Oko života
http://jezicharenje.blog.rs/blog/jezicharenje
BLOG JE PRESELJEN!<p>Blog je preseljen na novu adresu.</p><p> </p><p>http://tlanasblog.wordpress.com/</p><p> </p><p> </p><p>Hvala vam što pratite. </p>
http://jezicharenje.blog.rs/blog/jezicharenje/brbljanje-o-zivotu-i-snu/2013/01/11/blog-je-preseljen
, 11 2013 21:07:12 +0100Košmarni dani dobrih ljudi<p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Ljudima treba ili vera ili ironija da prežive šta ih snađe.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"> </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"><em>Kad smo se prvi put vratili dolje, nemamo ničega, u stan naš se uselili drugi, kuća u selu napuštena, mi se vratili da vadimo rodne listove i drugo, prvi komšija je u to vrime radio u općinskom uredu, ili kako već oni to zovu, i taj čovjek je mojoj kćeri rekao: </em>Neće tvoj Miloš ići s mojim Vjekom u školu... <em>Ćerka odmanula rukom i rekla: </em>Vala i neće!<em> I, evo, ljetos kad smo bili dolje, čujemo da mu je umro sin od srca u 15. godini... Nedajbože nikome! Takva sudbina... Žalosno za malog, ali je otac bio veliko đubre od čovjeka... I, eto, ne idu u školu zajedno, Miloš ide ovdje, dok nas ne isteraju i odavde... Ma, samo nek smo živi i zdravi!</em></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"> </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Kad provedeš dan sa dobrim ljudima, onda ti je teško da shvatiš zašto si situaciono uslovljen da veći deo dana na drugim mestima provodiš sa lošim ljudima. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Kad provedeš dan sa dobrim ljudima koje je snašla nevolja, nesreća i užas, onda se pitaš gde je taj bog na kog se pozivaju da uvede malo reda i da svakome po zasluzi. Pavić me uvek opomene da ti život ne da uvek ono što zaslužiš, ali ti da šta ti treba. Kad god pomislim da je dovoljno što su živi i zdravi, što ih znam i što ih imam za prijatelje, rođake, kolege, što postoje u mom okruženju, bude mi zlo od toga što zvučim kao neka bakuta koja govori o zdravlju kao o najvećem bogatsvu svih onih koji ništa drugo ni nemaju. A trebalo bi. Trebalo bi da imaju, zbog svoje dobrote, makar priliku da žive pristojno, zbog svoje pameti, priliku da vide sveta i da ih svet čuje, zbog svoje ljudskosti, priliku da budu ljudi kakvim se predstavljaju neljudi. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"><span>Odakle inima pravo da misle ako imaju kuću, auto, zastavu, grb, odelo, sat i parfem, da su više ljudi od drugih?</span> </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"><span>Kad provedeš dan sa dobrim ljudima, onda se pitaš zašto oni nikada nisu imali priliku da biraju i odlučuju?</span> </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"><span></span> </span></p>
http://jezicharenje.blog.rs/blog/jezicharenje/brbljanje-o-zivotu-i-snu/2012/11/18/kosmarni-dani-dobrih-ljudi
, 18 2012 21:21:23 +0100Za njih<p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Dugo nisam pisala. </span></p><p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Možda zato što sam počela da čitam one koji su više napisali nego što su pročitali. Onda sam i sama počela da se pitam da li smem da pišem. Kao da neko za to treba da mi izda dozvolu. </span></p><p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Možda zato što sam sebe ubedila da sam dovoljno srećna ili dovoljno zauzeta ili dovoljno nema pred današnjicom da bih pisala. </span></p><p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Sada su oni koje volim počeli da me ohrabruju da nastavim s pisanjem. Možda zato što vole moje pisanje, a možda i zato što znaju da ja volim da pišem.</span></p><p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Ko bude hteo, jezičariće sa mnom. </span></p><p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino">Kome se ne bude svidelo, neka mi oprosti, ali nek se potrudi da mu se bar nešto svidi jer je lepota u oku čitača.</span></p><p><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino"> <strong>My goal is not to be better than anyone else, but to be better than I used to be. </strong></span></p>
http://jezicharenje.blog.rs/blog/jezicharenje/brbljanje-o-zivotu-i-snu/2012/11/04/za-njih
, 04 2012 17:15:27 +0100