Na prvi pogled...
http://sophia.blog.rs/blog/sophia
Ponovni susret<p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal"> </p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Ne mogu da verujem da je proslo vec skoro godinu dana. Godinu dana odkako
smo se prvi put videli. Tada nisam znala da ce mi sada ovoliko znaciti.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Sedela sam u vozu koji je isao za London, srecna sto cu ga ponovo videti. Misli
mi odlutase ka proslom letu i onom danu kad sam ga prvi put srela.Tada, kad sam
ga upoznala, pomislila sam da je mnogo stariji, iznenadila sam se kada mi je
rekao da smo istih godina. Dani su prolazili, a ja jedva cekala da ga ponovo
sretnem pa da mozemo da razgovaramo.Imali smo toliko zajednickih tema, bili smo
toliko slicni. To mi je bilo cudno. Nisam do sad srela nikoga ko je bas tako
kao ja.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Postao mi je drag, a onda sam shvatila da ipak osecam nesto vise.Nisam to
pokazivala, ne jer nisam zelela, nego mi je to u prirodi.Uvek sam bila malo
stidljivija i povcenija.Uvek sam se plasila da ja prva pokazem osecanja.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">A i znala sam da, iako se nesto desi male su sanse da traje posto zivimo u
dva razlicita grada, velika razdaljina nas deli.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Jedno vece legla sam ranije u krevet, pokusavala sam da zaspim, da skrenem
misli od njega, ali bez uspeha. Ustala sam, navukla sorts, duks i otisla do
plaze.Sela sam na pesak, posmatrala sam more koje je bilo tako mirno, tamno,
beskrajno.Mesec se ogledao u njemu, prosipao svoj zlatni prah koji mi se u tom
trenutku cinio kao neki put, put kojim treba da podjem.A mozda i ne.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">-Ni ti ne mozes da spavas?- iz misli me je prekinuo dobro poznati glas.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Odjednom je obuzela ogromna sreca sto ga vidim i sto je tu pored mene.Seo
je pored mene, zagrlio me.Naslonila sam glavu na njegovo rame i jednostavno se
prepustila trenutku.Tisini koja je govorila toliko toga.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Zelela sam da mu kazem sve.Da otkako sam ga srela ne prestajem misliti na
njega, da mi ne izlazi iz glave, iz srca, da mi se uvukao pod kozu... ali onda
se setim da je ovo mozda poslednji put da ga vidim.Da ce nakon ovih par dana
sto su nam ostali, sve ovo biti samo uspomena, secanje, sve ovo ce pasti u
zaborav i svako ce nastaviti svojim putem, tamo gde je pre stao.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: small"><span>Ne znam tacno kako se to desilo, ali odjednom sam osetila njegove usne na
svojima, njegovu ruku na svom obrazu. </span><span>U tom trenutku nisam znala da li je stvarno ili je
sve to samo plod moje maste.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Danas, skoro godinu dana kasnije dok se polako priblizavam njemu znam da
sam uspela.Nisam verovala da ljubav na daljinu moze da traje.Nasa je svakim
danom, iako nismo bili zajedno bivala sve veca, dublja, iskrenija.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Pistaljka je oznacila da smo stigli.Izasla sam iz voza i pocela u guzvi da
trazim dobro poznato lice.Ugledah ga. Osmeh koji mi je tada uputio nije se
mogao meriti ni sa cim na ovom svetu.Otrcah mu u zagrljaj i poljubih ga nezno.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">-Ovaj put sam dosla zauvek.Vise nikada necemo morati da se razdvajamo.</span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span><span style="font-size: small">Na to me je samo poljubio i zajedno smo krenuli na jedno novo putovanje.</span></span></p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal"><img src="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/99130-1.jpg" border="0" /> </p><p> </p>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/06/20/ponovni-susret
, 20 2013 12:41:05 +0200Secanje<br /><br />Probudila me kisa.<br />Probudile su me kapi koje su dobovale po mom prozoru.<br />Kao vojnici koji izvode mars.<br />A onda mi misli odlutase ka tebi...<br />Naviru secanja.<br />Onaj topao letnji dan,kad nas je kisa iznenadila.<br />Kada smo trcali po plazi kao da je samo nasa.<br />Kada smo plesali uz kapljice muzike.<br />Kada si me zagrlio cvrsto,kada nisi zeleo da me pustis iz svog zagrljaja.<br />Kada si me poljubio.<br />Kada si...<br />Ugledasmo dugu.<br />Secam se,trcali smo pokusavajuci da joj nadjemo kraj,da pozelimo zelju.<br />Trcali smo,sve dok nas stopala nisu izdala,ali...<br />Nismo ga nasli.<br />A onda smo ipak pozeleli zelju,jer ako zelis i ako zelis dovoljno jako i ako verujes u to sto zelis,sve je moguce.<br />A onda se sve zavrsilo.<br />Ti si otisao svojim putem,ja svojim.<br />Znam daleko si sad,ali dalje nosis sve u sebi.<br />Osetim to.<br />Znam da kao i ja cekas onaj dan kada cemo se ponovo sresti.<br />Sve je blizi.<br />Sve si mi blizi.<br />Do tad...<br />Mislicu na nas.<br />Na dugu.<br />Na kisu.<br />Na dan kada je svet bio samo nas.<br />Mislicu na tebe i gledati kisu kako pada.<p> </p><p><a id="res_95264" href="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/rainonwindowwithheartdrawn.jpg"><img src="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/previews-med/rainonwindowwithheartdrawn.jpg" border="0" /></a></p>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/03/22/secanje
, 22 2013 14:29:44 +0100Zauvek<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none">Ponovo mi je bilo tesko da zaspim.Ove,kao i svake
prethodne noci u poslednje cetiri godine.Mozda zato sto je noc ta koja vrati
sva secanja.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none">Nedostaje mi.Mnogo.Sama pomisao da nije vise pored mene
boli.Kao da mi se srce razbilo u hiljadu delova i vise se nikada nece
sastaviti.Ne zelim toliko da mislim,ali jednostavno ne mogu da je zaboravim.Ne
mogu da prebolim to sto vise nije ovde.Kraj mene.Kraj nje.Kraj nas.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><em><span>Otisao je do
njene sobe.</span></em></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Cvrsto
spava.Kao andjeo.Ko zna gde su je snovi ove noci odveli.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Koliko samo
lici na nju.Slika i prilika.Ista kosa,iste oci,isti pokreti,isti osmeh…</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Ona je jedino
sto mi je ostalo od nje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><em><span>Poljubio ju
je u celo.</span></em></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Tata?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-O izvini
duso,nisam zeleo da te probudim.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-A
ne,nisi.Nisam mogla da zaspim</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Da li je sve u
redu?Zelis li da ti ispricam pricu?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Pricaj mi o
mami.Kakva je bila?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><em><span>Legao je
pored nje.Naslonia je svoju malu glavicu na njegove grudi i poceo je...</span></em></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Tvoja mama je
bila najlepsa zena koju sam upoznao.Upoznali smo se na fakultetu.Sasvim
slucajno.Ona se tek doselila u grad i jos se nije bas najbolje snalazila.Upitala
me je gde se nalazi jedna ucionica.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Tada,nisam ni
ocekivao da ce mi kasnije toliko znaciti.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Poceli smo sve
cesce da se srecemo pa sam je pozvao da izadjemo.Nije pristala iz prvog
puta.Ali bio sam uporan.Na kraju je ipak to ucinila.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Secam se da sam
te veceri bio jako nervozan.Bujica osecanja se pomesala u meni.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Vec na prvom
sastanku smo otkrili koliko smo ustvari slicni.Imali smo mnogo tema za
razgovor.Nismo prestajali da pricamo,reci su jednostavno izlazile same od
sebe.Ostali smo te noci dugo zajedno,razgovorali smo o svemu i svacemu,sve dok
nije svanulo.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Tada mi je
rekla da mora da ide i onda sam je poljubio.Iz dana u dan postajala je sve
bitnija osoba u mom zivotu.Nisam se razdvajao od nje ni na sekundu.Postali smo
jedna dusa koja zivi u dva razlicita tela.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Kada smo
zavrsili fakultet,vencali smo se.Tada sam postao najsrecniji covek na svetu.A
onda su nam rekli da cemo dobiti bebu.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Da li sam to
ja?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Da malena,to
si ti-<em>rekao je i posle dugo vremena,osmeh je posetio njegovo lice.</em></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-A zasto je ja
nisam upoznala?Zasto je ona sada na nebu?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Nedugo,nakon
sto te rodila,mama se razbolela.Otisli smo kod lekara,a on nam je rekao da je u
pitanju obicna prehlada.Ali stanje se ubrzo pogorsalo i desilo se nesto sto
niko od nas nije ocekivao.Otisla je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Ali ona i dalje
pazi na tebe i<span> </span>voli te vise od svega.Ona
je sada kao tvoj andjeo cuvar.Iako ne mozes da je vidis,ona je i dalje tu,pored
tebe.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-A kako je
izgledala?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Bila je
prelepa.Ti jako licis na nju.I ona je imala smedju kovrdzavu kosu,zelene
oci,bas kao ti.I ona je imala mladez na levom obrazu,bas tu gde je i kod tebe.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>A sada,uzmi
svoju jaknu i vodim te da je upoznas.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><em><span>Uzeo ju je u
narucje i krenuli su.</span></em></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Malena,ovde je
tvoja mama.Mozes da joj kazes sta god pozelis.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Mama,volim te
najvise na svetu.Znam da te nikada necu videti,ali zelim da znas to.Tata mi je
pricao o tebi i...</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Tatice,zasto
places?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Nedostaje mi
tvoja mama duso.A kada nam neko nedostaje onda smo tuzni i zbog toga placemo.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Imas li ti
nesto da kazes mami?</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Oh,duso...Toliko
toga...</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Pa hajde,reci
joj.Rekao si da moze da nas cuje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Ljubavi,evo
malena i ja smo dosli kod tebe.Nedostajes nam.Doneli smo ti crvene ruze,znam da
su ti bile omiljene.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>Volim te.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>-Tesko mi je to
sto sad umesto tvoje tople ruke, osetim ovaj hladan kamen.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-autospace: none"><span>I zelim jos
jednom da ti se zahvalim sto si se pojavila u mom zivotu,sto si mu dala
znacenje,hvala ti na najdivnijem poklonu koji si mi mogla podariti,ovu prelepu
devojcicu pored mene.Ona je moj maleni cvetic koji mi se uvukao pod kozu,gura
me,daje mi snagu da nastavim dalje,iako je to sada,bez tebe,jako tesko.Nisi
vise uz mene,ali si tu,na levoj strani.I ostaces tu,urezana u mom srcu,zauvek.</span></p>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/03/08/zauvek
, 08 2013 15:59:28 +0100Stranci u nociKao i svako drugo vece izasla sam u setnju.Secam se da je bilo jako hladno.Cula sam neku muziku.Pomislila sam da dolazi sa trga pa se uputih tamo.Neki bend je nastupao.Videh da se masa okupila.Male grupice prijatelja pevaju zajedno zagrljeni,parovi se drze za ruke,poljupcem obelezavaju svoju pesmu.<br />A ja stojim u masi i posmatram…<br />Kroz glavu mi prolaze sve te srecne duse.<br />Jedne oci privukuse mi paznju.Jedan momak koji je isto tako poput mene stajao tamo sam,posmatrao,razmisljao.<br />Neko vreme smo se samo gledali.Ovlas se nasmejah.<br />Krenuo je prema meni.<br />-Cao ja sam Marko,rece.<br />-Mia,drago mi je,uzvratila sam.<br />Narednih par minuta smo stajali jedno pored drugog ne prozborivsi ni rec.<br />-Volim ovu pesmu,rekoh da prekinem neprijatnu tisinu.<br />-Tu pesmu jednostavno ne mozes da ne volis,uzvratio je.<br />Nasmejao se.Tada sam primetila da ima najlepsi osmeh koji sam ikad videla.Uhvatio me je za ruku.Prihvatila sam je.Pustila sam da se nasi prsti ukrste iako je on za mene tada bio potpuni stranac.I jeste,sem njegovog imena nisam nista znala,ali imala sam osecaj kao da ga poznajem ceo zivot.<br />Odjednom sam osetila nervozu,kao oni leptirici u stomaku koji se pojave kad si na prvom sastanku i kad si zaljubljen...<br />Privukao me je blize sebi.Stavih ruke oko njegovog vrata.Tiho mi je pevusio dok sam sam se ja prepustila njegovom glasu,ovoj noci,dopustila mu da me drzi u svom zagrljaju.<br />Steta sto je ova pesma morala da se zavrsi.Nisam vise cula njegov glas,a zelela sam jos,jos da ga slusam kako mi peva,kako peva samo za mene.Pogledao me je jos jednom tim ocima boje kestena.Bili smo toliko blizu da sam mogla da osetim dah njegovih usana.I odjednom sam ih osetila na svojima. I tada,kao da je ceo svet nestao.Ljudi oko nas su postali nevidljivi.Muzika se vise nije cula.Postojali smo samo mi.<br />Zelela sam da ovaj trenutak traje zauvek,da se nase usne nikad ne odvoje.<br />Kao carolijom,odjednom se vratismo u stvarnost.<br />***<br />Izasli smo iz mase i otisli smo do obliznje klupe.Secam se,te noci,razgovorali smo do sitnih sati.Nisam osetila hladnocu,nisam primetila da je pocelo da svice...<br />Zelela sam da se vise nikad ne razdvojimo...da ovo ne bude samo jedna noc u kojoj smo jedno drugom bili uteha i na koju cemo brzo zaboraviti.<br />Zelela sam da ga upoznam bolje.Svaki deo njega,njegove vrline,mane,slabosti,ono sto ga ispunjava.<br />Ali svanulo je,oboje smo bili zeljni sna i to jutro je svako otisao svojim putem.A svakog narednog dana nasi putevi bi se ponovo ukrstali i tako u krug.
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/02/08/stranci-u-noci
, 08 2013 21:36:57 +0100Čekanje<div>Novi Sad je polako poprimao boju veceri.</div><div>Stajala sam tamo,kod cuvenog sata na Petrovarainskoj tvrdjavi.Nema lepseg pogleda od ovog,pomislila sam.Jos jedan dokaz da zivim u najlepsem gradu na svetu.</div><div>Odlutase mi misli ka Tebi.Tu si.Tako blizu.A tako daleko.</div><div>Osetim tvoj pogled.Vidim tvoj osmeh.</div><div>Cinis mi se tako dalekim.</div><div>Ne poznajem te.</div><div>Iako nas je sudbina toliko puta spojila,i dalje te ne poznajem.</div><div>Sad sam ti najbliza.</div><div>Cekam te da dodjes.</div><div>Nema te.</div><div>A ja i dalje cekam,mislim mozda,desice se jos jedan slucajni susret.</div><div>Tada cemo se standardno pogledati i proci jedno pored drugog kao i uvek.</div><div>A mozda i kazemo nesto...</div><div>mozda to bude pocetak neceg novog...</div><div>neceg sto oboje toliko prizeljkujemo...</div><div>Ali ne...</div><div>ja sam sanjar...</div><div>zamisljam nemoguce...</div><div>dalje od pogleda necemo otici...</div><div> </div><div><a id="res_93061" href="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/petrovaradin_fortress_by_ruftd-d2zpqmk.jpg"><img src="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/previews-med/petrovaradin_fortress_by_ruftd-d2zpqmk.jpg" border="0" /></a> </div>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/02/01/cekanje
, 01 2013 19:16:47 +0100Ko zna...<div>Sunce daje svoj poslednji zrak za danas,</div><div>mesec postaje gost vecnog neba,</div><div>prosipa svoj sjaj po zemlji svuda,</div><div>a u ulici potpunih stranaca hvatam pogled tvoj</div><div>trazim tvoje oci</div><div>ogledalo moje u ovoj noci</div><div>nema te,</div><div>nema dva kestena u noci,</div><div>a ja i dalje srecu u tvome liku trazim,</div><div>ne vidim ga</div><div>al’ prisutan je u masti</div><div>i cekam jer</div><div>mozda cemo se jednog dana sresti na staroj adresi</div><div>tamo gde prestaju snovi,</div><div>a pocinje java</div><div>tamo gde sreca nikad ne spava</div><div>tamo gde postojimo samo ti i ja</div><div>al ko zna....</div><div> </div><div><a id="res_92763" href="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/557109_315112608599519_1027373526_n.jpg"><img src="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/previews-med/557109_315112608599519_1027373526_n.jpg" border="0" /></a> </div>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/01/23/ko-zna...
, 23 2013 21:49:39 +0100Zamisli zivot drugaciji od ovog...<div>-Da mozes da zamislis zivot drugaciji od ovog,da mozes nesto da promenis,sta bi to bilo?-upitao me je jednom prilikom</div><div> </div><div>-Zasto me sad to pitas?</div><div> </div><div>-Pa eto,zanima me,a i ovaj film je mnogo dosadan...</div><div> </div><div>-Ah tu si potpuno u pravu.Bas se pitam ko je insistirao da bira-rekoh iziazivajuci ga</div><div> </div><div>-Dobro,priznajem,kriv sam.Sledeci put cu izabrati nesto bolje.</div><div> </div><div>-Potrudicu se da ti verujem.-rekoh</div><div> </div><div>-Pa da pocnem ja sad...</div><div><br /></div><div>-Oduvek sam zelela da znam da sviram klavir.Taj instrument me je oduvek odusevljavao.</div><div> </div><div>-A sada zatvoti oci-rekoh mu tiho.</div><div> </div><div> Zatvori oci i zamisli... </div><div> </div><div>Ja cinim isto...</div><div><br /></div><div>-Zavese se dizu.Zamisljam sebe kako na pozornici pred velikim auditorijumom izvodim svoju tacku...Kako moji prsti poput balerine prelaze po crnim i belim dirkama...Izvode svoj ples...</div><div>Ples zivota...</div><div>-Njegov zvuk me vodi na nova putovanja.Ponekad je nezan i ponesu me emocije,a ponekad je cvrst,snazan kao da zeli da docara neku dramaticnu situaciju.Prepustam mu se... </div><div> </div><div>Tom zvuku istine,zvuku ljubavi,zvuku zivota...</div><div> </div><div>-Zavrsavam sa svojom tackom.Ustajem i poklanjam se.Vidim nasmejana lica ljudi koji me pozdravljaju aplauzom i znam...Znam da sam uspela.</div><div>Otvaram oci,na njegovom licu vidim osmeh.</div><div> </div><div>-Hajde,sad je red na tebe-kazem i krecemo u jedan sasvim novi svet.</div><div> </div><div><img src="http://sophia.blog.rs/gallery/19080/girl-and-piano-piano-30600629-500-310.jpg" border="0" /> </div><div> </div><div><br /></div>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/01/09/zamisli-zivot-drugaciji-od-ovog...
, 09 2013 16:59:40 +0100Kisa,za mene znaci ljubav<div><br /></div><div>Kisa je satima neumorno padala.Nista neobicno.Kad zivis u Londonu,vremenom se naviknes.Sirene automobila odavale su guzvu u saobracaju.Sedela sam u taksiju nervozno cupkajuci levom nogom ocekujuci da se kolona bar malo pomeri.Kasnim.Ponovo kasnim.</div><div>Dodje mi da izadjem iz automobila i pretrcim ceo Kornhil bez obzira na to sto sam ponovo zaboravila kisobran,bez obzira na to sto cu biti mokra do gole koze,bez obzira na sve..Jer ako ne stignem na vreme,mozda ce biti prekasno...Mozda ce ti jednom dosaditi da me cekas...</div><div>Rizikujem i ipak se ne odlucujem na taj korak s nadom da ce se guzva ubrzo rascistiti i da ce se saobracaj vratiti u normalu.</div><div>Paznju su mi privukle kapljice kise koje su se poput suza slivale niz prozore automobila.Tada se setih tebe.Ustvari,ti uvek posetis moje misli kada pada kisa.Zbog tebe sam je i zavolela.Secam se i kako si mi ponudio svoj kisobran dok sam nestrpljivo cekala autobus.Secam se i kako si svo vreme cekao samnom.Mislim da sam te tada i zavolela.Da,mislim da je to bila ljubav na prvi pogled.</div><div>Retko se srecu takvi kao ti,pomislila sam.Danas je ljubaznost retka osobina.Svi gledaju kako da izvuku neku korist iz necega,niko vise ne zna za prave vrednosti.</div><div>A ja sam oduvek sanjala da mi se desi prava ljubav,filmska,nestvarna.Kao iz bajke.Ljubav takva da zadrhtim od svakog tvog poljupca,da se osetim zasticeno u svakom tvom zagrljaju.Takva da samim svojim prisustvom mozes da mi izmamis osmeh,a pogledom ulepsas dan.Ljubav takva da tvoja pojava znaci sreca,a da one momente kada nisi samnom provodim brojeci sate do naseg sledeceg susreta.</div><div>Mnogi su me osudjivali zbog takvog stava.Govorili su mi da sam zavisnik romanticnih filmova i knjiga,da zivim u nekom svom svetu,u bajci,da se sve to desava samo na filmu,da nije stvarno…</div><div>Ali ja se nisam obazirala na njihove price.Nek pricaju sta hoce.Ja sam verovala,a kada verujes sve je moguce.</div><div>A onda sam pronasla tebe.</div><div>Ne,ustvari ti si pronasao mene.</div><div>-Gospodjice stigli smo na vase odrediste-iz misli me je prekinuo glas taksiste.</div><div>Nisam ni primetila da smo se pokrenuli,da smo stigli na gotovo drugi kraj grada.</div><div>Platila sam i izasla iz taksija.Kisa je prestala.Nebo je ponovo bilo vedro i zraci sunca razbili su tmurne oblake.Pogledala sam na sat.Ovaj put ne kasnim.Podigla sam pogled.Ugledah tebe.Otrcah ti u zagrljaj i pomislih-kako sam srecna sto te imam.</div><div> </div><div><br /></div><div> </div><div><br /></div><div><br /></div><div> </div><div> </div>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2013/01/05/kisa-za-mene-znaci-ljubav
, 05 2013 14:41:27 +0100Rastanak<div><br /></div><div><br /></div><div>Svaki rastanak je tezak.Posebno ako se rastajes od neke drage osobe s kojom si proveo mnogo vremena.S kojom delis tolike uspomene.Secanja.</div><div>Nije lako,u svakom slucaju.</div><div><br /></div><div>Napustila je sve sto je volela tolike godine.Nije zelela.Da se ona pitala,nikada ne bi tako postupila.To je bila visa sila.Protiv toga nije mogla.</div><div> I stvori se onda na srcu rana koja ce,kako vreme bude prolazilo zaceliti,ali oziljak ce ostati.I on ce uvek biti tu da je podseca.Da je podseca na to da je izgubila ono sto je volela vise od svega.</div><div><br /></div><div>Oduvek se pitala da li je moglo biti drugacije.Kako bi bilo da je ostala.</div><div>Ali...</div><div>Nije bilo do nje.Ona ga nikada ne bi napustila.Zauvek bi ostala tu,uz njega.Samo njene ruke krasile bi njegov vrat.Samo njene usne grejale bi njegove.</div><div>Pomislila je kako ce joj nedostajati njihovi razgovori,sale,cak i svadje.Nedostajace joj i njegov glas koji je uz zicu gitare zvucao carobno.Nedostajace joj i njegov osmeh,njegove oci boje kestena koje su imale tu moc da je bilo dovoljno samo da je pogleda i da zna.Te oci su je i osvojile.Nedostajace joj i njegov miris koji se tako urezao u njene nozdrve.Onaj osecaj kad je zagrli usred noci.Kada joj tiho sapne one dve reci.Nedostajace joj sve ono sto su imali,nedostajace joj njihova ljubav.</div><div><br /></div><div>Znala je,da ce,kada ode mnogo patiti.Bice tesko zaboraviti sve to sto su imali njih dvoje.Jer kako su mnogi rekli,takva ljubav koju su oni imali nije se sretala svaki dan.</div><div><br /></div><div>Na trenutak je pomislila da je sve samo san.Ruzan san iz kog ce probuditi i ugledati njega pored sebe,pozeleti mu dobro jutro,poljubiti ga...</div><div>Ali onda se vratila u realnost.Shvatila je da je sve to samo plod njene maste.Ali nesto u njoj je i dalje zelelo da veruje da sve ovo nije stvarno,da se ne desava...</div><div><br /></div><div>Pogledala je kroz prozor.Nebo je bilo tmurno i sivo.Kisa je vec uveliko padala.Pomislila je kako to nebo place.Kako pati zbog te ljubavi koja ce uskoro biti nista vise nego secanje.</div><div><br /></div><div>Pred rastanak joj je rekao da ce ona uvek zauzimati mesto u njegovom srcu.Ako se ikada bude vratila,kod njega ce imati utociste.</div><div>Polgledala ga je ocima punim suza "Da se ja pitam nikada ne bih otisla" rekla je zagrlivsi ga cvrsto.U tom zagrljaju kao da je skupila svu ljubav koju je osecala prema njemu.Poljubila ga je poslednji put.Nije zelela da tom trenutku dodje kraj jer bi to onda znacilo zbogom.</div><div>Pogledala ga je jos jednom prodornim zelenim ocima.</div><div>"Volim te.I uvek cu te voleti."</div><div>Izgovorivsi te reci krenula je na taj put.Put bez povratka.Zakoracila je u maglu.Plasljivo i nesigurno.Nije videla put pred sobom,nije znala sta je ceka,na sta moze naici.</div><div>Na trenutak je zastala.</div><div>-Da li su samo uspomene jedino sto ce ostati od nas?-upitala je samu sebe.</div><div><br /></div><div>Ali na kraju joj je ostalo samo da veruje da ce ih sudbina jednog dana ponovo spojiti.Da ce se ponovo sresti,slucajno i neplanirano.Kada najmanje budu ocekivali.Jer ljubav je ipak ta koja pomera sve granice,ona je jaca od svega i na kraju jedino ona i pobedjuje.</div><div> </div><div> </div><div><br /></div><div><br /></div>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2012/10/26/rastanak
, 26 2012 14:30:53 +0200Blizina<div>Septembar je na izmaku.Jos koji dan i oktobar ponovo dolazi u nas grad.Ja na njega ne gledam kao na obican mesec koji svake godine dodje i ode.On u meni budi uspomene.Budi secanja.</div><div>***</div><div>Sve je bilo tako tiho.Mesec se ogledao u tamnom Dunuvu koji se cinio tako dalekim,beskonacnim.Prosipao je svoj sjaj po tamnoj reci trazeci mozda neki put,put ka nekoj novoj galaksiji.</div><div>Pomislih da nema nista lepse od noci poput ove.Secam se,bas u ovakvoj noci rekao si da me volis.Secam se i da sam bila nervozna kao sto je i standardno za prvi sastanak,samo sto nama nije bio prvi.</div><div>Nezno si me uhvatio za ruku,a drugom pomilovao moj obraz.Nakon toga si me poljubio.Strasno i nezno.Kao u bajci.Nestvarno.Uzivala sam u svakom milovanju tvojih usana,u svakoj potvrdi prethodno izgovorenih reci.Prepustila sam se.</div><div>Secam se jos da si mi te veceri svirao gitaru do sitnih sati.Uzivala sam u tvom glasu i svakoj posvecenoj pesmi.Posebno onoj ljubavnoj.Nasa pesma.vek bila i ostace.</div><div>Evo ima vec godinu dana kako smo se sreli na ovom mestu.Slucajno i neplanirano.Secam se,pitao si za vreme.I to je bilo to.Dovoljno mi je bilo samo da ugledam te kestenjaste oci i da znam…</div><div>Tada su moje tvrdnje da se prave ljubavi desavaju kad ih najmanje ocekujes postale tacne.</div><div>Ja,ustvari mislim da si me vec tim pitanjem na neki nacin osvojio.I jesi,da znas.</div><div>Osvojio si moje srce za sva vremena.</div>
http://sophia.blog.rs/blog/sophia/generalna/2012/09/22/blizina
, 22 2012 19:48:43 +0200