme da uzme, nego mora da čuva... Sile tame u obliku dobra žele da čine zlo... Ljudska znatiželja nema kraja... Samo onaj ko poseduje ovaj zapis može da spozna ali ne i da remeti Božji poredak... &nbsp;<br /><br />- Ćeri moja, bio je uporan, nije hteo da odustane... <br />- Ne znam &scaron;ta da radim pope Vladimire?<br />- Pregledaj te njegove stvari pa sama vidi, sama odluči. Opasna je to stvar...&nbsp; Pazi se... Ne pričaj nikome, ne veruj nikome. Pazi na te očeve stvari... One život znače. Ako ti &scaron;ta bude trebalo tu sam. Ja sam njemu rekao da ne treba u to da ulazi... Rekao sam i njemu i tebi vi&scaron;e nego &scaron;to sam smeo...<br />Pazi njega, ali pazi i sebe!<br />- Hoću pope!<br />- Ponavljam ti jo&scaron; jednom jer želim da zapamti&scaron; da nismo sami na ovome putu na koji je zakoračio tvoj otac! Čuvaj se!<br /><br />Tamara i Igor su zami&scaron;ljeni napustili manastir i u tipini krenuli voze kroz planinsko predvečerje. Polako je počinjao da se oseća miris Dunava. Reka, svetla Novog Sada... Tamara je prekinula ti&scaron;inu. <br />- Hajdemo kod mene da pregledamo &scaron;ta sve ima u koferima...<br />- Ti si &scaron;ef...<br /><br />U Tamarinom stanu bio je, po običaju, kreativni nered. Ona je zami&scaron;lčjeno pregledala kofere dok je Igor udobno zavaljen u fotelju gledao &scaron;ta ona radi.<br />- Evo ga dnevnik - reče ona uzev&scaron;i jednu debelu svesku u ruke - ko će sve to i&scaron;čitati... Srećom mogu da čitam tatin rukopis. Evo i neke trake... Mora da su za onaj stari tatin projektor koji mi je dao da mi služi kao ukras. Tu je negde u ormanu... &nbsp;<br />Tamar ustaje, pretura po ormanu i nalazi projektor. <br />- Evo ga. Dođi, pomozi mi... Hajde mrdni se...<br />- Evo, evo...<br />- Zna&scaron; li bar da rukuje&scaron; sa ovim čudom?<br />- Znam, znam, i&scaron;ao sam u kino sekciju u osnovnoj &scaron;koli... Tada jo&scaron; nije bilo ni videa...<br />Vade projektor iz ormana.<br />- Gde da ga stavim?<br />- Stavi ga ovde. Ne, ne, bolje je tamo... Ili možda...<br />- Daj, požuri, nemoj da me parkira&scaron;, nije lako...<br />- Mislim da je ipak ovde najbolje.<br />Dok Igor name&scaron;ta projektor Tamari zvoni mobilni telefon, javlja se:<br />- Ćao... Kući sam... Nisam gasila telefon....Bila sam na Fru&scaron;koj gori u tatinom selu, sa Igorom... Ne mogu sada... Daj nemoj opet... Imam ne&scaron;to hitno, ne mogu sada...&nbsp; Hoću. Zna&scaron; da te volim... Javiću se...<br />- Dođi pomozi mi... Ko je zvao?<br />- Boban. Nismo se videli par dana... Nervozan je...<br />- Za&scaron;to?<br />- Slabo se viđamo u poslednje vreme, a on misli da ga izbegavam. Ma pusti ga, sve će biti u redu... Nego, da li si ti sve namestio...?<br />- Nego! Sve je spremno! Stigao je bioskop... Donesi grickalice, gasi svetlo!<br />Projektor je krenuo.<br /><br />Brojevi. Broj 3. Datumi, godine. 1959.<br /><br />Amaterski snimak kamerom nekog manastira, vide se&nbsp; zidine, ton je malo slabiji...<br />Ispred manastira stoji monahinja. Kamera fokusira monahinju:<br />- Čedo moje nekada je na ovoj na&scaron;oj planini bilo 35 manastira, pa i vi&scaron;e, nije se sve zapisalo i zapamtilo. Kako&nbsp; knjige kažu prvi je zabeležen manastir Privina glava, tamo kod Berkasova... Jeste, jeste... Ali, on je samo prvi zabeležen... Sigurno ih je bilo i pre i vi&scaron;e... Jeste...<br />Nego, ima ne&scaron;to, ima ne&scaron;to... Jedni zidaju a drugi ru&scaron;e...<br />Na svaki sru&scaron;en zidana su dva, možda tri... Ali mnogo su ru&scaron;ili. Mora se ova na&scaron;a planina sačuvati od nehrista, od otpadnika i velikog zla koje nas stalno napada... Ni&scaron;ta nije slučajno... Jeste, jeste... Nije ostalo puno manastira ali će ih biti jo&scaron; vi&scaron;e...<br />Rekli su nam da čuvamo planinu i mi je čuvamo, ona je na&scaron;a svetinja... Tako su nam uvek govorili. Ne smemo je dati antikristima koji hoće da nam je otmu, ne damo... Oni dolaze i odlaze a mi ostajemo... <br />Kraj trake...<br />Igor i Tamara sede ispred platna.<br />- Igore, &scaron;ta kaže&scaron;? Ne znam... Sve je tako čudno. Ne mogu da budem pametna...<br />- Uh...<br />- Evo gledam i očev dnevnik, da probam ne&scaron;to da povežem, da potvrdim. Tata je na ovom radio godinama... Tražio, beležio, snimao... Sve je sam radio, a sada, bup... Sve meni u krilo. Odakle da počnem, kuda da krenem?!<br />Umesto odgovora Igor naglo ustade.<br />- Tamara, izvini, ja moram sad da idem... Da li ti treba ne&scaron;to?<br />- Ne treba...<br />- Ako ti zatreba &scaron;ta javi se...<br />- Javiću se...<br />Tamara ga prati do vrata. Igor odlazi, ona se vraća u sobu, seda i stavlja glavu u &scaron;ake. Lista dnevnik, potom pretura po koferima. Nalazi u koferu magnetofonsku traku, prevrće je po rukama. Uznemirane je, upla&scaron;ena, zbunjena... Uzima telefon. <br />- Halo, Bobane... Da li me čuje&scaron;...? Ne mogu doći... Oti&scaron;ao je... Daj... Ma, mi smo samo dobri prijatelji... Nemoj da si takav... Dođi ti kod mene... Zna&scaron; ono &scaron;to sam ti pričala za tatu...? Fudbal...? Pa, dobro... Ja ću biti kući... Ćao.<br />Ponovo uzima magnetofonsku traku. Drži je. Odjednom kao da se nečeg setila. Izlazi iz sobe i vraća se sa magnetofonom. Pomalo nespretno pu&scaron;ta magnetofonski snimak. <br /><br />Brojevi. Dolazi broj 4. Prolaze datumi, godine... 1963.<br /><br />Snimak krči... <br />- Ja se zovem Milan Pavasović i učitelj sam...&nbsp; Jo&scaron; moj deda Stevan je nama kao deci pričao o velikoj tajni Fru&scaron;ke gore i izvoru mladosti koji sve ove godine sva sila i moć celog ovostranog i onostranog traži... Neki u želji da ga uni&scaron;te a neki da postanu dugovečni... Čitao sam neke zapise koji nagove&scaron;tavaju tako ne&scaron;to...<br />Nikad niko sem nekolicine ljudi nije znao celu tajnu. Ona se prenosila usmenim putem. Retko se kad beležilo jer postoji, kako mi je deda rekao, u svetu tajno udruženje, red ili tako ne&scaron;to koje hoće izvor za sebe da bi večno vladalo celim svetom.<br />Ne znam, on je tako pričao... Ima stra&scaron;nih priča...<br /><br />Zidine u plamenu. Nekoliko konjanika nose baklje. Čoveka sa kapuljačom pali jednu kolibu pored zidina. Čuju se krici.<br />Čovek sa kapuljačom zaurla:<br />- Neko gori! Neka gori, sve dok voda večnosti ne poteče na&scaron;im grlom, a onda... A onda će buknuti jo&scaron; veći plamen...<br />Ha, ha, ha... Vi obični mi&scaron;evi, jadnici... Neka gori!<br />Iz kolibe istračava čovek u plamenu, pada, ostaje da leži...<br /><br />Krčanje, zavijanje trake... Tamara je zaspala nad magnetofonom... Zvonjava telefona je izvuče iy sveta snova...<br />- Da? Halo... Halo, ko je to...?<br />Spu&scaron;ta slu&scaron;alicu, a telefon opet zvoni.<br />- Halo... Koga trebate...? <br />Spu&scaron;ta slu&scaron;alicu, leže, telefon ponovo zvoni, ona se pokriva jastukom po glavi...<br /><br />Jutro. Dok je Tamara kuvala kafu Igor je dovikivao iz sobe iz sobe:<br />- Jesi li pročitala ovo? Čovek da ne poveruje... Tvoj tata je na&scaron;ao gomilu stvari koje govore o tome kako je Napoleon ovde stacionirao najvi&scaron;e vojske na svom putu za Rusiju, kako su stalno pretraživali Fru&scaron;ku goru, mučeći seljane, odvodeći ih... Kaže da je pohod na Moskvu bio samo maska...<br />- Nisam do toga dela stigla! Bila sam umorna pa sam legla, ali dugo nisam mogla da zaspim. Čitaj mi, slu&scaron;am!<br /><br />Brojevi. Broj 5. Godine. Davne, a bliske. 1820.<br /><br />Čovek ispred manastira, vezan za drvo. Oko njega dva francusk vojnika i jedan civil, u pozadini &scaron;ator, konji, mali logor...<br />Vezani čovek očajnički se dere:<br />- Ne znam, ne razumem Vas!<br />Udaraju ga... <br />Civil, pita na francuskom:<br />- Govori, govori gde je...<br />- Ne razumem, ne znam...<br />Civil nastavlja:<br />- Ubili smo ti celu familiju, govori!<br />Vezani čovek je na kraju snage.<br />- Ne razumem...<br />Civil se obraća jednom vojniku:<br />- Dolazi ovamo. Nagradi ga!<br />Vojnik prilazi i urezuje mu krst na čelo, čovek vri&scaron;ti...<br />Civil je galamio i dalje:<br />- Budalo, govori gde je izvor. Znamo da zna&scaron;! Ne pravi se lud!<br />Vezani mučenik progovara na francuskom:<br />- Neće te ga nikad naći!<br />Mučitelj je &scaron;okiran.<br />- Zapalite svinju!<br />Pale ga...<br /><br />Tamara stajala na vratima sobe&nbsp; i slu&scaron;ala Igora kad se začu zvono na vratima. Tamara otvori vrata kad u sobu kao vihor ulete Boban...<br />- Za mene nema&scaron; vremena...!<br />Igor ustaje i pruža mu ruku.<br />- Zdravo Bobane.<br />Boban ga ignori&scaron;e.<br />- A danima si sa ovim ovde...<br />Tamara prilazi Bobanu poku&scaron;avajući da ga zagrli.<br />- Bobane, kako može&scaron;...<br />On je gura od sebe, iskežen od besa.<br />- Kako JA mogu... a kako TI može&scaron;?<br />- Bobane, pa zna&scaron; za oca...<br />- Znam za oca a sad znam i za ovog ovde...<br />Tamarin strah prelazi u bes.<br />- Nemam reči, stvarno nemam reči...<br />- Tamara, ni ja nemam reči... <br />Boban odgurnu Tamaru i izjuri iz sobe. Tamara potrča za njim.<br />- Bobane, Bobane...<br />Vrata su se zalupila, Tamara je zaplakala baciv&scaron;i se na kolena.<br />- Ja ću poludeti! Poludeću!<br />Telefon zvoni.<br />- Ja sam tata... Jesam... Mogu... Mogu... Hoću... Evo me. <br />Tamara obrisa suze i pogleda u Igora.<br />- Uh, Igore... Probaj da me razume&scaron;. Pravi se bar... <br />- U redu...<br />- Može&scaron; li me odvesti do tate?<br />- &Scaron;ta mogu drugo...<br />- Hvala ti.<br />- Nema veze...<br />- Ali, moramo poneti i kofere...<br />- Za&scaron;to sad pa to?<br />- Ne smemo ih ostavljati.<br />- Kad je bal, nek&#39; je maskenbal... Krenimo...<br /><br />Broj za brojem. Broj 6. Godina za godinom. 1966.<br /><br />Igor je lagano vozio kola kroz grad dok je Tamara čitala očev dnevnik.<br />- Slu&scaron;aj ovo... Čitaću ti.<br />Jedva sam prona&scaron;ao tog čoveka. Kao da se krio. Izvlačio sam mu reči kao klje&scaron;tima. Nije hteo da ga snimim pa sam morao da pamtim njegove reči, a rekao mi je sledeće:<br />- Rođen sam ovde na selu. Volim na&scaron;u planinu. Za neke je to brdo a za mene je to moćna planina. Magična. Retko ko je razume. Volim vodu. Fru&scaron;ka gora i njeno podnožje je uvek bilo bogato vodom. Uvek ima oko 14 jezera, jer im se broj kroz vekove menjao. U nekim zapisima kažu da ih je bilo 13, u nekim 15, u selu stari ljudi kažu da ih je bilo 17... Sada ih je valjda 14. Čudno je to... Kažu da jezera na čudan način nestaju i nastaju, menjaju mesta... Voda je čudo... Dobar sluga, zao gospodar... Pričaju stari da ima na planini i lekovitih voda, sva&scaron;ta pričaju... Kažu da su nepokretni prohodali, slepi progledali... Kažu da ima đavolova i božja voda. Ne bi ljudi tek tako pričali. Ja znam samo ovolko... Pitajte nekog drugog... <br />Tamara je ba&scaron; zavr&scaron;avala čitanje kad je ugor stao pred jednu zgradu.<br />- Igore, sačekaj me tu. Ja ću valjda brzo.<br />- Zna&scaron; da moram...<br /><br />U polutamnoj sobiTamara je sedela pored tate držeći ga za ruku.<br />- Da li ti je bolje?<br />- Jeste... Puno bolje...<br />- Nemoj ti meni, sav gori&scaron;... Hajdemo u bolnicu...<br />- Jesi li bila u selu?<br />- Jesam, jesam... I kod popa Vladimira, i pregledam kofere... Sve radim... Hajde i ti poslu&scaron;aj mene...<br />- I &scaron;ta kaže&scaron;?<br />- Kažem da ide&scaron; u bolnicu.<br />- Ma ne to. &Scaron;ta kaže&scaron; za bele&scaron;ke, filmove, trake...<br />- Nisam jo&scaron; sve pregledala...<br />- Pregledaj molim te... I nastavi da traži&scaron;...<br />- Tata...<br />- Nastavi... Molim te... Evo, uzmi ovo pismo... Ima tu adresa... Javi se..<br />- Tata, hajde u bolnicu...<br />- Pusti mene... Uzmi pismo... Moramo naći izvor... Pre drugih, da ne bude kasno... Moramo znati gde je da bi ga branili... Nikome ne govori...<br />- Tata, ne preteruj...<br />- Moramo, moramo... Nisi li valjda ostavila kofere same...?<br />- Nisam, nisam...<br /><br />Izlazeći iz zgrade Tamara je sa nevericom i čuđenjem gledala u Igora koji je bio naslonjen na kola, iscepan, sa modricom, držao se za oko...<br />- Igore, &scaron;ta je bilo?<br />- Auuu!<br />- Govori!<br />- Ne pitaj...<br />- Jesi li dobro?<br />- Spopala me dvojica...<br />- Koja dvojica?<br />Igor odgovara sarkastično:<br />- Pera i Zoran!<br />- Koji Pera i Zoran?<br />Igor, nervozno:<br />- Odkud znam koja dvojica?! Sedeo sam u kolima kad odjednom neko otvori vrata i poče da me izvlači. Tako me je pljesnuo nečim... Drugi pođe za ključevima od kola...<br />- Hteli su kola da ukradu?<br />- Stani! Tamara... Hoće&scaron; li da me slu&scaron;a&scaron;?<br />- Izvini!<br />- Dok sam se ja gu&scaron;ao sa jednim, drugi je krenuo da otvara gepek... Ja se iskobeljah pa krenuh prema njemu... On vadi kofere... Taman ja...<br />- Koferi!!!<br />- Pomislih...<br />- Sredio si ih?<br />- Alo! Tamara...!<br />- Izvini!<br />- Taman ja pomislih, sve je gotovo kad se začu policajska sirena i njih dvojica u beg...<br />- Ko je zvao policiju?<br />- Niko!<br />- Pa kako su do&scaron;li?<br />- Pa nisu do&scaron;li!<br />- Nego?<br />- Pro&scaron;li su!<br />- Ko je pro&scaron;ao? Policajci?<br />- Ne! Vatrogasci! Ne&scaron;to se upalilo u kom&scaron;iluku... Hvala Bogu! Mislim, hvala zbog mene a zbog paljevine mi je žao...<br />- Aaaaa... Tako.... <br /><br />Oti&scaron;li su do obližnjeg parka i seli na klupu.<br />- I &scaron;ta kaže&scaron;, Igore?<br />- Sve me boli...<br />- Dobro to, nego mislim, na sve ovo...<br />- Stvar postaje vrlo realistična... &ndash; reče Igor držeći se za oko.<br />- Predlažem da idemo da pregledamo &scaron;ta sve jo&scaron; ima u koferu...<br />- Moram li i ja?<br />Tamara ljutito pogleda:<br />- Ne mora&scaron;, nisi morao ni&scaron;ta ni do sada...<br /><br />Igor je jedva dovezao kola pred njenu zgradu. Vukući kofere nekako su stigli do stana. Sa vrata su odmah videli da je stan&nbsp; sav ispreturan... <br />- Igore! &Scaron;ta je ovo...? Ko je ovo napravio...?<br />- Ne mogu da verujem! Stra&scaron;no!<br />Tamara pregleda sobe, stvari...<br />- Tamara gde si? Da li ti ne&scaron;to fali?<br />- Ne znam! Nema ovde &scaron;ta bi moglo da fali! Para nemam!<br />- Ne&scaron;to vredno, možda nakit?<br />- Nemam ni&scaron;ta vredno... Ni ja, ni ja ni tata nemamo ni&scaron;ta...&nbsp;&nbsp; Ni&scaron;ta vredno..., sem kofera... Kofera!&nbsp; Otvaraj kofere!<br />Tamara i Igor pregledaju sadržinu kofera.<br />- Da li si na&scaron;ao ne&scaron;to?<br />- Ni&scaron;ta. Mislim, samo papiri, filmske i audio trake... Sve &scaron;to je već bilo.<br />- Da ne postoji neka tajna pregrada u koferu?<br />- Ja je ne vidim! Nego zna&scaron; &scaron;ta?<br />- &Scaron;ta?<br />- Sve je ovo nečija podmetačina?<br />- Kako to misli&scaron;?<br />- Boban!<br />- &Scaron;ta Boban?<br />- Boban! Glavu ću mu polupati!<br />- &Scaron;ta ti je?<br />- Sve je to delo tog ljubomornog skota! <br />- Nije moguće!<br />- Moguće! Vrlo moguće!<br />Telefon zvoni, Tamara se javlja:<br />- Halo... Ja sam... Da... Jeste, jeste... Sa Igorom...<br />Igor nervozno prilazi Tamari koja jo&scaron; uvek priča preko telefona.<br />- Eto vidi&scaron;, moguće je, moguće!<br />- Kako hoće&scaron;... Radi kako hoće&scaron;... Zdravo!<br />- Ko je?<br />- Boban!<br />- Vidi&scaron; da je on to uradio! &Scaron;ta kaže volina jedna &scaron;mrljava?<br />- Kaže da će ti glavu otkinuti...<br />- Vidi&scaron; da je moguće...<br />- Da rekao je da će ti to uraditi ali tek kad se vrati iz Londona odakle se javlja...<br />- Ipak nije moguće...<br />- Ne znam... Daj da pogledamo jo&scaron; neku traku...<br /><br /><br />Brojevi. Broj 7. Godine. 1969.<br /><br />Projektor &scaron;tekće. <br />Na klupi ispred seoske kuće sedi baka, u jednoj ruci jabuka, u drugoj nožić... Guli koru, baca je i jede oguljenu jabuku. Priča mljackajući: <br />- Znam ti ja sine da su u kori vitamini ali baka nema zube - tvrda je kora... Nego to &scaron;to me pita&scaron; ja ću ti reći a ti veruj ili ne veruj... Jo&scaron; kao mala slu&scaron;ala sam te priče... A priče kažu da se &quot;javilo&quot; Stevanu Đurđeviću, zvanom Steva Pop, mada on nikada nije bio pravi pop, nego je njegov deda nekada davno hteo da se zamona&scaron;i ali u to vreme njegov brat Jovan... Ovaj, &scaron;ta sam ono htela...<br />- Steva Pop... - podseća je glas savgovornika koji se ne vidi.<br />- A, da, da... &Scaron;ta Steva Pop...? <br />- Ne&scaron;to mu se &quot;javilo&quot;... <br />- Da, da... &quot;Javilo&quot; mu se u snu gde je izvor mladosti. Napio se pa pričao o tome uz rakiju... Pričao je on o tome dan, dva i nestao... Nikad vi&scaron;e od njega ni traga ni glasa... Posle se pričalo da se to desilo jo&scaron; nekima ali su ćutali o tome sve dok za vreme onog rata sa Hitlerom opet nije počelo da se &scaron;u&scaron;ka da seoski pop Jovan zna ne&scaron;to...<br /><br />Podrum, vlažan, mračan, na stolici sedi pop izmučen, iscepan, iza njega stoji gestapovac u razdrljenoj uniformi a ispred njega uglađeni oficir.<br />Oficir se obraća popu:<br />- Ćuti&scaron; pope, ćuti&scaron;... A zna&scaron;... Zna&scaron; i ti da ja znam da ti zna&scaron;... A ćuti&scaron;...<br />Hvata ga za revere: <br />- Slu&scaron;aj me dobro pope... Neću vi&scaron;e ponavljati...<br />Poživeće&scaron; jo&scaron; samo toliko da vidi&scaron; kako ti crkva gori ako ne progovori&scaron;...<br />Pop, jedva govori:<br />- Oprosti bože onima koji ne znaju &scaron;ta čine, nisu oni krivi, budi milostiv prema njima kao i prema nama sledbenicima tvojim...<br />- Pope, sam si tražio...<br /><br />Baka ustaje, bri&scaron;e ruke o pripasanu kecelju:<br />- Ubi&scaron;e popa i jo&scaron; mnoge druge... Zapali&scaron;e manastir kao i mnoge druge... A svi su ćutali... Sinko moj... Od kako se zna da ova planina postoji, ovde je neprestana borba dobra i zla. Stalno nekrsti i otpadnici od vere dolaze ovde i traže, traže a manastiri su tu kao bedemi dok jezera zavaravaju tragove... Eh, svi traže taj izvor... Nego da vam pokažem...<br />Izvadi baka odnegde neku zamotanu maramu pa poče da je domotava: <br />- Evo, imam i sliku.<br />Vadi iz marame izgužvanu ispucalu sliku.<br />- To je slika koju su nemci slikirali pre nego &scaron;to su ubili popa...<br />Kamera zumira fotografiju u bakinoj ruci. Iznad popa se vidi freska sa devojkom identična onoj na ikoni u Tamarinoj sobi.<br /><br />Tamara i Igor zami&scaron;ljeni pu&scaron;e okruženi gomilom papira.<br />- Igore, &scaron;ta da radim? &Scaron;ta da radim?<br />- Smiri se! Smiri... Hoće&scaron; da ti skuvam kafu?<br />- Ni kafe nema vi&scaron;e...<br />- Ne budi na kraj srca. Idem da kupim... <br />Igor hitro ustaje iz udobne fotelje, obuva patike i izlazi. Odmah zatim začu se zvonjava telefona. Tamara se hitro javlja:<br />- Halo... Ko je? <br />Veza se odmah prekide i začu se pulsirajući signal. Tamaru je nervoza obuzimala. Zvono telefona ponovo... Ovoga puta jo&scaron; brže podiže slu&scaron;alicu:<br />- Slu&scaron;aj ti budalo jedna, nema&scaron; hrabrosti da razgovara&scaron;... O, Bobane ti si... Ovaj... Nisam znala da si ti... Ma ne... Neko zove... Ne... Ne Igor... Ne razume&scaron;... Lo&scaron;e mi je... Nemoj tako, nemoj....<br />Opet signal prekinute veze...<br />Tamara besno &scaron;utnu papire na podu, baci se licem na krevet i poče da plače... Posle nekoliko trenutaka Igor utrčava u sobu:<br />- Obili su mi kola!<br />- Zovi policiju!<br />- Ni&scaron;ta ne fali, ni kasetofon...<br />- Za&scaron;to nas ne ostave na miru? Za&scaron;to? I ko su uop&scaron;te oni, ko su oni!!!<br />- Stvarno nemam predstavu!<br />- Poludeću!<br />Igor zagrli Tamaru:<br />- Ne boj se, ne može&scaron; vi&scaron;e od ovoga...<br />- Nije vreme za &scaron;alu! Ovo je izvor ludila a ne mladosti...<br />Tamara plače, Igor je drži za ruku, gledaju se... Ljube se na kratko. Tamara se odjednom trže, skoči i poče da skuplja papire, stvari, slažući ih.<br />- Tamara, izvini, bilo je jače od mene!<br />- Izvini ti, nisam trebala ja...<br />Igor joj pomaže da skupi papire.<br />- Ne ja sam, Tamara...<br />- Nisi ti, ja sam...<br />Hvata je za ruku prilikom skupljanja...<br />- Dobro, onda, oboje smo...<br />Ljube se.<br />Tamara prekide ljubavnu scennu:<br />- Nema nam nazad. Moramo ne&scaron;to učiniti. Boban me ne razme, tata me ne razume, ja ne razmem &scaron;ta se sve ovo de&scaron;ava.<br />- Tu sam ja da ti pomognem...<br />Zagrli je... Spolja se čula lagana muzika... <br />&nbsp; &nbsp;<br />Za stolom sede Tamara i Igor.<br />Tamara čita:<br />- Prema svim do sada&nbsp; proverenim zapisima, dokumentima i podacima turska vojska je u svojim osvajanjima najdalje dolazila do Fru&scaron;ke gore. Za vreme svih petsto godina Fru&scaron;ka gora je predstavljala izraziti predmet njihovog interesovanja. Brojni logori su preplavljali celu planinu...&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; &nbsp;<br /><br />Beskonačni niz brojeva. Broj 8. Večiti kalendar. 1545.<br /><br />U prostoriji na zemljanom podu sede tri turčina i pu&scaron;e. Kroz oblak dima u prostoriju ulazi ulazi turski vojnik i prilazi jednom od trojice na podu i pruža mu čuturu;<br />- Evo, evo...<br />- Gde si ti do sada?<br />- Gazda, evo ovo smo jedva na&scaron;li kod onoga seljaka, zakopano u njivi...<br />Gazda gleda čuturu sa svih strana, mućka je.<br />- Ima li &scaron;ta unutra?<br />- Ima ne&scaron;to!<br />- &Scaron;ta ima, čuje&scaron; li ti mene...<br />- Ne znam gazda, nismo smeli da diramo.<br />Gazda drži čuturu u ruci i zami&scaron;ljeno je gleda, Potom se naginje na uho prvo jednom pa drugom turčinu na podu koji mu takođe ne&scaron;to govore.<br />- Nosi odmah sultanu, tamo će oni znati da li je to to... A gde je seljak? Da li reče gde je izvor?<br />- Ne reče!<br />- Dovedite mi ga odmah ovde!<br />- Nije ovde!<br />- Ma govori onda gde je?<br />- Umro!<br />- Kako umro majku li vam va&scaron;u...? Kako umro?<br />- Nabili smo ga na kolac!<br /><br />A onda pri povratku..., nema vi&scaron;e - prekinula je čitanje Tamara.<br />- &Scaron;to si stala - upita je Igor.<br />- Nema vi&scaron;e - ponovila je Tamara.<br />- To si več pročitala, hajde dalje... - nestrpljivo će Igor.<br />- Nema vi&scaron;e teksta, nema stranica... - obja&scaron;njavala mu je.<br />- Pa &scaron;ta ćemo sad...? - pitao je.<br />&nbsp;- Hajdemo u selo... - odlučila je Tamara iznenada,<br />- Za&scaron;to?<br />- Ne znam!<br />- Pa &scaron;to onda...? - bunio se Igor<br />- Idemo! - nije popu&scaron;tala.<br />- Dobro, ti si &scaron;ef, a &scaron;ta ćemo sa koferima?<br />- I oni idu sa nama. Nema nam druge... <br />- Jaooo! Ko će ih vukljati...?<br />- Valjda si džentlmen i neće&scaron; dozvoliti da jedna dama...<br />- Nemoj sada jo&scaron; da me čačka&scaron;! Spremaj se!<br /><br />Brojevi. Broj 9. Godine. 1984.<br /><br />Kola su krivudala kroz &scaron;umu. Tamara je preturala po svojoj ta&scaron;ni:<br />- Evo je, ovu kasetu jo&scaron; nismo čuli...<br />- Kakva kaseta, kome je do bučne muzike u ovoj prirodi.<br />- Nije muzika. U pitanju je kaseta iz tatinog kofera...<br />Uključila je kasetofon iz koga se začuo glas njenog oca.<br />- I tako bez puno buke i istraživanja naredi&scaron;e da se stari rudnik u Vrdniku ponovo otvori. Kažu, Nemci ulaze u posao... Ali doneso&scaron;e neke čudne ma&scaron;ine, nisu za ugalj... Dovedo&scaron;e neke specijalne stručnjake... Ma, rek&rsquo;o, ovi ko da traže vodu, bože me oprosti, a ne rudu... Vodu toplu, lekovitu, smo već na&scaron;li i banju napravili... Nisam razumeo, taj rudnik nikad nije nikome ni valjao... Obja&scaron;njenja nije bilo... &Scaron;ta li je cilj bio i koji interes je neko imao da rudnik radi...? Zatvoren je iznenada kao &scaron;to je i otvoren... Glavni je bio inženjer Vasić...<br />Traka je počela da zavija, ni&scaron;ta se nije razumelo...<br />Tamara je potap&scaron;ala Igora po ramenu:<br />- To je tata.<br />- Prepoznao sam gos&#39;n Marka.<br />- E, onda ide promena plana. <br />- Nisam ni znao da smo imali plan.<br />- Ba&scaron; se pravi&scaron;...<br />- Govori gde idemo...<br />- Vozi za Vrdnik...<br />Nastavili su vožnju kroz prelepu i mističnu planinu koja je u sebi skrivala nedokučive tajne koje su iznenada promenile tokove njihovih života. <br />Vožnja nije trajala jo&scaron; dugo. Vrdnik, mesto na obroncima Fru&scaron;ke gore, se pojavljivao pred njihovim očima. Sunce je pripeklo kao usred leta. Ulaze u mesto. Nigde nikog. Ulice su puste. <br />- Stani Igore.<br />- Stajem.<br />Tamara izlazi iz kola.<br />- I &scaron;ta sad? &Scaron;to smo ovde do&scaron;li mlada damo?<br />Tamara se nije osvrtala na njegove reči. U tom trenutku je ugledala čoveka na biciklu. Potrčala mu je u susret.<br />- Izvinite... Da vas ne&scaron;to pitam...<br />Čovek je stao i upitno je gledao.<br />- Molim vas, da li znate gde je kuća inženjera Vasića?<br />- Vasića? Ima tu napred porodica Vasić, ona kapija, ali da li je neko tu inžinjer ne znam... Ona zelena...<br />- Ima dve zelene...<br />- Ona druga, sa klupom ispred...<br />- Hvala. Hvala vam puno.<br />- Ni&scaron;ta, ni&scaron;ta.. - reče čovek i ponovo uzjaha svoje prevozno sredstvo.<br />Tamara se trkom vraćala prema kolima.<br />- Pali! Idemo dalje.<br />Zadihana je uletela u auto.<br />- Gde sada - pitao je Igor.<br />- Prema onoj kapiji, zelenoj - rekla je zadihano.<br />Kola su uz &scaron;kripu krenula.<br />- &Scaron;ta to radi&scaron;, zna&scaron; da ne volim tvoje vozačke ludosti - zamerila mu je.<br />- Malo. Nije to lo&scaron;e - odgovorio je Igor ne dajući previ&scaron;e značaja njenoj primedbi.<br />Stigli su pred zelenu kapiju. Tamara istrča iz kola dok se Igor mrzovoljno izvlačio iz kola. Vrata su bila zaključana pa su morali da lupanjem probaju da obaveste domaćine da su gosti pred kapijom.<br />- Gazde! Gazde!<br />Niko se nije javljao, ali oni nisu odustajali.<br />- Gazde! Ima li koga?<br />Igor je poku&scaron;avao da pogleda preko kapije.<br />- Vidim neko dete. Ej, mali! Dečko! Halo...! Ne zarezuje me pet posto... Mali! Da, ti...! Otvori nam. <br />Ubrzo im je musavi dečkić otvorio vrata.<br />- Mali, da li je ovo kuća porodice Vasić?<br />- To je moja kuća!<br />- A kako se ti preziva&scaron;?<br />- Buca!<br />- A prezime?<br />- Buca - reče dečko i potrča nazad u dvori&scaron;te vičući<br />- Mama! Mama! Neki ljudi pitaju čija je ovo kuća!<br />Iz dna dvori&scaron;ta se pojavi mlađa žena pozama&scaron;nog obima, &scaron;to bi se u Sremu reklu, lepa i debela. Hitrim korakom, neprimerenim njenoj težini je do&scaron;la do nas.<br />- Izvolite? Koga tražite? - obratila se Tamari.<br />- Da li ovde živi Petar Vasić?<br />Buckasta snajka ju je začuđeno pogledala.<br />- Ne živi. Ne živi od 1984. godine.<br />- A gde se preselio? - nastavila je Tamara.<br />- Na groblje devojko. Umro je. Tamo ćemo svi mi jednog dana. Valjda ću se tada odmoriti. Mogu li vam ja ne&scaron;to pomoći. Ja sam njegova snaja.<br />Tamara se &scaron;trecnula.<br />- Izvinite nisam znala. Htela sam ne&scaron;to da ga pitam o rudniku?<br />Snajka kao da je jedva dočekala ovu temu.<br />- On mu je i glave do&scaron;ao. Posle zatvaranja i&scaron;li su u neku kontrolu pa se poru&scaron;ile neke grede... Ni&scaron;ta nismo dobili. Samo neku bednu svotu za sahranu, sram ih bilo...<br />- Da li mi neko drugi ovde može da mi pomogne?<br />- Niko. Kad se rudnik zatvorio svi koji su imali bilo kakve veze su se odselili ili poumirali... Nego, jedino možda moj muž, a njegov sin, Nikola, možda Vam može ne&scaron;to reći...<br />- Gde je on sad? - nije se predavala Tamara.<br />- Ko to zna... Ode on u planinu, &scaron;eta se po &scaron;umi, lovac je... Idite ovim putem kolima pa kod prve velike krivine stanite i krenite uz brdo, možda ga nađete... Vičite ga. Tako ga i ja tražim... <br />Iz dvori&scaron;ta se začula neka cika. Snajka se okrenu...<br />- Buco, koliko puta da ti govorim! Ne diraj koko&scaron;ke... Izvinite... Moram...<br />- Ni&scaron;ta. Hvala vama... - nije uspela da zavr&scaron;i rečenicu Tamara a snajka je već grebala po pra&scaron;njavom dvori&scaron;tu u pravcu malog Buce kome se nije dobro pisalo.<br />Tamara se okrenula prema Igoru.<br />- Da li si čuo?<br />- Kod prve velike krivine...<br />- Ljubim te - prekinula ga je Tamara.<br />- Ulazi, polećemo...<br />Ubrzo su stigli do mesta koje im je Vasićeva snaja pokazala.<br />Iza&scaron;li su iz kola i Igor je krenuo od kola.<br />- Gde će&scaron;? - upita ga Tamara.<br />- Pa da tražimo Nikolu...<br />- A koferi...?<br />- Koferi su tu u kolima.<br />- Do sada, a sada idu dalje sa nama.<br />- Nećemo valjda? - protestvovao je Igor.<br />- Moramo. Ne smemo ih ostavljati.<br />- Jaooo! - kukao je Igor.<br />- Nema jao, nego kofere u ruke i uz brdo - neumoljiva je bila Tamara.<br />Zajedno sa koferima u rukama probijali su se kroz &scaron;umu, istovremeno se braneći od popriličnog broja razjarenih komarica. Za trenutak je Tamara zastala.<br />- &Scaron;ta je sad? - zadihano je upitao Igor - da nije pauza?<br />- Ne boj se, nije. Nego, kao da sam ne&scaron;to čula!<br />- Ne&scaron;to? Ja čujem sva&scaron;ta, i komarce, i &scaron;u&scaron;kanje li&scaron;će, i neko krckanje, i .... - nabrajao je oznojani Igor.<br />- Meni se učinilo kao da neko ide za nama...<br />- Ja idem za nama. Toliko sam se umorio da ne mogu vi&scaron;e da idem ni sa tobom, ni sa nama, nego idem za nama...<br />- Ne zezaj se, kreći dalje i ako može brže. Nemamo vremena za bacanje.<br />- Ti će&scaron; mi doći glave - vapio je Igor - hajde da odmorimo.<br />- Nema odmora... Nego bolje hajde da vičemo tog Nikolu. <br />- Nikolaaaa! Nikolaaa! - vikali su u duetu.<br />- Nikoooolaaaa!<br />Iznenada pred njih izađe neki čovek u lovačkom odelu. Kao da se spustio sa neba:<br />- Ko me to zove?<br />Tamara, sad već i ona zadihana, uz to i upla&scaron;ena, probala je da odgovori:<br />- Mi smo... Tvoja žena... Uh... Moja tata...<br />Igor je poku&scaron;ao da pomogne:<br />- Njen tata... Rudnik... Tvoj tata...<br />Nikola se nasmejao:<br />- Polako, polako, &#39;Ajmo tamo na proplanak, ima panjeva, sedite, oduvajte....<br />Stigav&scaron;i do proplanka Tamara i Igor su bukvalno popadali na travu.<br />- Hvala... Uf... Ala sam se umorila... Uf... I upla&scaron;ila... - dolazila je do daha Tamara.<br />- Da li ste za rakijicu... - ponudio ih je Nikola.<br />- Nismo... - odgovorio je Igor.<br />- Govori u svoje ime. Ja hoću. - reče Tamara uzev&scaron;i staklenu politarsku fla&scaron;u, dopola napunjenu sa žutom tečnoću, momački je potegla ne mr&scaron;teći se ba&scaron; previ&scaron;e. <br />- Vidite moj otac je novinar, istraživač... - počela je Tamara. <br /><br />Brojevi, brojevi... Broj 10. Godine, godine... 2004.<br /><br />Nikola je pažljivo saslu&scaron;ao celu priču.<br />- Ne mogu vam puno pomoći oko rudnika, ali &scaron;to se tiče planine, ljubav prema njoj sam nasledio od oca. Ova planina je čudesna, nema takve nigde na svetu... Nije&nbsp; ti ovo neka velika planina, ali da je planina, planina je... Mislim nije visoka planina, ali da je planina, jeste planina je... Nije planinčuga, ali ima mesta gde ljudska noga nije kročila, niti će kročiti... Ima tu nizbrdica, uzbrdica, kanjončića, rupica i rupetina, kojima se ni kraj ne zna... A životinja ima, ima sve &scaron;to ti srce i&scaron;te... Ja ovu pu&scaron;ku eto tako nosam, nikad ni na jednu životinju nisam pucao a kamoli ubio. A ni ne planiram... <br />- Da li vam je otac pričao o nečemu čudnom... - prekinula ga je Tamara.<br />- Pričao je o čudnim životinjama... Volim da gledam životinje... Evo... - gleda na sat - sada će jo&scaron; malo ovde proleteti dva orla... Dve prelepe ptice... Pričao mi je jo&scaron; moj otac kako je njemu pričao njegov da su njemu pričali o dva fru&scaron;kogorska orla, uvek dva, nikad jedan ili tri... Ne znam, evo ja ih godinama pratim, nikad jedan, nikad tri, samo dva... Niti se rađaju niti umiru... Ma, trebali bi već da se pojave uskoro. Obično su tačni... <br />U tom trenutku začulo se jako &scaron;u&scaron;tanje grana i mahanje krila, ali nigde se ni&scaron;ta nije videlo.<br />- To su oni - ponosno će Nikola.&nbsp; Eto, jesam li rekao?&nbsp; Tačni su... Nekad se samo čuju a nekad ih i vidim. Stalno nadleću pojedine delove planine&nbsp; kao stražari. Brzo pogledajte tamo iznad onog drveće...<br />Dve velike ptice su samo na trenutak bljesnule na parčetu plavog nema koje je virilo kroz kro&scaron;nju drveća. Bljesnu&scaron;e i nestado&scaron;a.<br />- Prelepe su te ptice. Niko ne zna ni gde im je gnezdo, samo ih ponekad ovako vidimo... Interesantne životinje su i &scaron;akali... Čudne životinje. I one dolaze i nestaju sa planine iznenada i nečujno. Nema ih dugo pa se pojave i nestaju&nbsp; u planini. Oni su poznati po tome da im čovek ne može prići na kilometar. Dobri bi bili čuvari, osete sve... NI&scaron;ta ne znamo o njima. Viđamo samo tragove da su bili a gde idu, gde borave na planini...? To niko živi ne zna. Vole da se kriju po rupama a Fru&scaron;ka gora ima puno neistraženih pećina... Pretpostavljam da oni borave tamo.<br />Tamara ga je pažljivo slu&scaron;ala:<br />- A da li znate ne&scaron;to o nekom izvoru ovde?<br />- Ima ih posvuda. Kažu da je fru&scaron;kogorska voda najbolja i najzdravija. Stalno ljudi kopaju i bunare. Ne dočekaju ni da stari presu&scaron;e... Jeste li za rakijicu?<br />- Nismo hvala. Idemo. - ovoga puta je Tamara odbila gutljaj &quot;mučenice&quot;.<br />Nikola je za razliku od svojih &quot;gostiju&quot; debelo potegao i preko gutljaja nastavio da priča:<br />- Ne znam da li vam je interesantno, tata se puno družio sa čika Milanom, arheologom iz Sremske Mitrovice. Kad su radili rudnik i on je bio ovde... I kad su ga zatvarali... Možda bi on imao ne&scaron;to interesantno da vam kaže. Ne znam.<br />- A gde je taj gospodina sada? - pitala je Tamara.<br />- U Mitrovici. Nema ti on ni telefon, samo ga knjige zanimaju. Mogu vam dati adresu pa ako hoćete da ga posetite...<br /><br /><br />Brojevi. Broj 11. Godine. 2004.<br /><br />Tamara i Igor sa koferima. Iskopine Sirmiuma, jedne od četiri prestonice Rimskog carstva. Pored njih stariji čovek, arheolog Milan.<br />- Jo&scaron; niko nije dao tačan odgovor o tome za&scaron;to je ba&scaron; Sirmium izabran za jednu od četiri prestonice Rimskog carstva. Neki zapisi kažu da je Sirmium trebao da bude glavni umesto Rima. Za&scaron;to je ba&scaron; u njenu rođeno toliko rimskih careva? Za&scaron;to je rimski car Prob kopao kanale od Fru&scaron;ke gore do Sirmiuma, praveći prve sisteme navodnjavanja? Da li je to bio pravi cilj? Za&scaron;to su amerikanci posle drugog svetskog rata želeli da izmeste grad na dugo mesto a da ovaj prostor pretraže? &Scaron;ta ih je zanimalo? Kažu da su tražili &bdquo;Zlatnu kapiju&ldquo; Sirmiuma! Ima priča koje nude odgovore... Tako je prema starim zapisima jednom...<br /><br />Velelepna palata. U velikoj dvorani Car se izležava ogružen mnogobrojnom svitom. Hlade ga, služe... Pored njega stoji savetnik, dok do u&scaron;iju dopire lagana muzika, a igračice se nji&scaron;u u istom ritmu.... <br />- &Scaron;ta kaže&scaron; na sve to moj dragi Aurelio...?<br />- Ne znam Care, &scaron;ta da kažem... Kopamo, tražimo, ali samo obična blatnjava voda... Koristimo mi posle to za navodnjavanje, pravimo akvadukte... Ali one vode jo&scaron; nema?<br />- A &scaron;ta je sa ZLATNOM KAPIJOM? - besno će Car.<br />- Ona je gotova! Kovali su je pedeset kovača tristo dana... Te&scaron;ka je pet tona zlata... Uskoro ćemo je postaviti...<br />- Kada? Kada, dragi i mili moj Aurelio? Pitam kada!<br />- Za, za..., sedam dana...<br />- A zna&scaron; li ti za&scaron;to je pravimo? - već sikteći od besa, Car se unosio u lice Aureliju.<br />- Znam... Da se božanska voda kroz nju proveze u carskim kočijama...<br />- Onda ti je jasno, hoću da nađete izvor mladosti za sedam dana... Dosta mi je čekanja!<br /><br />Arheolog je brisao znoj sa čela:<br />- Tako priča kaže. Car je smakao Aurelija... To je priča... Možda istinita. Ima ih jo&scaron;. Mnogi traže izvor... Evo imamo sačuvanu sliku Aurelija, na&scaron;li smo je, nećete verovati u muzeju.<br />Htedosmo ne&scaron;to da renoviramo muzej, da ne&scaron;to dodamo i tokom kopanja usred muzeja nađosmo rimski mozaik. &Scaron;ta ćemo drugo nego ogradismo ga i tako dobismo jo&scaron; jedan lep i veliki eksponat usred muzeja. Gde god ovde kopa&scaron; nailazi&scaron; na priče, istoriju, tajne... Nego gde sam ono stao...<br />- Aurelijeva slika...<br />- A da... Evo pogledajte ovu fotografiju ove ogromne vaze. Vaza je naravno jo&scaron; uvek zdrava i čitava u muzeju. Ovaj čovek ovde vam je Aurelio...<br />Tamara se zagledala u fotografiju izbečiv&scaron;i oči.<br />- A ova devojka, ko je ova devojke...? - &scaron;okirano je pokazivala na lik devojke koji je bio istovetan liku devojke sa ikone u njenom stanu, kao i liku devojke koji je videla na fotografiji freske - ko je ona?<br />- Ne zna se tačno. Smatra se da je to rimska boginja mladosti, Marea. Vrlo retko se spominje i mislim da je ovo jedan od retkih ako ne i jedini njen crtež...<br />- Neverovatno - jo&scaron; uvek je zurila u fotografiju Tamara.<br />- Nema tu ni&scaron;ta neverovatno. U ovom svetu sve je istinito, ma&scaron;ta ne postoji, jer sve &scaron;to mozak misli da izmi&scaron;lja i da ma&scaron;ta - istina je.<br />- Gos&#39;n Marko, a &scaron;ta je sa rudnikom? - pitala je Tamara jo&scaron; uvek gledajući u fotografiju.<br />- Ni&scaron;ta, zatvorili su ga... &nbsp;<br />Odjednom se arheolog ne&scaron;to uzmuva i uznemireno reče: <br />- Izvinite, žurim, imam posla....<br />- Stanite malo. A inžinjer Vasić? Da li ste ga dugo znali?<br />- Kratko, ali smo dobroo sarađivali.<br />- &Scaron;ta ste vi tražili u rudniku uglja?<br />Arheolog se već vidno uzbudio:<br />- Vasić je tamo ne&scaron;to na&scaron;ao pa je hteo da ja to proverim?<br />- Da li ste proverili?<br />- Rudnik je zatvoren a Vasić je poginuo! Izvinite žurim... <br />Moram da idem. Nisam popio lekove.<br />- Hoćete li da vas povezemo?<br />- Ne, ni slučajno. Sam ću. Moram da idem - nezaustavljivo je arheolog prekidao komunikaciju.<br />- Da li možemo opet doći da pričamo sa vama? - pitala je Tamara.<br />- Kada? Ne znam da li sam tu. Videćemo. Sada žurim, izvinite... - rastrzano je arheolog pričao dok je izlazio iz&nbsp; iskopina i ubrzanim korakom odlazio povremeno se okrećući prema Igoru i Tamari.<br />- Pazite se... - doviknuo im je, nestajući iz ugla.<br />Tamara je pogledala Igora i slegla ramenima:<br />- Hajdemo pravac kući da ispraznimo ove koferčine i da ih pregledamo do kraja...<br /><br />Kola su se lagano kretala po Fru&scaron;koj gori. <br />- I Tamara, reci mi &scaron;ta očekuje&scaron; da nađe&scaron; u tim koferima? - pitao je Igor.<br />- Odgovor!<br />- Na čega?<br />- Na pitanja!<br />- Koja?<br />- Tvoja!<br />Igor se počeo okretati prema zadnjem delu kola.<br />- &Scaron;ta ti je? - upita ga Tamara.<br />- Ma neka budala iza se zalepila kao taksena marka za na&scaron;a kola pa gledam koji mu je?<br />- Pusti ga da nas obiđe - predložila je Tamara.<br />- To i poku&scaron;avam. Neće. Kad ja usporim i on uspori... - reče Igor i iznenada dade pun gas. Kola pojuri&scaron;e krivudavim putem. Auto za njima takođe dade gas. Počela je jurnjava... <br />- Igore &scaron;ta ovi hoće? - pomalo upla&scaron;eno pitala je Tamara.<br />- Ne&scaron;to hoće, ali neće im uspeti - grmnuo je Igor.<br />Auto iza Tamare i Igora nije odustajao, &scaron;tavi&scaron;e uspevao je polako da im prilazi sve bliže.<br />- &Scaron;ta ćemo sad - brinula je Tamara.<br />- Eno spasa. Policijska kontrola na putu, nikada im se nisam radovao... - reče Igor dajući žmigavac i polako usporavajući brzinu. Polako je stajao pored policijske patrole dok su ga kola iza njega preticala nastavljajući u pravcu Novog Sada.<br />- Izvolite, da li ima nekih problema? - prilazio im je policajac.<br />- Nema nikakvih problema, samo mi se učinilo da mi se prednja leva guma izduvala - reče Igor izlazeći iz kola.<br /><br />- Ovo je prava stvar, ni lift ti ne radi... - zvrndao je Igor penjući se uz stepenice sa dve koferčine u rukama. Stigav&scaron;i pred vrata umalo se nije stropo&scaron;tao pred njima:<br />- Mrtav sam umoran!<br />- Gde ti je mladost? - imala je snage Tamara.<br />- Mladost? Batine, jurnjava, Boban...<br />- Izdržaćemo!<br />- Dobra ti je! Izdržaćemo batine koje sam ja dobio...<br />- Idemo dalje... - reče Tamara otključavajući vrata.<br />Igor se nekako ugegao sa koferima u stan i sručio svom svojom težinom u fotelju. Tamara je odmah uzela da pretura po koferima.<br />- Evo jo&scaron; jedne kasete... - reče glasno, ali nije je imao ko da čuje. Igor je plovio carstvom snova.<br />- &Scaron;ta sad...? - reče poluglasno, slegnu ramenima i ubaci kasetu u video.<br /><br />Brojevi. Broj 12. Godine. 1994.<br /><br />Ribar stoji u čamcu na sredini Dunava. U pozadini se vidi i Novi Sad i Petrovaradinska tvrđava:<br />- Jes&rsquo;, u ovoj velikoj vodi ima ribe. Kažu da tu ispod tvrđave ima somova i preko 200 kila... Bio je tu onaj Kusto, čuveni istraživač, ronio i video čovek... A ja sam ti panonski mornar bez mora. Nekada je tu bilo Panonsko more a sada je tu Dunav... Jeste,&nbsp; postoji legenda da ispod Dunava, kod Petrovaradinske tvrđave,&nbsp; postoje podzemni tuneli koji vode čak do Pe&scaron;te. Legenda..., mada je mislim da je to zbilja. Zidani su po naredbi pe&scaron;tanskoga dvora, kažu da je trebao da služi za transportovanje vode a da to niko ne zna... Kakva li je to voda? Priča se da na ovoj na&scaron;oj planini ima puno čudne vode... Ja je nisam video - a da sam čuo, čuo sam...<br /><br />- Dobre priče! Kako se tebi čine? - reče Tamara gurkajući Igora koji ne reaguje.<br />- Alo majstore, ba&scaron; mi puno pomaže&scaron;! - nije odustajala Tamara.<br />- Aaaa! &Scaron;ta je bilo? - me&scaron;koljio se Igor.<br />- Zaspao si!<br />- Ko? Ja? Taman posla! Nisam!<br />- Jesi, jesi... Nego, bolje ti je da se ti istu&scaron;ira&scaron; a ja ću pripremiti novu kasetu. Mislim da je ovo poslednji video zapis.<br />Igor odlazi tromo iz sobe a Tamara čeprka dalje po koferu. Čuje se tu&scaron; i Igorov poku&scaron;aj da peva...<br />- Ej, ovo je voda mladosti! Uf, uf... Ala prija, zdrave leči! Čuje&scaron; me! Napravi mi sendvič!<br />Nedugo zatim Igor izlazi iz kupatila, bri&scaron;e kosu, čuje se lagana muzika... <br />- Jesi li mi napravila sendvič? - glasno je pitao.<br />Ti&scaron;ina, čuje se &scaron;u&scaron;tanje TV-a...<br />- Gde si?<br />Ulazi u mračnu sobu, na TV-u umesto programa samo sneg. Tamara je spavala sedeći na podu i glavom naslonjena na fotelju. Igor pazeći da je ne probudi seda polako pored nje i pu&scaron;ta video.<br /><br />Brojevi, jo&scaron; brojeva, puno brojeva... Broj 13. Godine. 1998.<br /><br />Ravnica. Njiva. Pogled puca u beskraj. Seljanin stoji u njivi, čačka uvo, me&scaron;kolji se i počinje: <br />- Evo ovde su pre desetak godina Stevini unuci na&scaron;li neki pojas. Bio je taki lep, zlatan, sa dragim kamenjem... &#39;Teli oni da ga prodaju jerbo su zidali kuću... Dobijali su dobre pare za pojas... Nudio im čovek iz Zrenjanina 100.000 &#39;iljada marki... Velike pare... Taman da ga prodaju kad dođe čovek iz Beograda i ponudi 500 &#39;iljada! Ajooj! Brzo prodavaj njemu...&nbsp; U zlo doba kod trgovine pojavi&scaron;e se policajci i sve po&#39;vata&scaron;e... Posle je u novinama pisalo da je to pojas onoga...&nbsp; Zapamtio sam dobro... Atile - Biča Božijog, hunskog vođe koji je čak iz Azije do&scaron;&#39;o podno Fru&scaron;ke gore u svojim osvajanjima, vrag ga odn&#39;o. &Scaron;ta je on ovde tražio mater mu njegovu... Novine su pisale da si za pojas mogao dobiti, ma &scaron;ta &#39;o&scaron;... Nego, &scaron;ta li je taj Atila tražio čak ovdi? Priča se da ovdi od davnih dana tražu čudesnu vodu. Svi je tražu. Ja im kažem &scaron;ta će vam voda pored dobre rakije... &Scaron;alim se ja malo. Kažu da ima ta neka voda od koje ti kosa ponovo raste, bore nestaju i &scaron;ta ti ja sve znam... I taj Atila je to čuo... Ali ne&scaron;to mu se nije dalo, kao ni nikom do sade... N http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni/generalna/2012/01/22/14-tajni-fruske-gore2 http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni/generalna/2012/01/22/14-tajni-fruske-gore2 http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni/generalna/2012/01/22/14-tajni-fruske-gore2 14tajni Generalna Sun, 22 Jan 2012 23:00:29 +0100 14 TAJNI FRUŠKE GORE Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni/generalna/2012/01/22/cestitamo2 http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni/generalna/2012/01/22/cestitamo2 http://14tajni.blog.rs/blog/14tajni/generalna/2012/01/22/cestitamo2 14tajni Generalna Sun, 22 Jan 2012 22:53:14 +0100 14 TAJNI FRUŠKE GORE