SAMO ZA LUDAKE
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz
<p>MAGIČNO POZORIŠTE<br />
-SAMO ZA LUDAKE-<br />
CENA ULAZNICE-RAZUM<br />
NIJE ZA SVAKOGA!!!</p>
weltschmerz2026-06-14T18:15:43ZMali Ciciban
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/03/12/mali-ciciban
<p>Želim da vam ispričam jednu priču... Ako bih rekla da će to biti priča o jednoj planini, jednom sportu i jednom dečaku, slagala bih. Jer niti je Jahorina za mene tek planina, niti je skijanje za mene samo sport, a pogotovu ovaj dečak nije običan dečak. Ovo priča najviše i jeste zbog njega i našeg poznanstva, rekla bih prijateljstva, ali plašim se da će me odrasli opovrgnuti... Ponuditi mi nekakve definicije prijateljstva, jer odrasli vole definicije. Mi deca ne volimo. Definicije ograničavaju, a deca ne vole granice. Njih smišljaju odrasli. I ja sam već pomalo odrasla, priznajem, ali ne dam ono dete u sebi, čuvam ga kao najvredniji deo sebe. Nego da se vratim ja na moju priču. Da li prijateljstvo može trajati samo jedan dan? Retoričko pitanje, naravno da može, u čarobnom svetu gde vladaju deca sve je moguće.</p><p><strong>Jahorina</strong>.. Svako ko je bio na ovoj planini, verujem da deli moju zaljubljenost u nju, a oni koji nisu bili, njima se izvinjavam, jer ovde iz ovih redova neće moći da pojme njenu lepotu, jer ne samo da ja nisam dovoljno vešt pisac, već je zaista istinita ona stereotipna rečenica "tu lepotu treba doživeti". Ali pokušajte da zamislite planinske vrhove potpuno prekrivene snegom, naravno ta lepota prirode nije uspela da ostane netaknuta i tu je čovek umešao svoje prste. I baš tu na Jahorini možemo videti jasno apsurd čovekovog delovanja na ovom svetu. Vidimo kako je gradio, pa rušio, pa opet gradio i tako u krug. Pored novoizgrađenih skupocenih hotela čuče i dalje ruinirani objekti, "spomenici" rata, da podsete i upozore na besmisao onoga što je bilo, njihovo postajanje tu kao da nas preklinje da tako nešto ne sme više nikada da se ponovi. Pitaju me neki zašto ne skijam na Kopaoniku. Više je razloga. Uprkos tome što je na Kopaoniku sigurno savremenija mehanizacija, priroda je bila naklonjenija Jahorini i to nikakve mašine ne mogu zameniti. Moja potreba da pobegnem ponekad od Beograda i Beograđana ne može biti zadovoljena odlaskom na Kopanik, jer iste su to face, isiti kompleksi, isti pozeraj. A i ja kad pređem Drinu meni je odmah toplije oko srca, jekavica mi dušu odmara.</p><p><strong>Skijanje</strong>.. Ne nije to bila ljubav na prvi pogled, uopšte ne, mnogo je vode proteklo Drinom dok nisam otkrila lepote tog sporta... Dok strah nije zamenila ljubav, ona prava za ceo život. A nije bilo lako, zglob koji i dan danas zaboli i pola veštačkog zuba svedoče da nikako nije. Ali sve se to prevaziđe, samo kad je čovek uporan. Sad 360 dana u godini živim za tih 5 na skijama. Taj osećaj kada prkosiš vetru, zvuk snega koji škripi pod skijama i adrenalin.. Jedan od najboljih osećaja na svetu!</p><p><strong>Mali Ciciban</strong>.. Čudno je to, ali ja ni sad ne znam njegovo ime. Kad smo se upoznali na dvosedu, penjući se na vrh planine nekoliko puta ga je ponovio, ali meni je svaki put to zvučalo odprilike ovalo "Mighjskawe". A onda mi je postalo glupo da ga pitam da mi ponavlja. Rekao mi je da ima 6 godina i da je iz Sarajeva. Za par sati je trebalo da mu počne takmičenje u skijanju i priznao je da ima tremu. Puno je pričao. Pričao je o takmičenju, o skijanju. Samo sam još jednom u životu upoznala osobu koja je sa tolikim žarom pričala o sportu koji voli. Sećam se da mi je rekao:</p><p>-Sa dve godine sam naučio da skijam. Naučio bih i ranije, ali sam prvo morao da naučim da hodam i trčim.</p><p>Tome sam se dugo smejala, ali on je bio ozbiljan. Rekao mi je da mu je ovo četvrto takmičenje, a možda i peto, nije bio siguran. Ponosno je pričao kako ga trener hvali i kako mu je rekao da bi sigurno osvojio medalju da nije najmlađi u svojoj kategoriji, ali on se ipak nadao. A onda mi je objašnjavao kategorije i rekao da je on mlađi Ciciban i tako je dobio nadimak. A onda mi je sa dvoseda pokazao jedno drvo i rekao:</p><p>-Znaš moji drugari kažu da se kod ovog drveta nalazi zakopano blago i ja ću ga sad pronaći.</p><p>To drvo nije bilo baš na stazi i nije bilo jednostavno doći do njega. Posle par bezuspešnih pokušaja da ga odgovorim od te ideje rekla sam mu da ću ići sa njim. To ga je obradovalo. I tako smo se moj mali prijatelj i ja našli u snegu do kolena tražeći blago. Mali Ciciban je bio jako uporan i nije odustajao, ali je bivao sve tužniji i tužniji, jer je polako shvatao da su ga drugovi prevarili. Bilo mi ga je žao. Kada on nije gledao izvadila sam jednu marku iz džepa i bacila je u sneg. Kako su mu se oči zacaklele kad ju je pronašao, ali ubrzo oduševljenje je splasnulo.</p><p>-To nije nikakvo blago, to je samo jedna marka.- rekao je skoro plačljivo.</p><p>-Da, ali to nije obična marka, već čarobna, ona će ti pomoći da ostvariš sve što poželiš, a to je bolje od svakog blaga.</p><p>Mali Ciciban je bio neizmerno srećan, lako je poverovao u moje reči. A onda je već bilo vreme da krena na stazu na kojoj su takmičenja i ja sam krenula sa njim. Bio je srećan što ću ga gledati, jer niko od njegovih nije došao. Rekao mi je da mu roditelji rade negd daleko i da živi samo sa bakom.</p><p>Tog dečaka poznavala sam nekoliko sati tek, a opet ne mogu opisati moje uzbuđenje kad je trebalo da se spusti, a tek oduševljenje kad je završio. Moj Mali Ciciban osvojio je treće mesto. Osvojio je medalju iako je bio ubedljivo najmlađi. Nakon što je primio medalju dotrčao je do mene i zagrlio me. U tom trenutku postali smo prijatelji. A onda mi je zabrinuto rekao:</p><p>-Znaš tužan sam pomalo, jer ovo je samo zbog čarobnog novčića, bez njega nikada ne bih uzeo medalju.</p><p>-Hej taj novčić je obična marka bez tvog talenta i truda. On ti ne može pomoći u nečemo što ne umeš, on samo izvlači iz tebe ono najbolje. Da ti nisi tako dobar skijaš novčić bi bio bezvredan.</p><p>To ga je umirilo, opet se smejao i opet me zagrlio.</p><p>-Hoćeš li doći i na sledeće takmičenje?- pitao me je.</p><p>-Biću na svakom sledećem takmičenju ako ovaj novčić budeš nosio sa sobom.</p><p>-Hoću naravno!-uzviknuo je. A onda je morao da krene.</p><p>Dugo sam posle razmišljala o tom posebnom dečaku. Podsetio me je kako je lepo biti dete i koliko j tada život divan, podsetio me je koliko radosti ima u malim stvarima i kolika je moć snova i želja.</p><p>Dragi moj Mali Cicibane, nikada te neću zaboraviti, misliću na tebe svaki put kada stanem na skije, nadam se da će se tvoji snovi ostvariti i da ćeš ih imati još mnogo, jer šta je život bez snova. I nadam se da ćeš čuvati onaj novčić koji će te sećati na mene, jer tako će naše prijateljstvo dugo trajati. </p>Generalna2012-03-12T18:29:21ZweltschmerzTako je najbolje...
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/03/01/tako-je-najbolje...
<p><em><span style="line-height: 16px; text-align: left; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif">"Nisam osecao da diram u tudje ni kada te prvi put videh i pozeleh.</span><br style="font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; line-height: 16px; text-align: left" /><span style="line-height: 16px; text-align: left; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif">Oduvek si bila moja vise nego sto sam ja svoj i vise nego sto si i sama svoja."</span></em></p><p> Nikada, ali baš nikada nećeš čuti to od mene, ali ćeš sve vreme znati, pogled me odaje, drhtanje u glasu. Čak i bez toga, ti sve vidiš, ono što drugi ne vide, što drugima nije bitno, čitaš ono nenapisano, čuješ neizrečeno. Možda je to jedan od razloga, što tvoje ime ponekad urličem u sebi. Ne mogu na glas, nemam kome. Zato možda toliko i boli, zato mislim da nikad neće proći jer ostaje u meni da me podseti da tamo negde postojiš ti. Postojiš nekome drugom, neko drugi uživa u tebi, tvom osmehu, tvojim ćutanjima, nekog drugog ljubiš za laku noć i dobro jutro, nekog drugog sanjaš, voliš, grliš, dodiruješ samo.. Ljubila sam te i ja, nije da nisam, u snovima, redvni si posetilac istih, ali čak i tu sam uvek bila svesna da ćeš u sledećem trenutku nestati, do ko zna kad, jer tako je to sa snovima nikad se ne zna. Sva sreća ili nesreća što te je moja podsvest dobro urezala u sebe. Neka je prokleta. Ne ume da bira sebi slične. Sve i da ti nemaš nikog, sve i da ja nemam nikoga, sve i da nema ničega što bi moglo da stane na put nama, to i dalje ne bi bilo moguće... ni za milion godina! Jer sam za tebe ja samo derište, "koje samo lud čovek može shvatiti ozbiljno" . Ono što ni ti ne znaš je da je to dete u tebi videlo čitav jedan svet! </p><p><em>"Ne... Nismo mi bili lubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve... Oboje smo nosili na lančiću polovinu jedne davno plomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo ko zna zašto... Nikad mi nismo bili ljubavnici, samo smo se ponekad u noćima punog meseca malo tražili po drugim talasnim dužinama čežnje i to je sve..</em></p><p>Nisu ovo "naši" stihovi, jer ne postojimo "mi", ovo je samo moje, jer samo sam ja gledala..nosila.. pokušavala.. tražila.. </p><p><em>Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bi želeo da poljubim? Ali ne sad. Jednom. Možda..."</em></p><p>Nikad.</p><p>Jer tako je najbolje... </p>Generalna2012-03-01T17:31:24ZweltschmerzSTOP ACTA!!! Tiče se i TEBE, ne ignoriši!
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/24/stop-acta-tice-se-i-tebe-ne-ignorisi
<p><span style="font-family: verdana, geneva">"
<span style="line-height: 19px">Kada su nacisti došli po komuniste</span><span style="line-height: 19px">,</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">ja sam ćutao;</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">jer nisam bio komunista.</span><br style="line-height: 19px" /><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">Kada su zatvorili socijaldemokrate</span><span style="line-height: 19px">,</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">ja sam ćutao;</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">jer nisam bio socijaldemokrata.</span><br style="line-height: 19px" /><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">Kada su došli po sindikalce</span><span style="line-height: 19px">,</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">ja se nisam pobunio;</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">jer nisam bio sindikalac.</span><br style="line-height: 19px" /><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">Kada su došli po mene,</span><br style="line-height: 19px" /><span style="line-height: 19px">nije preostao niko da se pobuni.</span> "</span></p><p> </p><p>Jedna od verzija dobro poznate pesme. Dragi moji i drage moje, u vremenu kada je sloboda postala nedohvatni ideal, toliko dalek da mu više niko i ne stremi, u vreme kad je čovek zatočenik sopstvenog života, kada je svaki njegov pokret, korak dobro ispraćen, kada se svaka njegova misao stavlja na tas i ako ne odgovara Njima kreće Proces! Da, odjednom nezanjući kojim čudima postajemo Kafkin gospodin K. Ali tada je već kasno. U vremenima kada je toliko teško doći do prave istine, jer nam poturaju Njihove servirane. Kada je sve i jedan medij kontrolisan vrlo pažljivo da kreira naše poglede na svet i sve što se u istom zbiva. I to je urađeno toliko vešto da nismo ni svesni trenutka kada Njihovi pogledi postaju naši. U takvom jednom vremenu kada smo odavno odustali od paljenja televizora, radija, otvaranja novina, jer smo prerasli te šarene laže, nismo se kao većina upecali na njihove mamce, nego smo odlučili da ih ispljunemo, i pljunemo na sve njih. U vremenu kada je internet jedina svetla tačka i jedino neosvojeno polje slobodne informacije, neutralne i nepristrasne i to ako se baš potrdiš da takvo pronađeš Oni poturaju ACTA sporazum! O tome šta je akta postavljam ovaj video sa YouTuba, gde možete saznati šta je ACTA i zašto MORAMO USTATI protiv potpisivanja tako nečega. Potpisivanjem ovog sporazuma potpisuje se BUKVALNO zabrana slobodnog mišljenja i izražavanja, potpisuje se smrt internetu kakav danas poznajemo, potpisuje se da internet postane još jedan kontrolisan medij za ispiranje mozgova. Borite se za Istinu, borite se za Slobodu. <strong>I zato sutra, 25.02.2012. svi na Trg Republike u 14 h</strong> da reagujemo GLASNO, i spasemo slobodu komunikacije i govora, da spasemo poslednji slobodan medij koji imamo, da SPASIMO INTERNET!</p><p> Šta je ACTA?</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/NSAeoGA8Tsc" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/NSAeoGA8Tsc" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p>Kako je bilo u Bugarskoj?</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/ARySTvSBOYo" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/ARySTvSBOYo" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p>Evo i jednog teksta za osvešćivanje koji zaista, zaista vam kažem nije daleko od realnosti:</p><span style="background-color: #ffffff"><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Pizza servis! Izvolite! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Dobar dan! Želim da naručim dve pice! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- U redu! Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Moj JMBG!? Šta će Vam to? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Instalirali su nam novu tehnologiju! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Pa kakve to veze ima sa picama? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Tako povećavamo brzinu usluge, što je u Vašem interesu! Hoćete biti ljubazni da mi date Vaš </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">JMBG. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ne razumem... Čekajte da pogledam! Pišite: JMBG 2709969710345 </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Hvala Vam, gospodine Petroviću. Samo da proverim podatke iz naše baze. Vidim da živite u Nušićevoj ulici i Vaš kućni telefonski broj je 2601595. Vaš broj na poslu je 3301-572, a Vaš broj mobilnog je 065/7921-483. Vi sada zovete sa kućnog telefona. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Da, kod kuće sam. A odakle Vam sve te informacije? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Pa umreženi smo, gospodine. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Sa kime se umreženi? Sa DE-BE-om ili sa mojom firmom? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Gospodine, budite ljubazni, recite Vašu narudžbu! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Donesite mi na kućnu adresu dve velike šumadijske pice, sa ljutom papričicom... </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Mislim da Vam to nije dobra ideja, gospodine. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Kako to mislite? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Gospodine, Vaši zdravstveni podaci iz elektronskog kartona govore da imate povišeni krvni pritisak i visok nivo holesterola. Žao mi je, ali polisa Vašeg dopunskog zdravstvenog osiguranja ne pokriva i taj rizik... </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Pa što mi onda možete preporučiti? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Mogli biste naručiti našu bezmasnu soja-picu. Uveren sam da će Vam se dopasti. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Zašto to mislite? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Pa, prošle nedelje ste u knjižari kupili knjigu "Gurmanska jela od soje". Zato sam Vam to </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">predložio. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- U redu, u redu. Dajte mi onda dve velike soja-pice. Koliko Vam dugujem? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- To bi trebalo biti taman za Vas, Vašu ženu i Vašeg sina. Sve skupa, zajedno s troškovima </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">dostave, 2100 dinara. Kako plaćate? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Kao i uvek, kreditnom karticom. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Oprostite, gospodine, ali bojim se da ćete morati platiti gotovinom. Prekoračili ste dozvoljeni </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">minus na kartici. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- OK, skočiću do bankomata i doneti novac pre nego vaš dostavljač stigne. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Neće ni to ići, gospodine! Imate prekoračenje i na tekućem računu. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Nema veze. Samo pošaljite pice. Pripremiću novac. Koliko vam vremena treba za dostavu? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Malo smo zatrpani u ovom trenutku. Oko 45 minuta. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Kako bre? Najmodernija tehnologija, umreženi ste, a treba Vam više vremena nego pre!? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Gospodine, ako Vam se žuri, možete doći do nas, ali biće Vam nezgodno voziti pice na motociklu. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Kako znate da vozim motocikl? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ovde stoji da kasnite s otplatom lizinga za auto, pa Vam ga je lizing kompanija oduzela pre dva meseca. Ali, Vaš skuter je u potpunosti otplaćen, pa sam samo pretpostavio da ćete tako doći po Vaše pice. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ne, ipak ću doći gradskim prevozom. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Gospodine, prema našoj evidenciji, Vaša BUS-PLUS kartica nije dopunjena za ovaj mesec! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ma nosite se u tri lepe.... </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Gospodine, preporučio bih Vam da pazite što govorite! Već imate dve prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira 2010. i zbog vikanja na saobraćajnog policajca 2011. </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Alo, bre, pa ja sam nazvao pica servis, a ne policijsku stanicu... </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Gospodine, znamo i za Vaš nik, pod kojim pišete veoma oštre komentare na blogu! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ma šta mi reče.... </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Opetarer: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Da i ne spominjem sajtove koje posećujete... </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ama čoveče, hoću dve pice!!!! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Želite li još nešto, gospodine? </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Mušterija: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Ne, ništa više. I nemojte zaboraviti dve Coca-Cole gratis, kako piše u Vašem oglasu! </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">Operater: </span><br style="font-size: 12px; line-height: 16px" /></span><p><span style="background-color: #ffffff"><span style="font-size: 12px; line-height: 16px">- Oprostite, gospodine, ali naš oglas ima klauzulu da ne smemo nuditi besplatnu Coca Colu dijabetičarima! I molim Vas da dočekate našeg dostavljača, jer se boji psa. Vi vašeg kućnog ljubimca, kako vidim, još niste vodili kod veterinara da se vakciniše.</span> </span></p>Generalna2012-02-24T17:55:50Zweltschmerzza Lunu (Poslednji ples)
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/23/za-lunu-poslednji-ples
<p><em>Ovaj priča je napisana specijalno za Lunu. Pisana je po slici koju mi je poslala. Moram priznati da mi je bilo po malo teško, jer sam prepoznala sliku iz sjajnog filma Crni labud, pa mi je bilo nezgodno da ostavim tu priču po strani i smislim novu. Ovo je samo pokušaj, ne budite prestorgi pri ocenjivanju njegove uspešnosti, prvi je ove prirode, a znate kako kažu prvi mačići se u vodu bacaju! :) </em></p><p><img src="http://weltschmerz.blog.rs/gallery/18290/d6B5j.jpg" border="0" /></p><p> </p><p>-10 minuta! Za 10 minuta izlaziš na scenu, Nina. Da li si dobro, jesi li spremna?</p><p>postavio je nekoliko pitanja, ali nije stigao da sačeka odgovore na njih, jer ostalo je samo 10 minuta. Ne krivim ga. Znam koliko je žarko želeo da sve bude sjajno. Poslednji put pred ovom publikom... a onda "odlazi cirkus". Svi su bili uzbuđeni. Nije ovo bio jedan od nastupa, bio je poseban, za svakog člana trupe. Večeras je trebalo svi bitni ljudi ovoga grada da budu tu. Kad kažem bitni, ne mislim zaista to, oni su samo nobles i šljam, samo uspešno glume veličinu. Emilu je od ovog izvodjenja zavisio stalni angažman u Nacionalnom teatru, što bi bila kruna karijere i ostvarenje životnog sna. Svi su ulagali mnogo snova i želja u ovo veče, ali moj ulog, moj ulog večeras je bio najveći, ja večeras ulažem svoju dušu... Ili ono što je od nje ostalo.</p><p>Završavam sa šminkom. Posmatram svoj odraz u ogledalu. Ne poznajem ga. Nailazim na tup pogled, prazan. Da je u meni ostalo bilo kakvo ljudsko osećanje, verovatno bih se od tog odraza uplašila i pobegla glavom bez obzira. Srećom ne osećam ništa. Jesam li ja to rekla srećom? Šminkerka zaista odlično radi svoj posao, ožiljak se skoro ni ne vidi. Dobro je zbog publike, loše po mene. Volim taj ožiljak, on mi je jedina uspomena na... Ruke mi drhte. Kao pre 10 godina, kad je ona uplašena devojčica koja sam nekad bila ja trebalo da izađe na scenu prvi put. Doduše i sad izlazim prvi put od ... Šta se u međuvremenu promenilo? Nisam više devojčica, sad sam... avet! Dopire mi do svesti Emilovo pitanje "Jesam li spremna?". Da li je čovek ikada spreman? Ne, nisam spremna... Nisam bila spremna ni kada je sa samo 5 godina trebalo da okrenem leđa bezbrižnom detinjstvu, igračkama, školi, i posvetim život baletu. Ne kažem, balet je bio i jeste moja velika ljubav, ali ne, nisam bila spremna na toliki pritisak. Nisam bila spremna ni kada smo se mama i ja zbog toga preselile u ovaj ogromni grad koji nikada neću moći da nazovem svojim, nisam bila spremna ni da otkrijem do kolike mere mogu da idu ljudska zloba, pakost i zavist. Nisam bila spremna da me prepoznaju na ulicama, procenjuju i mere svaki moj korak, postupak, reč, jer sam po njihovim merilima postala neko. Nisam bila spremna ni na svoju drugu veliku ljubav. Nisam bila spremna da spoznam to nešto, vanvremenski, vanprostorno, večno, što sam tada osetila sa njim, a pogotovu... Pogotovu nisam bila spremna da sve to izgubim. U jednom jedinom trenutku, zbog ljudske nepažnje i nepromišljenosti. Ni na jednu bitnu stvar u životu nisam bila spremna, ali niko me ništa nije pitao. Bila sam marioneta, slatka lutka kojom su upravljali drugi. Oni koji su znali od mene bolje, jer sam ja tobož bila mlada. Večeras nema više konaca, odsekla sam ih, večeras je ono veče kada Pinokio postaje dečak, kada porculanska lutka postaje... Postaje šta? Šta sam to ja sada? Šta je od mene ostalo? Šta ostane od čoveka koji izgubi sebe, ljuštura možda? Ali šta je to, što ipak vodi ovu ljusku od čoveka, šta je to što je pokreće i daje joj snage da večeras odigra... poslednji ples? Uspomena na tebe. Uspomena na nas. Ljubav prema tebi. Ona jedina nije mrtva. Možda one strašne noći ja jesam naizgled preživela, ali sam mrtva koliko i ti. Zovu me. Glavna glumica treba da izadje na scenu. Ustajem, noge me ne slušaju. Odjednom ona strašna slika pred očima, ti i ja u kolima, na radiju neki sentiš, kako je život tada bio jednostavan, lep, pričali smo o tapetama koje ćemo staviti u spavaćoj sobi, planirali koje boje će biti zavese, planirali Milicu... I onda škripa kočnica, farovi kola koja idu pravo u nas, vrisak! U sledećem trenutku krv, lokva krvi, krvav auto, ti krvav u mojim rukama, a na radiju i dalje sentiš. Poslednji poziv da izađem na scenu. Koračam, ali ne vidim nikoga oko sebe, samo maglu, i na trenutak Emilov pogled pun nade, da će sve biti u redu. Za mene više nikad. Zahvalna sam mu što je verovao u mene posle nesreće i poverio mi ovu ulogu. Zavesa se diže. Nešto u meni se menja. Opet osećam, opet se osećam kao čovek.. Kreće dobro poznata muzika i pokreti mog tela zajedno sa njom. Ali ja tu ne radim ništa. Sve se dešava samo od sebe.. Klizim po sceni, krećem se, a imam osećaj da lebdim. Da, hoću da poletim. Visoko. Gore. Do moga andjela. Gledam u publiku i vidim stotinu ljudi sa tvojim likom. Tu si. U svakom od njih. A mene i dalje nosi, ona sila, kojoj ne znam imena i porekla. Moja telo ne radi ništa ono je samo instrument.. Moje duše. Večeras ona igra. Samo za tebe. <strong>Poslednji ples</strong>... </p><p> </p><p> </p>Generalna2012-02-23T23:42:09ZweltschmerzWeltschmerz ili o meni...
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/22/weltschmerz-ili-o-meni...
<p>Dobro veče dame i gospodo, večeras na daskama koje život znače, samo za Vas pod pseudonimom weltschmerz nastupa.... Neko ko se već 21 godinu služi mojim imenom i prezimenom, moje roditelje naziva mamom i tatom i spava u mom krevetu. Želela sam da najava bude svečana i dramatična, ali njoj to ipak ne dolikuje, ona nema takav pedigre, zato sklonite taj crveni tepih i spustite ruke dole, aplauz ovaj put nije potreban. I da ne zaboravim da napomenem, ona će večeras kao i do sad glumiti mene. Sve što vam se na njoj ne bude dopalo pripišite njenoj lošoj glumi, ako pak bude nečega simpatičnog ili zanimljivog , to je moja krivica. Ne znate vi kakve su to muke, već godinama za nju pišem sjajne komade, dodeljujem joj fantastične uloge, a ona.. Ona je majstor da od princeze napravi sluškinju,od snova-razočarenja, od pokušaja-popušaje, a opet ona je jedina koja pristaje da tumači moj lik... Sad shvatate moje muke na kojima bi mi i Sizif pozavideo. Pokušavam da od ove naše predstave moje i njene napravim remek delo, ali kako kad radim sa amaterom? Još zamislite ovaj bezobrazluk, ona za sve naše neuspehe krivi mene! I još gore ona u našim neuspesima ne vidi ništa neuspešno... Zove ih iskustvom. Lako je njoj, nije se njoj to "iskustvo" toliko puta obijalo o glavu, spuštalo ne na zemlju nego kilometrima ispod. Ne, ona je i dalje lebdela tamo negde po svetovima njene mašte nevidljivim ostalim ljudima i tvrdila kako je život lep. Naravno da je njoj lep kad je kilometrima daleko od svega ljudskog, i ajkule kad gledaš sa bezbedne udaljenosti zadivi te njihova lepota. I tako ponekad kada besnim na nju, jer ni jednu ulogu ne može da iznese do kraja i onako kako treba ona citira Alberta Ajnštajna: "Svaki čovek je genije. <span style="line-height: 16px; font-size: small; color: #222222"><span style="font-family: verdana, geneva">Ali ako sudiš ribi po njenoj mogućnosti da se popne uz drvo, živećeš ceo život u verovanju da je glupa." U moru ima milijarde i milijarde riba i sve one znaju da plivaju ja sam želela od nje da napravim baš tu koja će moći i na drvo da se popne, ali jedno su želje, a drugo je... drugo je ona! Uostalom neka se sama predstavi:</span></span></p><p>Dragi moji i drage moje, tako je lepo videti vas u tolikom broju. Molim da se reflektori usmere ka meni. Hvala. Bio bi red da se predstavim.. Ime i prezime nisu bitni, i da se drugačije zovem i prezivam opet bih ja bila ja. Uostalom zato i jesam ovde, na ovom blogu, jer jedino ovde niko ne pita za ime, veru, naciju, zanimanje, znate sve ono što morate da popunite kad se registrujete na druge društvene mreže. Ovde je bitno samo šta ko ima da kaže, a to je ono što čoveka razlikuje od drugog čoveka. Šta je welschmerz? Ta reč koju je tako teško prelomiti preko jezika? Direktan prvod sa Nemačkog bi bio svet-umor, dakle umoran od sveta, ali je bolji prevod i tačniji svetska bol. Šta je to što boli jednu mladu dušu? Nepravda, svetski predak, današnji sistemi vrednosti, nevine žrtve, mržnja prema svim raličitostima, otuđenost ljudi, odnos prema prirodi. Nemojte prerano donositi zaključke nisam ja mizantrop, ja ljude kakvi god oni bili volim, zato me i boli, kao kad vidite nekog dragog kako skreće s pravog puta a vi nemate snage da mu pomognete. Eto objašnjenje moga nicka. Sledeće pitanje otkud ja ovde? Vidite moj tekstopisac, koji (misli da) kreira i piše linije moga života je u stavri jedna velika kukavica, da se ne izražavam prostački i kada je trebalo izabrati moje buduće zanimanje i dalji tok moga života, ona nije smela da posluša svoje srce nego razum, nije bilo bitno šta želi nego šta je ispravno i iako je celog života glasno govorila kako je čovek čudno biće, sa svetom oko sebe je napravio i izgradio čuda, a on je napredovao jako malo. Sve oko sebe menjao je strahovitom brzinom, a ono u sebi je i dalje u stagnaciji, to su bile njene reči, doduše i sad su, ali više nije tako glasna. No, to je nije sprečilo da moj budući život takođe posveti mašinama (je l' vidite vi s koliko kontradiktornom osobom ja imam posla!). E sad kakve sve to ima veze sa mojim prisustvom ovde? Pa ima veze jer je moja nemogućnost da se izrazim svoju kreativnost, (uslovno rečeno) umetnost, i uopšte da se izrazim kao misleće biće dovelo do neverovatnih frustracija, postala sam zatočenik sopstvene proklete avlije. I tako eto mene ovde, među publikom za koju osećam da me razume. Možda je i dalje posećenost mala, ali i jedan gledalac koji razume moje reči, one rečene ali i one neizrečene je vredniji od milion njih koji me gledaju bledo i koji bi mi najradije svezali rukave od košulje pozadi. Lepo mi je ovde zaista i za kraj želim da se zahvalim svima vama koji me čitate (na jednom postu imam više od 100 pregleda i za mene je to stvarno vau, iako mi zaista to nije od presudnog značaja, jeste mi drago kad vidim), hvala vam na divnim komentarima, dozvolite da vam se za kraj poklonim i još jednom izrazim poštovanje, jer ovde ima zaista sjajnih ljudi, užasno talentovanih, ne želim da ih imenujem da ne bih bila pogrešno shvaćena. Ovde sam jako malo, ali mi se već dopada, napokon se osećam ispunjeno i shvaćeno! Bilo bi to sve za večeras, budite mi pozdravljeni, ali to nikako nije sve što želim da vam kažem, imam toliko toga još za vas!</p>Generalna2012-02-22T21:04:25ZweltschmerzDva dečaka
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/21/dva-decaka
<p><em>Ovo je priča napisana pre godinu ili dve, (moja orijentacija u vremenu je oduvek bila problematična) sećam se da je napisana što se kaže u jednom dahu, u naletu inspiracije kada su me mučila neka pitanja na koja još uvek nemam jasan odgovor. Nažalost, priča je nekako po različitim računarima nestala, tako da ću je ovde kucati po sećanju, verovatno neće biti dobro napisana kao originalna, ali suština će biti pogođena. </em></p><p> </p><p>Bili su deca i bila je noć. Predivna letnja noć kada priroda gotovo dostiže ono što ljudi zovu savršenstvom. Posle napornog dana i završene igre dva dečaka su legla ispod jednog starog drveta. Nije to bilo obično drvo, bilo je ogromno, nešto toliko veliko naši dečaci nikada nisu videli. Stariji iz sela su ponosno pričali kako je to drvo najveće u celoj toj oblasti. Deca su među sobom sa strahopoštovanjem govorila da je to drvo najveće na celom svetu. I tako ležeći, zagledani u visine, svaki je bio zadubljen u neka svoja maštanja i razmišljanja. A onda je jedan od dečaka progovorio:</p><p>-Jednoga dana dohvatiću zvezde, tako su sjajne i lepe!</p><p>-Ne znaš šta pričaš, to je nemoguće!-semjao mu se drugi dečak, a onda ipak ozbiljno dodao</p><p>-Ja ću se jednog dohvatiti vrh ovog drveta i svi u selu i okolini će biti ponosni na mene!</p><p>-To nije nikakakva želja -sada se nasmejao ovaj prvi- za mene će znati ceo svet!</p><p>Onda su neko vreme obojica ćutali..</p><p>-Znaš moj ujak kaže da tamo gde on živi niko nije gladan, i svi imaju dovoljno novca da odu na more, kupe puno igračaka i jedu slatkiše svaki dan. Ujak će me naučiti nemački jezik i otićiću da živim tamo.- samouvereno se oglasio drugi dečak.</p><p>-Naučiću sve jezike i obići sve zemlje sveta- prkosio je prvi dečak!</p><p> Drugi dečak je hteo nešto da mu odgovori ali ga je prikinulo dozivanje, bilo je kasno i treblo je da se vrate kući. </p><p> </p><p>Od te noći prošlo je gotovo pola veka i dečaci sa početka naše priče postali su odrasli ljudi koje su putevi života odveli svakog na svoju stranu. A onda sticajem okolnosti, (neki će možda reći da je i sudbina tu uplela svoje prste) sreli su se posle toliko vremena na jednom aerodromu. Susret je bio topao i srdačan kako to obično biva sa starim prijateljima koji se nisu videli toliko dugo. Dogovorili su se da uz piće ispričaju jedno drugom šta su radili sve ove godine, jer su im avioni kasnili. Pričali su o raznim stvarima, hvalili se prelepim porodicama, a onda i o selu u kom su rasli. Čovek koji je nekada bio drugi dečak uz osmeh se sećao:</p><p>-Znaš ono naše drvo, pored koga smo se uvek igrali. Na kraju sam uspeo da se popnem do vrha! Dok sam silazio pao sam, polomio ruku i zaradio par ozbiljnih ogrebotina, ali za ceo svoj život nikada nisam bio tako ponosan!!</p><p>Obojica su se smejali tome. A onda je nastavio o nekim ozbiljnijim stvarima:</p><p>- Evo već godinama živim u Nemačkoj, moja deca imaju puno igračaka i idemo na more svake godine. Drvo me nije učinilo poznatim u selu, ali pre par godina obnovio sam onu staru crkvu i sada me pominju sa dosta poštovanja. </p><p>Čovek koji je nekada bio prvi dečak, pažljivo ga je slušao, a onda je i on pričao o sebi:</p><p>-Postao sam pilot i letim na neslućenim visanama- rekao je i pomislio <em>"..ali nikada nisam stigao do zvezda..."</em></p><p>-Baveći se ovim poslom obišao sam mnogo država, naučio dosta jezika- <em>"...ali nikada neću stići da obiđem baš sve zemlje i naučim sve jezike.."</em></p><p>-U jednoj strašnoj avionskoj nesreći, gde je bilo gotovo izvesno da će se sve završiti tragično, nadljudskim naporima uspeo sam da sletim sa minimalnom štetom, danima se pričalo o tome svuda po svetu-<em> "ali u mnogim krajevima sveta nikada neće čuti ni za mene ni za taj podvig.."</em></p><p>Dva prijatelja su dugo razgovarala, pre nego što ih je prekino glas sa razglasa za uskoro poletanje aviona. Grlili su se dugo, dok opet svako nije pošao na svoju stranu...</p><p>...A ja se još uvek pitam koji od dvojice dečaka je u životu uspeo? </p>Generalna2012-02-21T16:53:07ZweltschmerzVečeras treća smena vraća tuđi dug
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/21/veceras-treca-smena-vraca-tudji-dug
<p>Kada sam pre par dana došla na ovaj blog (iako je moj subjektivni osećaj da sam ovde mnogo duže) imala sam zamerku na to što ne mogu da pronađem zanimljivu temu, a onda sam malo čeprkala i videla da to može da se menja i prilagođava i tako je nastala moja nova tema! :) Ako ste razočarani mojom kreacijom u svoju odbranu imam da kažem da njen cilj i nije da se dopadne, nego da ostavi moj lični pečat na ovom blogu.. E a da ovaj post ne bi bio isključivo promocija moje nove teme i da me zbog radi toga ne bi spalili na lomači, jer spamujem bezveze, pokušaću da izvadim stvar sa Đoletom koji večeras "peva" samo za "treću smenu", tj. sve nas koji još uvek nismo uspeli da savladamo nesanicu.. Eto kad spomenuh nesanicu, da vas počastim jednim Andrićevim citatom i još malo iskupim postojanje ovog posra : "Sve što nikad nisam mogao u snu naslutiti ni na javi viseti kazala mi je nesanica svojim nemim i mračnim govorom." </p><p>Pa naspi još jednu za........</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/T4cVLzt6A2A" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/T4cVLzt6A2A" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p>Generalna2012-02-21T01:37:45ZweltschmerzKakav radostan dan
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/20/kakav-radostan-dan
<p><span style="letter-spacing: 1px; line-height: 19px; font-family: Verdana, Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif; color: #444444">Dobro jutro, dragi blogeri! Jeste priznajem tek sad ustadoh, nemam opravdanje, nemam izgovor za to, osudite me kriva sam! Već dugo me muči taj osećaj.. Teško je za opisati, ali kao da su mi ispala uzda, da.. Iskliznula iz ruku, jer ih nisam držala dovoljno čvrsto, a sad nemam snage da se uspravim i pokušam ponovo da ih dohvatim..I tako sad nemam više nikakvu kontrolu nad svojim životom, on me vodi kako se njemu ćefne, moje je da ga pratim, ponekad svesno, često ne. I ne dopada mi se kuda me vodi, ali opet s jedne strane je lakše prepustiti se i pustiti stvari da teku, nego se boriti za svaku od njih. Naravno lakši način nije uvek, čak vrlo često nije bolji način i zato mislim da je krajnje vreme da uzmem stvar u svoje ruke (sram te bilo čitaoče, mislila sam na uzda :) )! Eto reših da podelim sa vama moju čvrstu želju i odlučnost. Moji život nije preterano težak, tj. sve ono van mene je prilično fino podešeno, sa mnom je malo drugačije, teško je ukrotiti sve te divlje životinje u meni, teško je pomirite moje nepomirive strane, uskladiti intelekt i karakter koji su u potpunom raskolu. Zaista, zaista vam kažem trebalo bi po rodjenju da dobijamo neko uputstvo za upotrebu, jer nije život ni malo jednostavna igrica, pogotovu ako vam daju ovakvu glavu da bude glavni glumac kao što je zapala meni. Da se to može ja bih dala oglas: Menjam evo ovu glavu i sve što ide uz nju, za neku koja manje ramišlja, menjam ovaj život za neki prostiji. Nudim svoju mladost, zadovoljavajući intelekt i nadprosečnu maštu, budućnost potencijalno lagodna, studije perspektivnog zanimanja, za uzvrat tražim život na nekoj planini, sa malo ljudi, puno životinja i puno knjiga, sa pašnjacima i potocima daleko od gradske vreve, daleko od truleži velikog prljavog grada. Ali takvi oglasi ne postoje, a i to bi nekako značilo da bežim, a to opet nije moj stil. Zato pošto nisam Super Mario, (što ne znači da nisam super :) ) i nemam tri života, nego samo ovaj jedan jedini, kakav je da je, vreme je da krenem da jašem (živim) malo ja njega, a ne samo on mene. Evo recimo za početak da promenim sijalicu u svojoj sobi i proces promene je zvanično počao! </span><br style="color: #444444; font-family: Verdana, Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif; letter-spacing: 1px; line-height: 19px; padding: 0px; margin: 0px" /><br style="color: #444444; font-family: Verdana, Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif; letter-spacing: 1px; line-height: 19px; padding: 0px; margin: 0px" /><span style="letter-spacing: 1px; line-height: 19px; font-family: Verdana, Geneva, Arial, Helvetica, sans-serif; color: #444444">p.s. Nisam mogla da ne primetim raznorazna prepucavanja medju blogerima koja su me zaista iznenadila (neprijatno), nemam nameru da ulazim u stvari o kojima ne znam baš ništa niti ja da sudim i presuđujem bilo kome, to ne radim nikad, samo ne mogu a da ne citiram Malog Princa "Odrasli ljudi su zbilja čudni!" ! Pozdrav svima živi bili, i što vedrije čitali i pisali! (Ubiće me ovaj neobjašnjivi optimizam od jutros!)</span></p><p><img src="http://weltschmerz.blog.rs/gallery/18290/427130_3069894358453_1596439609_2712380_243795537_n.jpg" border="0" /> </p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/aFefw8J111U" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aFefw8J111U" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p>Generalna2012-02-20T14:21:31ZweltschmerzNaopaka bajka
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/19/naopaka-bajka
<p><span style="font-family: verdana, geneva">"
<span style="font-size: 12px; line-height: 22px; font-weight: bold">Bio jednom jedan</span><span style="font-size: 12px; line-height: 22px"> trgovac i imao četiri ćerke." Ovako počinje jedna bajka. Možda ti čitaoče, početak i nije poznat, ali bajka sigurno jeste. Lepotica i zver... Priča o devojci i jednoj zveri, koju je ljubav pretvorila u divnog mladića. Nema u tome ničega "bajkovitog", prava ljubav je zaista sposobna za takva čuda, to je fakat! Ali zamisli sad da obrnemo fabulu da kraj stavimo na početak, početak na kraj, da napravimo jednu naopaku bajku. Pre nego što se zaista upustimo u to želim da te upozorim, ovakva bajka neće imati srećan kraj. Ne, još uvek ne razumeš, kraj ove bajke neće imati ništa od one "šekspirovske" uzvišene tragedije, biće realan, brutalan, težak, nešto što se eventualno može naći kod ruskih realista. Ako te ovo nije obeshrabrilo , ako si spreman da čitaš o nečemu što ja zovem naličje ljubavi, "nagrada" će biti to što ćeš na neki način i sam biti autor, a ne samo nemi posmatrač. Da, biće ovo interaktivna priča koju ćemo ispričati zajedno. Imam samo jednu molbu za tebe, piši je srcem, jer ovde za razum nema mesta. Pa, da počnemo...</span></span></p><p><span style="font-size: 12px; line-height: 22px; font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif"></span>Bilo jednom dvoje mladih ljudi, punih života i željnih prave ljubavi. Ti ćeš smisliti njihova imena, gradove u kojima su ne poznajući jedno drugo živeli svoje živote. A onda sticajem okolnosti i ko zna kakvih viših sila putevi će im se ukrstiti i tu počinje njihovo poznanstvo. Pusti mašti na volju, isceniraj njihov prvi susret, nemoj da se stidiš, slobodno budi pomalo romantičan, neka traje dugo, jer oni već pri prvom susretu nisu mogli da se odvoje jedno od drugog i neka se završi poljupcem, pomalo nespretnim, pomalo plašljivim, ali i takvim da im se oboma provali tlo pod nogama i zavrti u glavi. Nije to baš bila ljubav na prvi pogled, ali jeste na prvi poljubac... Poljubac koji je kao udar kresiva o kremen, zapalio vatru u njima, vatru ljubavi. Plamen je rastao iz dana u dan, volelo su se svaki dan sve više "više nego juče, a manje nego sutra". Znam da se pitaš kada će da dođe ono "ali". Bili su mladi, prvi put osetili ovako nešto i iako su se divili veličini plamena i bili svesni koliko je poseban, plašili su se požara. Nemoj im prestrogo suditi, kao što rekoh bili su mladi. Ne nije taj strah bio kamen spoticanja. Oni su bili.. njihova ljubav je bila društveno neprihvatljiva, ostatak sveta je bio protiv nje ili bi bio da je za tu ljubav znao. Bili su dovoljno hrabri da ne odustanu jedno od drugog, ali ne dovoljno da krenu sami protiv svih, protiv malograđaništine, ograničenih, malih ljudi koji bi ih osudili. Razlog? Ti smisli, različita vera, nacija, boja kože, isti pol. Tvoj je izbor. Tri pune godine su naši junaci voleli jedno drugo, po mračnim kutcima ili u 4 zida jeftine sobe. Imali su svoje malo carstvo daleko od očiju ostatka sveta. Na planeti koja broji 6 milijardi ljudi, oni su imali samo jedni drugo. Naravno da su ponekad imali krize, bili slabi, pomišljali da odustanu, ali bio je dovoljan samo jedan pogled da svi strahovi nestanu i da se opet sjedine u jednu osobu. Jer oni su to i bili, vremenom je bivalo sve teže odrediti gde prestaje on, a počinje ona, a kraja, kraja nije bilo. Kleli su se jedno drugom da ga nikad neće biti, kleli se na večnu ljudav, i verovali u svoju "večnu vatru" kao što najveći isposnik veruje svome Bogu. Otkrilii su jedno u drugom ono najlepše, što nisu ni verovali da se krije u njima, ali da, vremenom su probudili i zveri u sebi, pokazali su i ono najgore, čega su se i samo plašili kao aveti. Razgolitili su jedno drugo do kraja, no ipak su se voleli uprkos probudjenim zverima. Gradili su svoje carstvo na truleži ovog pokvarenog sveta. Kakva je to gradjevina bila... Nešto tako veličanstveno još nije viđeno. Međutim pošto su temelji bili postavljeni na tako rdjavom tlu, budj je počela da nagriza ovu tvrdjavu, polako i u početku skoro neprimetno, carstvo je počelo da se ruši... Svađe, suze, psovke i bol, zamenili su milovanja, osmehe, tepanja i sreću, gotovo sasvim, samo u retkim trenucima ljubav je pobeđivala. Ona više nije bila "njegova zvezda", postala je "glupa kurva". Njegov topao pogled iz koga je ljubav isijavala zamenio je pogled pun prezira, osudjivanja, optuživanja. Počela je da ga se plaši. Ona zver u njemu kao da ga je poptpuno zaposela. Nazivao je najgorim imenima koje je mogao da smisli, kinjio, ponižavao. Trpela je to, ne nije ona mazohista, nije mogla da ode, nije mogla da ostavi sve, jer je njen život postao njihov život i više nije umela da ih razdvoji. A i dalje je volela.. Volela je uspomenu na njega i njih. Volela je njihove šetnje pored reke, njihova svitanja volela je kako je nekad ljubio dok jede, i kako s ona zbog toga tobož ljutila, volela je sve nadimke koje je nekad imao za nju, sve posvete koje joj je nekada pisao na knjigama, volela je sve ono što je on nekada bio. Nadala se da će se sve to vratiti. A nada je opasna stvar, ponekad smrtonosna. Jesam li spomenula da ti napadi nisu bili samo verbalni? Da. Maltretirao je i fizički, nisu nju boleli udarci, ne, bolelo je što su to radile one ruke koje su nekada najnežnije grlile. Bila mu je kriva za sve promašaje i neispunjene želje u životu, a nije bila kriva ni za šta. Samo zato što ga je volela i što je bio njen život, ali je l' moguće da je kazna za to ovako strašna? A onda... Posle jedne odvratne noći, kad je zver u toj nekada divnoj osobi koju je toliko volela toliko podivljala i dostigla vrhunac svoje monstruoznosti shvatila je da ta osoba koja zamahuje rukom na nju, nije onaj mladić koga je upoznala pre 3 godine, da je on davno nestao, a da ona to nije ni primetila, da je nestao i da se više neće vratiti ma koliko ga ona čekala, a da ovo što sada nosi njegovo telo, ima njegovo ime, njegov glas ona ne voli i ne želi da vidi više nikada u životu. Uspomenu na njega će voleti dok ima života u njoj, s kim god bila i gde god bila, ali od ovoga što je on sada, će sutra pobeći glavom bez obzira. Da, sutra jer novi dan treba da označi novi početak. </p><p>"Bilo je rano jutro kad je ostavila sve, čulo se samo kako ptice pevaju. onda je stajala još dugo na drugoj strani ulice, pustila suze da se same slevaju.." Pitaš me prijatelju moj da li možeš da promeniš kraj? Ne, oprosti, ali to ti ne mogu dozvoliti, kraj režiram ja. Možda ćeš jednom i razumeti, ali morala sam da odem... </p><p>Nisam valjda to rekla u prvom licu..?</p>Generalna2012-02-19T17:24:58ZweltschmerzSaučešće?
http://weltschmerz.blog.rs/blog/weltschmerz/generalna/2012/02/18/saucesce
<p>Vrzma mi se po glavi Stranac.. Kamijev Stranac, svi vi koji ste čitali ovu knjigu sećate se početka? "Majka mi je danas umrla. A možda i juče." Volim tu knjigu. Volim kako je Kami izopačio sve te glupave društveno prihvatljive norme. Sva ta nepisana pravila koja su ljudi stvorili da se ne bi kojim slučajem razlikovali, isticali, bili drugačiji. Ne osuđujem ih. To je valjda kao neka fobija, fobija od različitog. Ne razumem ih. Ali po prirodi stvari fobije i nisu razumni strahovi. Uglavnom zašto baš Kami večeras, zašto baš Stranac? Mom drugu je danas umro otac.. Ustvari juče. I opet se razmišljanje o besmislu društvenih protokola nemetnulo samo od sebe.</p><p>Tako, dok sam išla danas ka njemu, da izjavim saučešće... Moram već ovde da se zaustavim. Sintagma "izjaviti saučešće" kako je to nastalo uopšte i još bitnije zašto postoji?? Zašto postoji smišljena rečenica za tako nešto? I zašto je svi ponavljaju kao papagaji, nebitno ko je u pitanju da li poznanik ili najbolji prijatelj, rečenica je ista. Razmišlja li iko dok je izgovara? Sta to mi upšte tako velikodušno nudimo sagovorniku, sagovorniku koji je upravo doživeo najveći gubitak. Da li taj neko razmišlja, šta je uopšte to što prima? Saučešće? Učestvovanje u bolu? Kako? Izgovaranjem jedne rečenice... Teško.. Teško da to tako ide. Da li je moguće da je pored tolikog bogatstva jezika i toliko mnogo ljubavi i iskrenog sažaljenja toliko teško reći nešto iskreno, nešto što zaista mislimo u trenucima dok gledamo u te tuzne oči, prazne i unezverene najčešće od dejstva jakih sedativa. Da li čovek zaista pred tim prizorom toliko zanemi da je jedino što može da izusti ta unapred naučena rečenica, smišljena baš zato da ne moramo da razmišljamo svojom glavom? Gomila pitanja, na koje ja odgovor nemam. </p><p>Čudno je kako osoba koja nam je do juče bila najbolji prijatelj postane tudja i strana, tako skrhana bolom. Taj osećaj dok sam išla ka njemu, a nemam predstavu šta me očekuje, ne ni najmanju. A znamo se, još kako se znamo. I taj strah, kome uzrok nije jasan. Je li to strah od nekog novog lika osobe koju tako dobro znaš, strah od bola, strah od svoje reakcije, strah od njegove reakcije na tvoju reakciju, strah od smrti pomalo ili sve to zajedno? A kako li je tek onom soju ljudi koje je Kami osuđivao? Kakvi su tek njihovi strahovi? Da li će dovoljno plakati, da li treba ili ne treba poneti nešto, da li treba ili ne treba popiti nešto, da li treba ili ne treba pojesti nešto, koliko puta treba poljubiti sina. a koliko ćerku? Kada se treba prekrstiti, da li mogu bele čarape da se obuju.. Nije njima lako, ja ih evo iskreno žalim. A verovatno i oni mene što ne umem da se ponašam, "što ne znam reda" i toliko jedni druge žalimo da komotno možemo i da izjavimo saučešća jedni drugima...</p><p>Markov tata je umro od raka pluća, razmišljam o tome i palim cigaru, ali to je već neka druga priča... </p>Generalna2012-02-18T01:56:27Zweltschmerz