Бранко Ћопић
http://ap3dj.blog.rs/blog/ap3dj
ap3dj2026-06-15T12:12:52ZКњижевни опус
http://ap3dj.blog.rs/blog/ap3dj/generalna/2012/05/14/knjizevni-opus
<span class="Apple-style-span" style="font-size: 19px; line-height: 19px; font-family: sans-serif"><h2 style="color: black; background-image: none; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: initial; font-weight: normal; margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.6em; margin-left: 0px; overflow-x: hidden; overflow-y: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px"><span class="mw-headline">Књижевни опус</span></h2><div class="thumb tright" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 0.1em; width: auto; background-color: transparent; margin-top: 0.1em; margin-right: 0.1em; margin-left: 0.4em; text-align: center"><div class="thumbinner" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 12px; text-align: center; overflow-x: hidden; overflow-y: hidden; width: 202px; border-width: 1px; border-color: #cccccc; border-style: solid; padding: 3px !important"><a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B.jpg"><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B.jpg/200px-%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B.jpg" border="0" width="200" height="267" /></a><div class="thumbcaption" style="border-width: initial !important; border-color: initial !important; line-height: 1.4em; padding-top: 0.2em !important; padding-right: 0px !important; padding-bottom: 0.2em !important; padding-left: 0px !important; font-size: 11px; background-image: none; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: initial; text-align: left; border-style: none"><div class="magnify" style="border-width: initial !important; border-color: initial !important; background-image: none; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: initial; float: right; border-style: none"><a class="internal" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B.jpg" title="увећај"><img src="http://bits.wikimedia.org/skins-1.20wmf1/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>Споменик Бранку Ћопићу испред Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањој Луци</div></div></div><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Његова прозна дела прожета су лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповедачком техником користећи свеж, сочан и сликовит језик при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају. Ћопића су доратним приповеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, деца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумевањем. У лирски интонираним ратним приповеткама Ћопић је надахнуто описивао херојске подвиге, мучеништво и самопрегор својих јунака.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Почетком 1950их година Ћопић је почео да пише и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Сатира">сатиричне</a> приче у којима је оштро критиковао ружне појаве у тадашњици. Једна од таквих прича била је и „Јеретичка прича“ објављена у „<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B6_(%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1" title="Јеж (хумористички часопис) (чланак још није написан)">Јежу</a>“ која је покренула лавину осуда са врха партије и власти. Књижевни историчар <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" title="Ратко Пековић (чланак још није написан)">Ратко Пековић</a>написао је књигу „Суданије Бранку Ћопићу“ у којој је детаљно описана цела хајка на писца.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Са успехом се огледао и у писању романа иако су природи његовог књижевног талента више одговарале краће форме — приповетке и новеле. Романи „<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC_(%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD)&action=edit&redlink=1" title="Пролом (роман) (чланак још није написан)">Пролом</a>“ и „<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D1%83%D0%B2%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%82_(%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD)&action=edit&redlink=1" title="Глуви барут (роман) (чланак још није написан)">Глуви барут</a>“ сликају учешће сељака <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Босанска Крајина">Босанске Крајине</a> у устанку, а „<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5_%D1%82%D1%83%D0%B3%D1%83%D1%98_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE_(%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD)&action=edit&redlink=1" title="Не тугуј бронзана стражо (роман) (чланак још није написан)">Не тугуј бронзана стражо</a>“ прилагођавање тих истих сељака, сада колониста, новим условима живота у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Војводина">Војводини</a>.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Главнина Ћопићевог прозног опуса хумористички је интонирана, а хумор налази у природи и менталитету његових јунака који и у најтежим животним тренуцима знају да сачувају ведрину и да се насмеју чак и властитој невољи. Сем тога, Ћопић је од оних писаца који су свој посматрачки таленат нарочито исказивали кроз откривање ситних људских мана и недостатака.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Иако је Ћопић био писац епске ширине и замаха са урођеним приповедачким и хумористичким даром, у његовим делима видљива је и једна лирска жица која се није показивала само у описима босанских пејзажа већ и у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Та Ћопићева поетска жица нарочито је видљива у његовој ратној лирици, пре свега у збирци „Огњено рађање домовине“.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Бранко Ћопић је цењен и као дечји писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих посматрања али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за децу, међу којима су и два романа.</p><div><br /></div><h2 style="color: black; background-image: none; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: initial; font-weight: normal; margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.6em; margin-left: 0px; overflow-x: hidden; overflow-y: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px"><span class="editsection" style="-webkit-user-select: none; float: right; font-size: 13px; margin-left: 5px">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=3" title="Уреди део: Дела">уреди</a>]</span><span class="mw-headline"></span></h2></span>Генерална2012-05-14T10:52:29Zap3djБиографија
http://ap3dj.blog.rs/blog/ap3dj/generalna/2012/05/14/biografija
<span class="Apple-style-span" style="line-height: 19px; font-family: sans-serif"><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Бранко Ћопић рођен је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="1. јануар">1. јануара</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1915" title="1915">1915</a>. године у селу Хашанима под планином <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%87" title="Грмеч">Грмечом</a>. У исто време, његов отац Вид, као војник аустроугарске армије, борио се негде на фронту у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Карпати">Карпатима</a>, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у српској војсци против Аустроугарске. Кад му је било четири године, умро му је отац. Ћопић је, заједно са млађим братом и сестром, остао да живи поред мајке Соје, деде Радета и стрица Ниџе.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“ коју је, негде у трећем разреду, купио од учитељице. У тој књизи био је описан живот славног шпанског писца <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BB_%D0%B4%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%81" title="Мигел де Сервантес">Сервантеса</a>, скупа са неколико одломака из његовог романа „<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD_%D0%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82" title="Дон Кихот">Дон Кихот</a>“. Следеће прочитане књиге биле су „Доживљаји једног вука“, па „Доживљаји једне корњаче“.<sup class="reference" id="ref-0" style="font-weight: normal; font-style: normal"><a href="http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B#note-0"><span>[</span>1<span>]</span></a></sup></p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Прво штампано дело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац“ 1928. године. Ћопић је похађао учитељску школу у<a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бањалука">Бањалуци</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Сарајево">Сарајеву</a>, а завршио у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Карловац">Карловцу</a>, а <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Филозофски факултет Универзитета у Београду">Филозофски факултет</a> у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>. Већ као студент афирмисао се као даровит писац и скренуо на себе пажњу књижевне критике; 1939. године је добио награду „<a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B_(%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0)" title="Милан Ракић (награда)">Милан Ракић</a>“. Уочи Другог светског рата налазио се у ђачком <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%BE%D0%BD" title="Батаљон">батаљону</a> у<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Марибор">Марибору</a>. У данима <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Априлски рат">Априлског рата</a> он је, са групом својих другова, покушао да пружи отпор непријатељу код <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%9B_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Мркоњић Град">Мркоњић Града</a>. После тога је отишао у свој родни крај, а са почетком устанка, ступио је у редове устаника и међу њима остао током целе народноослободилачке борбе. Све време рата био је <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" title="Ратни дописник (чланак још није написан)">ратни дописник</a> заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, књижевником <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Скендер Куленовић">Скендером Куленовићем</a>.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">После рата неко време је био уредник дечјих листова у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>, а потом почео професионално да се бави књижевношћу. Сматра се једним од највећих <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" title="Дечји писац (чланак још није написан)">дечјих писаца</a> рођених на југословенским просторима.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Дела су му превођена на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">руски</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Енглески језик">енглески</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Француски језик">француски</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Немачки језик">немачки</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Украјински језик">украјински</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Пољски језик">пољски</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Чешки језик">чешки</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Бугарски језик">бугарски</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Румунски језик">румунски</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Словеначки језик">словеначки</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Мађарски језик">мађарски језик</a>. Био је члан <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Српска академија наука и уметности">САНУ</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%A0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Академија наука и умјетности СР Босне и Херцеговине (чланак још није написан)">АНУСРБиХ</a>.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">Цели радни и животни век након Другог светског рата Бранко Ћопић је провео у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>, али је често путовао по Југославији и другим европским државама.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">За књижевни рад добио је, међу осталим, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%90%D0%92%D0%9D%D0%9E%D0%88-%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Награда АВНОЈ-а (чланак још није написан)">Награду АВНОЈ-а</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Његошева награда (чланак још није написан)">Његошеву награду</a> (обе <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1972" title="1972">1972</a>). Носилац је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_1941." title="Партизанска споменица 1941.">Партизанске споменице 1941</a>. и других високих одликовања.<span class="Apple-style-span" style="line-height: normal; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c7/Branko_%C4%86opi%C4%87.jpg" border="0" title="undefined" width="800" height="600" /></span></p></span>Генерална2012-05-14T10:50:19Zap3djБранко Ћопић
http://ap3dj.blog.rs/blog/ap3dj/generalna/2012/05/14/branko-copic
<span style="line-height: 19px; font-family: sans-serif"><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em"><strong>Бранко Ћопић</strong> (<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1915" title="1915">1915</a> — <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1984" title="1984">1984</a>) је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">српски</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Југославија">југословенски</a> књижевник. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%9B" title="Бихаћ">Бихаћу</a>, а учитељску школу похађао је у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бања Лука">Бањој Луци</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Сарајево">Сарајеву</a>, те је завршио у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Карловац">Карловцу</a>. На <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Филозофски факултет у Београду">Филозофском факултету у Београду</a>дипломирао је 1940. године. Прву причу објавио 1928. године, а прву приповијетку 1936. Његова дјела су, између осталих, превођена на енглески, њемачки, француски и руски језик. Био је члан <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Српска академија наука и уметности">Српскe академијe наука и уметности</a> и <span style="color: #ba0000"><span style="background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; background-color: initial">Академијe наука и уметности Социјалистичке Републике Босне и Херцеговинe</span></span>. Извршио је самоубиство скоком са <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Brankov_most" title="Brankov most">моста Братство и јединство</a> у Београду 26. марта 1984. у својој 69. години живота.</p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em">У Ћопићевим делима доминирају теме из живота људи из <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Босанска крајина">Босанске крајине</a> и <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Народноослободилачки рат">Народноослободилачког рата</a>. </p><p style="margin-top: 0.4em; margin-right: 0px; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; line-height: 1.5em"><span style="line-height: normal; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/55/Branko_Copic_.jpg" border="0" title="undefined" width="140" height="178" /></span></p></span>Генерална2012-05-14T10:47:06Zap3djЧеститамо!
http://ap3dj.blog.rs/blog/ap3dj/generalna/2012/05/14/cestitamo2
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.Генерална2012-05-14T10:45:28Zap3dj