Orošen Novi Sad

Modela koliko i ljudi a ja opisah jedan - llledididilo je počelo... narandžasto

LLLLedilo! Dobih free drozu, a da! OK pa može i rosa ma ko ga... i to od države, od Njih, hihihi. Odeš, malo lagiš, kenjkaš i evo je droza, ma KejO rosa, što ti je to sad kako se zove tako bitno... Sad taliti rosu, a smanjujem doplin- ne stvarno, pa moram i keš, ulazim u keš, ma naćiću ribu da je napumpam da dobijem sina... kad si u kešu, ma znaš kakvu ribu ću... Zarada... čista, ma suza i nema više Zz-Top-a, a ima i keša, pa nema murze, ništa i-legala, mislim znaš. Da sam poželeo ne bih bolje uspeo, ma naj šema, dobio sam penziju da mogu da se fircam, haha.Život, ma ne mož' bolji : znam ko, gde, kako, zašto, pošto,…, zujim, zekim se. Šta biva?

Hej! 20 kapi droze na dan,rose da rose OK cool KK…Onda 20 pika i raćija, a ja raćijom zovem sav alkohol koji je svakodnevan i celodnevan pa i vopi. Cool : pivo jeftino, met, ovaj rosa, znam rosa, rosa, sora-dobro ne sora r.o.s.a. skupa. Ima se. U pokretu ceo dan, imam za benc, viđam sve ljude stalno –zapitao si se ko su ti tvoji svi? Ma... Landaram – zarađujem. Nikad ljebo!

Ma imam i za flokice, a to ne imah i-haj. I flor pa rosa pa flor pa po vopi po flor po vopi po lapo flokija po vopi po…i…

”Došao je, primetila glupa(va) cvikeraška divnica radi pameti, uvreda za ženkog psa je za cviku-mikiCiku reći kuja, koju će da šutnu sa moćnog valova ako ni zbog čega a ono zbog njenog ne poštenja(samo tog j...n.. ne poštenja, samo, ju! štrasno!), indoktoksilicinimirin ovaj intokdoksi ovaj dktoksimn, ma to već… došao je na šalter takav. ,,(intoksikovan, da kažem ja). Dakle automatika nalaže vsak den valova, ali prvo ma’kico da ležiš u dilkici, ma samo godišnji odmor(G. O.).

To vsak den ni ne misliš još šta mu krajnje znači, nego ddididilka (U seriji "Grlom u jagode,, pravi otac Banetove sestre koga je ona pamtila samo po neobuzdanom smehu zvao se Dadika Štenberger i kao jevreju okončan mu je život u jednom od logora još za vreme rata, a dakako Dadika mu nije bilo pravo ime nego je bio dadaista pa...), bolnaja. Nema… Ima samo onog što ti ne treba, a to je met, da dobro rosa; sričem: rosa, a ti si-ja sam postao debeli alkos na pitaj koliko vopija i kutiju, lapo, ma kutiju bar flokija na dan, elem dan-dva pa popizd! Izlaziš na sopstveni zahtev i : Babe, Tetke, Dede, Mame, Tate, Muževi, Žene, Deca, Stričevi i kod koga god se sad vraćaš razočaran je, jer od lečenja ne bi niš’, a više ni ne razumeju od čega se lečiš: narkos niKSi, možda jeste to model taj, ali keš imaš, a zikru nemaš, ali tebra luduješ! Hej!, ovaj trajno poludeo(narodski poludeo- to je KK termin, i za mene) i to ne da mož’ sakriti nego na shiz! Ju! Ju! Ju! Dete nam ludo(đani su navek deca). Flor, vopi, rosa, lapo flora, vopi, lokililokili, lapo li flokili, lapo floki, vopi, floki i po vopi - ti lud a nade u lečenje nema više, a bilo je xaxa. Ne potreban si… ili šta li si (lažov, ovo prošaputasmo i nikad u stvari i ne kazasmo... ). l najzatuc koji misli da se troza leči lahko zna da je seoska luda, makar iz naj familije bila to i niš drugo… i ostaće to. A ti? To li si?

Ti si sad sam again, sam protiv svih Njih jezzzivih, ali uloga ti je nova i ne poznata total (no), a jedino što znaš to je da lažeš, ni približno dovoljno da spremiš novu ulogu, da ponovim ne poznatu total… Šta ćeš sad? Zaradu nemaš, opet te navlače na met, ma da da na rosu, jer je na pojilu pred njima (cviker-jadnom lažovkom koju će da 'apse samo zato što proda višak rose, da se ne baci i divnim poštenim) cugaš + po kući se valjaš za floki+vopi (iz takvih kuća nastaje ovaj model orošenih) i šta sad… sad to: vopi, floki, rosa, floki+čekaj setiću se samo da... + floki+ne, ne, ne, ovaj ovako+uf ovaj sekund samo da se prisetim, a setiću se videćeš,vopi, rosa, vopi, floki, rosa, rosa, uf ma ne sećam se, ali setiću se vopi, floki i po i…

Dolaziš do 2 puta nedeljno! Uspeo si! Ali 10-20 kapljica rose ti više dovoljno nije, a sad tek shvataš da si ispao tupče još davno, još dok si mislio da bilo koju igru (ako rođeni životni tok tako zoveš(igrom mislim) - pazi ja ga zovem tako ali…) vodiš ti, da pravila ne postoje onakva kakva su ti rekli i potpisali…

Pakt više nemaš ni sa kim: porodica pod porodicom mislim na tvoje “dobročinitelje”, najgrđa reč ali i najistinitija finansijere-oni od tebe opet, kao što su i uvek traže keš kao dokaz tvoje ne droze, a ti… opet ne da ga ne donosiš nego ga i ubijaš, no dobro sitne su to sume : flokica i vopi jeftiniji su od drozarije (od mile skupocene rose pogotovo), tako da u redu je ako ponos nemaš, a i otkud ti pravo na njega? To ti oni govore ceo život tvoj i ne dao ti mili Bog da razumeš to što ti govore. Dakle davaće ti i za flokilokiloloki i za vopipipivopipi a rosagija je tu i refren: vopi, floki, rosa, floki+čekaj setiću se samo da... + floki+ne, ne, ne, ovaj ovako+uf ovaj sekund samo da se prisetim, a setiću se videćeš,vopi, rosa, vopi, floki, rosa, rosa, uf ma ne sećam se, ali setiću se vopi, floki i po i…

A ti lud nikad luđi (narodski) : lud, pijan, orošen, hipnotikovan… ma floki nije hipnotik, ali pijan i orošen i oči ne otvaraš i pričaš. Li pričaš u snu li? – lud jbt! Oni misle da je to tebi prolazna fazica od milog im i svelečivog im leka LeponeKSa, kad se navikne, xaxa, proćiće ta nuspojavica - Bože za šta oni uče i imaju li ideju da nauče? Ma ne… oni udaraju pečat na čelo - ma imal’ veće nauke? A pakt sa samim sobom - više nikad nisi sam : novost! Uvek je tu generalna (neiki kažu paralelana) stvarnost : san.

Ja sam tu.

Red je da se zahvalim...

Drage moje, moji prijatelji hvala... Koliko je malo i šatrologije prijatelja a ne iskrenih, to bi bilo pravih... To bi pobilo ono sve o čemu vršim talambas da nije onog Izuzetak potvrđuje pravilo. Elem pomagajte uvek i pokučaću da vas poslušam uvek. Ma vidite vi koliki je ovo zalogaj, koji sam svesno uzela... A neuka u svim trikovima za privlačenje pažnje... E pomagajte i tu i gde god vidite. Iznenađena sam vama, mojim baš prijateljima, ostanite mi to... onda dosledećeg teksta koji će biti tu u ponedeljak ili sredu, sledeću... na 2 nedelje, to je OK? Da ne zasipam...

Postoje li oni kojima je rosa zamenila narkomanski život u neki bolji i zašto-a ako postoje zašto izbegavaju da kažu da su orošeni ili su bili? - narandžasto

Kad neko - koliko čujem danas je to privilegija staraca (starci me napadaju sa svih strana) narkomana, naravno staraca po ubeđenju, a ne po godinama narkomanskog ne lepog – mukotrpnog staža, pokušajima da se okanu takvog života - skinu se, ili godinama života – dobije legalno metadon, dobije ga kao lek, pouzdano tvrdim da su prve 2 do 3 nedelje najrasterećenije nedelje u životu tog bića (tako opredeljenom životu – i to zašto kažem tako opredeljenom životu pojasniću, pa i ako se preopredeli). Zamisli, tretiran si kao bolesnik (ne kao poslednji...), legalno i besplatno dobijaš supstancu koja ti znači mogućnost da živiš. Dobijaš ono za šta si ne znam šta sve morao da radiš i rizikuješ da na koncu možda ne bi dobio ni to što ti treba nego pušku. Ovako te država legalno “održava“ zdravim u tvojoj bolesti (čak nisi više ni obestan nego bolestan) i događaju ti se pomirenja sa onima koje imaš od rodbine ali su davno digli ruke od tebe:sa roditeljima, tetkama, bakama, dekama..., onima koji su kao bili zaineresovani za tvoj boljitak u životu dok nisi prešao svaku granicu i meru... Opet polako prestaješ da bežiš od starih(i tvojih pravih, da sad ne pričam o tome da li pravi prijatelji postoje) prijatelja, počinješ da smeš da ih ponovo pogledaš u oči i da im kažeš ono što su oni, verovatno već znali, ali nije isto kad im ti to kažeš ili kad nagađaju...

Nisi više celodnevno zaposlen nabavljanjem novca i veza da dođeš do obavezne ti supstance, pa ako supstanca do koje si dosao jeste ta koju si hteo i tog kvaliteta koji ti je bar minimalno potreban da preživiš(tako ti se onda čini:da preživiš) onda sledi posao spavanja, popularnije stondiranja, pa posle toga opet zaposlenost strahom:šta ću kad me prođe dejstvo…Ili ako supstanca do koje si došao nije bila odgvarajuća, nemaš kome da se žališ nego već tako izmrcvaren krećeš momentalno sve iz početka – iscrpljujuće i za pisanje… I tako sve u krug do smrti ili do lekarskog propisivanja kapljica rose( sol. methadon).

Onda ohrabren da si izlečen, da sa rosom možeš da budeš u potpunosti jednak onima koji nikad veze sa drozom imali nisu(zaboravljaš i da imaš pamćenje drugačije od njih, pa ponekad I želje), a motivisan rođenom funkcionalnošću koja je kad se rosiš stvarno jednaka onoj koju imaju i svi oni koji nisu imali život sličan tvom počinješ da primećuješ da ti se čak i preddrogoška interesovanja i zanimanja vraćaju…A vraćaju ti se i kvaliteti, ljudski, koje si nekad imao i za koje znaš ili si znao, pa i ne kvaliteti za koje ako ne znaš i ne treba da znaš i novi život je tu, počinje!

Počinje:,,Ali samo ma’kico da se odmorim od onog trčanja i straha, neštogodišnjeg…uf…”. E taj odmor u miru svakodnevnog šatro sad već redovnog nedroziranog stanja izuzmemo li metadon(što se nikako ne može),tj. orošenost, je koban i ukazuje na ljude(oni koji uzimaju taj odmor)koji su opredeljeni da žive taj život trčanja, koriste odmor za trčanje i šatrologiju iz ljubavi, ma ukazuje na ljude koji vole i opredeljeni su u srži (da izreknem i to)za narkomanski život. Jer kad se otarasiš bede najgore supstance i uočiš da sad možeš svašta drugo ili još bolje da to i hoćeš, a sad možeš onda se nikako ne odmaraš jer tako osvešćen shvataš da si izgubio nepovratno vremana i to puno, a u životu ga i ovako, kad ga uopšte ne gubiš (da, svesna sam da je nemoguće ne gubiti vreme uopšte) nema baš previše, onda trčiš, pišeš, čitaš, radiš, šta ja znam, ali kad već ne možeš da ga povratiš ili nadoknadiš, a da ga ne gubiš više (na odmor, pa na odmoru ti je mozak toliko bio, hoću reći na privremenom rad-ne-radu toliko).

E onda, ako je čovek ipak nekakvog kvalitetnog sklopa ili talenta ili uprnosti, žilavosti možda dobre koncentracije, onda je za njega metadon ona rosa koja život daje, rosa koja inspiriše- jer se onda taj čovek vraća sebi, radi sve ono što je radio i pre brljotine samo sada sve uz rosu pa sve dok rosa ne postane potpuno sporedna, pa radi li radi pa i zaboravi na život od pre, pa uspe u tome što šljaka, a to ne mora da bude ekstra planetarni super uspeh nego lični i okolodruštveni, ako je to “normala” društvo već toliko važno, pa na rosagiju i zaboravi. Potpuno.

Rosa je izvor novog života? To je u glavama Njih koji pečatiraju da ti možeš a da ti ne možeš da dobiješ taj novi život, rosu, metadon, a oni sami ne veruju u to i u pravu su što mi je zju jezzzivo jer su makar u nečemu u pravu. Većini i to ogromnoj ma gotovo svima je rosa nova droga – čekaj da se odmorim kad je dobije…

E sad… Da li ljudi koji dobiju uredan pečat= lek, metadon, rosu(TERAPIJA!!!=RAĆIJA!!!) I kojima je to očigledno dalo nov život taje da su orošeni (da cugaju rosu) jer misle da će obelodanjivanjem da to čine(e sad ovo zvuči kao da treba da stanu kod Miletića i obelodane ali ne…xaxa) automatski obelodaniti da su nekad bili narkomani i sve ono što sa tom profesijom ide ili da će ih ljudi tek onako izbegavati, bez pitanja I promišljanja, misleći da su novonastali soj rosa narkomana, ja ne znam ali znam da su se svakako nekako osvestili orošavanjem kad nije moglo drukše, ali ne još sasvim što može lako da ih prebaci u grupu koju upravo spominjah-rosa narkića jer se nisu oslobodili glavne narko osobine a to je laž! A život u laži…

Dokazivanje vredi na svim poljima:tako se zna ko je radnik a ko nije, ko je lažov, ko landara, a ko ne, pa po mom nekom kontu (mom mišljenju) nikako nije dobro da te vide kao lažova, a teško ma nemoguće je selo-velegrad lagati, pogotovo o čudnovatom dugačkom životnom periodu u kom si bio tu/živeo tu, a opet nekako nisi i zato bolje beži od laži ako hoćeš da ti rosa bude, ostane inspiracija – izvor života. Novog.