CUDNO I NENORMALNO

O, živote

O ti, o živote

koji predamnom stojiš sada,

šta tražiš od mene ti,

šta ti ja mogu dati.

Jedino što mogu je da postojim,

sada, ovde.

Da život postoji,

sada, ovde.

Strastven, izvanredan, erotičan, romantičar.

Da osetim njegove draži,

da isisam srž iz života.

Da živim smisleno, visoko, večno!

Za nju

Od njenih usana, slatkih kao med

kolena meni klecaju.

Crne, garave kose i svetlog osmeha koji me opija.

Iz njenih očiju zrači život

i od njenog pogleda se ne mogu sakriti.

Moja varvarska vika ne bi bila dovoljna

osloboditi svoje srce ove drhtavice.

Davno opevana ljubav

ne bi bila dostojna njenog srca.

Sa krovova kuća, sa vrha sveta,

punim plućima da vrištim njeno ime

ne bi je dovelo k meni.

Pored nje da jesam,

da osetim miris,ukus ljubavi,

u mom zagrljaju da spava

đavolu dusu htedoh dati.

U san tonem sada ja

držeći njeno srce pored mog,

javu ne želim

da je ne bih ispustio iz zagrljaja svog.

Spavam ja

sa njenim imenom u mojim mislima,

njeno srce držim pored mog

nežno, tužno, večno.

Znanje, Znanje

Od momenta našeg rođenja do trenutka smrti nameće nam se tuđe mišljenje, pokušavaju da nas ukalupe. Tokom obrazovanja složenim šemama prave od nas klonove fokusirajući se na neželjeno memorisanje kojekakvih podataka, umesto na suštinsko znanje, sistematsko znanje. Odbacuju "nepotrebno" ne bi li nam "pomogli" i učinili školovanje "lakšim" bez imalo obzira prema našoj plodnoj duši, željnoj znanja. Ovo govorim kao student, jer koliko sam primetio ni fakulteti se ne fokusiraju na sistematsko znanje(naravno, uvek ima izuzetaka). Profesori u želji da što pre završe svoje izlaganje, ili da za što kraće vreme ispredaju što vise, naravno to se mora memorisati a ne doći do toga logičkim zaključivanjem, prosuđivanjem i razumevanjem, ne obraćaju pažnju na studente već ih stavljaju u nov kalup i prave nove klonove gde svaki od tih fah idiota neće imati osnovno sistematsko znanje vezano za to što studira. Moje nezadovoljstvo ne može biti veće. Svake godine se donose novi zakoni, nova pravila, izbacuje "nepotrebno" i uvodi novo koje je još nepotrebnije. I na kraju nama ne ostaje ni trunka sebe, nemamo svoj stav, sve zato sto smo učili da pristajemo uz druge idole. Izaberite najsimpatičnijeg i primenite njegove metode i usvojite njegov stav, ne treba vama da razmišljate sami zato sto to drugi rade za vas. Posle se pitaju zašto danas nema novog Mocarta,Nikole Tesle. Zato što ubijaju svu svest i kreativnost, oduzimaju nas same od sebe samih. Odgovora, naravno, nisu svesni(ili možda jesu??) ni oni na najvišim pozicijama u prosveti, misleći da oni znaju šta je najbolje ostavljaju nas osakaćene i hendikepirane u životu. Danas se ocene dobijaju na poklon, da ne kažem zasluže se(mada ima puno onih koji i zasluže, ali nisu svesni da to znanje nije sistematsko već čisto memorisanje) zbog opisa samog problema umesto da dođu do rešenja problema. Suština stvari nije bitna, bitno je samo da je to lepo složeno i prezentovano. Studenti sa kojima sam ja pričao nemaju nista protiv ovoga(bar većina, dok je manjina potpuno nadglasana). Radije bi oni hteli okolišati nego doći do srži, doći do istine, doći do onoga što jeste. Koliko vidim ovakva vrsta problema se ne dešava samo u prosveti i obrazovanju(gde se okoliša umesto da se dođe do suštine), već i u ostalim aspektima života, a neće se ništa promeniti osim ako mi sami ne izdejstvujemo promene. Vreme u kome se pogrešne vrednosti cene ne može doveka trajati, ali neće se promeniti samo od sebe. Odluke koje donesemo utiču na naš život, a sedenje sa skrštenim rukama neće ništa promeniti. Sami biramo hoćemo li pustiti da život prođe pored nas ili ćemo živeti život kao što nam je i namenjeno,kao svoj čovek a ne tuđi klon.

Nekom je palo na um da bude čovek

Rumen kao bulka te je ovaj svet sneo

Ne bi dobio bolje ni da si poželeo

Među džinove si došao ne bi li se probio

Sad tumaraš svetom kao prazna ljuštura

Čovek kojim si se nadao da ćes biti

Polako nestaje i ide ka tami

Sve što si uradio polako jenjava

I snovi su postali samo bajka

Ah, ti snovi

Nekada bejahu osnova ovoga sveta

Sad se traži od tebe da budes realan

Ne bi li "uspeo" u svetu mašte

Čovek kojim si se nadao da ćes biti

Polako nestaje i ide ka tami

Ljuštura prazna ostaje

I život polako prestaje

Ne bi li ti među ostalim trnjem

Postao i sam

Još jedan trn na ruži

Dugine latice ti ponekad odvuku pažnju

Ne bi li video život

Ali trnje bode i probada duboko u dušu

Da opomene da je tvoje da stojiš i da gledaš

Budi kao ostalo trnje kažu

I uveravaju te da ne lažu

Prođi pored znanja i veruj

Jer to nije za tebe, to je za druge

Biti čovek nije to, biti čovek je nesto drugo

Tako kažu

I uveravaju te da ne lažu

Bol u duši postaje nepodnošljiv

Sa trnjem se moraš izboriti

Da bi i sam procvetao

Rumenilo latica ti ne da mira

A trnje nastavlja da se opire

Želja je prevelika, čovek je u pitanju

Šta da se radi pitanje jeste

Biti čovek jeste tvoja strast

Trnje nestaje i duga ostaje

Latice cvetaju, dobijaš krila

Da u visine ides vreme je sada

Zbogom trnju pa i ružama

Sad si visoko

Više nisi ljuštura, postaješ neko

Divni ljudi

Ćao svima vama divnim ljudima.

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.