Oko života

Srbija sa DS(S)-om

, 29 2012 10:40:07 +0100

Pre nekoliko godina, kopajući po arhivama na internetu, naišla sam na nove-stare, a zanimljive metafore u političkim govorima. Ovde ćemo pogledati razliku između Srbije o kojoj pričaju političari iz DS-a i DSS-a. Ako razlike ima.

U govoru DS-a SRBIJA JE ČOVEK KOJI SE SPREMA NA PUT:

Setimo se, gospodin Baro je došao prvi put u maju prošle godine i on je Srbiji i prvo Srbiji predstavio mapu puta i tu smo videli koje su to reforme koje moramo implementirati da bi dobili beli šengen.

Dakle, zemlja Srbija je putnik na putu ka Evropskoj uniji, Evropska unija je tu krajnje odredište, da ne kažem, obećani raj.

Još nešto Srbija može biti u govoru političara Demokratske stranke, na primer, SRBIJA JE ČOVEK SA MNOGO OBAVEZA:

I tu će se takođe pojaviti dodatna obaveza za Srbiju, prema nekim procenama.// I mislim da će to biti mogućnost kada će se i gospodin Baro i njegove kolege iz Evropske komisije uveriti da Srbija radi apsolutno sve što je u njenoj moći da locira i izruči preostala dva haška optuženika.

Pre nego što zaključimo bilo šta, treba ispratiti još jednu metaforu koju ilustruju govori političara DS-a. SRBIJA JE KANDIDAT SA PODRŠKOM:

Videli ste nedavno, Karl Bilt u ime EU, pošto Švedska predsedava EU, je rekao da oni naravno ne mogu da ospore Srbiji pravo da podnese kandidaturu... // Kako da ne, ali ako postoji budžetska podrška, i to sto miliona evra, i Srbija je jedini kandidat koji je dobio takvu podršku u suštini...

Dakle, ovim dvema metaforama Srbija se približava političarima. Političari su ljudi sa mnogo obaveza, ne samo da bi tako trebalo da bude, nego takav utisak o sebi i ostavljaju. Može li to iko osporiti?

Te obaveze su, kao što znamo, važne, neodložne, značajne i velike, uglavnom životne, a najčešće smrtonosne po narod. No, to je samo naš zaključak, koji može biti, a ne mora da znači. Zato ćemo se mi osloniti samo na ono što oni govore i na osnovu toga otkrivati šta možda misle, ako misle.

Evo kako Demokratska stranka Srbije misli o Srbiji. SRBIJA JE PUTNIK KOJI SE IZGUBIO NA SVOM PUTU:

Da, Srbija propada i država nam je zbog nesposobne, nesamostalne i neodgovorne vlasti izgubila svaku orijentaciju i našla se na stranputici.

Ova metafora bi trebalo da izazove sažaljenje i empatiju sa izgubljenim putnikom, pa mu treba pomoći. Istovremeno se imenuje i krivac za nesreću putnika ― VLAST.

Srbija, prema govoru političara Demokratske stranke Srbije, može biti i ČOVEK PRED ISKUŠENJEM:

Uz svu ovu muku moramo biti svesni da se pred Srbiju otvara još jedan veliki problem i ogromno iskušenje.

Ovom metaforom neko valjda želi da objasni i da ta politika nije uvek jednostavna kako se nama čini, te da čak i političari zapadaju u iskušenja. Ili bar zemlju dovedu do njih.

Na kraju, najzanimljivija je sledeća metafora ― SRBIJA JE ZGRADA KOJU TREBA OBNOVITI:

Novo nacionalno okupljanje za unutrašnju obnovu Srbije mora narodu da pruži jasne odgovore na ključna pitanja sa kojima se kao zemlja suočavamo.// Unutrašnjom obnovom i jačanjem Srbije mi sebe na najbolji mogući način preporučujemo za šire međunarodne integracije//Pred Demokratskom strankom Srbije je veliki i težak zadatak da svojom postojanom, istinoljubivom, realnom i promišljenom politikom ponovo probudi nadu i nacionalnu energiju kod građana kako bi zajedno na čvrstim i zdravim temeljima gradili Srbiju.//Mi hoćemo da menjamo i obnovimo Srbiju i zato smo opredeljeni za novo nacionalno okupljanje.

Insistiranje na restauraciji, na novim zidovima i prostorijama, na novim, svetlim bojama, trebalo bi u nama koji ovo slušamo da stvori nadu da je neko drugačiji od onih prethodnih, ali šteta je valjda najveća što su oni koji pokušavaju da stvore nadu u stvari ― prethodni.

Tu nam već nema spasa ni nade. Osim ako ne siđete s uma u sjajan dan, što bi nam savetovao Sima Pandurović.

Do sledećeg posta o Srbiji i politici... Baš je teško biti fin.

Права имена

, 16 2012 19:41:06 +0100

Не устручавајте се да политичара назовете правим именом:

безумник, лудак, будала, кретен, умоболник, млатишума, кретенчина, идиот, тупоглавац, безмозгаш, буздован, тикван, шупљоглавац, љига, ђубре, љигавко, љигавац, бескичмењак, скот, нитков, бедник, бараба, гад, лицемер, хуља, битанга, изрод, подлац, безобразник, превртљивац, хипокрит, препредењак,бесрамник, покварењак, бестидник, ништарија , сплеткарош, пробисвет, мутивода, дрзник, преварант, злобник , нечовек, протува, муфљуз, мекушац, крмак, смеће, гњида, смрад, фарисеј, балван, пањ, дудук, клада, цепаница, дебил, морон, тиква,празноглавац, телац, сом, билмез, тупсон, тупавко, болид, хохштаплер...

Опростите ми ако сам неког изоставила.

Krava, koza. kobila,ovca, a žena!

, 05 2012 13:45:32 +0100

Kad je Srbima dosadilo da žene zovu kravama, ćurkama, kokoškama, kobilama, kozama i ovcama, onda su i drugi nazivi za ove životinje postali aktivni u obraćanju ženama.

Ajgiruša, doruša, đoguša, mrkuša, zveroša su i žene i kobile.

Baljuša, bikuša, bikulja, bokulja, visulja, gorulja, grabulj, kilulja, lisulja, mlekulja, poštkuša su i žene i krave.

Bogaljuša, garavuša, kaluša su i žene i ovce.

Batakuša, divljakuša, kaurka su i žene i ćurke (ili kokoške).

Klapuša, mazulja, mrtvulja, potraguša su i žene i svinje.

Klepetuša je i žene i zmije.

Kreketuša je i žena i žaba.

Gavranoša, rogoša su i žene i koze.

DOSTA JE za ovaj post!

Neka savremeni mužjaci prošire rečnik.

Pisanje biografije u sajber vremenu!

, 10 2012 20:01:47 +0200

Još jedan stariji-noviji tekst.

Toliko je ljudi iz mog okruženja nezaposleno, neuposleno, nepronađeno i nesnađeno. Volela bih da im pisanje biografije koja bi trebalo da im bude karta za bolji život učinim makar malo zabavnim.

Srećno!

***

Curriculum vitae, rezime, biografija ili – najčešće – Si-Vi. To je današnja tema. Kao što vidite, ne postoji srpska reč za ovaj pojam – curriculum vitae bi bio latinski termin,biografiju smo takođe primili preko latinskog jezika, mada je njeno poreklo grčko, rezimenam je u ovom značenju došao iz britanskog engleskog, a Si-Vi iz američkog engleskog. Srpskom jeziku bi najviše odgovarao kalk latinsko-grčke reči – životòpis; mada, ako biste ovo spomenuli potencijalnom poslodavcu, posao sigurno ne biste dobili. Zato uživajte u stranim terminima koji rezimiraju vaš dosadašnji život!

U vreme svetske ekonomske krize nema para, pa nema ni posla. Najbolje što možete da uradite za sebe jeste da napišete biografiju i da pratite konkurse. Ono što većina poslodavaca od vas očekuje osim biografije jeste propratno ili motivaciono pismo. Nevolja nastaje kada treba sve to sastaviti. I kao po pravilu, nevolja ne ide sama. Prva je šta sve napisati (to je u isti mah logička i životna nevolja), druga je kako to napisati (a to je već lingvistička i stilistička nevolja).

Od vas se očekuje da napišete sve podatke o svom obrazovanju, kursevima koje ste pohađali, nagradama i priznanjima koje ste dobijali (ako ste ih dobijali), objavljenim radovima, seminarima, prethodnim radnim iskustvima itd. Osoba koja čita vaš Si‑Vi ili, ako više volite, životòpis, procenjuje vaše kvalitete i sve što napišete ide pod kapu vaših „reprezentativnih referenci“. Kada sam se prvi put srela sa ovim terminom umalo nisam pala sa stolice od smeha.

Na Internetu se mogu naći razna uputstva, preporuke, saveti tipa „kako sastaviti Si‑Vi“, ali na svim tim stranicama nedostaje jedan dodatak – Si‑Vi na koji niko neće odgovoriti. Pre nego što počnete da pišete, razmislite o utisku koji želite da ostavite. Danas se već podrazumeva da „pisanje“ ne znači „pisanje rukom“ nego „kucanje“. Naravno, danas se takođe podrazumeva da „kucanje“ ne znači „kucanje na pisaćoj mašini“ nego „kucanje na računaru“. Kažu da inteligentni ljudi uglavnom imaju loš rukopis, pa je njima ovo savršena prilika da svoju inteligenciju pokažu na neki drugi način, a ne preko švrakopisa. S druge strane, kada životopis kucate na računaru, vrlo lako možete menjati i dopunjavati tekst, premeštati delove i brisati ih. Možete raditi sa svojim životom sve što vam padne na pamet. Dakle, što zbog utiska, što iz praktičnih razloga, svoj Si-Vi kucajte na računaru. Uostalom, Si-Viji se šalju poštom, danas najčešće elektronskom. To je mnogo lakše i štedi mnogo vremena. A kao što znamo, vreme je novac.

Što se dužine tiče, standardna preporuka kaže da svoj život spakujete na najviše dve strane, odnosno da kucani životòpis ne bi trebalo da prelazi dve kucane strane. Sve je, naravno, relativno, pa i dužina životòpisa. Kada pišete Si‑Vi, važno je i šta i kako i koliko pišete. Bilo bi nekulturno da pošaljete dnevnik svog života, ali šta ako je vaš život bio bogatiji od dve strane ili toliko siromašan i praznjikav da je za njegov opis sasvim dovoljna samo polovina jedne strane? Naravno, najvažnije je da sve što pišete bude pre svega tačno i istinito, a onda i gramatički ispravno, pravopisno korektno itd. Meni se čini da pomalo nije normalno davati ovakve savete, ali je očito neophodno pošto se ova preporuka provlači gde god se pišu saveti za pisanje biografija.

Prvo što treba napisati jesu lični podaci. Napišite datum rođenja, mesto i ne zaboravite telefone, adresu i danas skoro obaveznu elektronsku adresu. Valjda želite da vam neko javi da ste primljeni na posao? Vodite računa o tome da u lične podatke ne spadaju vaš horoskopski znak i osobine koje taj horoskopski znak podrazumeva. Takvi podaci smatraju se neozbiljnim, osim ako se ne prijavljujete za posao astrologa, astronumerologa, čitača tarot karata i sličnih umetnika. Dok vam ne odgovore na mejl, redovno čitajte horoskop, jer oglasa za posao i nema toliko, a horoskopa ima na sve strane; možda vam Sunce uđe u devetu kuću, pa nađete posao bez biografije! Ali to bi već bilo preko VIP-a, tj. veza i poznanstava ili – na srpski način.

Na jedan konkurs za radno mesto blagajnika stigla je prijava koja je ovako počinjala:

„Radim radnju, vršim posao, sređujem stvari. Staram se za povereno. Pregalački izgaram. Brinem brigu. I tuđu ako treba. Nalazim rešenje. Jednom rečju služim svrsi.

Cenim sebe, ljudi me cene još više, a vredim neslućeno. Svak bi poželeo prijavu jednog ovakvog mladića.

Dobronameran ali ne lakomislen i lakoveran, odmeren ali ne podozriv i sitničar, beskompromisan, ali ne isključiv.

Poštenjačina.

Duša od čoveka, veličina ljudska, gorostas duhovni, bogatstvo neprocenjivo vrlina nebrojenih... čovek od ideje, poleta, poverenja. Krasota od krasote na ovome svetu.

Šta da kažem?! Ja sam pravi izbor.

Ja znam;

Ja hoću;

Ja mogu.“

Ovo svakako nije obrazac koji treba slediti kada je u pitanju pisanje Si-Vija, ali je čovek koji je ovo poslao dobio posao u marketingu firme koja je raspisala konkurs. Konkurs je, da ne zaboravimo, bio raspisan za radno mesto blagajnika. Dakle, nije pametan ko zna, nego ko ume. Stara mudrost nam to potvrđuje i kada je u pitanju najnoviji trend − pisanje biografije.

Da se vratimo na temu,

Pored ličnih podataka, poželjno je poslati i sliku. Ozbiljnosti radi, neka slika bude veličine kao za ličnu kartu, i tog tipa; ukoliko Si-Vi šaljete mejlom, pošaljite u prilogu neki lep portret, ali svoj. Slika će poslužiti poslodavcima da u rezimiranju i odlučivanju povežu utisak sa intervjua i utisak iz biografije. To je bar razlog koji se navodi po svim uputstvima za pisanje Si-Vija. Stvarnost je nešto drugačija, kao i uvek.

Jedna koleginica mi je pričala kako su je na razgovoru za posao odbili jer estetski nije odgovarala traženom profilu. Ukoliko se prijavljujete za posao stjuardese u Dubaiju, moguće je da ćete biti diskriminisani i zbog visine i zbog oblina, ali i kao "overqualified", iliti kao previše obrazovani. Ovo shvatite ozbiljno, postoji realna mogućnost da vas odbiju jer ste previše obrazovani. Uzgred, mojoj ženskoj sujeti više odgovaralo bi da me odbiju što sam previše obrazovana.

Sledeća stavka je obrazovanje. Napišite kada ste i koju ste srednju školu završili. Prosek u srednjoj školi je bitan ako niste završili fakultet. Prosek na fakultetu je bitan onoliko koliko želite da bude. I sve ovo se odnosi na zemlju nam Srbiju, u kojoj , koliko znamo, niko posao ni ne nudi. Zato vam predlažem da, ako nemate baš dobar prosek u srednjoj školi, a nemate ni završen fakultet, odmah kupite diplomu. Makar jednu od onih koje prodaju u Knez Mihajlovoj ulici : za najboljeg alkoholičara i sl. Niko ne nudi posao, ali vi bar imate diplomu na zidu. Bolje i ona, nego goblen s ružom. Ako biografiju šaljete u inostranstvo, pored proseka navedite i skalu ocena koje se ovde koriste. Kod naših komšija Hrvata najveća ocena na fakultetu je jedinica, pa da ne zbune s vaših 5,00 ili, daleko bilo, 10,00!

Zatim sledi radno iskustvo. Pri tome se ne misli na poslednju svađu sa nekvalifikovanim šefom niti na cveće koje ste gajili u kancelariji, već na taksativno navođenje firmi i ustanova u kojima ste radili. Navedite tačan vremenski period i radno mesto. Ovde važi pravilo "minimum forme, maksimum sadržaja", tj. da je svaka ka u NJegoša. Ukoliko je zanimanje specifično, možete napisati i opis posla. Ukoliko je zanimanje egzotično, na primer, somelije, ne morate pisati ništa, jer ćete retko naići na poslodavaca koji zna šta to znači. Ne pišite, dakle, ni egzotična ni specifična zanimanja ako ona nisu u direktnoj vezi sa radnim mestom za koje konkurišete. Nema svrhe. Za one koji imaju nagrade i seminare, to se navodi odmah posle radnog iskustva. Ovu stavku preskaču svi oni koji to nemaju, bez posebnog naglašavanja da nemaju nagrade.

Na kraju ide znanje stranih jezika, sertifikati, diplome, kursevi, poznavanje rada na računaru i slično. Ovo je mnogo bitno. U Americi vozite kamion, a onda shvatite da ste rođeni za psihijatra - završite kurs i otvorite ordinaciju! U Srbiji, završite fakultet i ne vredi vam ništa - nemate kurs engleskog, nemate kurs Ofisa, nemate kurs Korela... Nisu vas tome učili na fakultetu, pa hteli – ne hteli morate biti kursadžija!

Za kraj vam poklanjam završetak pomenute biografije:

"Sad, šta je - tu je. Smelije bi ja izlazio pred vas da imam nešto više znanja engleskog jezika nego moram ovako da se dovijam da privučem pažnju nekako, mada neke stvari zaista stoje.

A i taj engleski!! Nije tu Bog zna kakav nivo potreban. OK. OK. OK. Baš ako neko ima posebne želje: Can you wait the second. I šta?! Uvek ima tu neko da uskoči.

Ne kažem, ima još ljudi koji bi mogli da zadovolje vaše potrebe i da ne razmišljate o tome, ali bi i ja baš mogao lepo da se uklopim.

Da. Ovaj... Eto to sam hteo da kažem, da se prijavljujem za radno mesto blagajnika. Tu mogu u najkraćem roku početi kvalitetno i samostalno da obavljam poverene poslove. Za neko drugo radno mesto kako vaše potrebe i moje mogućnosti budu dozvoljavale. Eto toliko."

http://www.youtube.com/watch?v=94DiU45sNgU

Жене и свиње

, 26 2012 13:13:56 +0200

И даље објављујем текстове старе неколико година, само малко измењене.

Насмејте се!

***

Лингвистички једна од најинтересантнијих појава је колективна експресија. Убеђења да су сви Црногорци лењи, Пироћанци шкрти, Јапанци вредни, а Енглези хладни, последица су предрасуда које један народ створи, па онда тако и речи пуни тим значењем. Интересантно је то да постоје предрасуде које се односе на све народе, али и да постоје некакве локал-патриотске предрасуде које углавом један народ везује за себи суседне народе. Веровање да су Јапанци и Немци вредни важи у свим језицима и код свих народа, као и да су Енглези хладни, али лење Црногорце познајемо само ми Срби. Можда зато што смо им најближи. Исто тако, у српском нам је свеједно да ли је неко Јорданац, Тунижанин или Мароканац, али ће у свим овим земљама важити да је народ Либије лењ као наши Црногорци.

Наравно, колективна експресија се уопште односи на уверења која очитавамо у самој речи, а та уверења могу бити оправдано или неоправдано заснована. Гуске су глупе жене, лисице су лукави људи, мачке су препредени, а слонови неспретни људи. То су неке од најчешћих колективних експресија у Срба. Ух, заборавих и то да су Срби небески народ! Али то није предрасуда, то је истина. Због уврежених предрасуда да је мајка добра, да је свекрва зла, да у брата или сестру увек можемо имати поверења итд., ове именице су развиле посебна значења. Али тако нам ништа не значи када кажемо Азербејџанац или стонога или деда. Међутим, то не значи да стонога, деда и чика из Азербејџана немају специјална места у неком другом језику.

Ако бисмо желели да истакнемо да је жена изузетно глупа, ми бисмо рекли да је она ћурка, али Пољаци би, на пример, рекли за некога да је ћурка ако желе да нагласе да је љута. У пољком се ово значење беса и љутње развило на основу црвене боје ћуркине главе, што је иначе боја лица особе која је срдита.

Ако желите да увредите Немицу, реците јој да је медуза, јер то се онда уклапа у оно наше дебела као свиња. У немачком језику пас није веран, већ лењ човек, тј. оно што бисмо ми Срби рекли лења буба. У немачком је медвед згодан и снажан мушкарац. Хм, овде бисмо се баш опекли! Осим ако Немице не сматрају згодним и снажним − трапаве мушкарчине! Во је код Срба углавном човек који је тврдоглав и тупав, а код Немаца ова животиња има пожељну, позитивну конотацију, чак толико да означава упорног, радног и вредног мушкарца. Жаба је у немачком плашљив мушкарац, кукавица. Ето, док Српкиње прижељкују вредног као мрава, јаког као бика, мушкарца лава, или лафа, Немице чезну за медведом или волом.

Ево мало и стања из норвешког језика. Глупи мушкарци, српски речено тупсони, у норвешком су банане. Медвед има исту конотацију као и у немачком, леп и снажан мушкарац, што нам и није чудно с обзиром на то да оба језика припадају германској грани индоевропске породице. Кит је за Норвежане крупна жена, теле је леп мушкарац, скоро исто што и медвед. Код нас кажемо за неког да је тврдоглав као мазга, а у Норвешкој кажу да је неко тврдоглав као пањ, с тим да ова лексема никако нема негативну конотацију, јер пањ је за Норвежане пожељно тврдоглав, упоран, стабилан. Код нас се пањ односи углавном на глупу особу. Ако повежемо ова два значења, долазимо да недоумице да ли то онда значи са су тврдоглави и упорни људи нужно и глупи? Хм, приликом оваквих недоумица увек ми на памет падне стара мудрост да само мртви и глупи не мењају своје мишљење. Дакле, не будите глупи, промените мишљење, лако ћете се вратити на старо.