citamo2007-10-23T13:17:28+0200LifeTypeCopyright (c) citamotag:www.blog.rs,2007-10-23:12647Tri posleratna druga2007-10-23T13:17:28+02002007-10-23T13:17:28+02002007-10-23T13:17:28+0200 "Uvek je mirisala na Milano... Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla. Ne, nije... Pakovala je svoje stvari. ...citamohttp://citamo.blog.rs/blog/citamo
Generalna
<p><span style="font-size: x-small; font-family: Verdana,Tahoma,Arial,Helvetica,sans-serif">"Uvek je mirisala na Milano...</span><br />Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla.<br />Ne, nije...<br />Pakovala je svoje stvari.<br />Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.<br />Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...<br />Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.<br />Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.<br />Zadivljujuće jednostavno...<br />- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...<br />Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.<br />Sretan sam ja momak...<br />Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.<br />Hajde konju...<br />Reci joj...<br />Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.<br />Želiš nešto moje? Zauvek?<br />- Da li bi prezime moglo da posluži?<br />Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari.<br />Ali oboje smo znali da to više nije potrebno.<br />Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe.<span style="font-size: x-small; font-family: Verdana,Tahoma,Arial,Helvetica,sans-serif"><br />- Neću da se mešam, Rida, ali trebaće ti neka veća torba. Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde..."</span></p><p> Đorđe Balašević </p>