Место лобање рај постаде

Pomaze Bog!

, 27 2012 23:12:36 +0200

Dragi posetioci,

velika nam je cast sto odvajate svoje dragoceno vreme citajuci tekstove i gledajuci snimke tj filmove koje Vam ostavljamo. Nemojte zameriti ako je bilo kakvih propust. Datcemo sve od sebe da ovaj blog bude sto bolji.

Svako dobro od Gospoda Vam zelimo!

Шта је покајање? - Владика Порфирије

, 18 2012 22:50:04 +0200

Не треба осуђивати себе и кукати и “посипати се пепелом”, мада и то као прелаз ка покајању има смисла.

Покајање, кајање за човека Цркве је непрестано стање чишћења, преумљења, узрастања у Божанској Љубави која побуђује непрестано отапање греховних окова душе.

Констатација удаљења од пута ка Богу. Осећање потребе и носталгије да се Богу вратимо. Носталгија за лепотом заједништва ...са Христом, жеља да се промени садржај бића. Грех је одступање од самога себе.

Грижа савести није покајање већ увид да смо погрешно поступали. Неопходно је да пођемо даље до покајања. Грижа савести често води у очајање које говори о недостатку вере (поверења) према Богу.

Покајање је васкрсавање у нама чежње и жеље за нераскидивим јединством са Богом. Васкрсавање лика Божијег у нама. Човек је биће саздано за однос Љубави са Богом и другим човеком.

Молитва и богослужење претварају депресију у радост

, 18 2012 22:19:41 +0200

У данашње време човекчесто осећа тугу, очајање, тромост, лењост, чамотињу и сва остала сатанска стања. Тугује, плаче, меланхоличан је, не обраћа пажњу на своју породицу, троши грдан новац на психоаналитичаре и лекове.

Све ово људи називају несигурношћу. Наша религија верује да су ово искушења од нечастивог.

Бол је душевна сила коју је Бог усадио у нас, а чији је циљ да донесе добро, љубав, радост, молитву. Уместо овог ђаво успева да ову духовну силу одвоји од духовне батерије наше душе и да је користи на зло, што ће рећи да изазива депресију, да душу доводи до тромости и чамотиње. Он мучи човека, поробљава га и чини да се он душевно разболи.

Ту постоји једна тајна треба да претворите сатанско дејство у добро дејство. То је тежак посао и за њег аје потребна извесна припрема. Та припрема јесте смирење. Смирењем привлачите благодат Божију. Предајете се љубави Божјој, богослужењу, молитви. Али и када чините све ово ништа нећете постићи ако нисте стекли смирење. Сва рђава осећања: несигрност, губитак наде, разочарење - која теже да овладају душом, нестају захваљујући смирењу. Ко нема смирење, него је себичан, не допушта да оспориш његову вољу, да га опоменеш или посаветујеш. Одмах се ражалости, нервира, бунтује, реагује жустро и препушта се депресији.

Овакво стање лечи се благодаћу Божјом. Душа треба да се усмери ка благодати Божјој. До исцељења ће дпћи ако она са чежњом заволи Бога. Многи који су за нашу Цркву свети претворили су депресију у радост кроз љубав према Христу. У ствари они су сву своју душевну силу, коју је ђаво хтео да сатре у њима, предавали Богу и тако је претворили у радост и весеље. Молитва и богослуженње постепено претварају депресију у радост будући да благодат Божија делује на душу. Овде је потребно да имаш снаге да добијеш благодат Божију, која ће ти помоћи да се сјединиш са Богом.

Потребна је вештина. Када се предаш Богу и постанеш једно са њим, заборавићеш злог духа који те је вукао отпозади па ће он презрен побећи. У наставку што се више будеш посвећивао Духу Божјем то ћеш мање гледати за собом па нећеш нми видети оног који те вуче натраг. Када те привуче благодат онда се сједињујеш са Богом. А када се сјединиш са Богом о предаш њему онда све друго нестаје. Ти све друго заборављаш и спасаваш се. Велика вештина и уметност или велика тајна - како се избавити од депресије и свега негатвног - састоји се у томе да се предаш љубави Божијој.

Депресивном човеку може да помогне рад као и интересовање за живот. Башта, биље, цвеће, дрвеће, природа, шетња у природи, пешачење - све то помаже човеку да се активира и да се у њему пробуде друга интересовања. Све то утиче као лек. Бављење уметношћу, музиком или нечим другим, такође веома добро утиче. Али ја посебан значај придајем интересовањем за Цркву, за богослужење, за озучавање Светог писма. Изучавајући реч Божију, човек се исцељује а да то и не примећује.

Испричаћу вам о једној девојци која је дошла ка мени убогоме. Патила је од ужасне депресије. Лекови јој ништа нису помогли. Све је запустила - и посао и кућу и све своје преокупације. Ја сам јој рекао оно што знам. Говорио сам јој о љубави Христовој која осваја душу, јер је благодат Божија испуњава и мења. Објашњавао сам јој да је демонска она сила која обузима душу и претвара душевну снагу у депресију, савлађује је, мучи и упропашћује. Саветовао сам је да се бави разним делатностима, као на пример, музиком, која јој се некада свиђала. Више сам јој међутим нагласио значај обраћања Христу и љубави према Христу. Јос сам јој рекао да у нашој Цркви постоји терапија љубављу према Богу и молитвом, али љубављу и молитвом које су плод искрене чежње. То је тајна терапије. Тако то сматра наша Црква.

Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита

О безазлености и мудрости - Патријарх Павле

, 18 2012 22:16:16 +0200

Беседа на Светој Литургији у четвртак 33. по Духовима у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог.

"Ето,ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. и незнабожцима. А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И cвu ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти".

(Матеј 10, 16-22; Зач. 36)

Бити заиста човек у овоме свету, то је бити као овца мећу вуковима, јер "сав свет у злу лежи" (Јн. 5, 19). Говорио сам, да поновим, то треба да запамтите добро: овца међу вуковима је у опасности са две стране. Прва је да је вуци онемогуће, односно да је раскину. Зато вас Син Божији не шаље. Друга је опасност да овца видећи и закључивши да се међу вуковима не може одржати друкчије него само као вук, да и она постане вук, да наоштри зубе, да научи да урла, папке претвори у канџе и од овце постане вук. Христос нас не шаље ни за то, него да ми својом вером и животом по тој вери приволимо вукове да постану овце Христове, ако хоће.

Да се ослободимо обеју опасности, Христос даје решење и каже: "будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови". Мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, да вас раскину. А безазленост, доброта, ће вас сачувати да ви не постанете вуци. С друге стране то значи и то да ми своје умне, разумне способности можемо да развијемо све више и више, бесконачно, али под условом да паралелно са тим развијемо у себи и доброту, јер ће онда доброта давати равнотежу. Ум је, што је овога света, које гледају заједно с нама и муве и пчеле са својих хиљаду очију. Али ми умом видимо оно што не могу да виде, то су оне унутрашње духовне стварности и вечност.

Али ум је хладан. Сече понекад кроз срце, поред срца. Доброта је насупрот томе топла, али слепа. У нашем народу се, то понављам, каже: Добар и луд браћа. Тј. ако је неко само добар а мале памети, свако га не само искоришћава него и исмејава, подмеће му ногу. Е, да не би нам ум прешао у злоћу, што кажу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту. То је прави човек еванђелски, права личност хришћанска православна. И ум и доброта.

У опасности смо да човек развија ум, а заборави на доброту или је то по њему за мање, ниже људе, и упропасти дабоме свој живот и живот својих ближњих. Јер, сви ти велики злочинци, преваранти, они имају развијен ум и често велике способности и школске чак, разрађене. А дабоме, доброта што рекох и она је недовољна и мањкава.

Ту је дакле решење за човека хришћанина. Развијати ум од Бога нам дат и њиме смо поред другога ми различити од осталих живих бића који имају само инстинкте. Имамо и ми инстинкте, али имамо ум дарован нам од Бога и чиме нас је Он уздигао. Имамо и срце и вољу и слободу.

Нека Господ поучи нас и помогне да увек имамо и развијамо ум и доброту, Њему за славу, нашој породици, нашем народу и свему човечанству на корист, а нама и њима на спасење. Бог вас благословио!

SAMOUGAĐANjE

, 10 2012 08:48:57 +0100

Na duh čovekov najtešnje naležu uze svestranog samougađanja, koje je svojstveno našem biološko-duševnom biću. Te su uze tačka međusobnog povezivanja i drugih uza, koje dolaze od sveta i đavola. Zato je veoma važno ali i veoma teško raskinuti okove samougađanja. Jer, budući da neobraćeni živi isključivo biološko-duševnim životom, uze se sa te strane rastežu i mnogostruko i raznoliko spliću onoliko koliko daleko seže život kao biološko-duševna stvarnost. Da bismo razumeli kako se raskidaju ti okovi duha, treba uzeti u obzir da ono čemu prianja ovaj život, čime se hrani i u čemu se pretežno izražava, predstavlja za njega čvrst oslonac na kome se utvrđuje i na kome stoji bez straha od poraza, na poraz čak ni ne pomišljajući niti ga očekujući. Kada se čovek, na primer, pristrasti umetnosti, biološkom življenju ili učenosti, i za to stane sav da živi, on u tome nalazi oslonac i prebiva svim snagama, mislima i nadama. Budući da odatle zatim proističe sav samougodljivi život koji sapinje duh, ovaj oslonac samougađanja, prirodno, postaje temelj čvrstine i jačine uza koje ono namiče na duh, i takoreći tačka za koju se uze pričvršćuju. Zato, naprotiv, da bi se čovekov duh oslobodio okova samougodništva, probuđujući božanstvena blagodat obično i ruši oslonce samougodljivog egoizma. Poljuljavši ih iz temelja, blagodat zapravo razlabavljuje uze i omogućava izmučenom i izmoždenom duhu da podigne glavu.

Mnogi su oslonci našeg samougodništva. Svoje uporište ono nalazi i u samom našem biću, tj. u telu i duši čovekovoj, i u stvarima kojima se hrani naš spoljašnji život, i uopšte u svekolikom poretku naše svakidašnjice. Takvo je plotougodništvo u raznim vidovima - slastoljublje, Sklonost ka raskoši, pohotljivost, lenstvovanje, strast za zabavama, žitejeko mnogobrižje, častoljublje, vlastoljublje, vidiva poslovna uspešnost, imućnost, lagodan način života, vrednost društvenih veza, svetovnost spoljašnjih odnosa sa ljudima, pristrašće prema umetnosti i raznim veštinama, strast za poduhvatima svake vrste. Sve to u svojim najrazličnijim vidovima sazdaje čvrst oslonac našem egoizmu, koji uveren u svoju bezbednost i postojanost, spokojno na njemu počiva i, obilno se hraneći, narasta iz dana u dan kod jednoga pretežno na ovom polju, kod drugoga na onom. Spasavajuća Božija blagodat, pak, da bi grešnika probudila iz usnulosti, svoju silu upravlja na razorenje uporišta na kome se utvrdio i na kome počiva svojim egoizmom. Evo šta u tim slučajevima blagodat čini: Onoga ko je sputan ugađanjem telu, baca u bolesti i, raslabljujući mu telo, daje njegovom duhu slobodu i snagu da dođe k sebi i otrezni se. Onoga ko je zaslepljen svojom lepotom i snagom, lišava lepote i održava u stanju iznemoglosti. Onoga ko se uljuljkuje vlašću i moći, podvrgava ropstvu i uniženju. Onome ko mnogo polaže na bogatstvo, ona to bogatstvo oduzima. Onaj, pak, ko visoko mudruje, biva osramoćen kao neko ko malo zna. Čoveku koji se oslanja na postojanost veza, te se veze kidaju. Onaj ko se uzda u to da će uspostavljeno stanje stvari oko njega biti večito, doživljava da smrt ljudi ili gubitak neophodnih stvari to stanje naprosto razore. Kako bi se, uostalom, oni koje u uzama bezbrižja drži spoljašnja sreća, i otreznili ičim drugim do žalostima i nesrećama?! I nije li radi toga sav naš život ispunjen nedaćama - da bi sadejstvovao Božijoj nameri da nas drži u trezvenosti?!

Sva takva rušenja oslonaca bezbrižnog samougađanja predstavljaju životni obrt, koji deluje zapanjujuće i spasonosno zato što je svagda neočekivan. U tom pogledu, najdelotvornije je osećanje životne opasnosti. To čuvstvo svojom silovitošću raslabljuje sve uze i u samom korenu saseca egoizam, i čovek više ne zna gde bi... Takav učinak imaju i teške životne okolnosti i osećanje sveopšte napuštenosti. Tako čovek ostaje najzad nasamo sa sobom i od svoje krajnje ništavnosti smesta se usmerava ili obraća - Bogu.

Руски филм "Чудо"; према истинитом догађају

, 09 2012 17:40:10 +0100

† Патријарх Павле - Парастос новомученицима Пребиловачким

, 06 2012 20:39:27 +0100

http://blip.tv/neretva01/episode-5558071

http://blip.tv/neretva01/episode-5491556

Опростите због техничких потешкоћа, ево покушајте овако.

Осмех блаженопочившег Старца Јосифа (1921-2009).

, 06 2012 14:37:41 +0100

Moшти Светог Александра Свирског - Александр Свирский

, 06 2012 14:36:43 +0100

Свети Серафим Саровски

, 06 2012 14:30:31 +0100