Oko života

BLOG JE PRESELJEN!

Blog je preseljen na novu adresu.

http://tlanasblog.wordpress.com/

Hvala vam što pratite.

Srbija sa DS(S)-om

Pre nekoliko godina, kopajući po arhivama na internetu, naišla sam na nove-stare, a zanimljive metafore u političkim govorima. Ovde ćemo pogledati razliku između Srbije o kojoj pričaju političari iz DS-a i DSS-a. Ako razlike ima.

U govoru DS-a SRBIJA JE ČOVEK KOJI SE SPREMA NA PUT:

Setimo se, gospodin Baro je došao prvi put u maju prošle godine i on je Srbiji i prvo Srbiji predstavio mapu puta i tu smo videli koje su to reforme koje moramo implementirati da bi dobili beli šengen.

Dakle, zemlja Srbija je putnik na putu ka Evropskoj uniji, Evropska unija je tu krajnje odredište, da ne kažem, obećani raj.

Još nešto Srbija može biti u govoru političara Demokratske stranke, na primer, SRBIJA JE ČOVEK SA MNOGO OBAVEZA:

I tu će se takođe pojaviti dodatna obaveza za Srbiju, prema nekim procenama.// I mislim da će to biti mogućnost kada će se i gospodin Baro i njegove kolege iz Evropske komisije uveriti da Srbija radi apsolutno sve što je u njenoj moći da locira i izruči preostala dva haška optuženika.

Pre nego što zaključimo bilo šta, treba ispratiti još jednu metaforu koju ilustruju govori političara DS-a. SRBIJA JE KANDIDAT SA PODRŠKOM:

Videli ste nedavno, Karl Bilt u ime EU, pošto Švedska predsedava EU, je rekao da oni naravno ne mogu da ospore Srbiji pravo da podnese kandidaturu... // Kako da ne, ali ako postoji budžetska podrška, i to sto miliona evra, i Srbija je jedini kandidat koji je dobio takvu podršku u suštini...

Dakle, ovim dvema metaforama Srbija se približava političarima. Političari su ljudi sa mnogo obaveza, ne samo da bi tako trebalo da bude, nego takav utisak o sebi i ostavljaju. Može li to iko osporiti?

Te obaveze su, kao što znamo, važne, neodložne, značajne i velike, uglavnom životne, a najčešće smrtonosne po narod. No, to je samo naš zaključak, koji može biti, a ne mora da znači. Zato ćemo se mi osloniti samo na ono što oni govore i na osnovu toga otkrivati šta možda misle, ako misle.

Evo kako Demokratska stranka Srbije misli o Srbiji. SRBIJA JE PUTNIK KOJI SE IZGUBIO NA SVOM PUTU:

Da, Srbija propada i država nam je zbog nesposobne, nesamostalne i neodgovorne vlasti izgubila svaku orijentaciju i našla se na stranputici.

Ova metafora bi trebalo da izazove sažaljenje i empatiju sa izgubljenim putnikom, pa mu treba pomoći. Istovremeno se imenuje i krivac za nesreću putnika ― VLAST.

Srbija, prema govoru političara Demokratske stranke Srbije, može biti i ČOVEK PRED ISKUŠENJEM:

Uz svu ovu muku moramo biti svesni da se pred Srbiju otvara još jedan veliki problem i ogromno iskušenje.

Ovom metaforom neko valjda želi da objasni i da ta politika nije uvek jednostavna kako se nama čini, te da čak i političari zapadaju u iskušenja. Ili bar zemlju dovedu do njih.

Na kraju, najzanimljivija je sledeća metafora ― SRBIJA JE ZGRADA KOJU TREBA OBNOVITI:

Novo nacionalno okupljanje za unutrašnju obnovu Srbije mora narodu da pruži jasne odgovore na ključna pitanja sa kojima se kao zemlja suočavamo.// Unutrašnjom obnovom i jačanjem Srbije mi sebe na najbolji mogući način preporučujemo za šire međunarodne integracije//Pred Demokratskom strankom Srbije je veliki i težak zadatak da svojom postojanom, istinoljubivom, realnom i promišljenom politikom ponovo probudi nadu i nacionalnu energiju kod građana kako bi zajedno na čvrstim i zdravim temeljima gradili Srbiju.//Mi hoćemo da menjamo i obnovimo Srbiju i zato smo opredeljeni za novo nacionalno okupljanje.

Insistiranje na restauraciji, na novim zidovima i prostorijama, na novim, svetlim bojama, trebalo bi u nama koji ovo slušamo da stvori nadu da je neko drugačiji od onih prethodnih, ali šteta je valjda najveća što su oni koji pokušavaju da stvore nadu u stvari ― prethodni.

Tu nam već nema spasa ni nade. Osim ako ne siđete s uma u sjajan dan, što bi nam savetovao Sima Pandurović.

Do sledećeg posta o Srbiji i politici... Baš je teško biti fin.

Košmarni dani dobrih ljudi

Ljudima treba ili vera ili ironija da prežive šta ih snađe.

Kad smo se prvi put vratili dolje, nemamo ničega, u stan naš se uselili drugi, kuća u selu napuštena, mi se vratili da vadimo rodne listove i drugo, prvi komšija je u to vrime radio u općinskom uredu, ili kako već oni to zovu, i taj čovjek je mojoj kćeri rekao: Neće tvoj Miloš ići s mojim Vjekom u školu... Ćerka odmanula rukom i rekla: Vala i neće! I, evo, ljetos kad smo bili dolje, čujemo da mu je umro sin od srca u 15. godini... Nedajbože nikome! Takva sudbina... Žalosno za malog, ali je otac bio veliko đubre od čovjeka... I, eto, ne idu u školu zajedno, Miloš ide ovdje, dok nas ne isteraju i odavde... Ma, samo nek smo živi i zdravi!

Kad provedeš dan sa dobrim ljudima, onda ti je teško da shvatiš zašto si situaciono uslovljen da veći deo dana na drugim mestima provodiš sa lošim ljudima.

Kad provedeš dan sa dobrim ljudima koje je snašla nevolja, nesreća i užas, onda se pitaš gde je taj bog na kog se pozivaju da uvede malo reda i da svakome po zasluzi. Pavić me uvek opomene da ti život ne da uvek ono što zaslužiš, ali ti da šta ti treba. Kad god pomislim da je dovoljno što su živi i zdravi, što ih znam i što ih imam za prijatelje, rođake, kolege, što postoje u mom okruženju, bude mi zlo od toga što zvučim kao neka bakuta koja govori o zdravlju kao o najvećem bogatsvu svih onih koji ništa drugo ni nemaju. A trebalo bi. Trebalo bi da imaju, zbog svoje dobrote, makar priliku da žive pristojno, zbog svoje pameti, priliku da vide sveta i da ih svet čuje, zbog svoje ljudskosti, priliku da budu ljudi kakvim se predstavljaju neljudi.

Odakle inima pravo da misle ako imaju kuću, auto, zastavu, grb, odelo, sat i parfem, da su više ljudi od drugih?

Kad provedeš dan sa dobrim ljudima, onda se pitaš zašto oni nikada nisu imali priliku da biraju i odlučuju?

Права имена

Не устручавајте се да политичара назовете правим именом:

безумник, лудак, будала, кретен, умоболник, млатишума, кретенчина, идиот, тупоглавац, безмозгаш, буздован, тикван, шупљоглавац, љига, ђубре, љигавко, љигавац, бескичмењак, скот, нитков, бедник, бараба, гад, лицемер, хуља, битанга, изрод, подлац, безобразник, превртљивац, хипокрит, препредењак,бесрамник, покварењак, бестидник, ништарија , сплеткарош, пробисвет, мутивода, дрзник, преварант, злобник , нечовек, протува, муфљуз, мекушац, крмак, смеће, гњида, смрад, фарисеј, балван, пањ, дудук, клада, цепаница, дебил, морон, тиква,празноглавац, телац, сом, билмез, тупсон, тупавко, болид, хохштаплер...

Опростите ми ако сам неког изоставила.

Krava, koza. kobila,ovca, a žena!

Kad je Srbima dosadilo da žene zovu kravama, ćurkama, kokoškama, kobilama, kozama i ovcama, onda su i drugi nazivi za ove životinje postali aktivni u obraćanju ženama.

Ajgiruša, doruša, đoguša, mrkuša, zveroša su i žene i kobile.

Baljuša, bikuša, bikulja, bokulja, visulja, gorulja, grabulj, kilulja, lisulja, mlekulja, poštkuša su i žene i krave.

Bogaljuša, garavuša, kaluša su i žene i ovce.

Batakuša, divljakuša, kaurka su i žene i ćurke (ili kokoške).

Klapuša, mazulja, mrtvulja, potraguša su i žene i svinje.

Klepetuša je i žene i zmije.

Kreketuša je i žena i žaba.

Gavranoša, rogoša su i žene i koze.

DOSTA JE za ovaj post!

Neka savremeni mužjaci prošire rečnik.