Hedonista
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista
Kako to mislis, ljubav?<p><span style="font-size: medium"> -Nisam ja bio niko. Ni ludak, ni pesnik, ni covek. Nisam se mogao razlikovati od vakuuma - bio sam nista onoliko koliko se nista moze biti - nista sa najvecom kolicinom nepostojanja... Ugledavsi je poceo sam da postojim , nastao sam ni iz cega. Nema nikakve teorije praska ili bilo kakve druge mastarije(nauke) , ja sam istina - uzrokovana njenom pojavom. Ni iz cega postao sam citav jedan univerzum. Zar je vazno sta, bitno je -postao sam...bitno je -zbog nje...</span></p><p><span style="font-size: medium"> -Kako to mislis, ljubav? </span></p><p><span style="font-size: medium"> - Ne mislim -ljubav, ljubav znam. </span></p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2013/09/12/kako-to-mislis-ljubav
, 12 2013 02:32:37 +0200Ako ne mozes da im se pridruzis - pobedi ih<p><span style="font-size: medium"> Tisinom pocinje svaka dobra prica- shvatih posto pretrcah preko pesackog prelaza. Znala sam gde idemo , ali ne i zasto ni kako cemo stici. Pratila sam, smejala se euforicno, i kao nekakvo dete postavljala gomilu, samo meni vaznih pitanja. Odgovarao je , ali ne krijuci pritom da mu nimalo nije stalo. Sarkazam koji sam htela da ucinim sto ociglednijim nailazio je na prepreku vidjenu u nedostatku maste. ... Tisinom , tako je pocelo, i prepoznavanjem - uvek sam govorila kako se ljudi mogu prepoznati po patikama...</span></p><p> </p><p><span style="font-size: medium; font-family: arial, helvetica, sans-serif"> </span></p><p><span style="font-size: medium; font-family: 'book antiqua', palatino"> </span></p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2013/09/06/ako-ne-mozes-da-im-se-pridruzis-pobedi-ih
, 06 2013 00:11:05 +0200Ludak<p><span style="font-size: large"><span style="font-size: medium"> Razmišljajući ni o čemu uspeo je da prepozna nešto u tuđim mislima, koje su za razliku od njegovih postojale. Ćutao je jer je znao da reči koje bi rekao dolaze ni iz čega.Prijatelj je govorio u njegovo ime , hvala bogu - niko nije primetio. Čudno je to kako su se brzo sprijateljili premda ovaj i nije bio vešt govornik. Žive u istom telu mada mu je ime cimera za sad još uvek nepoznato. Zove ga "prijatelj", ne Ishak , samo "prijatelj". </span></span></p><p><span style="font-size: large"><span style="font-size: medium"> Studirali su na istom fakultetu imali isti broj indeksa , naravno ime i prezime i sve što ide uz telo , ali nisu voleli istu hranu... I ranije dok je bio sam malo je mislio ,ali se često smejao. Danas samo ćuti i sanja , bez osmeha, bez ičega - Nigde. . . Da može da misli o svemu, a ne samo ni o čemu setio bi se saobraćajke na ulazu u Novi sad. Setio bi se da je vozio motor onom brzinom kojom voze samo oni koji ne razmišljaju ni o čemu. Da nije jedan od takvih setio bi se svog susreta sa asfaltom ,varnica ,metala koji prolazi kroz telo i toplote - od adrenalina i krvi.</span></span></p><p> <span style="font-size: medium">Razmišljajući ni o čemu setio se belih mantila i belih košulja i na trenutak poželeo je da bude lud - a ne mrtav. </span> </p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2013/08/07/ludak
, 07 2013 20:21:00 +0200Osmeh<p>Selim se. Pakujem stvari, ima ih mnogo više nego što sam mislila... Čaše, Šolje, tanjiri, garderoba... Svećice? ...Sećam se , kupljene su za moj rođendan - dvadeseti. Uzalud kupljene,jer nije bilo rođendana. Bilo je torte, ali ni traga od dobrog raspoloženja. Malo mi je falilo da zaplačem, sad , posle više od pet meseci, ali nisam - i neću. </p><p>Slika, boja, film bez tona, sećanja, prisećanja, maštanja, laganja, sanjarenja, more, bebac, deca, bazen, bajke, pričice, crtani, želje, beskonačnost, ljubav, porodica, brat, sestra, drug, ispit, ocena, Igor, vreme, igračke, prve reči, zvuk, glas, oči-najlepše, Zvezda, drugarica, trening, sunce, sladoled, čokolada, breskve, jagode, lubenica, ljudi, istina, lepota, matematika, Karnoova karta, Srbija, prvi zubić, prvi korak... želje, snovi i život. Dovoljno za osmeh. </p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2013/07/10/osmeh
, 10 2013 03:42:11 +0200Kocka do kocke, kockica....<p> "Njen je osmeh sreće definicija..." , pevušim ovo ceo dan , i onda zastanem malo, zamislim se. Zapitam se da li je osmeh definicija sreće? Previše vremena provedenog na ETF-u uzrokovalo je da o osmehu mislim ovako : Parabola , definisana i neprekidna na intervalu (x1-h,x2+h) , gde su sudeći po učenjima slikara x1 i x2 koordinate (na x osi) centra zenice levog odnosno desnog oka subjekta, a gde je sa h označena jako mala veličina za koju se x koordinata onih tačaka na levom , odnosno desnom kraju usana promeni u toku formiranja osmeha... </p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2013/01/12/kocka-do-kocke-kockica....
, 12 2013 01:41:38 +0100"E Treb'o sam FON"<p> Počelo je sve nekako brzo. Prevelika očekivanja, malo šansi za uspeh. Sve se srušilo u trenutku. Nije bilo vremena za razmišljanje, nisam ni razmišljala. Bežeći od sebe same dospela sam ovde, gde i ne postojim. Ja sam samo broj, broj 313... Kako dobih tu oznaku? Pa jednostavno polažući prijemni. sada me mogu prepoznati i po broju indeksa ako im lična karta slučajno ne bude dovoljna. </p><p> Povrh svega pojavi se često i poneka etička dilema da me ubije u pojam. Etika, mene ne sme zanimati etika. Nisam ja, ne daj bože, filozof. Preispitujem svoje postupke, a ne treba , treba ići napred. Svi oni idu napred, a ja? Ja stojim u mestu ne želeći da mrdnem dalje. Kažem često da ih mrzim jer nisu slobodni , ne shvatajući da ni ja sama ne posedujem slobodu. Odrekla sam je se zbog neke glupe ideje o pobuni. Znam da se nikad neću maknuti odavde... </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2012/11/25/e-treb-o-sam-fon
, 25 2012 23:18:07 +0100Uf fizika...<p> Kako je samo glupo igrati na kartu znanja... svaka nova definicija ubijala je delic moje inteligencije , te stoga ista tezi nuli. Zivim pogresan zivot u pogresnom koordinatnom sistemu , osudjena na pogresne ljude. Sramota me je sopstvenih reci , odricem se sopstvene logike. </p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2012/11/04/uf-fizika...
, 04 2012 19:57:21 +0100POBUNA ?<p><span style="font-size: medium; color: #000000"> Mržnja koja me trenutno obuzima kao da mi je oduvek prikovana za srce. Toliko suludih ideja pristiže u bazu podataka, neostvarive su , ali bi odustajanje od njih bilo ,najblaže rečeno, nemoralno. Mržnja je neophodna za pobunu , za revoluciju kakvu svet nije video.... </span></p><p><span style="font-size: medium; color: #000000"> Mržnja je stanje uma - oboljenje koje se teško leči. Vremenom se širi sve dok konačno ne počne da vlada srcem, i tada je svaka bitka izgubljena, a sav vaš život tada se svodi na jednu misao - na predmet mržnje... Kada mrzi jedan čovek to predstavlja opasnost po ljude koji se nalaze u njegovoj blizini, ali kada mrzi mnogo ljudi , tada se dešava POBUNA!</span></p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2012/08/26/pobuna
, 26 2012 01:26:08 +0200...<span style="font-size: large"> Ne usuđujem se da počnem razgovor... čini mi se da mrzim... </span>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2012/08/18/...
, 18 2012 02:55:32 +0200Ne volim...<p> Stojim... Kao vreme... Plašim se svega , izbegavam i snove. Probudim se čim se pojavi prva slika... Sve su to nagoveštaji ljubavi. Te odvratne,licemerne, male ljubavi.Mrzim je...</p><p> Ćutao je... Lažem... Govorio je unapred napisane reči. Želeo je da im se dopadne. Očekivala sam više. Možda je stvar u tome što sam sklona idealizovanju, a možda je stvar u njemu. Kako god, razočarala sam se. Od danas ga mrzim... Opet lažem... Ne mogu da prestanem da mislim o njemu. Ovo nije njegova slika, ulepšana je. Laž , još jedna u nizu, sada njegova . Glumac, to je on, samo glumac. Nažalost dobar. Nažalost Lep...</p><p> </p>
http://hedonista.blog.rs/blog/hedonista/generalna/2012/04/07/ne-volim...
, 07 2012 22:43:25 +0200