O priči i pričanju

O priči i pričanju http://ranisavljev.blog.rs/blog/ranisavljev Ne otežem u govoru kad se derem... ranisavljev 2026-06-18T11:30:13Z trt milojka http://ranisavljev.blog.rs/blog/ranisavljev/generalna/2012/04/18/trt-milojka Рођен сам можда те баксузне 1991. али то не значи да цео живот треба да затварам очи пред том мом баксузношћу. Заправо ја ни не верујем много у судбину и сматрам да је сваки трен мог живота зависио од одлука које сам доносио. Или можда није...То што мама није имала пара да ми купи пелене када сам имао два три месеца па је по чувени Памперс морала да фура у Мађарску да би у девизама купила нешто у шта бих поштено могао да се исерем о томе нећу трошити пуно речи. То и онако спада у хумор, црн или бео...чисто да дочарам ситуацију.Фирме у којима су ћале и кева радили наравно су пукле или су кренуле да пуцају а они су ,како то данас могу да констатујем ,били једни од ретких који се нису накрали када је дошла та благодет звана приватизација иако су били у више него повољној ситуацији да то учине.Ћале је увек био такав, веровао је у неке идиотске ствари па је ваљда зато и узео пушку и кренуо ка несрећном Вуковару али су га још несрећнијег( у даљем тексту пијаног) и вратили кући. На родитеље се не жалим и хвала им за све јер знам да су у ситуацији у каквој су били сигурно покушали да ми пруже све. Ако и нису то урадили из моје перспективе су урадили и више него довољно.Као да сам се у детињству навикао односно навукао на вести о кризи па је сада закаснело уочавам. Шта ћете навика је чудо... Када сам то живео а да није било кризе? Какво питање.Одрастао сам на Нинџа корњачама, Моћним ренџерима, Есмералди, Синану, Цеци ја нисам окусио море у Хрватској, нисам куповао ципеле у Трсту и Минхену... Нисам ишао на море 3 пута годишње... Нисам растао у налету новог таласа рока... нисам живео у време када се од кеве могло тражити за Веспу а од ћалета за Југића...за почетак... не.Живим у земљи која је у првих десет година мог живота била у три рата... живим у земљи у којој немам бојим се основних слобода, у којој мораш да се уортачиш са ђаволом да би нашао посао,... у земљи у којој као шатро можеш да волиш али ти нико не гарантује да те та твоја љубав неће одвести два метра испод земље... Овде смеш да се дереш али то за разлику од неких других места не би привукло пажњу јер су сви помало анимални... не можеш овде ни да пропаднеш без нечије дозволе...Шта да вам кажем. Чудо невиђено. Зашто? Да ли смем барем да питам неке ствари а и ако смем кога да питам...право да вам кажем не знам ни шта да питам...Да ли да питам зашто се ово мени дешава...зашто нисам рођен у некој Норвешкој или на Исланду где не бих чекао у реду 4 сата дневно него просечно 4 мин годишње...Зашто нисам рођен као милионер у Америци или као највећи просјак на улицама Калкуте... Е ту се опет срећемо судбина и ја. И да вам кажем нешто о тој судбини ПЉУЈЕМ ЈА ЊОЈ У ЛИЦЕ...право да вам кажем јебе ми се више за ту судбину... прихватам ситуацију. Како да је поправим ,е то је оно што је битно?Да ли да се учланим у неку странку па да вођен идеалима убијених премијера, бораца за права и слободе, добрих људи покушам да мењам нешто... да ли је то глупо и бесмислено? Да ли да крадем и ја... није тешко веруј те ми...само зажмуриш и ето. Ево признајем у трећем разреду сам украо Штарк чоколадицу па ме процесуирајте... Мене би и процесуирали јер сам само небитан шраф. Ја нисам убио ниједног француза, нисам запалио бакљу па покушао неког да убијем на утакмици због тога, нисам покрао Колубару, нисам отпустио 15 или 20 или колико хиљада радника, нисам украо милионе и пренео их на Кипар, немам компанију којом вршим монопол и којом контролишем да ли ће неко имати да пије млека или не...ја нисам ништа од тога урадио али ме процесуирајте... јер ја сам шраф. И стварно понекад из позиције шрафа нама у овој нашој јадној земљици неке ствари могу да изгледају безизлазно али незаборавимо....Радовали смо се успесима спортиста нарочито кошаркаша( ко се не сећа Индијанаполиса 2002.) радовали смо се сваком срушеном авиону 1999. (иако смо их срушили само 3) радовали смо се када скупимо лову за Сутоморе и са тих 150 марака запалимо у Црну Гору на десет дана заслуженог одмора од рестрикиција струје, радовали смо се шверц слаткишима из Мађарске и Картун нетворку пре подне на трећем каналу... Лудило нам изгледа нормално јер за нас то и јесте нормално. Тај живот у амплитудама... живот од суза до смеха...од јецаја до звезда...А онда смо одрасли и посреством Тв-а и благодети званој интернет видели смо да се негде живи мало другачије...па нам је ова наша нормална стварност постала Зона сумрака...почели смо да мислимо да ли нас неко завлачи, левати... да ли спавамо па сад као нешто треба да се пробудимо...слушали смо приче о одласку преко гране о Сиднеју, Торонту, Бечу... неки су се враћали и говорили да не би мењали ово овде низашта на свету а ми смо их све тешећи сами себе бодрили у тим констатацијама да је ово земља небеског народа...најбоља земља на свету...Прашина људи моји...нисмо ми ни обичан врабац а камоли нека већа птица која може да доспе до мало ближе том небу...али имамо историју.Поносно певамо химну када игра репрезентација...славимо наше победе али и поразе...славимо наше претке и наше свеце...не дамо да нам дирају нашу славну историју... е видите то не разумем...како смо се увалили овде ако смо имали најисправнију историју икада...како смо ми тако савршени завршили овде где смо... Сад ћу вам рећи где смо... ми смо на истом оном месту где смо били када смо се родили, тапкамо у том месту...заволели смо га. Преважемо од тога да је то наше место нама довољно до тога да нас гуши и убија.У последње време често анализирам ствари... Дакле...Кева и ћале су се растали и свако има свој живот. Ћале живи где већ живи и шаље колико има и кад може...оженио се поново и ја имам једног брата са ћалетове стране. Кева се такође поново удала јел..(то су та једнака права жена, зашто молим вас да се ћале поново ожени а кева не...) и имам брата и са кевине стране. Нека је она мени жива и здрава. Не ради сад бог зна шта. Радуцкала је по разним фирмама, пицеријама, осигуравајућим кућама а данас ето ради са неким маторцима и сања да отвори агенцију за помоћ старима...герентодомаћице и те ствари...сестра има посао. Додуше није пријављена и ради за 17 хиљада али нека бар има посао. У да умало да заборавим Здравка. То ми је очух. Он је музичар свира виолину у тамбурашком оркестру и солидно му иде. Ја студирам на приватном факсу политичке науке и гурам некако, плус сам у вечитој потрази за неким послићем који ће ми донети неки приход за неку моју зајебанцију...имам пуно пријатеља и девојку...живим у стану и чекам већ пар године још неке станове са надом да ће они мени и мојој породици донети економски мир. Наравно инвеститор је лоповчина и неке станове је у згради дупло продао па је сад све на стенд бају а уз то су нам тражили мито у икс ипсилон институцији од 400 евра по стану па баш у догледно време не мислимо да ћемо се уселити. Ситуација....Хм... видите човек некад помисли да одустане. Не стварно... жута минута. Понекад ти је доста свега и кажеш себи дај бре докле више...ух...бунцам.Видим себе окруженог својима...окруженог потом нашима...окруженог њима...Да ли ја неког мрзим? Па наравно да мрзим. Прво мрзим Неду Украден и Плави оркестар, затим мрзим лопове, убице, педофиле....у да с обзиром да је моја земља имала дугу историју конфликата са свима из њеног окружења стекао сам одбојност према Албанцима, Хрватима, Бошњацима... у последње време мрзим и Црногорце и остале који у “mom” граду не причају одговарајућим акцентом...мрзим разне политичаре, сељаке, грешке...мрзим много тога.Формиран сам као личност кажу до своје пете године и ето сматрам да је листа тога што мрзим прилично кратка са мањим допунама. Не кривите ме...осећања су ми помешана. Мислите да није могуће да нешто што сте волели до пре пар тренутака почнете да мрзите највише на свету...Поента приче је да не знам да ли излаза има или не... круже приче о разним путевима који воде негде тамо који долазе овде и каче и ово наше парче земље. Шта ми је преостало него да наставим да анализирам и тражим прави пут...Живела ова наша конфузија и сви ми у њој јер ми и јесмо деца конфузије и то нико никада неће моћи да разуме осим нас... Generalna 2012-04-18T02:14:19Z ranisavljev statistika http://ranisavljev.blog.rs/blog/ranisavljev/generalna/2012/03/23/statistika 40% ljudi u Srbiji nema zavr&scaron;enu osnovnu &scaron;kolu. 6% ljudi ima stečeno visoko obrazovanje. 22% ljudi je nepismeno. 52% prosečne plate koja iznosi 39000din potro&scaron;i se na hranu. Gorivo je u zadne dve godine poskupelo 27%. Cene su u proseku skočile između 11% i 60%. Ne beleži se značajniji rast BDP-a. Kada bi Kosovo i Metohija bili i formalno i faktički ponovo u sastavu Srbije Albanci bi činili 20% stanovni&scaron;tva u Srbiji i imali bi oko 50 poslanika u Narodnoj skup&scaron;tini. Broj međunacionalnih incidenata u Vojvodini je u opadanju. Stanovni&scaron;tvo Republike Srbije se smanjilo za 377 hiljada &scaron;to je broj stanovnika u Novom Sadu. Broj korisnika mobilne telefonije uvećao se za 160%. Broj bolesnika od kardiovaskularnih oboljenja veći je za 11% u odnosu na proteklu deceniju. 95% svih statističkih podataka izmi&scaron;lja se na licu mesta, ili ne... Generalna 2012-03-23T14:26:24Z ranisavljev Konji http://ranisavljev.blog.rs/blog/ranisavljev/generalna/2012/03/18/konji Na konjima smo vijali Božić... devojke su kačile svoje bluze na njih a mi smo sa ponosom ujahivali u dvori&scaron;ta neudatih lepojki i čestitali Roždenstvo domaćinu dok smo se &scaron;epurili na svojim ajgirima... Kažu da su postojali narodi koji su toliko voleli konje da su spavali sedeći u sedlu... u sedlu nikada nisam zaspao ali kad zaspim poželim da sanjam upravo njih... u galopu, brze i opasne...u kasu, svečane i nakinđurene... svadbarske čeze...divlje lepotane sa Krčedinske ade...pastire neba i prosce među oblacima... tambure i parče leba i trunku crvene paprike.... gledam i znam da ih volim... volim ih koliko i sebe...samo nju volim malo vi&scaron;e... u san mi u&scaron;eta ne&scaron;to ružno pa se znojim i prevrćem po krevetu... nacrta mi đavo ko&scaron;mare, pusti idole i ale da me muče i to traje... začujem u trenutku spas i nema potrebe da me bude...stižu oni, bez jahača... oni me kupe i sa njima ja bežim u neke lep&scaron;e snove u neki na&scaron; kraj u neki na&scaron; spokojan svet... mi smo isto...pogledi su nam isti...a ako su nam pogledi isti ista nam je i du&scaron;a...a ako nam je du&scaron;a ista onda isto volimo, isto patimo, isto želimo, isto mrzimo... i ko to kaže da nema dva "ista" na ovom svetu... svaki čovek ima svog konja...samo svog...oni koji ga nemaju, nemaju ni&scaron;ta...oni večno sanjaju ko&scaron;mare...  Generalna 2012-03-18T15:54:52Z ranisavljev Manifest http://ranisavljev.blog.rs/blog/ranisavljev/generalna/2012/03/18/manifest Čovek će uvek pisati o sebi. Priče koje  priča uvek će imati veze sa njegovim uspesima i neuspesima, sa njegovim porazima i pobedama. Analizirajući sebe on će pisati istine. Ukoliko to ne bude činio slagaće samog sebe a to će ga zauvek uni&scaron;titi i on će ostati nedorečen, bezličan i bez samopo&scaron;tovanja. Svaka reč koju budem napisao oslikavaće najčistiju istinu i imaće veze sa stvarnim događajima iz ne&scaron;eg života. Kažem "na&scaron;eg života" jer ne postoji moj ili tvoj život, postoji samo ŽIVOT. Život priče i pričanja...Za naslov svog Bloga uzeo sam poznati naslov teksta Ive Andrića koji je pročitao na dodeli Nobelove nagrade. Čovek ima potrebu da ne&scaron;to kaže a način na koji to čini procenjuju ostali i vrednuju da li je to &scaron;to je izrekao informacija vi&scaron;eg ili nižeg značaja. Ne postoje beznačajna pričanja. I najprostije brbljanje vredno je svakog divljenja jer je reč ono &scaron;to nas čini ljudima tj. živima.Zovem se Marko i to je dovoljno. Biografija = kratka. Napomenuću samo mesto življenja (Novi Sad) jer ga ba&scaron; volem. Dijagnoza = sve vi&scaron;e kritičan prema svemu &scaron;to ga okružuje, &scaron;to zbog ličnih kompleksa, &scaron;to zbog sranja koja su sveop&scaron;te prisutna i u kojima se ogledamo. U konstantnoj želji da ne&scaron;to kaže, upada u reč, tvrdoglavo zastupa istine i čudi se kako neki ne vide ili ne žele da vide nepravde. Trubadur na žici...<a href="http://ranisavljev.blog.rs/blog/ranisavljev/album/generalna" title="Koristite ovu fasciklu za slanje novih datoteka.">Generalna</a>    Generalna 2012-03-18T15:50:15Z ranisavljev