http://citamo.blog.rs/blog/citamo <p><span style="font-size: x-small; font-family: Verdana,Tahoma,Arial,Helvetica,sans-serif">&quot;Uvek je mirisala na Milano...</span><br />Prepoznav&scaron;i njen parfem na stepeni&scaron;tu, zastao sam upla&scaron;en da je možda upravo oti&scaron;la.<br />Ne, nije...<br />Pakovala je svoje stvari.<br />Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao ko&scaron;uta, zatečena &quot;in flagranti&quot; sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.<br />Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reci, a i ona je pone&scaron;to smislila, koliko je znam...<br />Da smo rekli i&scaron;ta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.<br />Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispu&scaron;teno iz krila.<br />Zadivljujuće jednostavno...<br />- Samo sam htela da imam ne&scaron;to tvoje... Zauvek...<br />Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.<br />Sretan sam ja momak...<br />Neki režiseri potro&scaron;e čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.<br />Hajde konju...<br />Reci joj...<br />Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.<br />Želi&scaron; ne&scaron;to moje? Zauvek?<br />- Da li bi prezime moglo da posluži?<br />Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je &scaron;mrknula i nastavila da slaže stvari.<br />Ali oboje smo znali da to vi&scaron;e nije potrebno.<br />Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe.<span style="font-size: x-small; font-family: Verdana,Tahoma,Arial,Helvetica,sans-serif"><br />- Neću da se me&scaron;am, Rida, ali trebaće ti neka veća torba. Moraće&scaron; i mene da spakuje&scaron; ako zaista misli&scaron; da ode&scaron; odavde...&quot;</span></p><p>&nbsp;Đorđe Bala&scaron;ević </p> http://citamo.blog.rs/blog/citamo/generalna/2007/10/23/tri-posleratna-druga , 23 2007 13:17:28 +0200