ПРИЧАЈ МИ...

ПРИЧАЈ МИ... http://amphora.blog.rs/blog/amphora amphora 2026-05-14T20:39:07Z ... http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/12/18/... http://www.youtube.com/watch?v=sPNKbOSZuVQ Генерална 2012-12-18T01:36:22Z amphora Нема те... http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/11/23/neka Нема те да ме успаваш, ко зна по који пут одлажем сан што упорно ми обећава твоје руке и тишину. Нема те да ме успаваш, узалуд се правдам да све имам – моје су само усамљености, узалуд се претварам да ме ништа не боли, време ме проказује, нема те... Генерална 2012-11-23T23:27:26Z amphora Колку те сакам!!! http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/09/17/kolku-te-sakam <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><style> </style> <style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} </style> Прости ми затоа што немам зборови за да го започнам овој текст, посветен на тебе... но тоа е последица од преголемата љубов што јас чуствувам за тебе. Љубов за која немам доволно зборови да га искажам... а толку сакам да ти ги упатам најубавите и највозвишенате зборови, што не можам да ги напишам. Секогаш кога ке ме погледнеш, помислувам дека звездите се весели во твоите очи, а твојата прекрасна насмевка е топла како сончев зрак. Да ли ова што чуствувам за тебе е вистинска љубов?! Срцево ми говори да јесте, а на тај говор не можам да му се супротставам... нити сакам! Секогаш кога ке ме погледнеш, во мене планува голем оган кој е предзвикан во твоите очи! Секоја секунда без тебе за мене представува цела вечност! Сигурна сум дека самата знаеш, колку те сакам! Чуствуваш колку те сакам, зар не?! Постојано те сонувам, мислам на тебе... но не можам да изнајдам зборови, немојкна сум. Можеби дури и ова, не ке можам да ти го доближи чуството, што ми носи немир. А знам дека, све е залудно, или можеби... Во мене ке останат зборови што не можам да ги искажам. Кога ке помислам на твојот лик се вознемирувам, не знам што да направам во себе. Ти си ми најсјајната звезда на небото, срекна што ја сонувам, ти си ми се во животот! Те сакам, засекогаш!<a name="_GoBack" title="_GoBack"></a> Генерална 2012-09-17T09:23:10Z amphora НЕ! http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/08/28/ne Завршавам сваку могућу причу са свим људима. Нисам ја социјално ретардирана, ја сам само својом вољом асоцијална и шта више ми одговара. Поред таквих &bdquo;пријатеља“ и шта ће ми непријатељи? Падате на глупу манипулацију... и што је најгоре сви причате: &bdquo; Е брате да ти кажем у поверењу али немој никоме да кажеш...“ и тако идете редом једни до других и сви причате у &bdquo;поверењу“. Е па јебе ми се за вашу приватност кад моју не чувате! Све бих вас постројила да видим ко образа има... нико! Јебем вам се у то ваше поштење... које црно поштење?! Да ли се поштен човек бави уценама, манипулацијама?! НЕ! Зато ме заобиђите глупим причама да сте поштени и добри људи... оправдавате себе а оправдање немате! Бавите се својим животима а мој оставите на миру... гори сте колективно сви од мене! Била сам наивна, али увелико више нисам! Не терајте ме да се &bdquo;заиграм“ са вама, а ако то будем урадила бићу 1000 пута гора наго што сте ви икада могли. Ваш је проблем што нико од вас мене не познаје, а још већи што не знате колико знам о вама! Падате на глупе форе и још глупљу манипулацију... Оканите се мог живота... мене ваши никада нису занимали! Немојте да почну!   Једину нормалну особу која уме да чува моју приватност и никоме не говори је она... не да ти нико неће бити ни до колена, него не могу да ти буду ни прљавштина испод ноктију! Жао ми је што сам била толико глупа и наивна па због тога и ти испашташ... Настави да будеш човек какав јеси јер си уистину човек. Време само показује колико су сви превртљиви и колико си ти иста као што си и била. Нисам те ја без разлога заволела... Чућеш најгоре о мени, само се надам да ћеш мало стати на тренутак и сетити се да ме једино ти познајеш и запитати се да ли би то стварно могла да буде истина што пичају. Говориће ти како сам лоше о теби причала, да сам твоје тајне одала, већ ти говоре... нека их... никада о теби ружну реч нисам рекла... нити ћу икада! Извини за све... била сам глупа... Генерална 2012-08-28T01:31:27Z amphora Еј! http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/07/08/ej Недостајеш ми... Генерална 2012-07-08T22:17:40Z amphora Само тебе! http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/07/07/samo-tebe &bdquo;Понекад правим грешке“ ... видела си све моје грешке, правила сам их много... и била си ту, остала. &bdquo;Понекад сам изван контроле“ ... знала си да ме вратиш кад залутам... и била си и остала ту. &bdquo;С времена на време тешка“ ... само ти знаш колико могу да будем тешка, а јесам тешка. Трпела си ме и поред тога што сам била тешка... што сам још увек тешка... &bdquo;Али ако ме не можеш поднети најгору...“ ... поднела си ме најгору, била си ту када сам била најгора и према теби и према себи и према другима... &bdquo;... сигурно ме не заслужујеш најбољу! “ ... добила си ме најбољу, само сам са тобом била најбоља... и само са тобом остајем најбоља. Више ме нико неће имати најбољу, то си могла само ти!   Чињеница је да само љубав није довољна... али то не умањује другу чињеницу... да ћу те волети до краја свог живота, у другим животима и ван времена и простора, целим својим бићем и телом... САМО ТЕБЕ!  Генерална 2012-07-07T19:05:55Z amphora ...Знаш да се заправо никад нећеш опоравити... http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/07/01/...znas-da-se-zapravo-nikad-neces-oporaviti... <div style="text-align: justify">Увек ће постојати она једна особа, са којом си била у дугој... или можда краткој вези, небитно! Са којом си толико доживела а можда и не... па си прекинула са њом, а можда је то урадила и она... због неког можда и небитног разлога. Али у сваком случају, то је она особа које се увек сетиш када желиш ићи даље... особа која увек дотакне твоје срце када помислиш о љубави... особа коју никада нећеш заборавити... особа која ти је променила све... особа због које ствари никада неће бити више исте... она једина особа са којом се осећаш потпуно... и знаш да иако си одлучила ићи даље и преболети, знаш да се никада заправо нећеш опоравити! </div> Генерална 2012-07-01T16:44:13Z amphora Јел може то без наслова?! http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/04/05/jel-moze-to-bez-naslova Сада је 4:06ч... док пишем ово. Видите сутра, тј. данас имам испит, тачније два у исти дан. Требало би да понављам градиво јер ми је већ традиција да ноћ пред испит проведем понављајући. А ове ноће то није тако. Моје мисли су одлутале ка њему, јебига, јаче је од мене. Вероватно ћу оба испита пасти, али то ме уопште не мучи. Јебига, жао ми је мало пара што сам дала за пријаву испита али ни то ми ове вечери није важно. Патим по први пут у свом животу и не знам како да се  изборим са тим сем да узмем и да пишем шта осећам. Овај блог ми дође као једна врста терапије. Елем, да се вратим на њега... не могу из главе да избацим тренутак када је отишао, тачније изглед његовог лица... бол који сам проузроковала... не могу да заборавим све ствари које ми је рекао. Заслужила сам их, како нисам. Да ли је могло да се промени то што се десило, могло је уколико може време да се врати, али не може. Дан сам провела релативно добро, ноћи ми јако тешко падају. Дању се запослим нечим и не мислим али ноћу не могу. Нисам од оних који оду на журку и теше се другим особама... ја то једноставно не могу. Не бих могла у другима да тражим утеху, само би ми још теже пало. Питате се зашто? Па зато што то није он! Нико никада неће моћи да га замени, не мени. Никада у животу нисам у некога била толико заљубљена... и никада нећу ни бити. Колико пута ми је рекао &bdquo;то се никад не зна, можда сутра упознаш неког и заљубиш се више него што си икад била заљубљена у мене“. Знам да се то неће десити... Знате ли осећај када је све у вези са вама оно право?! Не бих да звучим као јефтини клише из филмова али тако је. Осећам да је оно право. Једном се воли у животу и то ништа и нико неће променити. Верујте ми, на романтику сам гледала с гађењем. Љубавне филмове пребацивала на тв-у... али кад те стрефи онда те стрефи. Кад оно, у дубини душе ја испаде највећи романтик. Нико ко ме познаје не би рекао тако нешто за мене, дођавола, не бих ни ја сама рекла за себе па ето, погреших. Стално се враћам на тренутак када смо се упознали... једва смо приметили једно друго да постојимо... Сећам се вечери када смо се смували, никад лепша ноћ у мом животу. Тај први пољубац... па ја вама не могу ни да опишем то како је било. Као да је било у сну. Кад се сетим мало се и постидим. Била сам као клинка, кад ме је пољубио отсекле су ми се ноге, сва срећа па сам седела. Мало ми је фалило да се онесвестим од узбуђења. И сад кад га само погледам колена ми поклекну. Увек ће бити тако. Имам неописиви порив да узмем да пијем, али знам да то ништа неће решити, никад ни не решава. Не пијем, гледам у флашу и питам се дал' бих бар на тренутак заборавила. Не бих! И кад бих се напила села бих да плачем не само за њим већ за свим што је кренуло наопако у мом животу. Овако трезна се држим. Не, нисам ја слабашна ни мало. Могу ја да издржим било коју бол, физичку ил' емотивну. Све пребродим, дал' на овај или онај начин. Живот ме није мазио, свашта сам преживела и изашла сам јача. Имала сам прелепо детињство, али адолесцентно доба ми је било јако тешко. Прерано сам сазрела... и тада се затворила у себе. Али он, он је успео да ме отвори, да се опет осећам као клинка... да се редујем! Никоме то није пошло за руком и неће поћи, само њему. Пре њега сам мислила да знам шта је срећа. А онда је дошао он и показао ми је да је срећа далеко од онога што сам ја очекивала и спознала. Сад без њега тешко ми је и да се насмејем. Бићу добро, потребно ми је само време. Верујем, не, знам да и она пати за мном, али понос је понекад јачи и од љубави. Да ли сам ја то написала она? Генерална 2012-04-05T05:02:48Z amphora Алтруизам http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/04/03/alturizam <div style="text-align: justify">Схватила сам да патим од алтруизма. Увек сам спремна другима да помогнем иако знам да ће то бити лоше по мене. Радим на своју штету... па како онда да не гледам то као на болест? Алтруизам има и добрих страна, како не. Помогла сам многима и то доноси неку садисфакцију, ако не мени онда њима. Али та несебичност ме је и коштала неких ствари до којих ми је јако стало. Сасвим је природно да сами себи правимо штету, мислим да сами себи можемо највише да наудимо. Жртвујемо се за многе ствари које нам касније ни неће бити важне. Радимо ствари за које знамо да су лоше ако не за нас за друге. Али зашто? Да занемаримо зле људе... за њих можемо предпоставити зашто чине лоше ствари (ради своје гратификације и ничега другог). Када ћемо се опаметити? Мислим да никад нећемо престати да правимо глупости у нашим животима само је питање да ли ћемо правити мала срања или велика. Колико само у свом животу повредимо људи? За неке чак и никада нећемо сазнати да смо их повредили. Исто тако се питам колико сам само људи усрећила, да ли сам их више урећила него повредила? Надам се бар да су у истој равни ако ништа друго. </div> Генерална 2012-04-03T21:00:09Z amphora Други део http://amphora.blog.rs/blog/amphora/generalna/2012/04/02/drugi-deo2 Када људи размишљају о реинкарнацији увек се суоче са веома тешким питањем: &bdquo;Ако је у почетку било тако мало људских бића на Земљи, а данас их је толико много, одакле су дошле све те нове душе?“ Одговор је једноставан. У неким реинкарнацијама се делимо. Као кристали и звезде, као ћелије и биљке, и наше душе се деле. Део смо нечега што алхемичари називају Anima mundi, или Душа света – када би се Anima mundi само делила, расла би, али би такође постајала све слабија. Због тога, као што се делимо, тако се и срећемо, а тај сусрет се зове Љубав. Јер сваки пут када се душа подели, дели се на мушки и женски део. Сви људи су повезани између себе. У сваком животу имамо мистериорну дужност да се поново нађемо са бар једним од наших Других делова. Љубав која поново спаја раздвојене делове чини срећном Вишу Љубав која их је поделила. Како да знамо који је наш Други део? Други део је могуће сазнати по сјају у очима – тако су се праве љубави препознавале од када је света и века. Можемо у животу срести више од једног Другог дела. Када се то догоди срце је подељено, а исход су бол и патња. Да, можемо срести три или четири Друга дела зато што нас је много и има нас свуда. Љубав је снага која нас поново спаја, да бисмо на једно место сакупили искуство проживљено у многим животима и у многим крајевима света. Сносимо одговорност за целу планету зато што не знамо где су Други делови који су били од настанка света – ако је њима добро, и ми ћемо бити срећни. Уколико им није добро, пропатићемо, макар и несвесно, део њиховог бола. Међутим, пре свега смо одговорни да се у свакој инкарнацији спојимо са бар једним Другим делом, с којим ће нам се сигурно у неком тренутку пут укрстити. Чак и само на кратко, јер ти тренуци доносе тако интензивну љубав да она оправдава остатак наших дана. Можемо да дозволимо и да наш Други део оде даље, да га неприхватимо или не приметимо. Тада ће нам бити потребна још једна инкарнација да бисмо се с њим нашли. Генерална 2012-04-02T02:25:47Z amphora