Moram da završim da bih znala

Changes for good...

trovimi — Thu, 17 Jan 2013 18:18:05 +0100

Poslednji put sam pisala u avgustu 2012.godine. Prošlo je skoro 5 meseci, nisam ni primetila, a mnogo stvari se promenilo. Kao i svake godine, a 2012. posebno, teško sam pregurala novembar. Tačnije, u oktobru je sve počelo, kada sam se razbolela. U novembru je kulminiralo i završilo se zajedno sa krajem školske godine. Ne sećam se da sam imala teži period od tog. Iskreno, tek sada shvatam koliko sam bila utučena. Raskinula sam dugu vezu, i ma koliko to teško bilo, drago mi je. Ozdravila sam a ujedno i počela dobro da se osećam po pitanju svoje odluke, a verovatno je to i išlo u paketu. Novogodišnju noć neću nikad zaboraviti jer nisam bolje mogla da se provedem. Moram priznati da sam sebi dala dosta slobode od početka godine( a baš je puno prošlo od tada ). Upoznala sam divnog dečka na Novoj godini ali sam kasnije shvatila da nije to to. Verovatno tj. sigurno je na to uticao Zlatibor i nedelja provedena sa mojim drugaricama. Početak je bio strašan jer sam se razbolela pa 3 dana nisam bila ni za šta. Ali, ozdravivši krenule smo u provod i tu počinju 4 nezaboravne noći. Nikada do sad nisam imala prilike da ostajem do 4 u klubu i do jutra van kuće. Imala sam svu slobodu ovog sveta i osećala sam se bolje nego ikada. To mi je bilo potrebno posle teškog perioda. Celu noć smo igrale i upoznavale se sa različitim ljudima. Moram priznati da sam sebi možda i previše dopustila ali ne kajem se, jedino mi je za nauk da sledeći put razmislim. U ovom slučaju niko nije razmišljao a baš zbog toga sam se lepo i provela. Kao što sam i navikla i ovog puta sam ispala baksuz. Ili iz nekog drugogo ugla ne, ali svakako poslednje veče upoznala sam dečka, dosta starijeg od mene koji ne živi u mojoj državi. Provela sam celu noć sa njim i pitam se koliko ću još misliti na njega. Svakako, 2013.je lepo počela. Iskreno se nadam da će cela ili barem većina biti takva. :)

Dream

trovimi — Thu, 09 Aug 2012 10:56:24 +0200

Dugi dan za redom sedim i slažem slagalicu i gledam Olimpijske igre. Slagalica ima 1000 delova i veoma je konfuzna ali se neću smiriti dok je ne složim.

Juče sam odledala film The lake house sa Sandrom Bullock i Keeanu Reevesom,svima ga toplo preporučujem. Zaključila sam da mnogo volim filmove u kojima ljudi razmenjuju mailove (Kao u You've got mail) ili u ovom slučaju pisma.Takodje sam oduševljena knjigom Kad duva severac gde je ta neka slična priča. Mislim poenta je da ne znaju kako ko izgleda a ipak se zaljubljuju i jedino oružije su im reči. Verovatno sam zato forsirala dopisivanje sa,zvaćemo ga Leo,sa Leom. Ustvari nije bilo forsirano,bilo je spontano i lepo,ali kada mi je već postala navika nisam želela da se izgubi a osećala sam da će se to desiti. Sada,kada više nije spontano,nije lepo kao što je bilo,i mislim da ne može da se popravi.

Trenutno čitam Jane Austen,na engleskom,i još je zanimljivje tako. Gordost i predrasude i Razum i osećajnost sam već pročitala na srpskom,a ostale ću definitivno na engleskom. Jane Austen je bez sumnje jedna od najboljih spisateljica,njene knjige se čitaju lako i u jednom dahu,obožavam njene priče i likove.

Odoh da slažem slagalicu :*

Look at the stars

trovimi — Mon, 06 Aug 2012 23:34:27 +0200

U Beogradu je prevruće.Danas je bilo oko 40 stepeni a za sutra najavljuju 44. Nadam se da preteruju jer želim da izadjem iz kuće u toku dana. Mada prijalo mi je da budem kod kuće danas,blejala sam baš. Čitala knjigu,sunčala se na terasi,odgledala Dirty dancing. Na kraju sam dobila želju i da sredim stan,ali sam odustala nakon sredjivanja svoje sobe. Malopre sam se vratila iz grada(izašla sam čim je zahladnieo malo). Divno mi je bilo,ležala sam na zidiću Kalemegdana i gledala u zvezdano nebo.Toliko je bilo umirujuće da mi se prispavalo.

Sve mi lakše pada penjanje uz stepenice moje zgrade,pošto niko ne planira da uskoro popravi lift koji je i inače stalno u kvaru,ali ovo je rekord. Već 10 dana ne radi tako da većina komšija sa poslednjih spratova ne želi ni da izadje napolje.

Danas sam drugi put gledala Dirty dancing i shvatila da oni malo komuniciraju u filmu,a i kad pričaju to deluje veoma neubedljivo i smešno a i pored toga film je zanimljiv.

Juče sam sa mamom gledala film My left foot.To je istinita priča o čoveku koji je bio paralizovan,samo mu je funkcionisao jedan deo leve noge,uključujući i levo stopalo. To levo stopalo mu je bilo dovoljno da postane slikar i pisac.Uspeo je i da se oženi. Bio je veoma cenjen čovek. Film je baš potresan i mnogo sam plakala. Žao mi je što ljudi moraju da žive takvim životom,ali opet sam se obradovala jer su neki uspeli da to iskoriste i izvuku ono najbolje.

Promene

trovimi — Sat, 04 Aug 2012 19:22:11 +0200

Veoma je vruće. Ljudi su nervozni zbog toga,a ja sam baš danas odlučila da neću više da se nerviram,i trošim živce n gluposti. Čitam knjigu od Nika Vujičića-Živeti slobodno. Za one koji ne znaju,on je rodjen bez udova,i iako je od početka njegov život bio osudjen na propast,on je izvukao ono najbolje i učinio svoj život bezbrižnim i lagodnim. Pa ako neko bez udova može da bude zahvalan Bogu na podarenom životu,zašto ni mi ostali ne bismo. Tek kada čitamo i slušamo takve priče shvatimo koliko imamo sreće i koliko je život vredan i lep. Sve je u stavu. Zašto je lakše biti pesimista nego optimista? Trudiću se da budem optimistična,učiniću svoj život lepim. Samo se nadam da će me taj stav držati još dugo :)

Nije loše ni kukati,ali lepše je smejati se.

We are all fools in love

trovimi — Fri, 03 Aug 2012 10:00:32 +0200

Noćas je bilo baš vruće. Nisam lepo spavala. Zaspala sam slušajući ga,mada sam sve vreme mislila kad će reći da ide.

Kako da prestanem da oplakujem sebe? Niko ne želi da sluša dosadne priče koje nemaju puno smisla. Mada kako on kaže,ili ću se promeniti ili ću odjebati ljude kojima to smeta. Volim da pričam sa njim,navikla sam na to,i ne želim da se završi,previše mi nedostaje kada ne mogu da ga čujem. Da li je to loše? Ne zanima me više,ne mogu samo da razmišljam o posledicama,ne mogu...

Prošle noći mi se javio dečko koji mi se svidjao pre godinu dana.Izvinio se zbog svog ponašanja. U to spada,verovatno,to što me obrisao sa fejsa da ne bih videla da je našao devojku,ia ko smo se dva dana pre toga ljubili,to što me lagao,ili nije,da ima mnogo da uči(lagao je)i jednostavno njegovo ponašanje. Sada kad ovako napišem deluje smešno,ali ja sam bila povredjena,iako on to nije znao jer se nikad nismo ni čuli posle toga. Veoma je zanimljivo što mi godinu dana kasnije šalje dugačke poruke u kojima se izvinjava. Koja je poenta?

Dakle,u mom životu postoji moj dečko,mada trenutno nismo zajedno,ali za nekoliko dana ćemo videti gde se nalazimo. On će uvek biti moj dečko,ne verujem da ću ikada moći nekoga drugog tako da zovem. Postoji On,koji mi ne remeti osećanja prema dečku,samo postajem zavisna od njegovog prisustva. S vremena na vreme se njih dvojica prepliću,jer ne znam da li bih trebalo da ih gledam na isti način. Ja ih uvek razdvojim,da ne dodje do zabune.

http://www.youtube.com/watch?v=cTZAzVzFShw

Divan film

Sad znam gde si

trovimi — Thu, 02 Aug 2012 09:59:26 +0200

Koliko mi je loše počeo jučerašnji dan,toliko se dobro završio.

Našla sam se sa drugaricama,popila omiljeni frape od maline i čokolade i već sam se osećala bolje. Zatim je došao moj novi drug,kog sam upoznala pre nekoliko dana,pa smo produžili do jednog savršenog kafića koji se nalazi u podrumu zgrade. Postoji terasa,zamislite,terasa u podrumu,koja je puna cveća sa svih strana i raznih slika. Postoji i klub,i ako se učlanite treba da im dnesete nešto sa putovanja na kojem ste bili. Ja sam potpuno oduševljena! Pili smo neke divne koktele i pričali 2h. Nakon toga,pošto smo imali vremena do poslednjeg busa,prošetali smo do Skadarlije koja je bila u svom najboljem izdanju. Puna ljudi koji se vesele,bašte pune cveća,ulične svetiljke koje daju taman dovoljno svetlosi. Prosto savršeno. Završili smo na Kalemegdanu uz pogled na Ušće,i vetrić koji pirka. Uzeli smo po cigaru(juče sam imala neki nagon ka duvanu)ali meni nije prijala čim sam zadovoljila želju,i ta jedna je učinila da mi se zavrti u glavi,sve je bilo tako taman.

Na kraju smo se peške vraćali kući zato što jedna vrata busa nisu mogla da se zatvore pa ,ali to je ispalo još bolje.Kupili smo velike lizalice i krenuli. Beograd je divan noću.

Wicked game

trovimi — Wed, 01 Aug 2012 13:26:27 +0200

7 dana ranije...

Idem na put,na mesto gde će biti osoba zbog koje mi je život zbunjen poslednjih dana. Nervozna sam i uzbudjena,šta sve može da se dogodi,šta ja uopšte želim da se dogodi? Šta sme da se dogodi? Videću u narednih 7 dana. Taman smo raščistili sve,i uverila sam se da mogu da mu verujem.

7 dana posle...

Potpuno sam razočarana,ona osoba o kojoj sam sanjala ne postoji,sve sam izmislila... Kako se to desilo? Kako je to moguće? Gde je on? Gde sam ga izgubila?

Prošli put sam bila ja,ovog puta neka druga i sve to pred mojim očima. Kako sam bila tako glupa? Zašto sam dozvolila da me izigra,prepustila sam se osećanjima,nisam dozvolila da me razum preduhitri,a bilo bi sad bolje da jesam. Da li je stvarno toliko teško verovati ljudima? Ne želim to,ja volim da verujem,volim da meni veruju... Ne smem da dozvolim da mi ulije strah.

Svi smo pomalo nesigurni kada se upoznajemo tek sa nekim,ali ja obično umem da ocenim kakvi su ljudi,ne znam šta mi se desilo ovog puta,prevarena sam..

Kažu da ne treba previše očekivati jer je onda veća mogućnost da se razočaramo. Ali ja volim da se radujem,da imam velika očekivanja,ljudi zašto ste takvi? Trudite se da budete tu za druge,ne ostavljajte ih,nemojte ih razočarati,nestaćete iz njihovih srca..

Terrible love

trovimi — Tue, 17 Jul 2012 13:00:31 +0200

Šta mogu da pišem iz očaja?

Povratak u Beograd bio je potpuno pogrešan,moja želja da dodjem i budem sa njim je potpuno ubijena. Teško mi je da shvatim da ne funkcionišemo,teško mi je da se zamislim bez njega,ponovo. Umesto da sam srećna znog leta,umesto da sam sada negde i uživam ja sedim bezvoljno kod kuće i slšam The National. Nisam u stanju ni za šta drugo,boli me glava,i hoću kući,ne znam gde sam.

Vreme je divno,vidim sunce kroz prozor,vidim vedro nebo...ali ne mogu da se pomerim.

Ne znam šta bi sada moglo da me oraspoloži. Ne gleda mi se film,ne želim da se vidim ni sa kim jer to znači da treba da im pričam o njemu pa će da me savetuju a ja ne mogu sada još to da slušam. Mogla bih neku knjigu da čitam? Ali koju? Nisam skoro kupila ni jednu,nisam gladna,tv će me samo izludeti a grize me savest što neću iskoristiti divan dan.

Sad ću nešto da smislim...

Još uvek ležim i slušam muziku. Kako sam samo uspela da dodjem do ovolikog očajanja? Odakle mi to? Pa ja sam srećna i generalno zadovoljna :D ne znam kako sam uspela da se utučem ovoliko.

Idem nešto drugo da radim da ne bih potpuno poludela.

Kiss:*

Lets rock!

trovimi — Thu, 12 Jul 2012 22:24:46 +0200

22.24,po Grčkom 23.24

Današnji dan je bio uspešan i posebno lep. Spavala sam koliko sam htela,niko me nije probudio,plivala sam koliko sam htela...niko me nije dirao,mada još uvek ne znam zašto su svi bili tako smireni danas. Možda zato što se sutra vraćamo pa su svi bili zainteresovani samo za sopstveno uživanje. To mi je veoma prijalo,čak sam poželela da ostanem još koji dan.

http://www.youtube.com/watch?v=JO77qrULPWk&feature=related

Koji su to kraljevi,kad jednom pustim ne gasim.

Bila sam prošle godine u neko ovo vreme na njihovom koncertu. Drže se još uvek,mada je pevač malo izgubio glas,ali to se skoro nije ni primećivalo,prosto su fenomenalni!

Njihov koncert bih mogla da svrstam u jedan od boljih na kojem sam bila,mada su posle njih svirali Judas preist a to mi nikako nije prijalo pa sam čak i otišla ranije.

Prvi veći koncert na kom sam bila bio je od Rihanne i mogu reći da je to bio i najgori,sedela sam na najvišem mestu u delu Beogradske arene koji se bukvalno spaja sa plafonom + je koncert kasnio 2h + Rihanna nema pojma da peva uživo-KATASTROFA.

Bila sam na Enrique Iglesiasu,Zazu,Pussycatdolls(još strašnije od Rihanne),Backstreet boys(ni to nije bilo nešto posebno)..žao mi je što David Guetta nikad nije odražao koncert,verovatno bi bilo ludilo.

Ove godine će na Beer festu biti dosta domaćih dobrih bendova,jedva čekam! Večeras mi se ide na koncert,sluša mi se glasna muzika!

Kiss:*

Under the sea

trovimi — Wed, 11 Jul 2012 15:00:28 +0200

Sad je 3 sat,dobro po Grčkom je 4. Spava mi se,ali mi se ne ide da spavam.Još uvek sam slana,od morske vode a da bih legla da spavam moram da idem da se istusiram,tako da cu leci da spavam za nekih pola h. Pokusavam još malo da savladam umor,iz nekog razloga uvek to radim,verovatno zato posle i ne mogu da spavam.

Tokom ovih dana,provedenh u kupaćem kostimu shvatila sam da mi je vreme da smršam,stomak mi je ogroman a da ironija bude još veća,ovde jedem na svaka 2h,jednostavno se tako poklopilo. Kod kuće me definitivno čeka dijeta i trening,pa zašto da ne uživam u hrani još malo?

...............

S obzirom na to koliko imam slobodnog vremena,sve više komplikujem svoj život.Imam dosta vremena za razmišljanje,što smatram da mi škodi jer onda ulazim u dilemu.

Razmišljala sam da li je prevara ako se dopisujemo sa nekim drugim(mada postoji mogućnost da se mi svidjamo tom "drugu"za dopisivanje) i uživamo u tome,jednostavno nam prija da komuniciramo sa njim? Da li je to dozvoljeno? Ili moramo biti verni u svim pogledima?(ako se ovo smatra prevarom)

Jer šta da je u pitanju osoba istog pola?Drugarica ili drug? Tada ne bi bio problem da se čujemo toliko? Zašto se odmah sumnja ako je u pitanju osoba suprotnog pola? Da li iako smo u vezi imamo pravo na dublju komunkaciju sa osobama suprotnog pola?

Volela bih da neko kaže da je to okej. Ustvari ja bih volela da mislim da je to okej,ali iz nekog razloga imam strah od toga da je pogrešno.