Alexis Zorbas

misskittin — Wed, 09 May 2012 09:31:07 +0200

Aleksis Zorbas je balet grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa prema istoimenom romanu Nikosa Kazancakisa.

Napisan je u periodu od 29. jula 1987. godine do 22. februara 1988. godine u Atini, Vrahati (Βραχάτι) kod Korinta i u Parizu. Praizveden je 6. avgusta 1989. godine u veronskoj Areni (Arena di Verona) u Italiji. Još 1976. je koreograf Lorka Masine (Lorca Massine) postavio prvu veziju baleta Zorba u atinskom pozorištu Liriki Skini (Λυρική Σκηνή) koristeći Teodorakisovu muziku iz filma Zorba the Greek (Grk Zorba) iz 1966. godine. Deset godina kasnije, Teodorakis na osnovu svojih ranijih dela (pesme, sonatine, filmska muzika, Grčki karneval i drugo) komponuje delo koje po njegovom mišljenju odgovara Kazancakisovoj priči o Zorbi.

Projekt je predložen veronskoj Areni, koja ga prihvata, i Teodorakis se punim žarom baca na posao uklapanja, dokomponovanja i orkestracije materijala. Na praizvedbi je dirigovao lično, kao i na ponovnom postavljanju na istoj sceni 1990. godine.

U Srbiji je prvi put postavljen 1. decembra 1994. godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u koreografiji [[Krunislava Simića]] i pod dirigentskim vođstvom maestra Imrea Toplaka. Ovoj premijeri je prisustvovao i sam Teodrakis koji je dao besplatno notni materijal i autorska prava za izvođenje SNP-u.

Veliki uspeh ovog baleta se tumači i širokom upotrebom horskog i solo pevanja. Prvobitna orkestracija, prilagođena ogromnim zahtevima veronske Arene je odgovarala Teodorakisovoj ideji o metasimfonijskom orkestru, ali je napisao i orkestraciju za pozorišno izvođenje.

Likovi:

Džon, mladić iz Engleske
Zorba, Grk, boem
Marina, udovica
Jorgos, mladić zaljubljen u Marinu
madam Ortans, ostarela kurtizana

Seoski živalj, udovice, seni na balu iz Ortansinog sna

Balet se odigrava u luci Pirej kod Atine i na ostrvu Kritu.

I čin

Aleksis Zorbas i DŽon, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Čekali su ukrcavanje na brod, a cilj putovanja bilo je ostrvo Krit. DŽon je nameravao da oživi stari zapušteni rudnik. Bio je to razočaran, mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta pronade svoj mir.
Zorba – sanjar i lutalica, voleo je život, piće, žene. Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge... Pošto je radio i rudarski posao, DŽon ga je uzeo za nadzornika rudnika na Kritu. Zorba i DŽon kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.
Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlaci pažnju svih meštana. Većina muškaraca tajno čezne za njom, a najžešće Pavlos, koji je ludo zaljubljen i ljubomoran, želeći je za sebe. Udovica mu ne uzvraća naklonost. Madam Ortans, vlasnica skromnog pansiona, nekadašnja pariska pevačica i igračica, burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život, sa uspomenama i gorčinom u duši. Ona ih prima u svoj dom koji kod meštana nije na dobrom glasu. Zorba i DŽon plešu sa njom.
DŽonovu pažnju okupira slučajni susret sa udovicom Marinom, koja svojim slobodnim ponašanjem i prezirom za običaje svoga kraja izaziva revolt meštana koji je optužuju da sramoti selo.
Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, koji za nju oseca sažaljenje, počinje da veruje daje konačno srela čoveka iz snova, čoveka svog života i predaje mu se svom dušom i telom...
DŽon priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju, predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlosom. DŽon je usamljen i očajan.
Zorba hrabri DŽona i nagovara ga da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se sretne sa njim. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos predvodi ozlojeđene i kivne meštane. Došljaci su poremetili njihov mir i običaje, pogazili pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti.

II čin

Zorba se vraća iz grada. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja i verni prijatelj DŽon. Zorba donosi poklone. Najlepši su, naravno za madam Ortans – ogrlica i ruža. Venčanje madam Ortans i Zorbe? San ili java? Da li je to uopšte važno? Dolaze žene – udovice, simboli patnje, sputanosti i uzavrele strasti, želje za drugacijim životom.
Susret DŽona i Marine više niko ne može da spreči. Doživljavaju kratku, strasnu, ali tragičnu ljubav. Glasine se šire ostrvom. Nesrećni Pavlos se ubija jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću... Gnev meštana je strašan. Oni liinčuju i ubijaju udovicu. DŽon je nemoćan da joj pomogne, šokiran surovošću prizora, samo je nemi svedok tragedije. Ostaje mu samo očaj...
Tu je prijatelj Zorba koji ga teši: Niko nije pobegao od svoje sudbine! Treba zaplesati! Sirtaki? Ta je igra najbolja za sve bolesti duše... Igra života i smrti se nastavlja. Madam Ortans je na samrti. Ona još nije umrla, a seljanke razvlače njene stvari. Umorno srce prestaje da kuca, madam Ortans umire na rukama voljenog Zorbe.
Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo. Ipak, tu je prijatelj DŽon, koji je od Zorbe naučio da igra, da razmišlja drugačije, da živi... DŽon lagano uvlači svog duhovnog vođu u ples, u igru koja počinje da pulsira, zahuktava se i konačno postaje sve neobuzdanija. Život teče dalje! Da, to je sirtaki!

Čestitamo

misskittin — Wed, 09 May 2012 09:18:20 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.