hmmm...mislim se, mislim...2012-05-04T20:24:58+0200LifeTypeCopyright (c) medipeditag:www.blog.rs,2012-05-04:174166Kako žena može biti pametna i mnogo glupa u isto vreme?????2012-05-04T20:24:58+02002012-05-04T20:24:58+02002012-05-04T20:24:58+0200 Već danima ćutim... Ma, pričam ja neke glupe stvari - što je vruće napolju, neka omorina, haos je u gradu od vozila i sveta... i takve neke maloumne teme, ali ćutim važne stvari, ...medipedihttp://medipedi.blog.rs/blog/medipedi
Generalna
<p align="justify">Već danima ćutim... </p><p align="justify">Ma, pričam ja neke glupe stvari - što je vruće napolju, neka omorina, haos je u gradu od vozila i sveta... i takve neke maloumne teme, ali ćutim važne stvari, stvari duše. </p><p align="justify">A nisam ja ta. Ja sve pričam. O svemu imam mišljenje. Rođena sam sa 5 kg i stavom o svemu u ovom životu. Mogla bih da pričam danima bez prestanka. Neiscrpne su teme mojih razgovora - zašto je drvo krivo i nebo plavo i voda mokra... Do skoro sam sam govorila da se ne razumem u ugalj i drva za ogrev, a sad se silom prilika i u to razumem. Ali nisam prepametna. Volim da pustim ljude da imaju svoje mišljenje, sve dok ne insistiraju da se slažem sa njima ako to nije slučaj. A sad ćutim danima. Teško mi je da pričam. Teško mi je i da slušam, a to mi nikada nije bio problem. I ne bi to bilo strašno da nemam toliko toga da kažem, da mi to što ćutim ne smeta u glavi i u grudima... Čak su mi i noge "teške" od količine prećutanog. A ćutim, jer više ne vredi da govorim.</p><p align="justify">Znate, ja sam ona koja je uvek tu za sve i svakoga. Moj telefon je uvek uključen i dostupan - oba, i službeni i privatni. Mene možete da pozovete da čuvam decu ili pravim tortu ili da šišamo kuče, da pomognem u svakom poslu... ništa od toga mi nije teško. Čak uživam u tome da budem od koristi. I volim da pomažem ljudima. Osećam se dobro. Kažu da je to neki psiholog objasnio kao najviši stadijum egoizma, možda je, možda nije, ja sam to što jesam, napravili me takvom svi vetrovi ovog sveta i šta ću sad. </p><p align="justify">Imam lep posao. Ne mogu puno da napredujem, takva je firma, ali volim da radim, dobra sam u svom poslu. Kažu da sam dobar kolega i saradnik. Dajem sve od sebe i nije mi teško. Neću od svog truda da postanem Bil Gejts ili Rokfeler, ali imam za dobre cipele i izlazak sa društvom. </p><p align="justify">A sa društvom sam baš imala sreće. Imam odlične prijatelje. Družimo se godinama i dobro nam ide. Upadne nam tu i tamo po neko nov, proba, pa ako valja ostane, ako ne - otpadne, ali mi smo tu. Moja kuma i ja, njena porodica, moja drugarica iz gimnazije i njena kuma, još jedna iz gimnazije i jedna s fakulteta, dve sa posla... ma, ramena za plakanje koliko god hoćeš... a i društva za slavlje... I ti njihovi mužići... fini neki ljudi... kapiraju nas, kapiraju se međusobno i eto, slavimo zajedno te nove godine rođendane, slave, 1.maj, prvi sneg, prvu visibabu, trudnoće, porođaje, diplome, specijalizacije... tu smo jedni za druge. Znamo ko je kakav i šta od koga da očekuješ, a čemu od njega nikad da se ne nadaš, poznajemo mane jedni drugih i radi to dosta dobro, skoro savršeno. </p><p align="justify">Ali ja ipak ćutim već danima. Sa njima pričam o vremenu i kako se mornarski stil ponovo nosi, da se mislim koju maskaru da kupim i da li da kosu posvetlim ili potamnim sledećim farbanjem, ali ćutim. I niko me ne pita zašto ćutim. Svi znaju.</p><p align="justify">Stalno se smucam negde sa društvom. Dođem im kao maskota. Smejemo se i uživamo u sunčanim danima u dosadnim kišama u ledenim zimama i prvim trešnjama, u pecanju i izležavanju na travi, u sitnim trač partijama... Obožavam svoje prijatelje. I oni mene. Ali sam veoma sama. Na svim tim dešavanjima ja sam potpuno sama. Kao i svaka druga emancipovana žena sa stavom, dolazim na slavlja u najboljim cipelama, svojim kolima, sveže isfenirana, našminkana besprekorno, ali sama. I odlazim sama. Kad poželim, pozdravim se sa osmehom, sednem u svoj lepi mali beli auto i odem. Sama. Čak i samu sebe ubedim kako je tako najbolje i kako sam samostalna i niko mi ne skacka po ganglijama i kako ja to sve umem, mogu i uspevam. Ja sam jedna veoma sposobna i samostalna usamljena žena.</p><p align="justify">A zašto?</p><p align="justify">E, to je tek vic...</p><p align="justify">Zbog najstarije ženske gluposti na svetu - ja sam već godinama u vezi sa oženjenim muškarcem.</p><p align="justify">To je moj najbolji prijatelj i mi nismo kao drugi, mi smo drugačiji... I on će nju ostaviti, ali ne može sad, dete im je u nezgodnim godinama. I mi smo nešto o čemu se knjige pišu, to je ONA neka ljubav iz snova, to je čudo. I pisala bih ja sad ovde još mnogo divnih stvari koje sam sebi ispričala i u koje sam i druge probala da ubedim, ali me je stid, jer je to obično sranje. Jer ja sam jedna veoma obrazovana, načitana, inteligentna, psihički stabilna, mlada i uspešna glupa žena. I ostaću takva. Nažalost.</p><p align="justify">Možda se nastavi... </p>
tag:www.blog.rs,2012-05-04:174160Čestitamo2012-05-04T20:23:07+02002012-05-04T20:23:07+02002012-05-04T20:23:07+0200Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.medipedihttp://medipedi.blog.rs/blog/medipedi
Generalna
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.